Klimatski faktori spadaju u najznačajnije ekološke faktore koji utiču na domaće životinje i svoj uticaj ostvaruju bez obzira na primenjeni proizvodni sistem. To posebno dolazi do izražaja sa sve izraženijim promenama koje se dešavaju sa klimom, kako na lokalnom ili regionalnom, tako i na globalnom nivou.

Negativni efekti klimatskih promena u stočarstvu ostvaruju se na dva načina.

• Prvi je indirektan uticaj i on se realizuje preko uticaja na proizvodnju, količinu i kvalitet stočne hrane, raspoloživost vode, promenu agroekoloških zona, pojavu nespecifičnih bolesti za pojedine agroekološke zone itd.
• Drugi način je direktan uticaj na domaće životinje koji se, na prvom mestu, ogleda u sve učestalijem i intenzivnijem ispoljavanju toplotnog ili termalnog stresa.

Šta je toplotni stres?

U najkraćem, toplotni stres je svaki stres ili poremećaj koji se javlja u organizmu životinje, a koji je izazvan visokim vrednostima temperature i vlažnosti vazduha. Toplotni stres kod osetljivijih grla mlečnih goveda može da se javi već pri temperaturi od 24°C i vlažnosti vazduha od 66%, odnosno pri temperaturi od 25°C i vlažnosti vazduha od 50%.

Treba imati na umu da su na stresne situacije uvek osetljivija produktivnija grla, kao i da će se sa porastom temperature ili vlažnosti vazduha povećavati i broj životinja sa znacima toplotnog stresa. Tako na primer, ako je dnevna temperatura vazduha veći broj dana iznad 35°C (kao što je to bio slučaj tokom leta 2017. godine), kod većine krava može da se očekuje ispoljavanje znakova hipertermije, odnosno telesnog pregrevanja ili toplotnog stresa, s tim da će kod pojedinih životinja to ispoljavanje biti veoma ozbiljno i praćeno različitim fiziološkim i zdravstvenim problemima. To u krajnjem efektu rezultira smanjenjem proizvodnje mleka, narušavanjem osobina plodnosti i ekonomskom gubitku u proizvodnji.

Zašto toplotni stres ima tako negativan efekat na goveda?

Odgovor na to pitanje leži u osnovnim fiziološkim karakteristikama goveda kao vrste životinja. Naime, goveda, kao i svi drugi sisari, spadaju u „toplokrvne“ ili „homeotermne“ životinje, odnosno imaju sposobnost održavanja stalne telesne temperature (ili homeotermije) nezavisno od temperature okoline. Uslov održavanja homeotermije u uslovima promenljive temperature spoljašnje sredine jeste održavanje stalnog toplotnog balansa, odnosno ravnoteže između stvaranja i otpuštanja toplote iz organizma. Većina životinja, bez većih problema, homeotermiju svog organizma može da održava ako je spoljašnja temperatura vazduha u intervalu od 5°C do 30°C.

Ovde treba naglasiti da goveda, kao i većina drugih vrsta životinja, lakše podnose niže nego visoke temperature vazduha. Kako se temperatura vazduha sve više smanjuje ili, što je opasnije, povećava, tako se i odbrambeni mehanizmi stvaranja ili otpuštanja toplote iz organizma „uključuju“, a sve u cilju potrebnog održavanja homeotermije. Međutim, to je moguće samo do jedne izvesne granice. Drugim rečima, ako temperatura vazduha nastavi da raste, posebno ako je praćena i povećanjem vlažnosti vazduha, odbrambeni mehanizmi od pregrevanja organizma sve teže ispunjavaju svoju funkciju što postepeno dovodi do povećanog stvaranja telesne toplote, pa samim tim i do povećanja telesne temperature i pojave toplotnog stresa.

Danas je uobičajeno da se za procenu toplotnog stresa kod goveda koristi tzv. „temperaturno-humidni indeks“ (THI ili TH indeks), koji se pomoću posebnih formula izračunava na osnovu temperature i vlažnosti vazduha. Za utvrđivanje vrednosti THI-a, napravljene su određene tablice koje služe da se na osnovu izmerene temperature i vlažnosti vazduha utvrdi konkretna vrednost TH indeksa (slika 1).

Slika 1. Tabela vrednosti temperaturno-humidnog indeksa u zavisnosti od temperature i vlažnosti vazduha

Izostavljeno iz prikaza

Vrednosti TH indeksa do 68 ne predstavljaju nikakav rizik za goveda i do te vrednosti homeotermija organizma se normalno održava. Vrednosti od 68 do 72 predstavljaju potencijalno rizičnu zonu za pojavu toplotnog stresa, dok sve vrednosti THI-a preko 72 sigurno doprinose pojavi toplotnog stresa. Međutim, organizam goveda se ne ponaša jednako pri niskim i visokim vrednostima TH indeksa. U narednoj tabeli date su karakteristike pojedinih zona vrednosti THI-a u odnosu na rizik i ispoljenost toplotnog stresa.

Najčešći vidljivi znaci toplotnog stresa kod mlečnih goveda su intenzivnije znojenje, povećanje frekvencije disanja (sa otvorenim ustima i pojavom „dahtanja“), pojava bala oko usta, smanjivanje unosa hrane i gubitak telesne mase, narušavanje telesne kondicije, povećano konzumiranja vode, učestalije i intenzivnije mokrenje, smanjivanje proizvodnje mleka (tako na primer, pri temperaturi vazduha od 35°C dnevna količina mleka može da se smanji i za trećinu u odnosu na umerene dnevne temperature, dok pri temperaturi od 40°C to smanjenje može da iznosi i do 50%), narušavanje kvaliteta pomuženog mleka, teže uočavanje estrusa, smanjivanje uspeha osemenjavanja itd.

Šta odgajivač može da uradi kako bi pomogao svojim životinjama da lakše podnesu visoke spoljašnje temperature?

U današnjim klimatskim uslovima, kada su sve češća odstupanja od uobičajenih klimatskih karakteristika, odgajivač treba mnogo aktivnije da se uključi u neposrednu kontrolu uslova koji dovode do pojave toplotnog stresa kod goveda.

Zato mu na raspolaganju stoje različiti postupci. Pre svega, potrebna je neposredna kontrola temperature i vlažnosti vazduha u objektima, kao i korišćenje aplikacija koje izračunavaju vrednosti TH indeksa da bi se što preciznije znalo kad i kako treba reagovati. Dodatna ulaganja u opremu za ventilaciju i hlađenje, provetrenost objekata, kao i u opremu za direktno rashlađivanje životinja takođe su sve češće rešenje. Pored toga, gde god postoji mogućnost treba razmišljati i o ispustima za letnje držanje goveda.

Tokom najtoplijih letnjih meseci (jun, jul i avgust) neophodne su određene promene u režimu i načinu ishrane, kao i stalno obezbeđivanje dovoljnih količina sveže vode. U toku vremenskog perioda kada se mogu očekivati visoke vrednosti TH indeksa treba izbegavati premeštanje, nepotrebno kretanje, uznemiravanje ili transport goveda. Konačno, na raspolaganju su i određeni selekcijski postupci koji se realizuju u okviru odgajivačkih programa, a koji imaju za cilj intenzivniju selekciju goveda na robusnost, dugovečnost i druge funkcionalne osobine. Sve u svemu, u godinama koje dolaze sve više će biti potrebno da se farmski menadžment prilagođava učestalijim pojavama toplotnog stresa, jer će se samo na taj način obezbediti da visoke temperature spoljašnjeg vazduha ne utiču negativno na goveda i proizvodnju mleka.

Autor: Prof. dr Vladan Bogdanović, Univerzitet u Beogradu – Poljoprivredni fakultet, Institut za zootehniku