I ove godine sa rafova povučene i bačene tone osetljivih namirnica, a „prosuto“ je dvostruko više rizičnih litara mleka nego ranijih godina, pišu „Novosti“. Tone i tone hrane godišnje u Srbiji završi u smeću, zbog raznih propusta u proizvodnji i prometu. Inspektori su tako iz prodavnica, od početka godine povukli i uništili više od 8.000 kilograma svežeg mesa, salama i kobasica, i čak 55.000 litara mleka, jogurta, pavlake, duplo više nego ranijih godina.

Dok je ranije inspektorima najviše „glavobolje“ zadavalo sveže meso, u prvom planu sada je mleko. Samo u prva dva kvartala ove godine povučeno je mleka iz prometa, koliko ranije za celu godinu. „Razlog je pojačana kontrola mleka zbog aflatoksina u prodavnicama, ali pooštreni su pregledi sirovog mleka, pre svega mikrobiološkog sastava i prisustva ukupnog broja bakterija“, kaže Sanja Čelebićanin, načelnik Uprave za veterinu pri Ministarstvu poljoprivrede.

Zbog velikog rizika, uklonjeno je i oko 400 kilograma ribe i ribljih proizvoda, zatim 3.500 komada jaja, tona i po ostalih prehrambenih proizvoda. U Upravi za veterinu naložili su da se osetljive namirnice, poput mesa i mleka povuku iz maloprodaje, jer su promenile boju i miris, zbog mikrobiološke neispravnosti ili isteklog roka upotrebe. „Namirnice se iz rashladnih vitrina povlače i zbog nepoznatog porekla, nedostatka deklaracije i dokumenta o poreklu“, objasnila je Čelebićanin.

„Iz pogona za preradu i skladištenje ‘izbacuju’ se zbog loših rezultata analiza. Meso koje se zapleni ili odstrani iz prometa, odmah se šalje u neku od kafilerija u zemlji, u kojoj se uništava“, kaže ona. U potrošačkim organizacijama sumnjaju da se prometnici i klaničari pridržavaju svih standarda. Smatraju da su kontrole periodične i površne i da velike količine mesa često pred istek roka trajanja prerađuju u kobasice ili gotova jela.

Srbija se, prema rečima inspektora, po procentu povučenog mesa iz prometa ne razlikuje od bilo koje druge zemlje u regionu ili zemalja Evropske unije. Prihvatljiv nivo je sve do deset procenata povučenog mesa u odnosu na ukupnu proizvodnju i promet. Ovako visoke temperatute pogoduju razvoju bakterija, pa sveže meso, kobasice, salame, sir ne treba kupovati leti na pijačnim tezgama, već u rashladnim vitrinama i mestima gde je ono bezbedno skladišteno. Strahovanja potrošača nisu bezrazložna, jer nije neuobičajeno da se i na visokim temperaturama na tezgama nude sveži pilići, sir i kajmak.

„Zato ga treba kupovati u klanicama jer se u njima radi pregled mesa na trihinelu“, upozoravaju inspektori. „Ako se hrana ne čuva na propisanom termičkom režimu i ako nisu pregledana lica koja njome rukuju, takođe može doći do mikrobiološke neispravnosti“, upozoravaju inspektori.

Izvor: Novosti