Državna kasa svake godine ostane siromašnija za oko 450 miliona dolara zbog “divljih” klanica, šverca duvana, žita, mleka, ali i drugih poljoprivrednih proizvoda. Prema podacima USAID i Fondacije za razvoj ekonomske nauke, siva ekonomija u Srbiji dostiže oko 30 odsto BDP proizvoda, što je za oko 15 odsto više nego u EU.

Trenutno državni budžet “zaobilazi” i jedan mali deo požnjevene pšenice. Bar tako tvrdi, Zdravko Šajatović, zamenik direktora “Žitovojvodine”. Kako kaže, događa se da trgovci dolaze sa Kosova, otvore nekoliko “otkupnih” mesta na njivama, i pravo sa traktorskih prikolica utovaraju u kamione. Robu plaćaju evrima u kešu i odvoze je na Kosovo. – To se dešava svake godine, i ova nije nikakav izuzetak – objašnjava Šajatović. – Svako ko otkupljuje pšenicu treba da ima prijavljeno otkupno mesto, na kojem je obezbeđena kontrola kvaliteta, merenje, da se izdaju odgovarajući papiri i da bude obračunat PDV.

Ne čudi ovakva trgovina, jer oni poljoprivrednicima daju od 150 do 160 evra po toni, naročito sad kada je kvalitet jako šaren. Nije tu kraj, ima sive zone i u mlinarstvu. Mali zanatski mlinovi kupuju pšenicu u kešu, pa napravljeno brašno prodaju privatnim pekarama. Sve na crno. U državni budžet ne uđe ni dinar. Ima ovakve trgovine i sa kukuruzom. Odu u dvorište, plate na ruke i odvuku. Sve je to prevara, jer mora da postoji kontrola kvaliteta, popune odgovarajuće priznanice i državi to prijavi kroz PDV. Ne misle, međutim, svi da je lako trgovati na crno pšenicom i kukuruzom. – Ne znam za prodaju žita na crno – kaže Vukosav Saković iz Fonda za žito. – PDV pripada poljoprivrednim proizvođačima i tu nema sive ekonomije. To je roba koja se carini i mora da postoji evidencija, tako da pšenica i kukuruz ne mogu ništa ozbiljnije da budu švercovani. Ipak, Savković kaže da veliki deo brašna i duvana završi u sivoj zoni. – Brašno se samelje i proda pekarima bez PDV, koji prave isti takav hleb – objašnjava Savković.

– Na duvanu se najviše zarađuje. Prema ranijim iznetim podacima Ministarstva poljoprivrede, i veliki procenat trgovine stokom je nelegalan. Uz to, na pijacama se, kako su tada rekli, prodaje roba sumnjivog kvaliteta i bez fiskalnih računa.