Reklama

Evropski mediji upozoravaju da postoji opasnost da se ovaj proizvod, koji se od krompirovog brašna i plastične mase ilegalno pravi u pojedinim zemljama Azije, pojavi u prodaji u Evropskoj uniji

Svet ponovo potresa afera „lažni pirinač”. Posle vesti da je u Nigeriji otkriveno nekoliko tona ove namirnice spremne za tržište, i kontrole u Evropskoj uniji su pojačane, a kupci upozoreni na problem koji već nekoliko godina zabrinjava. Reč je veštačkom pirinču koji se uglavnom u azijskim zemljama, pre svega Kini, proizvodi od mešavine krompirovog brašna i plastične mase. Po izgledu gotovo je identičan prirodnom pirinču, ali kada se skuva, ostaje tvrd. Još pre godinu dana svetski mediji su objavili da je kineski pirinač sorte vučang, nazvan po istoimenom gradu, popularan zbog svog jedinstvenog ukusa, te stoga i trostruko skuplji od drugih vrsta. Zbog toga su pojedine kompanije našle mogućnost za još većom zaradom i počele da prave lažni, a spekuliše se da je ta opasna namirnica na tržištu Kine već četiri godine. U međuvremenu, prema pisanju medija, pokrenute su i istrage protiv fabrika koje su se bave ovim nelegalnim poslom, međutim, to očigledno nije bilo dovoljno.

Godišnje se u Kini proizvede oko 800.000 tona pravog vučang pirinča, a proda deset puta više, što je bio jedan od razloga da se posumnja da postoje i ilegalne fabrike. Ipak, to je zataškavano, sve dok se problematična namirnica nije našla i na drugim tržištima – u Indiji, Vijetnamu… Ubrzo su se pojavili i snimci ilegalnih fabrika u Vijetnamu, gde se čak prikazuje i ceo proces proizvodnje. Na snimku se vidi kako radnici u specijalne mašine ubacuju nešto nalik providnim plastičnim kesama, a kasnije se vidi kako mlevenjem nastaje smesa koju zatim, zbog njene strukture, lako razvlače u niti i „obogaćuju” sastojcima koji im daju izgled i ukus pirinča. Na kraju procesa, džakove pune „pirinčem” koji je gotovo identičan pravom.

Iako nema informacija da je ovaj veštački pirinač stigao u Evropu, ova tema je poslednjih dana ponovo top-vest i u njihovim medijima. Na društvenim mrežama razvila se polemika o tome da li bi bilo dobro zabraniti uvoz, a mnogi su kritikovali propise koji zasad u Americi, a planira se i u EU, ne obavezuju isticanje zemlje porekla na proizvodu. Potrošači to tumače kao veliku opasnost pošto neće biti u mogućnosti da sami odlučuju da li će kupovati proizvode koji stižu iz ovog dela sveta. Javili se se i skeptici koji tvrde da je plastična masa skuplja po toni od pirinča i da nema logike ni računice u tome da neko pravi lažni pirinač. Pošto su neki uprli prstom u proizvođače iz Vijetnama, objavljena je i statistika koja pokazuje da ovaj jedan od najvećih proizvođača pirinča u svetu ima toliko ove žitarice da je jeftina i da se čak daje u dobrotvorne svrhe, te su lopticu prebacili u Kinu, koja ga, kako kažu, nema dovoljno. Ovde se u nedostatku pirinča gaji i takozvani superpirinač – hibrid koji ima mnogo veći prinos, traži manje vode i zaštite, a u prednosti je u odnosu na GMO. On je mešavina oko 250 sorti pirinča i hibrida i prilagođen je ekološkim uslovima uzgajanja. Prema poslednjim podacima seje se na više od 60 odsto površina u Kini i iz godine u godinu obara rekorde u proizvodnji. Ne čudi, jer Kini je godišnje potrebno 500 miliona tona pirinča da bi zadovoljila samo domaće potrebe.

Pirinač, jedna od najstarijih poljoprivrednih kultura, kod nas i nije toliko omiljena. U svetu je i dalje osnovna namirnica za čak polovinu svetske populacije i 60 odsto kineske. Mi je u ishrani, prema nekim statističkim podacima, koristimo tek tri kilograma godišnje po stanovniku, što je otprilike na nivou i drugih evropskih zemalja. U prodaji je pretežno zastupljen beli pirinač, što je zapravo oljušteno zrno (bez ljuske i klice). Posle takvog tehnološkog postupka, pirinač je dosta osiromašen jer gubi vitamine i mineralne materije. On je obično poliran zbog privlačnijeg izgleda, a u celom ovom procesu gubi se više od 90 odsto sadržaja vitamina Be1. Kod nas je najpopularniji makedonski – kočanski, ali ima i italijanskog, koji imaju najsavremeniju proizvodnju u svetu, ali i mađarskog, bugarskog i iz Vijetnama. U Srbiji je 2013. godine na tržištu pronađen vijetnamski pirinač u kome su pronađene silikonske kuglice za koje je uvoznik imao sve potvrde o zdravstvenoj ispravnosti. Poljoprivredna inspekcija je posle kontrole zabranila promet spornog proizvoda, ali sličnih analiza skoro nije bilo.

Milan Rejkić, vlasnik i direktor firme „ADS Interkomerc”, koja se već 18 godina bavi uvozom pirinča uglavnom iz Vijetnama, sa Tajlanda, iz Italije i Makedonije, kaže za „Politiku” da na tržištu ima dobrog, ali i lošeg pirinča.

– Neke firme koje nisu dugo u ovom poslu uvoze pirinač koji je i po četiri-pet godina star, a bilo je i slučajeva da se kod nas nađe i američki pirinač star 15 godina, koji je otkupljen jeftino iz nemačkih robnih rezervi. Rok trajanja ove namirnice je dve godine, a potrošači teško mogu da otkriju kakvog je kvaliteta pirinač koji kupuju. Onaj koji je stariji obično postaje žućkast, a što duže stoji, ima u sebi sve više aflatoksina – kaže naš sagovornik.

U Ministarstvu poljoprivrede kažu da je u 2016. godini pirinač u Srbiju stizao iz nekoliko zemalja, a najviše iz Makedonije (200 pošiljki), Italije (153 pošiljke) i Grčke (73 pošiljke).

– Iz Kine su uvezene samo četiri pošiljke gde pregledom, kako inspektora tako i ovlašćene laboratorije, nije utvrđeno da reč o lažnom pirinču – navode u Upravi za zaštitu bilja.Antrfile

„Testovi” za proveru kvaliteta pirinča

Uporedo sa pričom o lažnom pirinču pojavili su se i saveti kako kupci mogu da provere da li je pirinač pravi. Tako se savetuje da se u čašu vode sipa kašika sirovog pirinča. Ako potone, jestiv je, ako pluta na površini, kažu nije.

Test može da se napravi i vatrom, tako što bi veštački pirinač trebalo da ima karakterističan miris paljene plastike. Još jedna metoda kojom može da se proveri kvalitet ove namirnice jeste da se stavi u avan i usitni. Ako je prah beo, pirinač je dobar, ako je žućkast, trebalo bi ga baciti. Pirinač koji se ostavi u hermetički zatvorenoj posudi na toplom mestu, ukoliko je pravi, za nekoliko dana bi trebalo da se na njemu pojavi plesan, dok to nije slučaj sa veštačkim.

Napravi novu temu u “Aktuelnosti”

Napišite komentar



<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">