Industrijski rizici od nepogoda i procvat „vremenske industrije“: Meteorologija po meri
Aktuelna „kriza povrća“ u britanskim trgovinskim lancima usled nestašica izazvanih vremenskim nepogodama u Evropi deluje minorno u poređenju sa gubicima koje su u poslednjih nekoliko godina izazvale ekstremne poplave i suše. Potreba za boljom procenom klimatskih rizika dovela je do procvata privatnih meteoroloških kompanija u svetu, koje pružaju usluge „meteorologije po meri“ za konkretno preduzeće. U Srbiji, poljoprivreda, energetika i transport najviše zavise od vremenskih prilika, ali problemi koji mogu nastati iz klimatskih promena i njihov uticaj na privredu i celokupno društvo još nisu detaljno razmatrani, a kamo li moguća rešenja.
Poplave na jugoistoku Španije i neuobičajeno hladno vreme u Italiji proizveli su potres na evropskom tržištu svežeg povrća tolikih razmera da su britanski trgovački lanci morali da kupcima uvedu kvote, pa je tako jedna mušterija mogla da pazari najviše tri glavice brokolija u „Morisonsu“, tri glavice ajsberg salate u „Tesku“, dok je „Asda“ zabranila kupovinu tikvica i patlidžana na veliko dok kriza u snabdevanju ne prođe. I dok građani na društvenim mrežama razmenjuju pošalice o „tačkicama“ na koje će se, poput posleratnih generacija, snabdevati voljenim zelenišom, kompanijama koje snabdevaju supermarkete i restorane nije nimalo smešno: povrće koje su ranije nabavljali iz evropskih zemalja trenutno moraju da uvoze iz Egipta ili čak iz SAD, pa se suočavaju sa značajnim rastom troškova prevoza koje ne mogu da prevale na krajnje kupce zbog ranije sklopljenih ugovora. „Danas ili radimo bez profita ili gubimo novac“, rekao je BBC-ju jedan od londonskih trgovaca na veliko, usput se žaleći da spanaća nema nigde ni za lek.
„Kriza povrća“, ipak, deluje minorno kada se uporedi sa štetom koju su proteklih godina izazvale ozbiljne vremenske neprilike. Prema procenama osiguravajuće kuće „Allianz“, velike poplave koje su juna 2013. zahvatile Nemačku i zemlje centralne i istočne Evrope, odnele su 18 milijardi dolara iz tih ekonomija. Naredne godine Srbiju, Hrvatsku i BiH pogodile su istorijske poplave, a šteta na teritoriji naše zemlje procenjena je na 1,7 milijardi evra. Sa druge strane, suše u Rusiji 2012. smanjile su očekivani rod žitarica za čak 7,5% dok su mrazevi 2013. u Brazilu uništili 65 miliona tona šećerne trske.
Vremenska industrija vredna milijarde
„Klima je ono što očekujemo, a vremenske prilike su ono što nam se desi“, kaže izreka kojom se vode osiguravajuće kuće kada svojim klijentima nude polise za slučaj da suša, poplava ili vetar poremete njihove poslovne planove. „Allianz“ upozorava da vremenske prilike postaju sve nepredvidljivije, dok kompanije sporo reaguju i neretko loše procenjuju rizik štete koju promena temperature, kiša, dužina sunčanih intervala ili visina snežnog pokrivača može da nanese njihovom poslovanju. Zato u izveštaju „Weather Business“ podsećaju da samo kašnjenja u kamionskom transportu robe zbog vremenskih neprilika u SAD, logističke kompanije koštaju oko 3,5 milijarde dolara. Takođe, loše vreme dovodi do 70% kašnjenja u avio prevozu, što tu industriju košta oko 3,2 milijarde dolara godišnje. Prema njihovoj proceni, najosetljivije na vremenske prilike su energetika i trgovina, prehrambena industrija i turizam, kao i logistika i građevinarstvo.
Potreba za boljom procenom rizika dovela je do procvata privatnih meteoroloških kompanija, koje preuzimaju sirove podatke odgovarajućih državnih institucija i obrađuju ih prema potrebama svojih klijenata iz sveta biznisa. Meteorologija „po meri“ nije nov izum: još 1962. objavljen je članak iz oblasti primenjene meteorologije, koji je predlagao način na koji prognoze vremena mogu da pomognu da američki proizvođači suvog grožđa postignu bolje rezulate.
Danas se procenjuje da „vremenska industrija“ vredi najmanje šest milijardi dolara, a čine je kompanije koje nude prognoze potrebne klijentima, posebno kada je reč o verovatnoći da će doći do kiše, vetra, mraza, oluje ili uragana. Interesantno je da se one uglavnom oslanjaju na državne hidrometeorološke zavode (HMZ), te da je reč o svojevrsnim privatno-javnim partnerstvima. Dešava se i da se smetne sa uma šta je čiji posao, pa magazin „Forbs“ piše da je nedavno postavljeno pitanje zašto uopšte u SAD postoji državni HMZ, kada ima toliko privatnih firmi iz iste branše? „Forbsov“ sagovornik je takvu dilemu preformulisao u pitanje „zašto gajimo krompir kada imamo pomfrit?“ Privatna inicijativa, ipak, polako ulazi i u nekada potpuno državni sektor pribavljanja sirovih podataka o vremenu i klimi uz pomoć mernih stanica i satelita. Nedavno se „Panasonik“ pohvalio da ima „najbolji model za prognoziranje vremena na svetu“, zahvaljujući TAMDAR sistemu koji obrađuje podatke prikupljene sa atmosferskih senzora montiranih na avionima.
Srbija: samo nebo zna
Verovatno najupečtljivija fotografija snimljena ove zime u Srbiji prikazuje čamac zarobljen među ledenim santama na Dunavu, u jednoj od beogradskih marina. Neočekivano hladno vreme otkrilo je i da Srbija nema dovoljno ledolomaca, pošto je nekadašnja društvena firma sa odgovarajućim brodovima privatizovana, pa su ta plovila prodata u staro gvožđe. Prema procenama Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i građevine, ledeni dani tokom januara napravili su štetu od oko 1,4 miliona evra, a posebno onima koji Dunav koriste kao transportni put do rumunske luke Konstanca, bilo da bi izvezli žitarice ili da bi uvezli gorivo. Ispostavilo se, takođe, da je retko ko bio osiguran od štete koju je led napravio, od vlasnika čamaca i splavova pa do trgovaca žitom ili naftnim derivatima.
Sa druge strane, još su sveže uspomene na strašne poplave 2014. godine, čiji je simbol grad Obrenovac. Od tada, uz pomoć donatora ili iz budžeta, država ulaže u čišćenje zapuštenih kanala za navodnjavanje, gradi ili obnavlja obaloutvrde, nasipe i brane. Do sada je, prema podacima Kancelarije za javna ulaganja, u obnovu uloženo četiri milijarde dinara, a trenutno su u toku radovi vredni 40 miliona evra. Istovremeno, studija urađena uz pomoć UN i Vlade Japana pokazala je da je samo za sređivanje sliva Kolubare, kako bi rizik plavljenja energetskih postrojenja i gradova bio smanjen na razumnu meru, zahtevao 200 miliona evra investicija.
„Studija ranjivosti Srbije na klimatske promene“ Klimatskog foruma za Jugoistočnu Evropu pokazala je da su poljoprivreda i energetika među najosetljivijim sektorima. Poljoprivrednici su se od 2000. godine do sada pet puta suočili sa ozbiljnom sušom, a dva puta sa veoma dugim periodima toplog vremena tokom zima i mrazevima na proleće. Energetski sektor u našoj zemlji je, sa druge strane, visoko zavisan od vodnih resursa, odnosno osetljiv na suše ili poplave.
A prava iskušenja nas tek čekaju. Prema većini prognoza, Srbiju kao i ceo region jugoistočne Evrope „očekuju značajne promene klime, a predviđa se da će porast prosečne temperature na godišnjem nivou do kraja ovog veka iznositi od 2,4°C do 2,8°C prema optimističnom scenariju. Vrlo je verovatno da će se Srbija u skorijoj budućnosti suočiti i sa povećanim brojem elementarnih nepogoda i to pre svega poplava, suša i požara. Privreda Srbije se u velikoj meri oslanja na delatnosti koje su zavisne od vremenskih uslova pa je time ranjiva i na klimatske promene. Problemi koji mogu nastati iz klimatskih promena i njihov uticaj na privredu i celokupno društvo još uvek nisu detaljno razmatrani”, upozoravaju autori „Studije ranjivosti Srbije na klimatske promene“.