Iz potrošačkih organizacija traže češće ispitivanje ostataka opasnih sredstava za zaštitu bilja u voću i povrću, piše Politika.
Informacija da je inspekcija Ministarstva poljoprivrede u toku cele protekle godine pronašla povećane količine pesticida u samo dva uzorka voća i povrća trebalo bi da garantuje potrošačima u Srbiji da kupuju zdravu hranu u kojoj nema povećanih koncentracija sredstava za zaštitu bilja.
Da se u Srbiji, ipak, kontroliše ispravnost hrane svedoči i informacija da je u toku 2012. godine obavljeno nešto više od 300 kontrola uzoraka poljoprivrednih proizvoda kod proizvođača kako bi se proverilo da li se pravilno upotrebljavaju đubrivo i pesticidi.
U prva tri meseca ove godine uzeto je oko 40 uzoraka voća i povrća. Treba reći i da su rezultati tih ispitivanja pokazali da nema povećanog sadržaja ostataka pesticida od maksimalno dozvoljenih vrednosti.
Ali, istovremeno treba podsetiti i na informaciju da su u 60 tona jabuka koje je Srbija izvezla u Rusiju pre dva meseca pronađene povećane količine pesticida. Opreza nikada dovoljno. I opet se vraćamo na početno pitanje – da li se dovoljno kontroliše prisustvo ovih hemikalija u voću i povrću s kojim stepenom poverenja kupujemo namirnice na pijaci ili u prodavnicama?
U potrošačkim organizacijama koje se bave ovom problematikom tvrde da postoje dva velika problema kada je o kontroli pesticida u Srbiji reč.
„Prema našim informacijama, voće i povrće se u Srbiji kontroliše na ostatke pojedinih pesticida koji se ne upotrebljavaju godinama, koji su ili prevaziđeni ili zabranjeni. U isto vreme ne ispituje se ima li ostataka nekih novih sredstava za zaštitu bilja, odnosno njihovih aktivnih supstanci. To je veoma veliki problem i trebalo bi ažurirati te podatke“, tvrdi Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS).
Prema njegovim rečima, drugi veliki problem jeste mali broj uzoraka i, kako kaže, na osnovu toga nije moguće stvoriti realnu sliku.
„I dalje su na snazi prošlogodišnje odluke po kojima je broj uzoraka koji se uzimaju drastično smanjen. I treba reći da se time ne doprinosi uštedama u budžetu jer prilikom uvoza uvoznik plaća analize“, smatra Papović.
Kako kaže, veći problem bi mogli da predstavljaju manji, individualni proizvođači koji ili nisu dovoljno edukovani ili su prinuđeni da koriste jeftinija, pa time lošija i agresivnija sredstva. Sa druge strane, od većih, koji voće i povrće izvoze očekuje se da imaju strože sisteme unutrašnje kontrole, upravo kako ne bi narušili svoju reputaciju na tržištu.
U „Delta agraru” navode da su naši pravilnici o ispravnosti usklađeni sa pravilnicima EU, odnosno maksimalno dozvoljene količine pesticida koje mogu da se nađu iste su u našoj domaćoj regulativi kao i u regulativi EU.
„Celokupna proizvodnja jabuka kod nas se odvija u skladu sa „Global gap” standardom koji potvrđuje kvalitet i zdravstvenu bezbednost jabuka i obuhvata gotovo 240 kontrolnih tačaka u proizvodnji od sadnje jabuka pa sve do skladištenja. Tu spada i transparentnost primene pesticida, o čemu se svake godine vode zvanične knjige tretiranja i gde se svake godine pred berbu rade analize ostataka pesticida čime se potvrđuje kvalitet proizvedenih jabuka“, objasnili su u „Delta agraru”, dodajući da pored sopstvene proizvodnje jabuka, otkupljuju i od drugih domaćih proizvođača.
„Pri otkupu se obavezno prilažu kopije knjige tretiranja i analiza na ostatke pesticida“ – kažu.
A kako je potpukovnik dr Miodrag Jovanović, klinički toksikolog i načelnik Toksikološko-informacioni odseka na Vojnomedicinskoj akademiji, rekao nedavno za „Politikin” „Potrošač”, hemijski zagađivači hrane, među koje spadaju i ostaci pesticida, dolaze na treće mesto rizika od zagađenja hrane.“
„Dugogodišnjim eksperimentalnim ispitivanjima na životinjama, ali i praćenjem štetnih efekata pesticida na ljudski organizam pokazano je da hronično i višegodišnje unošenje njihovih ostataka preko hrane može imati štetan uticaj na zdravlje ljudi. Rezidui ili ostaci pesticida u hrani čak i u povećanim koncentracijama ne mogu dovesti do značajnih akutnih trovanja kod ljudi“ – istakao je dr Jovanović.
Kako je rekao, u poslednjih nekoliko godina u ovoj ustanovi nije bilo slučajeva akutnog trovanja ostacima pesticida iz hrane. Uvidom u godišnje izveštaje Nacionalnog centra za kontrolu trovanja beleži se pad broja, čak i namernih ili zadesnih trovanja pesticidima na radnom mestu.
On je istakao da najčešći uzroci trovanja hranom nisu vezani za hemikalije i njihovo prisustvo u hrani već za higijenski neispravnu hranu, što izlazi iz domena toksikologije.
Izvor: Tanjug