Ukoliko se pregovori koje „Koka-Kola” poslednjih nedelja vodi sa prezaduženim hrvatskim biznismenom Ivicom Todorićem o preuzimanju „Jamnice” uspešno završe, ova multinacionalna kompanija osvojiće više od 60 odsto hrvatskog ali i petinu srpskog tržišta mineralnih voda.

„Koka-Kola” je u Srbiju došla 2005. godine kupovinom sto odsto udela u fabrici minerale vode „Vlasinka”. Njen najpoznatiji brend „rosa” prošle godine je imao učešće od 15,7 odsto, a sa kupovinom ovdašnje „Mg mivele” (5,34 odsto), koja posluje u sistemu „Agrokora”, „Koka-Kola” bi se domogla ukupno 21,4 odsto tržišnog udela.

Sve dok Todorić nije zapao u finansijske probleme hrvatsko tržište mineralnih voda, a pre svega bezalkoholnih napitaka bilo je neosvojiva tvrđava za ovu multinacionalku. Na tržištu istočne Evrope „Koka-Kola” je neprikosnoveni lider, ali se pokazalo da postoje i neki regionalni igrači koji posluju bolje od ove globalne firme. Todorićeva „Jamnica” bila je jedna od njih. Zato će „Koka-Kola” ulaznicu za ovo tržište morati skupo da plati, jer „Jamnica” na berzi vredi oko pola milijarde evra.

A koliko je Todorić platio kartu za srpsko tržište?

Preko „Frikoma” on je 2008. godine kupio 70 odsto udela u poljoprivrednom preduzeću „Nova sloga” u čijem sastavu je poslovala fabrika vode „Mivela” za četiri miliona evra, uz obavezno investiranje od 11 miliona evra. Tu tržišnu utakmicu izgubio je Miroslav Mišković koji je preko „Delta agrara” nudio 3,3 miliona evra (i obaveznih pet miliona investicija). Tako se Todorić domogao jedne od najkvalitetnijih mineralnih voda u Srbiji, jer u samo jednom litru ima dovoljne količine magnezijuma za zadovoljenje dnevnih potreba organizma. Ona je otišla hrvatskom biznismenu uprkos upozorenjima stručnjaka da su magnezijumske vode retkost u Evropi i svetu i da se ovako blago ne treba ustupati, posebno ne strancima.

Ako se ova transakcija sa „Agrokorom” realizuje, „Koka-Kola” će postati i ekskluzivni nosilac prava eksploatacije mineralne vode sa izvorišta u blizini Trstenika. U „Miveli” trenutno radi oko 80 zaposlenih, njen poslovni prihod u 2015. bio je oko dve milijarde dinara, a čista dobit 26 miliona dinara. Brokeri kažu da je reč o brzorastućoj kompaniji čija bi cena na tržištu mogla da dostigne 10 miliona evra, ukoliko bi se prodavala odvojeno.

Stranci već drže polovinu tržišta mineralnih voda u Srbiji. Četvrtina tržišnog kolača pripada kompaniji „Knjaz Miloš” koja je u vlasništvu investicionog fonda „Mid Evropa partneri”. Početkom 2015. ovaj investicioni fond, čiji je jedan od partnera i ovdašnji biznismen Andrej Jovanović (nekadašnji vlasnik „Marba”), preuzeo je posao od „Salforda” koji je gazdovao „Knjazom” čitavu deceniju. Ovaj investicioni fond u poslednjem minutu je poentirao u tržišnoj utakmici iz koje je kao gubitnik, u leto 2004. godine, izašao naš proslavljeni košarkaš Vlade Divac. Ipak, Divac nije odustao od biznisa sa vodom pa je tri godine kasnije rešio da od biznismena Vojina Đorđevića, koji je u tom trenutku bio u dugovima, preuzme fabriku „Voda-voda”. Oko poslovne transakcije vođen je i sudski spor.

Branka Šerović, direktorka Udruženja industrije mineralnih voda kaže da se ta grupacija još od prve privatizacije borila za model dokapitalizacije, dok bi strana ulaganja bila prihvatljiva tek ukoliko postoji potreba.

– Trebalo je zadržati domaći ili državni udeo u fabrikama voda koje su privatizovane i otišle u ruke stranih kompanija. Ovaj resurs je broj jedan u odnosu na sve ostale, jer voda se osim za piće koristi i u prehrambenoj industriji i kao energetski potencijal – kaže Šerovićeva. Ističe da tada nije bilo sluha za inicijativu ove grupacije da se privatizacija uradi na drugačiji način.

– Sada to više ne može da se kontroliše jer neke od fabrika više nisu u domaćim rukama – kaže Šerovićeva.

Neke od njih godinama su odolevale pritiscima strane konkurencije. Kompanija „Minakva”, čiji je tržišni udeo oko 17,5 odsto, u stopostotnom je vlasništvu firme sa Devičanskih ostrva („Global voter investment grup”) ali iza nje stoji domaći kapital porodice Bogićević iz Novog Sada. Poslovni prihodi ove firme u 2015. godini bili su oko dve milijarde dinara, isto kao i „Miveli”. Međutim, njihovo tržišno učešće je tri puta veće a profit desetostruko veći i iznosio je 380 miliona dinara. Po tržišnom udelu opasno se približila „Knjazu” pa se već dugo spekuliše da bi i ona mogla da bude na meti multinacionalnih kompanija. Procenjuje se da ova kompanija vredi oko 40 miliona evra.

Kompanija „Voda Vrnjci” privatizovana je 2005. godine, kada je beogradsko preduzeće „Ekstra-pet” postalo vlasnik većinskog paketa od 52,4 odsto akcija. Većinski udeo bujanovačke „Hebe” prodat je 2008. „Nektaru”, dok je „Prolom” jedina fabrika koju su kupili zaposleni. Fruškogorska voda „Jazak” u vlasništvu je kompanije NIS.

Branka Šerović kaže da Zakon o koncesijama u ovom sektoru još nije zaživeo, prema kojem bi država, kao u EU, pravila pojedinačne ugovore sa proizvođačima na 20 ili 30 godina. Fabrike voda u Srbiji za sada dobijaju rešenja o eksploatacionom pravu na pet godina.

Prema proceni ekonomiste Nade Vidović zbog toga što država ne poštuje Zakon o koncesijama, budžet godišnje izgubi 70 miliona evra.

„Jamnici” raste cena na berzi

Od kada se proneo glas da bi „Koka-Kola” mogla da preuzme ovu kompaniju, akcije „Jamnice” na Zagrebačkoj berzi ne prestaju da rastu, pa je tako jedna deonica sa 158.000 za nedelju dana skočila na 165.000 kuna (oko 22.000 evra).

U odnosu na 14. februar cena je skočila više od 20 odsto. Ako bi Todorić sav novac od prodaje „Jamnice” iskoristio da se razduži vratio bi tek dvanaesti deo ukupnog duga.