Izvor: Tanjug
Iako se šljiva u Srbiji gaji vekovima i predstavlja glavni izvor prihoda u mnogim seoskim domaćinstvima, najvažniji problemi u toj vrsti proizvodnje ni do današnjih dana nisu rešeni, ocenili su učesnici Međunarodnog sajma šljiva u Osečini.
Predstavnici proizvođača, hladnjačara, izvoznika, privrednih komora i resornog ministarstva ocenili su na nedavnoj manifestaciji da se „izlaz iz ovoga začaranog kruga“ pre svega nalazi u donošenju Strategije razvoja poljoprivrede u Srbiji, bar na rok od 10 godina, ali i u udruživanju proizvođača.
U okviru te strategije, neophodna je i izrada posebne strategije razvoja voćarstva, ukazano je tom prilikom.
Prema podacima specijalizovane agencije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) iz 2009, Srbija je sa 662.631 tona (t) bila druga zemlja u svetu po proizvodnji šljive, iza samo Narodne Republike Kine u kojoj je tada ubrano 5,373,001 t.
Ove jeseni se u Srbiji očekuje rekordan rod „plavog zlata“, u nekim krajevima poput kolubarskog čak do 40 odsto veći nego lane,
Od ukupne godišnje proizvodnje voća u Srbiji koji je veći od milion tona, polovinu čini šljiva.
Manifestacija je održana je pod pokroviteljstvom Vlade Srbije a u organizaciji Skupštine opštine Osečina, na čijoj se teritoriji gaji više od milion stabala šljive, raznih sorti.
Učesnici Sajma ukazali su da se problemi u šljivarstvu pre svega odnose na sortimente prerade, agrotehničke mere, cene i nedovoljnu pomoć države.
Stručnjaci su upozorili da šljiva uglavnom i dalje odlazi u rakiju, umesto da bude izvezena u svežem stanju, osušena, prerađena u koncentrate, pekmeze, marmelade, džemove, sokove i druge proizvode, koji imaju visoku biološku vrednost, a kroz to postižu i znatno veće cene u izvozu.
Proizvođači su nezadovoljni odnosom hladnjačara, prerađivača i izvoznika, koji ih, kako tvrde, „ucenjuju, nudeći im za najkvalitetniju šljivu namenjenu preradi, svega od sedam do 12 dinara po kilogramu“.
„Država takođe ćuti, a odrekla se i izvoznih stimulacija za suvu šljivu, koja bi trebalo da bude dobar izvor dragocenih deviza“, naveli su proiyvođači.
Zbog toga, ne iznenađuje što se proizvodnja suve šljive i njen izvoz sporo povećavaju, posebno na tržište Rusije – tradicionalnog kupca, koji sve više osvajaju proizvođači iz Argentine, Čilea, drugim zemalja koji su suvom šljivom, lošijeg kvaliteta od srpske stigli su čak i do tržišta Grčke, rečeno je u Osečini.
Sa Međunarodnog sajma šljive poručeno je da pomenutu strategiju treba da donesu vlada ili Skupština Srbije, a „ne da se ona nudi u vidu nekih uredbi“, kao i da bude obavezujuća za aktuelnu i sve naredne vlade.
Sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije Milan Prostran smatra da bi u strategiju trebalo uneti kodeks, kao što je to već u Sloveniji, a koji bi obavezao i proizvođače pa i hladnjačare izvoznike, da se pridržavaju dogovorenih cena, rokova isplate, podele zarade, kvaliteta…
Sekretar Prostran se složio da su pomenute stavke sada često izvor nesporazuma.
Čulo se i da dugoročno gledano, rešenje treba tražiti u udruživanju voćarske asocijacije, kao što su to uradili proizvođači jabuka, izgradnji hladnjača udruženim sredstvima, pa i objekata za preradu.
Takođe, neophodno je i povećanje agrarnog budžeta u kome bi se našlo novca za povoljne kredite za podizanje novih zasada i savremenih kapaciteta za preradu i proširenja asortimana proizvodnje šljive, namenjenog izvozu, a na čemu je do sada malo urađeno, navedeno je u Osečini.
Kao jedno od rešenja, kada je u pitanju domaće tržište, pomenuto je povećanje potrošnje proizvoda od šljive u dečjim ustanovama, kod pripadnika vojske, zdravstvenim ustanovama, studentskim restoranima, ali i u domaćinstvima.