Nakon četiri godine rada na projektu „Vršačka šunka“ istoimeno udruženje u Vršcu pre dve godine dobilo je rešenje o zaštiti oznake geografskog porekla za vršačku šunku. Tako su Vrščani uspeli da brendiraju svoj proizvod, ali da bi nešto značajnije uradili potrebno je da se zakonska regulativa u ovoj oblasti, kada su u pitanju akcizne markice, prilagodi i manjim proizvođačima, kažu u Udruženju.
Rešenje o zaštiti geografskog porekla Udruženje „Vršačka šunka“ dobilo pre godinu i po dana, nakon skoro četiri godine rada na pripremi potrebnih dokumenata i ocenjivanja kvaliteta proizvoda.

Miodrag Logožan je predsednik Udruženja i jedan od proizvođača koji ističe da je upravo kvalitet šunki koje se ovde proizvode po tehnologiji utemeljenoj u tradiciji dužoj od 130 godina, bio razlog da se pokrene njihova zaštita u Zavodu za intelektualnu svojinu.

A da bi ova šunka stigla na trpezu potrebno je mnogo vremena. Proces proizvodnje traje najmanje godinu dana, od klanja, krojenja, salamurenja.

„Za jednu šunku, koja po našem protokolu ne može da ima manje od 12 do 15 kilograma, to je najmanje šest nedelja. Onda je tu još 10 dana na hladnom dimu, pa šest meseci šunka treba da zri da bi bila polugotova, a najbolja je posle godinu dana„, kaže Logožan.

Kompletan projekat za zaštitu vršačke šunke vodila je PSS „Agrozavod„, a Udruženje okuplja proizvođače iz Vršca, Plandišta, Alibunara i Bele Crkve.

Većina proizvođača ističe da su problem za širenje proizvodnje opšti uslovi koje je prepisalo nadležno Ministarstvo, između ostalih, veliki broj obaveznih akciznih markica.

„Pored kupovne moći koja je slaba da bi se plasirali svi naši proizvodi, problem je i u tome što čekamo smanjenje potrebnih uslova koje treba ispuniti za preradu proizvoda na tradicionalni način, mislim na pravilnik i derogaciju slova„, kaže Zoran Rajković, savetodavac PSS „Agrozavod“.

„Zakonom treba da se smanje ti uslovi jer se zna da se šunka radi u zimskom periodu i da je proizvodnja ograničena jer traje dugo, a od ministarstva se mogu dobiti akcizne markice u količini koju mi ne možemo da proizvedemo„, dodaje Rajković.

Proizvodnja šunke sa geografskim poreklom, mora biti usklađena sa pravilima opisanim u elaboratu i za sada je malo klanica koje ispunjavaju te uslove. To je zadatak na koje će u Udruženju raditi u narednom periodu. U tome imaju podršku lokalne samouprave i pokrajine, mada nedovoljnu.

Vršačka šunka, kao i sir sa ovog područja u okviru udruženja Kriška, predstaviće se narednog meseca posetiocima Novosadskog sajma, a već su odneti uzorci za ocenjivanje.