Pristupanje Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji pokrenuto je pre 12 godina. Pre osam godina, Skupština je usvojila Zakon o genetski modifikovanim organizmima, koji ima nultu toleranciju za trgovinu tim proizvodima. Međutim, nepreciznost jedne odredbe upravo dozvoljava suprotno. S druge strane, takav zakon o GMO koči nas na putu ka Evropi i članstvu u Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

Širom Srbije, poljoprivrednici se trude da sačuvaju stare sorte žitarica, voća i povrća. Još ne razmišljaju o genetski modifikovanim proizvodima, čak i ako njihov uzgoj bude dozvoljen.

Kažu da je ne bi ni proizvodili jer im je prioritet da se zaštiti područje i proizvodi zdrava hrana. Zaključuju da sve ima cenu, ali da je zdravlje najskuplje.

„Mislim na ovom području ljudi čuju, znaju, ali u principu ne znaju šta to stvarno znači, samo iz priče da to nije dobro„, kaže Olivera Gavrilović iz Poljoprivredne stručne službe u Pirotu.

Stručnjaci upozoravaju da se, iako imamo Zakon iz 2009. koji zabranjuje GMO hranu, ona ipak uvozi, kada nije precizno obeležen njen sastav.

„Zakon je loš, sadrži opšte zabrane i samim tim imamo problem i sa Svetskom trgovinskom organizacijom i sa EU, a istovremeno je nebezbedan jer sadrži jednu pogrešno prepisanu odredbu iz pravila EU od 0,9 odsto dozvoljene kontaminacije, koja se odnosi na to da ne morate obeležavati proizvode. Kod nas te odredbe nema„, kaže Aleksej Tarasjev iz Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ u Beogradu.

„Naravno, to ne ide legalnim kanalima, to ide ilegalnim dovozom iz Rumunije u džakovima, a ljudi seju„, kaže Predrag Bjelić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Navodi da je reč o indirektnom uvozu, jer ako se recimo uvozi meso koje je negde u svetu hranjeno genetski modifikovanim proizvodima, nije jasno kako da to prepoznate, tako da mora postojati informacija obeležena i naznačena.

Pojedine članice Evropske unije imaju veoma strog režim prometa genetski modifikovanih proizvoda, koji je, za razliku od Srbije, precizno regulisan.