I. Uvodne odredbe

Predmet uređenja

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se vrste podsticaja, način korišćenja podsticaja, Registar podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju, kao i uslovi za ostvarivanje prava na podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Značenje izraza

Član 2.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1) jedinica mere jeste propisana jedinica za ostvarivanje prava na podsticaje (broj hektara, litara, grla, kilograma/tona i sl.) ;

2) kontrolna organizacija jeste organizacija ovlašćena od strane ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: ministarstvo) u skladu sa posebnim propisom, koja vrši kontrolu i sertifikaciju proizvodnje;

3) livada je poljoprivredno zemljište koje se koristi za prirodan uzgoj trave ili drugog zeljastog krmnog bilja, prirodnog (samoniklog) ili uzgojenog (zasejanog) , koje nije uključeno u plodored useva na poljoprivrednom gazdinstvu pet ili više godina, a koje se održava košenjem u skladu sa uslovima dobre poljoprivredne prakse;

4) nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva jeste fizičko lice – poljoprivrednik koji obavlja poljoprivrednu proizvodnju, i koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava, kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva;

5) obradivo poljoprivredno zemljište jesu njive, vrtovi, voćnjaci, vinogradi i livade;

6) organska proizvodnja jeste proizvodnja poljoprivrednih i drugih proizvoda koja se zasniva na primeni metoda organske proizvodnje u svim fazama proizvodnje u skladu sa zakonom kojim se uređuje organska proizvodnja;

7) pašnjak je poljoprivredno zemljište koje se koristi za prirodan uzgoj trave ili drugog zeljastog krmnog bilja, prirodnog (samoniklog) ili uzgojenog (zasejanog) , koje nije uključeno u plodored useva na poljoprivrednom gazdinstvu pet ili više godina, a koje se održava napasanjem stoke u skladu sa uslovima dobre poljoprivredne prakse ili alternativno napasanjem i košenjem;

8) podsticaji jesu sredstva obezbeđena u budžetu Republike Srbije, kao i sredstva obezbeđena iz drugih izvora koji se dodeljuju poljoprivrednim gazdinstvima i drugim licima u skladu sa ovim zakonom u funkciji ostvarivanja ciljeva poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja;

9) poljoprivredna proizvodnja jeste proces proizvodnje biljnih i stočarskih proizvoda, uzgoj ribe, gajenje živine, pčela, odnosno drugi oblici poljoprivredne proizvodnje (gajenje pečuraka, puževa, staklenička, plastenička proizvodnja, gajenje začinskog i lekovitog bilja i drugo) , koja se obavlja na poljoprivrednom zemljištu, kao i na drugom zemljištu ili građevinskoj celini koji se nalaze na teritoriji Republike Srbije;

10) poljoprivrednik je nosilac ili član porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koji se bavi poljoprivrednom proizvodnjom;

11) poljoprivredno gazdinstvo jeste proizvodna jedinica na kojoj privredno društvo, zemljoradnička zadruga, ustanova ili drugo pravno lice, preduzetnik ili poljoprivrednik obavlja poljoprivrednu proizvodnju;

12) porodično poljoprivredno gazdinstvo jeste poljoprivredno gazdinstvo na kojem fizičko lice – poljoprivrednik zajedno sa članovima svog domaćinstva (bez obzira na srodstvo) obavlja poljoprivrednu proizvodnju;

13) poljoprivredno zemljište jesu njive, vrtovi, voćnjaci, vinogradi, livade, pašnjaci, ribnjaci, trstici i močvare, kao i drugo zemljište (vrtače, napuštena rečna korita, zemljišta obrasla niskim žbunastim rastinjem i drugo) , koje po svojim prirodnim i ekonomskim uslovima može racionalno da se koristi za poljoprivrednu proizvodnju;

14) ruralni razvoj jeste razvojna politika kojom upravlja država i koja predstavlja skup mera koje doprinose unapređenju kvaliteta života ljudi koji žive u ruralnim oblastima;

15) član porodičnog poljoprivrednog gazdinstva jeste punoletni član istog gazdinstva, koji se stalno ili povremeno bavi radom na gazdinstvu i koji je upisan u Registar poljoprivrednih gazdinstava kao član porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, na osnovu izjave da je član porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, odnosno maloletni član istog gazdinstva na osnovu izjave roditelja, odnosno zakonskog staratelja.

II. Vrste i korišćenje podsticaja

Vrste podsticaja

Vrste podsticaja

Član 3.

Vrste podsticaja jesu:

1) direktna plaćanja;
2) podsticaji merama ruralnog razvoja;
3) posebni podsticaji.

Podsticaji iz stava 1. Tač. 1) i 2) ovog člana mogu se utvrditi pod različitim uslovima i u različitom obimu, u zavisnosti od toga da li se radi o područjima sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi.

Područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi su područja kod kojih zbog prirodnih, socijalnih ili zakonskih ograničenja ne postoje uslovi za intenzivan razvoj poljoprivredne proizvodnje.

Ministar nadležan za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: ministar) propisuje područja iz stava 3. Ovog člana za period od tri godine.

Obim, namena i raspodela po vrsti podsticaja

Član 4.

Vlada propisuje za svaku budžetsku godinu obim sredstava, vrste i maksimalne iznose po vrsti podsticaja, u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje budžet Republike Srbije, u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu zakona kojim se uređuje budžet Republike Srbije.

Obim sredstava iz stava 1. ovog člana utvrđuje se u okvirima budžeta ministarstva.

Budžet ministarstva ne može biti manji od 5% budžeta Republike Srbije za određenu godinu, u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem.

Maksimalni iznosi po vrsti podsticaja iz stava 1. Ovog člana određuju se u zavisnosti od raspoloživih sredstava opredeljenih zakonom kojim se uređuje budžet Republike Srbije, obima tih sredstava po vrsti podsticaja, broja korisnika i jedinice mere u zavisnosti od vrste podsticaja.

Maksimalni iznos premije za mleko može da se odredi i u zavisnosti od kvaliteta mleka utvrđenog u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuje kvalitet mleka.

Maksimalni iznos podsticaja za kvalitetne priplodne mlečne krave može da se odredi i u zavisnosti od proizvedene količine mleka po grlu u periodu laktacije, a u skladu sa podacima pravnog lica ovlašćenog za poslove selekcije – odgajivačke organizacije.

Pravo na podsticaje

Član 5.

Pravo na podsticaje, pod uslovima i na način utvrđen ovim zakonom, imaju poljoprivredna gazdinstva i porodična poljoprivredna gazdinstva koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa zakonom koji se uređuje poljoprivreda (u daljem tekstu: Registar) , jedinice lokalne samouprave, kao i druga lica i organizacije (u daljem tekstu: korisnik podsticaja).

Porodično poljoprivredno gazdinstvo

Član 6.

Porodično poljoprivredno gazdinstvo može biti:

1) komercijalno porodično poljoprivredno gazdinstvo;
2) nekomercijalno porodično poljoprivredno gazdinstvo.

Komercijalno porodično poljoprivredno gazdinstvo jeste ono poljoprivredno gazdinstvo koje je tržišno usmereno i koje može pod uslovima utvrđenim ovim zakonom ostvariti pravo na podsticaje.

Nekomercijalno porodično poljoprivredno gazdinstvo jeste ono poljoprivredno gazdinstvo koje nije tržišno usmereno.

Svojstvo nekomercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva utvrđuje se prilikom registracije, odnosno obnove registracije u Registru.

Ministar bliže propisuje vrste podsticaja koje ostvaruju nekomercijalna porodična poljoprivredna gazdinstva, u skladu sa ovim zakonom.

Postupak za ostvarivanje prava na podsticaje

Član 7.

Postupak za ostvarivanje prava na podsticaje pokreće se po zahtevu korisnika podsticaja koji se podnosi Upravi za agrarna plaćanja (u daljem tekstu: Uprava).

U postupku za ostvarivanje prava na podsticaje koji se odnose na biljnu proizvodnju uzimaju se podaci iz Registra na dan 31. marta tekuće godine.

Postupak iz stava 1. Ovog člana pokreće se i na drugi način (konkurs, zahtev banci za odobrenje kreditne podrške i dr.).

O ostvarivanju prava na podsticaje u postupku iz st. 1. I 3. Ovog člana odlučuje direktor Uprave rešenjem.

Na rešenje iz stava 4. Ovog člana može se staviti elektronski potpis, u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronski potpis.

Na rešenje iz stava 4. Ovog člana može se izjaviti žalba ministru u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.

Na postupak za ostvarivanje prava na podsticaje primenjuju se odredbe zakona kojima se uređuje upravni postupak, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Isplata podsticaja

Član 8.

Podsticaji se isplaćuju na namenski račun korisnika podsticaja otvoren kod poslovne banke i to do iznosa finansijskih sredstava koji je utvrđen posebnim aktom Vlade, a ako se pravo na podsticaje ostvaruje na osnovu zahteva korisnika podsticaja isplata se vrši po redosledu podnošenja zahteva.

Prinudno izvršenje

Član 9.

Sredstva ostvarena po osnovu podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju ne mogu biti predmet prinudnog izvršenja.

Obaveze korisnika podsticaja

Član 10.

Korisnik podsticaja dužan je da namenski koristi sredstva podsticaja.

Korisnik podsticaja dužan je da se pridržava propisa kojima se uređuju standardi kvaliteta životne sredine, zaštita javnog zdravlja, zaštita zdravlja životinja i biljaka, zaštita dobrobiti životinja i zaštita poljoprivrednog zemljišta.

Korisnik podsticaja dužan je da vrati iznos sredstava koji je primio na osnovu netačno prikazanih podataka ili koji je nenamenski koristio, uvećan za iznos zatezne kamate, najkasnije u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti rešenja direktora Uprave kojim se utvrđuje obaveza korisnika podsticaja da izvrši povraćaj novčanih sredstava.

Ako korisnik podsticaja nenamernim činjenjem, odnosno propuštanjem ne postupi u skladu sa stavom 3. Ovog člana u toku kalendarske godine, direktor Uprave donosi rešenje o smanjenju iznosa ukupnih podsticaja dodeljenih u kalendarskoj godini u procentu koji je srazmeran stepenu odgovornosti.

Ako korisnik podsticaja namernim činjenjem, odnosno propuštanjem ne postupi u skladu sa stavom 3. Ovog člana u toku kalendarske godine, direktor Uprave donosi rešenje o smanjenju iznosa ukupnih podsticaja dodeljenih u kalendarskoj godini koje ne može biti manje od 20%, odnosno o ograničenju prava korišćenja jedne ili više vrsta podsticaja, za jednu ili više kalendarskih godina.

Direktor Uprave donosi rešenje iz st. 3, 4. I 5. Ovog člana na osnovu zapisnika poljoprivrednog inspektora i izveštaja drugih nadležnih organa.

Korisnik podsticaja dužan je da čuva dokumentaciju koja se odnosi na ostvarivanje prava na podsticaje najmanje pet godina od dana njihove naplate.

Registar podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju

Član 11.

Ministarstvo vodi Registar podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju (u daljem tekstu: Registar podsticaja) u koji se upisuju podaci o vrsti i visini ostvarenih podsticaja iz člana 3. Ovog zakona po korisniku podsticaja.

Podaci iz Registra podsticaja su javni i koriste se u cilju sprovođenja mera za podsticanje poljoprivrede i ruralnog razvoja, kao i za potrebe vođenja statistike i analitike u ministarstvu.

Registar podsticaja se vodi u elektronskoj formi i može se povezivati sa drugim bazama i registrima ministarstva.

Ministar bliže propisuje sadržinu i način vođenja Registra podsticaja.

Zelena knjiga

Član 12.

Ministarstvo, do 30. juna tekuće godine, objavljuje Godišnji izveštaj o stanju u poljoprivredi u prethodnoj kalendarskoj godini (u daljem tekstu: Zelena knjiga).

Zelena knjiga sadrži ocenu stanja i ekonomskog položaja poljoprivrede, kao i efekte realizacije mera, realizovanih tokom prethodne godine, u skladu sa ovim zakonom.

Zelena knjiga se zasniva na detaljnom praćenju stanja u poljoprivredi i agroekonomskim stručnim analizama.

Zelena knjiga je javni izveštaj i objavljuje se u na sajtu ministarstva.

Podrška za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave

Član 13.

Organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave mogu da utvrđuju mere podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja za područje teritorije autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

Organi iz stava 1. Ovog člana ne mogu da utvrđuju mere podrške za sprovođenje poljoprivredne politike koje se odnose na direktna plaćanja, osim za premiju osiguranja za useve, plodove, višegodišnje zasade, rasadnike i životinje, regrese za troškove skladištenja u javnim skladištima, regrese za reproduktivni materijal i to samo za veštačko osemenjavanje i za kreditnu podršku, sufinansiranje kamata za poljoprivredne kredite, repromaterijala, kupovine poljoprivredne mehanizacije, mašina u stočarstvu, voćarstvu i povrtarstvu, kupovinu stoke, veterinarskih troškova.

Organi iz stava 1. Ovog člana mogu da osnivaju pravna lica za podršku za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja.

Sredstva za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja iz stava 1. Ovog člana obezbeđuju se u budžetu autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i koriste se u skladu sa programom podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja.

Program podrške iz stava 4. Ovog člana donosi nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave, uz prethodnu saglasnost ministarstva.

Podrška sprovođenju poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja u autonomnoj pokrajini i jedinicama lokalne samouprave ne može biti u suprotnosti sa nacionalnim programima donetim u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivreda i ruralni razvoj.

Organi iz stava 1. Ovog člana podnose ministarstvu izveštaj o sprovođenju mera poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja najkasnije do 31. Marta tekuće godine za prethodnu godinu.

Ministar propisuje obrazac i sadržinu programa podrške iz stava 4. ovog člana, kao i obrazac izveštaja iz stava 7. ovog člana.

III. Direktna plaćanja

Vrste direktnih plaćanja

Član 14.

Direktna plaćanja obuhvataju:

1) premije;
2) podsticaje za proizvodnju;
3) regrese;
4) kreditnu podršku.

Premije su novčani iznosi koji se isplaćuju poljoprivrednim proizvođačima za isporučene poljoprivredne proizvode.

Podsticaji za proizvodnju su novčani iznosi koji se isplaćuju po jedinici mere za posejan usev, višegodišnji zasad, odnosno stoku odgovarajuće vrste.

Regresi su novčani iznosi koji se u određenom procentu ili apsolutnom iznosu isplaćuju za kupljenu količinu inputa za poljoprivrednu proizvodnju (gorivo, đubrivo, seme i drugi reproduktivni materijal) , usluge osiguranja i troškove skladištenja u javnim skladištima.

Kreditna podrška je vrsta podsticaja kojom se poljoprivrednim gazdinstvima omogućava olakšani pristup korišćenju kredita.

1. Premije

Premija za mleko

Član 15.

Premija za mleko isplaćuje se kvartalno za kravlje, ovčije i kozje sirovo mleko isporučeno u prethodnom kvartalu.

Pravo na korišćenje premije za mleko ima pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, pod uslovom da je:

1) upisano u Registar;
2) prijavilo vrstu i broj životinja;
3) izvršilo obeležavanje i registraciju grla u Centralnoj bazi podataka o obeležavanju životinja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo (u daljem tekstu: Centralna baza) ;
4) vlasnik grla koje je prijavio u Centralnoj bazi ili je vlasnik grla član njegovog poljoprivrednog gazdinstva.

Pored uslova iz stava 2. Ovog člana za premiju za kravlje mleko lice iz stava 2. Ovog člana mora da preda najmanje 3. 000 litara kravljeg mleka po kvartalu, odnosno najmanje 1. 500 litara kravljeg mleka po kvartalu proizvedenog na području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi.

Minimalni iznos premije za mleko je sedam dinara po litru mleka.

Ministar bliže propisuje uslove, način i obrazac zahteva za ostvarivanje prava na premiju za mleko.

Član 16.

Ako korisnik premije za mleko ostvaruje pravo na premiju preko pravnog lica ili preduzetnika, to pravno lice, odnosno preduzetnik dužan je da sredstva ostvarena po tom osnovu isplati korisniku premije za mleko na njegov namenski račun, najkasnije u roku od tri dana od dana uplate tih sredstava.

2. Podsticaji za proizvodnju

Vrste podsticaja za proizvodnju

Član 17.

Podsticaji za proizvodnju mogu biti:

1) podsticaji za biljnu proizvodnju, i to:

(1) osnovni podsticaji,
(2) proizvodno vezani podsticaji;

2) podsticaji u stočarstvu, i to za:

(1) kvalitetne priplodne mlečene krave,
(1a) kvalitetne priplodne tovne krave,
(2) krave dojilje,
(3) kvalitetne priplodne ovce i koze,
(4) kvalitetne priplodne krmače,
(5) tov junadi,
(6) tov jagnjadi,
(6a) tov jaradi,
(7) tov svinja,
(8) košnice pčela,
(9) roditeljske kokoške teškog tipa,
(10) roditeljske kokoške lakog tipa,
(11) roditeljske ćurke,
(12) kvalitetne priplodne matice riba šarana,
(13) kvalitetne priplodne matice riba pastrmke,
(14) proizvodnja konzumne ribe.

a) Podsticaji za biljnu proizvodnju

Osnovni podsticaji

Član 18.

Osnovni podsticaji ostvaruju se po površini biljne proizvodnje, i to u minimalnom iznosu od 6. 000 dinara po hektaru.

Pravo na korišćenje osnovnih podsticaja ima pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, pod uslovom da je upisano u Registar i da je prijavilo površine pod odgovarajućom kulturom u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuje registracija poljoprivrednih gazdinstava.

Podsticaji iz stava 1. Ovog člana ostvaruju se za prijavljene i zasejane, odnosno zasađene površine pod odgovarajućom kulturom do najviše 20 ha i to samo za obradivo poljoprivredno zemljište.

Lice iz stava 2. ovog člana ne može da ostvari pravo na korišćenje osnovnih podsticaja za površine poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini koje je uzelo u zakup, odnosno na korišćenje.

Zahtev za ostvarivanje prava na osnovne podsticaje podnosi se jedanput godišnje.

Ministar bliže propisuje način ostvarivanja prava na osnovne podsticaje, kao i obrasce zahteva za ostvarivanje tih podsticaja.

Proizvodno vezani podsticaji

Član 19.

Proizvodno vezani podsticaji ostvaruju se po površini biljne proizvodnje uz minimalno ostvareni prinos po hektaru za određenu vrstu biljne proizvodnje i određene kulture poljoprivrednih proizvoda.

Pravo na korišćenje proizvodno vezanih podsticaja ima pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, pod uslovom da je upisano u Registar i da je prijavilo površine pod odgovarajućom kulturom u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuje registracija poljoprivrednih gazdinstava.

Podsticaji iz stava 1. Ovog člana ostvaruju se za prijavljene i zasejane, odnosno zasađene površine pod odgovarajućom kulturom do najviše 20 ha i to samo za obradivo poljoprivredno zemljište.

Lice iz stava 2. ovog člana ne može da ostvari pravo na korišćenje osnovnih podsticaja za površine poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini koje je uzelo u zakup, odnosno na korišćenje.

Zahtev za ostvarivanje prava na proizvodno vezane podsticaje podnosi se jedanput godišnje.

Ministar bliže propisuje za koju vrstu biljne proizvodnje, za koje kulture i pod kojim uslovima se mogu ostvariti proizvodno vezani podsticaji, visinu podsticaja, kao i način ostvarivanja prava na proizvodno vezane podsticaje i obrazac zahteva za ostvarivanje tih podsticaja.

b) Podsticaji u stočarstvu

Član 20.

Pravo na korišćenje podsticaja u stočarstvu ima pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, pod uslovom da je:

1) upisano u Registar;
2) prijavilo vrstu i broj životinja;
3) izvršilo obeležavanje i registraciju grla, odnosno košnica pčela u Centralnoj bazi, osim za živinu i ribe;
4) vlasnik grla, odnosno košnica pčela koje je prijavio u Centralnoj bazi ili je vlasnik grla, odnosno košnica pčela član njegovog poljoprivrednog gazdinstva;
5) prijavilo površine pod ribnjacima ukoliko ostvaruje podsticaje iz člana 17. Stav 1. Tačka 2) podtač. (12) , (13) i (14).

Lice iz stava 1. Ovog člana za korišćenje podsticaja u stočarstvu za kvalitetna priplodna grla iz člana 17. Stav 1. Tačka 2) podtač. (1), (1a), (3), (4), (9), (10), (11), (12) i (13) pored uslova iz stava 1. Ovog člana mora da ispuni uslov da su ta grla prijavljena na njegovom poljoprivrednom gazdinstvu pod kontrolom pravnih lica ovlašćenih za poslove selekcije – odgajivačke organizacije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje stočarstvo i da se koriste za proizvodnju mleka i mesa ili služe za dalju reprodukciju na njegovom poljoprivrednom gazdinstvu.

Ministar bliže propisuje uslove i način ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu, kao i obrasce zahteva za ostvarivanje tih podsticaja.

Kvalitetne priplodne mlečne krave

Član 21.

Podsticaji za kvalitetne priplodne mlečne krave utvrđuju se u minimalnom iznosu od 20. 000 dinara po grlu.

Pravo na podsticaje iz stava 1. Ovog člana ostvaruje se jednom u toku godine za isto grlo.

Ako je ostvareno pravo na podsticaje iz stava 1. Ovog člana ne može se ostvariti i pravo na podsticaje za krave dojilje za ista grla.

Kvalitetne priplodne tovne krave

Član 21a

Podsticaji za kvalitetne priplodne tovne krave utvrđuju se u minimalnom iznosu od 20.000 dinara po grlu.

Pravo na podsticaje iz stava 1. ovog člana ostvaruje se jednom u toku godine za isto grlo.

Ako je ostvareno pravo na podsticaje iz stava 1. ovog člana ne može se ostvariti i pravo na podsticaje za kvalitetne priplodne mlečne krave i krave dojilje za ista grla.

Krave dojilje

Član 22.

Podsticaji za krave dojilje utvrđuju se u minimalnom iznosu od 20. 000 dinara po grlu.

Podsticaji iz stava 1. Ovog člana ostvaruju se po kravi za tovna grla čiste rase i meleze tovnih rasa, koja pripadaju stadu namenjenom za uzgoj teladi za proizvodnju mesa.

Lice iz člana 20. Stav 1. Ovog zakona koje je ostvarilo podsticaje iz stava 1. Ovog člana ne može da isporučuje mleko sa svog gazdinstva na dalju preradu pravnim licima ili preduzetnicima koji se bave preradom mleka 12 meseci od dana podnošenja zahteva.

Kvalitetne priplodne ovce i koze

Član 23.

Podsticaji za kvalitetne priplodne ovce i koze utvrđuju se u minimalnom iznosu od 4. 000 dinara po grlu.

Kvalitetne priplodne krmače

Član 24.

Podsticaji za kvalitetne priplodne krmače utvrđuju se u minimalnom iznosu od 4. 000 dinara po grlu.

Tov junadi

Član 25.

Podsticaji za tov junadi utvrđuju se u minimalnom iznosu od 10. 000 dinara po grlu u tovu.

Podsticaji iz stava 1. Ovog člana ostvaruju se ako je tovno grlo proizvedeno u sopstvenom zapatu, kupljeno, odnosno uvezeno u godini u kojoj se podnosi zahtev, ako je provelo u vlasništvu tog lica najmanje 185 dana i ako je namenjeno za proizvodnju mesa i po završetku tova će biti predato u klanicu ili je namenjeno izvozu.

Podsticaji iz stava 1. Ovog člana ostvaruju se jedanput za period trajanja tova.

Tov jagnjadi

Član 26.

Podsticaji za tov jagnjadi utvrđuju se u minimalnom iznosu od 1. 000 dinara po grlu u tovu.

Podsticaji iz stava 1. Ovog člana ostvaruju se ako je grlo namenjeno za proizvodnju mesa predato klanici ili je namenjeno izvozu.

Podsticaji iz stava 1. Ovog člana ostvaruju se jedanput za period trajanja tova i to posle završetka tova, za najmanje 10 grla u tovu čija je prosečna telesna masa ispod 50 kg po grlu.

Tov jaradi

Član 26a

Podsticaji za tov jaradi utvrđuju se u minimalnom iznosu od 1.000 dinara po grlu u tovu.

Podsticaji iz stava 1. ovog člana ostvaruju se ako je grlo namenjeno za proizvodnju mesa predato klanici ili je namenjeno izvozu.

Podsticaji iz stava 1. ovog člana ostvaruju se jedanput za period trajanja tova i to posle završetka tova, za najmanje pet grla u tovu čija je prosečna telesna masa ispod 30 kg po grlu.

Tov svinja

Član 27.

Podsticaji za tov svinja utvrđuju se u minimalnom iznosu od 1. 000 dinara po grlu.

Podsticaji iz stava 1. Ovog člana ostvaruju se ako je tovno grlo namenjeno za proizvodnju mesa predato klanici ili je namenjeno izvozu.

Podsticaji iz stava 1. Ovog člana ostvaruju se jedanput za period trajanja tova i to posle završetka tova, za najmanje 10 grla u tovu čija je prosečna telesna masa iznad 90 kg po grlu.

Košnice pčela

Član 28.

Podsticaji za košnice pčela ostvaruju se u minimalnom iznosu od 500 dinara po košnici.

Podsticaji u živinarstvu

Član 29.

Podsticaji za roditeljske kokoške teškog tipa utvrđuju se u minimalnom iznosu od 60 dinara po grlu.

Podsticaji za roditeljske kokoške lakog tipa utvrđuju se u minimalnom iznosu od 100 dinara po grlu.

Podsticaji za roditeljske ćurke utvrđuju se u minimalnom iznosu od 300 dinara po grlu.

Podsticaji u ribarstvu

Član 30.

Podsticaji za kvalitetne priplodne matice riba šarana utvrđuju se u minimalnom iznosu od 500 dinara po grlu.

Podsticaji za kvalitetne priplodne matice riba pastrmke utvrđuju se u minimalnom iznosu od 300 dinara po grlu.

Podsticaji za proizvodnju konzumne ribe ostvaruju se u minimalnom iznosu od sedam dinara po kilogramu proizvedene konzumne ribe.

3. Regresi

Član 31.

Pravo na korišćenje regresa ima pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koje je upisano u Registar.

Regresi se isplaćuju za kupljeno gorivo, đubrivo, seme i drugi reproduktivni materijal, za premiju osiguranja za useve, plodove, višegodišnje zasade, rasadnike i životinje, kao i za troškove skladištenja u javnim skladištima.

Regresi za gorivo i/ili đubrivo i/ili seme isplaćuju se u minimalnom ukupnom iznosu od 6. 000 dinara po hektaru za istu površinu za koju može da ostvari pravo na osnovne podsticaje iz člana 17. Stav 1. Tačka 1) podtačka (1) ovog zakona.

Regresi za premiju osiguranja za useve, plodove, višegodišnje zasade, rasadnike i životinje isplaćuju se u minimalnom ukupnom iznosu od 40% plaćene premije osiguranja za prijavljene površine pod odgovarajućom kulturom do najviše 20 ha.

Regresi za troškove skladištenja u javnim skladištima isplaćuju se u minimalnom iznosu od 40% od troškova skladištenja.

Ministar bliže propisuje uslove, način i obrasce zahteva za ostvarivanje prava na regrese.

4. Kreditna podrška

Član 32.

Pravo na korišćenje kreditne podrške ima pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koje je upisano u Registar.

Ministar bliže propisuje uslove i način ostvarivanja prava na kreditnu podršku.

5. Umanjenje isplata direktnih plaćanja

Član 33.

Korisnik sredstava u toku kalendarske godine po osnovu direktnih plaćanja, osim po osnovu kreditne podrške, može ostvariti ukupan iznos od 10. 000. 000 dinara, koji se ne umanjuje.

Ako iznos sredstava po korisniku prelazi iznos od 10. 000. 000 dinara, a manji je od 20. 000. 000 dinara vrši se umanjenje isplate ukupnog iznosa sredstava za 5%.

Ako iznos sredstava po korisniku prelazi iznos od 20. 000. 000 dinara, vrši se umanjenje isplate ukupnog iznosa sredstava za 10%.

Umanjenje ukupnog iznosa sredstava primenjuje se pri svakoj isplati direktnih plaćanja, a konačni obračun i isplata po korisniku vrši se do kraja marta naredne godine.

Ukoliko je korisniku sredstava za jednu kalendarsku godinu isplaćeno više od iznosa dobijenog konačnim obračunom prava, korisnik sredstava je dužan da na zahtev Uprave uplati razliku na račun izvršenja budžeta Republike Srbije u roku od 60 dana od dana prijema rešenja o umanjenju sredstava.

Ukoliko korisnik sredstava u roku nije u celosti izmirio obaveze iz stava 5. Ovoga člana, Uprava umanjuje sredstva od isplata direktnih plaćanja koja će korisnik sredstava ostvariti za naredne kalendarske godine.

IV. Podsticaji za mere ruralnog razvoja

Vrste podsticaja za mere ruralnog razvoja

Član 34.

Podsticaji za mere ruralnog razvoja obuhvataju podršku programima koji se odnose na:

1) investicije u poljoprivredi za unapređenje konkurentnosti i dostizanje standarda kvaliteta;
2) održivi ruralni razvoj;
3) unapređenje ruralne ekonomije;
4) pripremu i sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja.

Podsticaji za podršku programima koji se odnose na investicije u poljoprivredi za unapređenje konkurentnosti i dostizanje standarda kvaliteta su vrsta podsticaja koji se sprovode u cilju unapređenja tržišnog poslovanja, dostizanja standarda kvaliteta i unapređenja konkurentnosti.

Podsticaji za podršku programima koji se odnose na održivi ruralni razvoj su vrsta podsticaja koji se sprovode u cilju unapređenja zaštite životne sredine.

Podsticaji za podršku programima koji se odnose na unapređenje ruralne ekonomije su vrsta podsticaja koji se sprovode u cilju unapređenja kvaliteta života u ruralnim područjima.

Podsticaji za podršku programima koji se odnose na pripremu i sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja su vrsta podsticaja koji se sprovode u cilju omogućavanja lokalnim učesnicima ruralnog razvoja da dugoročno poboljšaju potencijale svojih lokalnih sredina kroz izradu i podršku u sprovođenju lokalnih strategija ruralnog razvoja.

Ministar bliže propisuje vrste podsticaja za mere ruralnog razvoja, uslove, način ostvarivanja prava na podsticaje za mere ruralnog razvoja i obrasce zahteva, odnosno prijave za ostvarivanje prava na podsticaje, kao i maksimalne iznose podsticaja po korisniku i po vrsti pojedine mere.

Minimalni iznos podsticaja za mere ruralnog razvoja

Član 35.

Podsticaji za mere ruralnog razvoja iz člana 34. Ovog zakona sprovode se kao naknada dela troškova u određenom procentu od vrednosti pojedine vrste mere.

Podsticaji za mere ruralnog razvoja utvrđuju se u minimalnom iznosu od 30% ukupne vrednosti pojedine vrste mere.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, podsticaji za mere ruralnog razvoja iz člana 34. stav 1. tačka 1) ovog zakona utvrđuju se u minimalnom iznosu od 50% ukupne vrednosti te mere, i to korisniku podsticaja koji je ovlašćeni korisnik oznake geografskog porekla, odnosno geografske oznake porekla u skladu sa propisima kojima se uređuju oznake geografskog porekla, odnosno geografske oznake porekla proizvoda, kao i korisniku podsticaja koji ima sertifikovanu organsku biljnu, odnosno sertifikovanu organsku životinjsku proizvodnju.

Za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi podsticaji za mere ruralnog razvoja utvrđuju se u minimalnom iznosu od 45% ukupne vrednosti pojedine vrste mere.

Izuzetno od stava 4. ovog člana, za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, podsticaji za mere ruralnog razvoja iz člana 34. stav 1. tačka 1) ovog zakona utvrđuju se u minimalnom iznosu od 65% ukupne vrednosti te mere, i to korisniku podsticaja koji je ovlašćeni korisnik oznake geografskog porekla, odnosno geografske oznake porekla u skladu sa propisima kojima se uređuju oznake geografskog porekla, odnosno geografske oznake porekla proizvoda, kao i korisniku podsticaja koji ima sertifikovanu organsku biljnu, odnosno sertifikovanu organsku životinjsku proizvodnju.

1. Podsticaji za investicije u poljoprivredi za unapređenje konkurentnosti i dostizanje standarda kvaliteta

Član 36.

Podsticaji programima koji se odnose na investicije u poljoprivredi za unapređenje konkurentnosti i dostizanje standarda kvaliteta obuhvataju podršku za:

1) investicije u poljoprivrednu proizvodnju;
2) uspostavljanje i jačanje proizvođačkih grupa;
3) investicije u preradu poljoprivrednih proizvoda i marketing.

Pravo na podršku iz stava 1. Tač. 1) i 3) ovog člana ima pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koji su upisani u Registar.

Pravo na podršku iz stava 1. Tačka 2) ovog člana ima pravno lice registrovano u skladu za zakonom kojim se uređuju udruženja.

2. Podsticaji za održivi ruralni razvoj

Član 37.

Podsticaji za podršku održivom ruralnom razvoju obuhvataju podsticaje za:

1) sprovođenje agroekoloških mera;
2) organsku proizvodnju;
3) očuvanje biljnih i životinjskih genetičkih resursa;
4) nadoknadu propuštene dobiti kao posledicu sprovođenja dobre poljoprivredne prakse, dobrobiti životinja i drugih politika zaštite i očuvanja životne sredine.

Pravo na podsticaje iz stava 1. Ovog člana ima pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koji su upisani u Registar.

Organska proizvodnja

Član 38.

Podsticaji za organsku proizvodnju obuhvataju plaćanja iz člana 14. Ovog zakona, i to: premiju, podsticaje za proizvodnju i regrese za gorivo, đubrivo i seme, uvećana za minimalno 40% za proizvođače čija je proizvodnja u periodu konverzije, za proizvođače kojima je završen period konverzije i nalaze se u postupku izdavanja sertifikata i za proizvođače koji imaju sertifikovanu biljnu ili stočarsku proizvodnju.

Ako je ostvareno pravo na podsticaje iz stava 1. Ovog člana ne može se ostvariti pravo na plaćanja iz člana 14. Ovog zakona za iste površine i za istu meru.

3. Podsticaji za unapređenje ruralne ekonomije

Član 39.

Podsticaji za podršku programima koji se odnose na unapređenje ruralne ekonomije obuhvataju podsticaje za:

1) investicije za unapređenje i razvoj ruralne infrastrukture;
2) unapređenje ekonomskih aktivnosti na selu kroz podršku nepoljoprivrednim aktivnostima;
3) ekonomske aktivnosti u smislu dodavanja vrednosti poljoprivrednim proizvodima, kao i uvođenje i sertifikaciju sistema bezbednosti i kvaliteta hrane, organskih proizvoda i proizvoda sa oznakom geografskog porekla;
4) unapređenje obuka u oblasti ruralnog razvoja.

Pravo na korišćenje podsticaja iz stava 1. Tačka 1) ovog člana ima jedinica lokalne samouprave.

Pravo na korišćenje podsticaja iz stava 1. Tač. 2) i 3) ovog člana ima pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koji su upisani u Registar.

Pravo na korišćenje podsticaja iz stava 1. Tačka 4) ovog člana ima pravno lice, fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva i preduzetnik, koji su upisani u Registar, kao i jedinica lokalne samouprave i udruženje.

4. Podsticaji za pripremu i sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja

Član 40.

Podsticaji za podršku programima koji se odnose na pripremu i sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja obuhvataju podsticaje za:

1) pripremu lokalnih strategija ruralnog razvoja;

2) sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja.

Pravo na korišćenje podsticaja iz stava 1. Ovog člana ima pravno lice koje je upisano u Registar, kao i jedinica lokalne samouprave i udruženje.

V. Posebni podsticaiji

1. Vrste posebnih podsticaja

Član 41.

Posebni podsticaji obuhvataju:

1) podsticaje za marketing – informacione sisteme u poljoprivredi;
2) podsticaje za uspostavljanje, razvoj i funkcionisanje sistema računovodstvenih podataka na poljoprivrednim gazdinstvima;
3) podsticaje za podršku savetodavnim i stručnim poslovima u poljoprivredi;
4) podsticaje za sprovođenje odgajivačkih programa, radi ostvarivanja odgajivačkih ciljeva u stočarstvu;
5) podsticaje za sprovođenje naučnoistraživačkih, razvojnih i inovativnih projekata u poljoprivredi;
6) podsticaje za proizvodnju sadnog materijala i sertifikaciju i klonsku selekciju.

Podsticaji za marketing – informacione sisteme u poljoprivredi su plaćanja za prikupljanje, obradu, analizu i diseminaciju podataka o kretanjima cena odabranih poljoprivrednih proizvoda.

Podsticaji za uspostavljanje, razvoj i funkcionisanje sistema računovodstvenih podataka na poljoprivrednim gazdinstvima su plaćanja za prikupljanje, obradu, analizu i diseminaciju definisanih računovodstvenih i ekonomskih podataka sa odabranih poljoprivrednih gazdinstava.

Podsticaji za podršku savetodavnim i stručnim poslovima u poljoprivredi su podsticaji za podršku sprovođenju programa koje obavljaju pravna lica i preduzetnici koji ispunjavaju uslove propisane zakonom kojim se uređuje obavljanje savetodavnih i stručnih poslova u oblasti poljoprivrede.

Podsticaji za sprovođenje odgajivačkih programa, radi ostvarivanja odgajivačkih ciljeva u stočarstvu su podsticaji za: kontrolu produktivnosti priplodnih i kvalitetnih priplodnih domaćih životinja; odabiranje i proizvodnju priplodnih i kvalitetnih priplodnih domaćih životinja; odabiranje i korišćenje kvalitetnih muških i ženskih priplodnih domaćih životinja za proizvodnju; ispitivanje prenošenja osobina na potomstvo kvalitetnih priplodnih domaćih životinja; kontrolisano razmnožavanje domaćih životinja; vođenje matične evidencije domaćih životinja; proizvodnju i uvođenje u proizvodnju drugih rasa i novonastalih rasa i hibrida domaćih životinja; druge odgajivačke i zootehničke mere.

Podsticaji za sprovođenje naučnoistraživačkih, razvojnih i inovativnih projekata u poljoprivredi su podsticaji za sprovođenje naučnoistraživačkih, razvojnih i inovativnih projekata i programa u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja.

Podsticaji za proizvodnju sadnog materijala i sertifikaciju i klonsku selekciju su plaćanja za podizanje matičnih zasada voćaka, vinove loze i drugih biljnih vrsta, kao i za nabavku opreme, tehničkih sredstava, biljnog materijala, održanje kolekcija i drugo u cilju sertifikacije sadnog materijala i klonske selekcije sorti voćaka, vinove loze i drugih biljnih sorti.

2. Pravo na korišćenje posebnih podsticaja

Član 42.

Pravo na korišćenje podsticaja za marketing – informacione sisteme u poljoprivredi i podsticaja za uspostavljanje, razvoj i funkcionisanje sistema računovodstvenih podataka na poljoprivrednim gazdinstvima imaju pravna lica i preduzetnici, odnosno organizacije koji ispunjavaju uslove propisane zakonom kojim se uređuje obavljanje savetodavnih i stručnih poslova u poljoprivredi.

Pravo na korišćenje podsticaja za podršku savetodavnim i stručnim poslovima u poljoprivredi ima pravno lice i preduzetnik, odnosno organizacija, koji ispunjavaju uslove propisane zakonom kojim se uređuje obavljanje savetodavnih i stručnih poslova u poljoprivredi.

Pravo na korišćenje podsticaja za mere za sprovođenje odgajivačkih programa, radi ostvarivanja odgajivačkih ciljeva u stočarstvu ima odgajivačka organizacija i organizacija sa posebnim ovlašćenjima koja obavlja poslove u stočarstvu u skladu sa zakonom kojim se uređuje stočarstvo.

Pravo na korišćenje podsticaja za sprovođenje naučnoistraživačkih, razvojnih i inovativnih projekata u poljoprivredi ima fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva i preduzetnik, pod uslovom da su upisani u Registar, kao i naučnoistraživačka ustanova i pravno lice koje ispunjava uslove za obavljanje savetodavnih i stručnih poslova u skladu sa zakonom kojim se uređuje obavljanje savetodavnih i stručnih poslova u poljoprivredi.

Pravo na korišćenje podsticaja za proizvodnju sadnog materijala i sertifikaciju i klonsku selekciju ima pravno lice i preduzetnik koji ispunjava uslove u skladu sa posebnim propisima kojima se uređuje proizvodnja sadnog materijala, pod uslovom da je upisano u Registar.

Ministar bliže propisuje uslove i način ostvarivanja prava na posebne podsticaje.

VI. Nadzor

Inspekcijski nadzor

Član 43.

Inspekcijski nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši ministarstvo preko inspektora nadležnog za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: poljoprivredni inspektor).

Uslovi za obavljanje poslova poljoprivrednog inspektora

Član 44.

Poslove poljoprivrednog inspektora može da obavlja lice koje je steklo visoko obrazovanje iz naučne oblasti biotehničke nauke ili tehnološko inženjerstvo na studijama drugog stepena (master akademske studije, specijalističke akademske studije i specijalističke strukovne studije) , odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, iz oblasti poljoprivrede ili tehnološkog inženjerstva prehrambenog smera sa položenim državnim stručnim ispitom i sa najmanje tri godine radnog iskustva u struci.

Prava i dužnosti poljoprivrednog inspektora

Član 45.

U vršenju poslova inspekcijskog nadzora poljoprivredni inspektor ima pravo i dužnost da:

1) vrši pregled poljoprivrednog zemljišta, zasada, stoke, poslovnih i proizvodnih prostora, objekata, uređaja, robe i poslovne dokumentacije korisnika podsticaja koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom i preradom poljoprivrednih proizvoda biljnog porekla;
2) po nalogu Uprave vrši uvid u isprave na osnovu kojih su korisnici podsticaja ostvarili pravo na podsticaje;
3) po nalogu Uprave proverava ispunjenost uslova za ostvarivanje prava na podsticaje kod lica koja su podnela zahtev ili na drugi način pokrenula postupak za ostvarivanje prava na podsticaje, kao i kod lica koja su ostvarila pravo na podsticaje;
4) preduzme druge mere i radnje, u skladu sa zakonom.

Ovlašćenja poljoprivrednog inspektora

Član 46.

U vršenju poslova iz člana 45. Ovog zakona poljoprivredni inspektor ovlašćen je da:

1) naloži rešenjem izvršenje mera i radnji uz određivanje za to potrebnog roka;
2) podnese prijavu nadležnom organu za učinjeno krivično delo ili privredni prestup i podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka;
3) donese meru obezbeđenja u slučaju opasnosti za život i zdravlje ljudi i životinja ili za druge javne interese;
4) obavesti drugi organ ako postoje razlozi za preduzimanje mera za koje je taj organ nadležan;
5) pokrene inicijativu kod ovlašćenog organa za obustavljanje od izvršenja, odnosno za poništavanje ili ukidanje propisa ili drugog opšteg akta organa ili organizacije koja vrši poslove državne uprave, odnosno za obustavljanje od izvršenja opšteg akta preduzeća, ustanove i druge organizacije ako nisu u skladu sa Ustavom i zakonom;
6) pokrene inicijativu kod Uprave za vođenje poljoprivrednog gazdinstva u pasivnom statusu;
7) preduzima druge mere i radnje, u skladu sa zakonom.

Na rešenje poljoprivrednog inspektora iz stava 1. Ovog člana, može se izjaviti žalba ministru u roku od osam dana od dana njegovog donošenja.

Rešenje iz stava 2. Ovog člana konačno je u upravnom postupku.

Obaveze lica nad čijim radom se vrši nadzor

Član 47.

Pravna i fizička lica i preduzetnici nad čijim radom se vrši inspekcijski nadzor dužna su da poljoprivrednom inspektoru omoguće vršenje nadzora i pruže potrebne podatke i informacije.

Lica iz stava 1. Ovog člana dužna su da poljoprivrednom inspektoru, kao i drugim ovlašćenim licima u skladu sa zakonom, na njegov zahtev u određenom roku dostave ili pripreme podatke i materijale koji su potrebni za vršenje poslova inspekcijskog nadzora.

Oduzimanje dokumentacije i predmeta

Član 48.

Poljoprivredni inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora može da privremeno oduzme dokumentaciju i predmete koji u prekršajnom ili sudskom postupku mogu da posluže kao dokaz.

O izvršenom privremenom oduzimanju dokumentacije i predmeta iz stava 1. Ovog člana izdaje se potvrda.

VII. Kaznene odredbe

Privredni prestup

Član 49.

Novčanom kaznom od 500. 000 do 3. 000. 000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice ako nenamenski koristi sredstva podsticaja (član 10. Stav 1).

Za privredni prestup iz stava 1. Ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 50. 000 do 200. 000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.

Za radnje iz stava 1. Ovog člana pored novčane kazne može se izreći i zaštitna mera zabrane pravnom licu da se bavi određenom privrednom delatnošću, odnosno zaštitna mera zabrane odgovornom licu u pravnom licu da vrši određene dužnosti u trajanju od šest meseci do pet godina.

Prekršaj pravnog lica

Član 50.

Novčanom kaznom od 300. 000 do 1. 500. 000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice koje:

1) postupi suprotno odredbi člana 10. Stav 7. Ovog zakona;
2) sredstva ostvarena po osnovu premije za mleko ne isplati korisniku premije za mleko na njegov namenski račun, najkasnije u roku od tri dana od dana uplate tih sredstava (član 16) ;
3) je ostvarilo podsticaje za krave dojilje, a postupi suprotno odredbi člana 22. Stav 3. Ovog zakona;
4) ne postupi po rešenju poljoprivrednog inspektora u skladu sa ovim zakonom.

Za prekršaj iz stava 1. Ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 20. 000 do 100. 000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.

Prekršaj preduzetnika

Član 51.

Novčanom kaznom od 100. 000 do 500. 000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik koji:

1) nenamenski koristi sredstva podsticaja (član 10. Stav 1) ;
2) postupi suprotno odredbi člana 10. Stav 7. Ovog zakona;
3) sredstva ostvarena po osnovu premije za mleko ne isplati korisniku premije za mleko na njegov namenski račun, najkasnije u roku od tri dana od dana uplate tih sredstava (član 16) ;
4) je ostvario podsticaje za krave dojilje, a postupi suprotno odredbi člana 22. Stav 3. Ovog zakona;
5) ne postupi po rešenju poljoprivrednog inspektora u skladu sa ovim zakonom.

Prekršaj fizičkog lica

Član 52.

Novčanom kaznom od 10. 000 do 100. 000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice koje:

1) nenamenski koristi sredstva podsticaja (član 10. Stav 1) ;
2) postupi suprotno odredbi člana 10. Stav 7. Ovog zakona;
3) je ostvarilo podsticaje za krave dojilje, a postupi suprotno odredbi člana 22. Stav 3. Ovog zakona;
4) ne postupi po rešenju poljoprivrednog inspektora u skladu sa ovim zakonom.

VIII. Prelazna i završna rešenja

Član 53.

Izuzetno, u 2013. Godini obim sredstava iz člana 4. Stav 2. Ovog zakona može biti manji od 5% budžeta Republike Srbije u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem.

Član 54.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe odredbe Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju ( „Službeni glasnik RS”, broj 41/09) koje se odnose na podsticaje, korišćenje podsticaja, kao i odredbe člana 37. Stav 1. Tač. 2) i 3) , čl. 41. I 43. Tog zakona.

Član 55.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju

(„Sl. glasnik RS“, br. 142/2014)

Član 17.

Zahtevi, odnosno prijave za utvrđivanje prava na korišćenje podsticaja podneti do dana početka primene ovog zakona rešavaće se u skladu sa propisima koji su bili na snazi u vreme njihovog podnošenja.

Član 18.

Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 1. januara 2015. godine.

Napravi novu temu u “Pravilnici”

Napišite komentar



<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">