Reklama

Jabuke

Značaj za tržište i hranljiva vrednost. Prijatnog ukusa i arome, relativno velike hranljive vrednosti sadržaja vitaminima i mineralnim materijama, jabuke su omiljeno i veoma korisno voće za ishranu dece i odraslih, pa i bolesnika. Osim toga, jabuke se, za razliku od drugih vrsta voća, odlikuju i time što se lako čuvaju, to jest podnose dugoročno uskladištenje pa se u prometu nalaze tokom cele godine. Plodovi jabuka i posle dužeg uskladištenja sadrže najvažnije sastojke i mogu sa uspehom da zamene južno voće u toku cele zime. Preduzeća za snabdevanje u skladištima za voće i komorama hladnjača obezbeđuju odgovarajuće količine jabuka i iznose ih na tržište u toku jeseni, zime pa i proleća.

Po količini proizvodnje i potrošnje u svežem stanju jabuke predstavljaju naše najvažnije voće. Isti je slučaj i u odnosu na učešće u unutrašnjem prometu i izvozu.

Poslednjih godina proizvodnja jabuka u Jugoslaviji se kreće od 15.800 do 34.300 vagona. U 1963. godini ubrano je 28.000 vagona jabuka.

Jabuke kod nas dobro uspevaju i daju kvalitetne plodove. Gaje se razne sorte počev od domaće budimke pa do najplemenitijih sorti jabuka koje daju plodove izvrsnog kvaliteta i specifično prijatne arome (jonatan, delišes i dr.) Razne sorte jabuka se veoma razlikuju po izgledu, sadržaju šećera i voćnih kiselina, mineralnih sastojaka i vitamina. U prometu se nalaze jabuke visokokvalitetnih sorti i poreklom od lokalnih sorti i poreklom zadovoljavajuća svojstva (ukus, aroma i sl.) za stonu potrošnju. U poslednje vreme na savremenim zasadima (plantažnim voćnjacima sve se više uvodi proizvodnja jabuka sorte delišes, zlatni delišes, jonatan i druge.

Jabuke su veoma hranljive zbog sadržaja ugljenih hidrata, odnosno voćnih šećera (glukoze i fruktoze). Kilogram jabuka daje oko 600 kalorija energetsku vrednost kao litar mleka, pola kilograma teletine, šest jaja, tri kilograma spanaća ili šest kilograma krastavaca.

Plod jabuke sadrži oko 14% ugljenih hidrata, uglavnom glukoze i fruktoze, koje organizam veoma lako i potpuno koristi i dobija potrebnu energiju. Belančevina i masti u jabuci ima veoma malo — po 0,4%, a se ne može pripisati kao nedostatak pošto se ovi sastojci dobijaju iz druge hrane. Zbog ovakvih svojstava jabuke se koriste za dijetalnu ishranu gojaznih osoba.

Jabuke su, takođe, važan izvor mineralnih sastojaka, naročito kalcijuma, fosfora i gvožđa. U 100 grama jabuka ima oko 4 miligrama kalcijuma i oko 0,3 miligrama gvožda. Od organskih sastojaka, pored šećera, jabuka sadrži dosta voćnih kiselina (jabučne, limunske i dr.) koje daju osvežavajući ukus jabuci i proizvodima od jabuka i značajne su za uspostavljanje normalnog aciditeta u organima za varenje. Osim toga, voćne kiseline povoljno utiču na lučenje želudačnih sokova i deluju povoljno na apetit, pa ih zato treba jesti između obroka, posle obroka pa i pre obroka.

U jabuci su najviše zastupljeni vitamini Bi i B2 po 80 internacionalnih jedinica, vitamin C — oko 15 miligrama i znatne količine karotina koji se u organizmu pretvara u aktivni vitamin A. Sadržaj vitamina C veoma varira zavisno od sorte jabuke, dužine i uslova uskladištenja i kreće se u granicama od 7 do 60 miligrama na 100 grama ploda. Na primer, jabuka sorte reneta sadrži oko 30 miligrama, a sorte bele kalvilke 60 miligrama vitamina C na 100 grama ploda.

S obzirom na to što se jabuke konzumiraju u domaćinstvu u toku zime, kad inače nedostaje vitamina C u ishrani, ako se svakodnevno jedu mogu u znatnoj meri da ublaže ili sasvim otklone deficit u vitaminu C i na taj način pruže organizmu potrebnu zaštitu i otpornost prema raznim bolestima (grip i slično).

Karakteristično je da ljuska, odnosno periferni delovi ploda, naročito oni na osunčenoj i obojenoj strani, sadrže mnogo više vitamina nego unutrašnji delovi voćnog mesa. Zato je preporučljivo da se jabuke jedu sa ljuskom, razume se pošto se dobro operu. Jabuke treba dobro prežvakati, jer se unošenjem velikih komada opterećuje želudac. Žvakanje je korisno i zato što jabuka mehanički čisti zube i desni i pomaže održavanje higijene zuba.

Sirova naribana jabuka se preporučuje ne samo u normalnoj ishrani zdravih osoba već i kao pouzdano sredstvo u lečenju crevnog katara i proliva, jer sadrži dosta pektina koji nabubri i upija vodu i otrovne produkte creva i brzo i lako ih odstranjuje iz organizma.

Jabuke imaju raznovrsnu primenu u ishrani, počev od upotrebe kao sirove pa sve do konzumiranja raznih kompota, voćnih sokova marmelade, sušenih jabuka i drugih proizvoda i jela spremljenih s jabukama. Stručnjaci za ishranu naročito preporučuju pečenu jabuku s medom i mlekom, jer je to izvanredna poslastica s visokom biološkom vrednošću. Preporučljivo je, naročito za decu, da im se za užinu da sveža jabuka sa čašom mleka. Biolozi preporučuju tzv. »jabučni dan«, kada se jedu samo jabuke i pije jabučni sok, čime se odstranjuje »šljaka« koja se nagomilava u organizmu pod uticajem namirnica animalnog porekla (meso, sirevi i dr.). Organizam na taj način ništa ne gubi jer mu jabuka sa oko 600 kalorija daje potrebnu energiju i osvežava posle svakodnevnog režima ishrane.

Berba i priprema za tržište. Berba je najvažnija radnja u okviru priprema jabuka za tržište, a neposredno utiče na kvalitet i svojstva (ukus, miris), kao i na sposobnost transport i uskladištenje. Od vremena i načina berbe zavisi ne samo sposobnost čuvanja — trajnost, već i kvalitet, u vremenu od berbe do prodaje. Normalno ubrane i dobro očuvane jabuke se lakše prodaju i postižu bolju cenu.

Jabuke koje treba da se transportuju na veća rastojanja ili da se skladište na izvesno vreme, treba brati pre potpune zrelosti. Pošto je najčešći slučaj da prode izvesno duže ili kraće vreme od berbe do prodaje jabuka, naročitu pažnju treba obratiti na stepen zrelosti u kojem se pristupa berbi. Neke sorte jabuka, a naročito zimske, nisu ni podesne potrošnju odmah posle berbe, jer plodovi do berbe ne postižu sva karakteristična svojstva (ukus, miris, sadržaj šećera, konzistenciju voćnog mesa i sl.). U toku uskladištenja dolazi do tzv. konzumativne zrelosti kada plodovi poprimaju prijatan miris, ukus, boju i druga svojstva koja čine plodove privlačnijim po izgledu za upotrebu u ishrani. U toku sazrevanja plod menja boju od zelene do one koja je karakteristična za sortu, tako da je i boja najpouzdanije merilo zrelosti. Voćno meso, takođe, menja boju a semenke postaju tamne. Sazrevanjem plod omekšava zbog pretvaranja protopektina u pektin. Ukus i aroma u toku sazrevanja imaju prijatniji i svojstveni za sortu. U toku sazrevanja najmarkantnija pojava je pretvaranje skroba u šećer. Zbog toga je zreo plod slađi i ma harmoničniji ukus od nedozrelog.

Prerano obrani plodovi loših su svojstava koja se ni u toku čuvanja ne mogu popraviti, smežuravaju se i nemaju karakterističan oblik, boju, ukus i aromu. Takođe, nije preporučljivo branje prezrelih plodova, jer nisu podesni za transport i uskladištenje, mekane su konzistencije i veoma podložni mehaničkim oštećenjima u kvarenju.

Jabuke namenjene uskladištenju u hladnjačama, ako su ubrane suviše rano kao nedozrele ili suviše kasno kao prezrele, veoma mnogo gube u kvalitetu.

Usled neblagovremene berbe jabuka javljaju se sledeće negativne posledice:

Prerana berba Prekasna berba
Sitni i nerazvijeni plodovi Otpadanje plodova
Veliki kalo Staklasto voćno meso
Pojava gorkih pega kratko vreme održavanja
Pojava ožegotina
Nepravilno dozrevanje (boja, ukus aroma)
Smežuravanje

Jabuke su zrele kada su postigle karakterističan oblik i boju ploda, ukus, aromu, konzistenciju mesa i slično, tako da su podesne za konzumiranje. Međutim, berba se obavlja ranije u jednom od stadijuma nedozrelosti, zato što plodovi u toku uskladištenja dozrevaju i tek onda su sposobni za potrošnju. Berba jabuka u stadijumu nedozrelosti je preporučljiva i zato što plodovi tada imaju potrebnu čvrstinu i lakše podnose transport i uskladištenje.

Prema tome, ne treba brati ni nedozrele niti sasvim zrele plodove, već odrediti najpogodniji momenat za berbu da bi se obezbedila potrebna trajnost plodova. Takođe, plodovi treba da budu na grani dok ne postignu određenu veličinu i izgled (boju), karakteristične za sortu. Zrelost se može ustanoviti na osnovu čvrstine voćnog mesa, boje pokožice, lakoće otkidanja, izgleda semenki i razvijenosti ploda. Da li su jabuke zrele može se ustanoviti i na taj način što se presek ploda prelije sa 0,25% rastvorom joda, i ako presek poplavi znači da u plodu ima dosta skroba i on je još zelen. Međutim, ako se pojave samo mestimično plave tačkice, znači da je većina skroba pretvorena u šećer i može se pristupiti berbi.

Berba jabuka se obavlja u različitim vremenskim periodima zavisno od sorte i klimatskih uslova, i to od juna do pozne jeseni (kada se beru zimske sorte). Jabuke se beru u različitom stepenu zrelosti, prema tome da li su za brzu potrošnju ili su namenjene dužem čuvanju.

Plodovi ranih sorti jabuka sazrevaju od juna do kraja avgusta. Beru se na nekoliko dana pre potpunog sazrevanja, s tim što se dozrevanje ovih jabuka završava u vremenu od berbe do prodaje, tako da one postižu karakterističan izgled, ukus, aromu i druga svojstva kad stignu do potrošača. Računa se da pažljivo obrane i pravilno transportovane jabuke letnjih sorti mogu da traju desetak dana.

Srednje rane, odnosno jesenje sorte jabuka, sazrevaju u septembru i oktobru i beru se nekoliko dana pre potpunog sazrevanja, to jest u onom stadijumu kad plodovi imaju izražen oblik, boju i druga svojstva karakteristična za sortu.

Zimske sorte jabuka treba brati nešto kasnije kad plodovi sadrže dosta šećera, kiselina, aromatičnih materija i postignu druga karakteristična svojstva. S obzirom na to što ovi plodovi inače malo opadaju, naročito ako je jesen lepa, mogu se dugo ostaviti na grani. U slučaju da je jesen kišovita, jabuke treba brati ranije da ne bi došlo do štetnog uticaja prekomerne vlažnosti na trajnost plodova. Konzumativnu zrelost ove jabuke postižu u vremenu od novembra do marta, što znači da se proces dozrevanja nastavlja u toku uskladištenja.

Jesenje i zimske sorte jabuka, ako su blagovremeno i pravilno ubrane i uskladištene, mogu da se očuvaju u ispravnom stanju dva do tri pa i više meseci, a neke od zimskih sorti mogu u hladnjačama da se održe sve do maja.

Jabuke namenjene tržištu treba obavezno brati rukom. Takođe, i jabuke koje su namenjene prethodnom skladištenju na duže ili kraće vreme moraju biti obrane rukom i bez ikakvih povreda na pokožici. Preporučljivo je, čak, da se pri berbi sačuva i pepeljak na plodovima koji predstavlja dobru zaštitu od prodiranja mikroorganizama u voćno meso, koji izazivaju trulež i druge oblike kvarenja. Prilikom berbe jabuka treba sačuvati peteljku, jer i ona pomaže trajnosti plodova. Međutim, jabuke se ne smeju tresti niti mlatiti, jer se pritom plodovi nagnječuju povređuju usled čega se brzo kvare. Za berbu sa visokih stabala jabuka, pošto se plodovi ne mogu dohvatiti rukom sa zemlje, treba obezbediti potreban pribor, kao što su merdevine ili berila. Obrane plodove, bilo da je berba obavljena ručno ili pomoću berila, treba stavljati u korpe ili sandučiće i u njima ih prenositi do sabirališta, odnosno skladišta.

Berbu treba obavljati po suvom i lepom vremenu i to pre podne, posle rose i pre no što nastane vrućina. Ovo se preporučuje zato što suve i nezagrejane jabuke imaju veću sposobnost čuvanja. Odmah posle berbe plodove treba skloniti na neko prohladno mesto, a i dok se prenose treba ih zaštititi od dejstva sunca i toplote. U toku berbe i kasnije u toku manipulisanja jabukama treba naročitu pažnju obratiti da ne dođe do nagnječenja voćnog mesa i povreda na pokožici, jer nagnječen plod brzo gnjili i propada, a svaka ogrebotina na pokožici služi kao ulaz izazivača plesni, truleži, kvasaca i drugih izazivača propadanja voćnih plodova. U svakom slučaju jabuke moraju biti sa celom drškom — peteljkom, a naročito one koje su namenjene uskladištenju. Jabuke kod kojih je za vreme berbe peteljka iz korena izvučena nisu podesne za čuvanje, jer na tom mestu počinju da trule. Plod jabuke se bere tako što se uhvati celom šakom a onda lagano izdiže uvis i odvaja od grančice.

Posle berbe jabuka još u voćnjaku ili kasnije pre unošenja u skladište, odnosno pre pakovanja u standardnu ambalažu i utovara, treba izvršiti odabiranje i izdvajanje nezrelih, oštećenih, krastavih plodova plodova s drugim manama. Plodovi s manama nepodesni su za čuvanje i transport, a mogu nepovoljno da utiču i na zdrave plodove koji se nalaze u istom pakovanju. Tako, na primer, plesni se prenose sa ploda na plod, jedan truo plod može da upropasti celo pakovanje.

Radi boljeg čuvanja i uštede u vremenu prilikom kasnijeg prebiranja, odmah nakon berbe treba plodove ujednačiti i sortirati prema sorti, zrelosti, krupnoći i drugim svojstvima u odgovarajuće kvalitete rema pravilniku. Posebno treba pakovati svaku sortu, zrelije i manje zrele plodove, sitnije i krupnije itd.

Prema zahtevima savremene trgovine voćem i propisa o kvalitetu buka moraju biti razvrstane na kvalitetne klase (videti poglavlje „Uslovi za stavljanje u promet“).

Raspoznavanje plodova važnijih sorti jabuka. S obzirom na to što kvalitet jabuka umnogome zavisi i od sorte i što pravilnik obavezuje na označavanje sorte jabuke pri pakovanju i izlaganju prodaji (kvalitet ekstra i I), u ovom poglavlju je dat pregled najvažnijih karakteristika nekih značajnih sorti za naše uslove.

Ananasova reneta (ananas) ima srednje krupne plodove, izduženo-okruglastog ili valjkastog oblika. Plod je širi na delu prema peteljci, a prema čašici se sužava. Osnovna boja je najpre zelenkasto-žuta a kasnije zlatno-žuta, s tim što sa sunčane strane ima narandžastu boju. Peteljka je kratka, maljava i mrko-zelenkasta. Meso ploda je žućkasto-belo, dosta čvrsto i sa svojstvenom aromom, osvežavajućeg i aromatičnog ukusa tako da podseća na ananas. Bere se u drugoj polovini septembra a sazreva za upotrebu od novembra do februara; najbolji kvalitet i svojstva postiže u decembru i januaru. U toku uskladištenja se ne smežurava. Dobro podnosi transport. Ubraja se u visokokvalitetne sorte i može se stavljati u promet i kao kvalitet »ekstra» (Pravilnik, član 25).

Bela zimska kalvilka ima plodove osrednje krupnoće, konusnog oblika i ,sa izraženim karakterističnim rebrima. Plod je širi na delu oko peteljke a sužava se prema čašici. Širina ploda je veća od dužine. Osnovna boja pokožice je bledožuta do zlatno-žuta, a sa sunčane strane ima karakteristično rumenilo. Peteljka je dugačka, tanka i čvrsta, a peteljkino udubljenje se završava levkom koji je u dnu zvezdasto rđast. Meso ploda je sočno i polučvrsto, bele odnosno bledožućkaste boje. Plod je dosta aromatičan i ,ima izražen prijatan vinast nakiseo ukus i karakterističan miris na malinu. Zbog prijatnog aromatičnog ukusa ubraja se u visokokvalitetne sorte jabuka.

Bere se u oktobru a dozreva za konzumiranje od decembra do aprila i spada u zimske sorte. Plodovi ove sorte jabuka dužim uskladištenjem postaju brašnjavi, dosta gube u kvalitetu i svojstvima. S obzirom na osetljivost na mehaničke povrede, slabo podnosi transport. Prema Pravilniku (član 25) plodovi bele zimske kalvilke mogu se stavljati u promet i kao kvalitet »ekstra«.

Boskopka ima krupne plodove koji dostižu težinu oko 200 grama. Oblik plodova nije ustaljen; najčešće su okruglo-pljosnati, pljosnato-cilindrični ili pljosnato-konusni. Nesimetrični, odnosno nepravilni oblici plodova su česta pojava za ovu sortu jabuka. Na osnovi i pri vrhu plodovi su rebrasti, ali ta rebra nisu mnogo uočljiva. Pokožica je debela i gruba, hrapava i suva. Osnovna boja pokožice je bledozelenkasta koja prelazi u bledožutu, a sa sunčane strane nalaze se sjajno rumene šare, koje nekad imaju boju karmina. Karakteristično je da su plodovi često pokriveni rđastom prevlakom, tako da imaju narandžastu nijansu. Peteljka je najčešće maljava, a pri osnovi i pri vrhu zadebljala. Meso ploda je čvrsto i sočno, bledožute do žute boje, sitnozrnasto. Ukus je dosta sladak, jer sadrži oko 15% šećera, ali je zbog sadržaja kiselina ukus vinast i veoma aromatičan. Pošto su plodovi dosta čvrsti dobro podnose transport.

Berba se obavlja u oktobru, a plodovi dozrevaju za konzumiranje od decembra do marta; spada u zimske sorte jabuka. Dužim uskladištenjem plodovi se smežuravaju, brašnjave i trule. Ubraja se u visokokvalitetne sorte jabuke, pa se plodovi mogu stavljati u promet i kao kvalitet „estra“ (Pravilnik, član 25).

Delišes crveni ima srednje krupne plodove čija se težina kreće od 130—200 grama. Plodovi su obično ujednačenog oblika, duguljasto kupasti i zatupasti. Karakteristično je za plodove ove sorte da imaju pet krupnih rebara koja počinju kod čašičnog udubljenja i protežu se duž celog ploda. Pokožica je debela, čvrsta, glatka i sjajna i ima mastan izgled. Osnovna boja pokožice je svetložuta sa prelivima tamnije ili svetlije-crvene boje u vidu pruga i drugih šara. Žute tačke su rasute po celoj površini ploda. Meso ploda je žućkasto-krem boje, sočno, nežno. Ukus je veoma sladak i nedovoljno kiseo, vrlo aromatičan. Transport podnosi veoma dobro. Berba plodova se obavlja od sredine septembra do sredine oktobra. Konzumativnu zrelost plodovi postižu od oktobra do marta, ali se mogu konzumirati i pre dozrevanja. Čak je i preporučljivo da se ne čeka potpuno dozrevanje, jer onda, zbog relativno malog sadržaja kiselina, imaju veoma izražen sladak ukus. Zbog lepog izgleda i vrlo dobrog kvaliteta veoma se ceni u trgovini i spada u visokokvalitetne sorte jabuka. Prema Pravilniku (član 25) plodovi delišesa mogu stavljati u promet i kao kvalitet „ekstra“.

Francuska kožara ima plodove srednje krupnoće, oblika nešto spljoštenog sa suženjem prema čašici. Peteljka je kratka, srednje debljine karakteristično bradavičasta, maljava i malo je povijena. Peteljkino udubljenje je duboko, široko i rđasto. Pokožica je dosta gruba, sa osnovnom bojom zelenom, a sa sunčane strane je tamnocrvena. Karakteristična je kožasta prevlaka sivosmeđe boje i rđasta prevlaka. Meso ploda je žućkasto-belo, dosta sočno. Ukus je vinast sa izraženom specifičnom aromom. Plodovi dobro podnose transport. Berba se obavlja početkom oktobra, a konzumativna zrelost se postiže u novembru i može se očuvati sve do proleća. Spada u sorte jabuka vrlo dobrog kvaliteta. Najbolji kvalitet plodovi imaju u vremenu od decembra do februara. Dužim uskladištenjem plodovi gube sočnost, smežuravaju se, kaliraju i ukus pogoršava.

Delišes zlatni ima plodove srednje krupne ili čak krupne, valjkastog ili izduženo zatupastog oblika. Pokožica je tanka, zlatno-žute boje sa narandžastom nijansom, ali bez rumenila. Na pokožici ima puno karakterističnih sivkastih tačkica ili se čak nalazi rđasta prevlaka, ali u celini plod je, i pored toga, lepog izgleda. Pokožica je najčešće suva i bez voštanog pepeljka, tako da može doći do gubitaka svežine plodova i smežuravanja u toku uskladištenja. Peteljka je izrazito dugačka i tanka. Meso ploda je žućkasto, dosta sočno ali i čvrsto. Ukus je osvežavajući, nakiseo i veoma aromatičan.

Berba se obavlja krajem septembra i početkom oktobra, a dozreva za konzumiranje od novembra do maja; spada u zimske sorte. Ubraja se u najkvalitetnije sorte jabuka i prema Pravilniku (član 25) plodovi jabuka zlatnog delišesa mogu se stavljati u promet i kao kvalitet „ekstra“.

Jonatan ima srednje krupne plodove, koji u naročito povoljnim uslovima mogu biti krupni, a u nepovoljnim sitni. Inače, plodovi su ujednačene krupnoće i oblika, okruglasto-konusnog i pravilnog oblika, sa jedva primetnim rebrima. Rebra su izražena na delu ploda do čašice a prema peteljci se gube. Peteljka je tanka i izrazito dugačka, zelene boje i sa maljama. Peteljkino udubljenje je dosta duboko ali uzano i malo rđasto. Pokožica je tanka, glatka i sjajna. Osnovna boja pokožice je zelenkasto-zlatna, i prekrivena je veoma izraženim crvenilom i to skoro po celoj površini ploda; posuta je tačkicama sivo-zelenkaste boje i rđastim tačkicama, a ponekad se na plodovima nalaze i male rđaste šare. Meso ploda je krem-žućkasto a mestimično sa rumenilom, naročito ispod pokožice, sočno je i čvrsto. Ukus je nakiseo, osvežavajući i veoma aromatičan.

Jabuke sorte jonatan veoma dobro podnose transport i duže uskladištenje tako da se mogu očuvati i do juna. U toku uskladištenja na plodovima se često javljaju tzv. „jonatanove mrlje“, koje pogoršavaju kvalitet i izgled plodova. Berba se obavlja u septembru, a plodovi dozrevaju za konzumiranje od novembra do januara; spada u zimske sorte jabuka. Ubraja se među najkvalitetnije sorte jabuka, pa se prema Pravilniku (član 25) plodovi jonatana mogu stavljati u promet i kao kvalitet „ekstra“.

Kanatka ima krupne ili veoma krupne plodove, pljosnato-kupastog oblika i sa veoma izraženim rebrima. Rebra se kreću od čašičnog do peteljkinog udubljenja. Ovu sortu karakteriše promenljiv oblik plodova; plodovi iz voćnjaka sa visinskih položaja imaju piramidno-rebrast izgled, a sa nizinskih i toplih terena su pljosnati i okrugli. Peteljka je debela i kratka, a peteljkino udubljenje hrapavo i rđasto. Pokožica je debela, suva i gruba i najčešće veoma hrapava. Osnovna boja je svetlozelena i prelazi u bledožutu. Na pokožici se nalaze rđasta prevlaka i sivkaste tačkice zvezdastog oblika. Plodovi se u skladištu brzo smežuravaju zbog hrapave pokožice naročito u suvim skladištima. Meso ploda je umereno čvrsto a kasnije prilikom dozrevanja nešto omekša. Boja mesa je zelenkasto-bela ili žućkasta, a prilikom presecanja pod uticajem vazduha brzo tamni. Meso je veoma sočno, ukus je slatko-nakiseo i podseća na renetu.

Berba se obavlja u drugoj polovini septembra i prvoj polovini oktobra. Sa berbom ne treba kasniti, jer kasno ubrani plodovi u toku skladištenja brašnjave. Transport podnose dobro, ali pri uskladištenju treba obratiti naročitu pažnju na vlagu u skladištu, jer ako je skladište suvo plodovi se smežuraju i gube ne samo u težini već i menjaju ukus. Najbolje odgovaraju temperature skladišta između +3°C i +5°C. Ukoliko je temperatura ispod +3°C, onda se javlja tamnjenje mesa. Pod povoljnim uslovima uskladištenja plodovi se mogu očuvati sve do marta. Zbog prijatnog ukusa ubraja se u najbolje sorte jabuka. Glavni proizvođački rejon kod nas je Slovenija i to u predelima oko Maribora.

Koksoranž ima plodove srednje krupnoće, pravilnog okruglastog oblika. Krupniji plodovi su pljosnati jer su širi nego što su visoki, a kod sitnijih plodova visina i širina su uglavnom podjednake. Peteljka je debela i izrazito kratka. Peteljkino udubljenje je veoma plitko, skoro ravno i široko. Pokožica je gruba i skoro bez ikakvog sjaja, a na delovima ploda oko čašičnog i peteljkinog udubljenja ona je pokrivena smeđom kožastom prevlakom. Osnovna boja je zelena, a kasnije pri dozrevaju prelazi u narandžastu, s tim što je sa sunčane strane narandžasto- crvenkasta. Crvena boja pokriva osnovnu boju, uglavnom kod plodova rastu na sunčanim terenima. Karakteristično je za plodove ove sorte jabuka da imaju na pokožici kožaste tačkice i bradavice smeđe-rđaste. Meso ploda je žućkasto, umereno sočno i čvrsto. Ukus je slatko-nakiseo, osvežavajući i veoma prijatan. Po ukusu plodovi koksoranža se veoma cene i ubrajaju se u najkvalitetnije.

Berba se obavlja u prvoj polovini septembra, a za konzumaciju su plodovi najpodesniji od oktobra do decembra. U skladištu se mogu očuvati do januara i nešto kasnije, mada kasnije gube dosta u kvalitetu i svojstvima. S obzirom na čvrstoću plodova ova je sorta podesna za transport, pa čak i na duža rastojanja.

Kolačarka (pogačara, koturača, tanjirača, zelenika, pogačnik, noćajka) ima plodove srednje krupne ili krupne. Oblik ploda je pljosnat u vidu kolača, ponekad je nesimetričan, sa plitkim i širokim rebrima koja se pružaju od čašičnog udubljenja. Peteljka je tanka i kratka i izrazito drvenasta. Peteljkino udubljenje je duboko i široko i delom rđasto. Pokožica je glatka, sjajna, tanka i čvrsta. Osnovna boja pokožice je zelena sa puno zatvorenocrvenih pruga i šara. Meso ploda je čvrsto i sočno, bele je boje sa zelenkastom nijansom i prožeto zelenkastim žilicama. Ukus je nakiseo-vinast i osvežavajući, ali sa slabo izraženom aromom.

Plodovi kolačarke su otporni prema mehaničkim povredama i dobro podnose transport i uskladištenje. Berba se obavlja sredinom oktobra, i konzumativnu zrelost plodovi postižu u novembru. Mogu se očuvati u skladištu sve do proleća. Najbolji kvalitet plodovi imaju u decembru. Rejoni proizvodnje nalaze se u Zapadnoj Srbiji i Istočnoj Bosni.

Letnja kolačarka (funtača) ima veoma krupne plodove zbog čega je i nazivaju funtačom. Oblik plodova je umereno pljosnat odnosno visoko kolačast. Pokožica je tanka, sjajna i glatka. Osnovna boja je bledozelena sa ružičastim prelivom. Meso ploda je čvrsto, sočno i beličasto. Ukus je nakiseo i osvežavajući, ali aroma nije izražena. Ubraja se u obične sorte jabuka, pa se bez obzira na kvalitet i krupnoću plodova ne može stavljati u promet kao kvalitet „ekstra“. Sazreva krajem juna i početkom avgusta; spada u rane odnosno letnje sorte jabuka. Najvažniji rejon proizvodnje je okolina Subotice.

Krstovača ima srednje krupne plodove čija se težina kreće oko 200 grama. Oblik plodova je zarubljenokupast i sa čestim deformacijama i rebrima. Peteljka je kratka, debela i maljava. Pokožica je glatka i tanka. Osnovna boja je zelenkasto-žuta s tim što je na sunčanoj strani pokrivena crvenom bojom. Po celoj površini pokožice nalaze se beličaste tačkice. Meso ploda je beličasto, meko i sočno. Ukus je sladak, aromatičan i veoma prijatan. Berba se obavlja krajem septembra i početkom oktobra. Konzumativnu zrelost postiže u novembru i može se čuvati sve do aprila. Zbog tanke pokožice plodovi ove sorte jabuka slabo podnose transport.

Lepocvetka žuta ima plodove osrednje krupnoće, mada pri povoljnim uslovima gajenja mogu da budu vrlo krupni. Prosečna težina plodova se kreće oko 200 grama. Oblik im je kupast ili izduženo-kupast i dosta nesimetričan. Od sredine ka čašici plod se naglo sužava. Karakteristično za ovu sortu jabuka je pet dosta izraženih rebara oko čašice. Peteljka je kratka tako da retko prelazi ivicu udubljenja. Pokožica je nežna. tanka, glatka i sjajna. U vreme berbe pokožica je obično suva, a kasnije u toku dozrevanja dobija masnu prevlaku. Osnovna boja je bledožuta do slamastožuta, a na sunčanoj strani plod je preliven rumenilom. Na pokožici ima dosta rđastih tačkica koje na sunčanoj strani postaju crvenkaste. Meso ploda je beličasto-žućkasto, sočno, zrnasto i dosta mekano. Ukus je slatko-nakiseo, prijatan i sa dobro izraženom aromom.

Berba se obavlja krajem septembra ili početkom oktobra, s tim što je sazrevanje dosta neujednačeno. Konzumativnu zrelost plodovi postižu sredinom novembra i mogu se čuvati sve do aprila. Spada u zimske sorte. Odmah posle berbe plodovi su dosta čvrsti i lako podnose transport ali u toku dozrevanja i kasnije postaju nežni i osetljivi. Pri dužem uskladištenju ispod pokožice se javljaju mrke pege. Plodovi se inače ne smežuravaju u toku čuvanja. Zbog prijatnog i aromatičnog ukusa ubraja se među visokokvalitetne sorte jabuka. Prema Pravilniku (član 25) plodovi lepocvetke mogu se stavljati u promet i kao kvalitet „ekstra“.

Mašanka ima plodove prilično sitne tako da se težina kreće oko 70 grama. Oblik plodova je blago konusan, i sa jedva primetnim rebrima. Peteljka je vrlo kratka i jedva se vidi iz udubljenja i na vrhu je veoma zadebljala. Pokožica je tvrda i kožasta. Osnovna boja je tamnožuta, a sa sunčane strane prelivena smeđim crvenilom. Meso ploda je žute boje, jedro i čvrsto. Ukus je prijatan i aromatičan. Berba se obavlja u drugoj polovini oktobra. S obzirom na tvrdu i kožastu pokožicu i čvrsto meso, plodovi ove sorte jabuka veoma dobro podnose transport. Uskladišteni plodovi se mogu očuvati sve do proleća.

Njutnova žuta ima plodove srednje krupnoće; težina pojedinačnog kreće se oko 170 grama. Oblik plodova je okruglasto-pljosnat i plodovi su obično pravilno razvijeni, bez deformacija. Peteljka je kratka i debela. Pokožica je tanka i glatka. Osnovna boja je žuta sa bledom nijansom sa sunčane strane i sa dosta tamnih tačkica. Meso je belo do belo-žućkasto, čvrsto i sočno. Ukus je slatko-nakiseo osvežavajući sa dosta izraženom aromom. Ubraja se medu najbolje sorte jabuka zbog prijatnog ukusa.

Berba se obavlja u oktobru, a konzumativnu zrelost plodovi postižu u januaru. Pošto su plodovi čvrsti, lako podnose transport a u skladištima se mogu očuvati sve do juna. Najviše odgovara temperatura skladištenja od + 2 do + 4° C. Ovo je tipična zimska kvalitetna sorta jabuka. Prema Pravilniku (član 25) plodovi jabuka ove sorte mogu se stavljati u promet i kao kvalitet „ekstra“.

Astrahan crveni (rdeči astrahan) ima plodove osrednje krupnoće, okruglastog ili okruglasto-pljosnatog oblika. Plodovi često imaju rebra, nesimetrični su i neujednačenog oblika i veličine. Pokožica je tanka i glatka i pokrivena intenzivnim crvenilom koje je sa sunčane strane naročito izraženo. Na pokožici ima belih tačkica i dosta pepeljka. Peteljka je tanka i srednje dužine, a peteljkino udubljenje srednje duboko. Meso ploda je belo a pod pokožicom ružičasto, veoma sočno, mekano i Ukus je slatko-nakiseo, prijatan i aromatičan. Berba se obavlja od sredine juna do kraja jula i plodovi se mogu održati dve do tri nedelje ili se često ubrašnjave. Transport dobro podnosi. Spada u sorte manjeg kvaliteta, i jedna je od najboljih ranih sorti.

Baumanova reneta ima plodove osrednje krupnoće tako da se težina kreće oko 110 grama. Oblik plodova je spljošten i pri vrhu sužen. Veličina oblik plodova ove sorte jabuka su veoma varijabilni. Peteljka je tanka i srednje dužine, a peteljkino udubljenje srednje duboko i pravilno svedeno. Pokožica je suva, kožasta i žilava. Osnovna boja je zelenkasto-žuta a kod dozrelih plodova žuta, sa tamnocrvenim prelivom koji je naročito intenzivan sa sunčane strane. Po celoj površini pokožice nalaze se rasute svetložute tačkice. Meso ploda je sočno i čvrsto (dužim čuvanjem sočnost znatno opada). Boja voćnog mesa je žućkasto-bela ili bela. Ukus je veoma prijatan i osvežavajući, ali aroma nije izražena. Spada u sorte srednjeg kvaliteta. Berba se obavlja u prvoj polovini oktobra, a za konzumiranje dospeva u decembru. Spada u zimske sorte jabuka. Čuva se do aprila na temperaturi skladištenja između +2 i +4°C. Plodovi dobro podnose transport. Gaji se skoro isključivo u Sloveniji.

Vajnsep ima plodove osrednje krupnoće; težina se kreće oko 125 grama. Oblik ploda je kupast odnosno zarubljeno-kupast, a širina je nešto veća od visine. Peteljka je kratka, tanka i maljava, a peteljkino udubljenje duboko i uzano. Pokožica je čvrsta, glatka i tanka sa voštanom skramom. Osnovna boja je zeleno-žuta i skoro sva pokožica je prekrivena tamnim crvenilom sa mestimičnim žutim poljima. Karakteristično je da pokožica ima karmin-crvene pruge i pramenove i beličaste tačkice. Meso ploda je belo-žućkasto ili žućkasto, sa crvenim žilicama, sočno je i čvrsto. Ukus je slatko-kiseo (vinski) i osvežavajući sa izraženom aromom. Spada u sorte jabuka osrednjeg kvaliteta.

Berba plodova se obavlja u oktobru, a konzumativnu zrelost postižu počev od novembra pa sve do kraja aprila. S obzirom da su plodovi dosta čvrsti, ova sorta jabuka dobro podnosi transport. Takođe je i trajnost ovih jabuka zadovoljavajuća, jer se u običnim skladištima plodovi mogu očuvati do aprila, a u hladnjačama čak i do juna i to uz neznatne gubitke.

Tetovka ima srednje krupne plodove čija se težina kreće oko 170 grama. Oblik plodova je zarubljeno-kupast i dosta pravilan. Najveća širina plodova je na sredini. Peteljka je kratka, debela i maljava i skoro se ne vidi iz udubljenja, koje je duboko i levkasto. Pokožica je tanka, glatka, žilava i masna, sa voštanom skramom. Osnovna boja je zelenkasta, a prilikom dozrevanja prelazi u zlatno-žutu, sa tamnocrvenim rumenilom sa sunčane strane. Na celoj površini pokožice nalaze se beličaste i sivorđaste tačkice. Meso ploda je belo, sočno, krto, izrazito slatkog ukusa zbog malog sadržaja kiseline. Aroma je slabo izražena. Dobro sazreli plodovi su brašnasti. Ubraja se u sorte osrednjeg kvaliteta. Bere se u oktobru, a konzumativnu zrelost postiže od novembra. Spada u zimske sorte jabuka. Najvažniji proizvođački rejon je okolina Tetova.

Ontario ima veoma krupne plodove, pravilno spljoštenog kolačastog oblika. Rebra, koja polaze od čašice, veoma su uočljiva. Peteljka je tanka i dugačka, a peteljkino udubljenje široko i duboko. Pokožica je glatka i sjajna i sa dosta pepeljka. Osnovna boja je slamnastožuta, a na sunčanoj strani prekrivena je crvenim razmazanim prugama. Meso ploda je belo i žućkasto, dosta sočno i meko. Ukus je slatko-nakiseo, prijatan sa izraženom aromom. Spada među sorte osrednjeg kvaliteta.

Berba se obavlja krajem oktobra, a konzumativnu zrelost postiže od decembra pa sve do maja. S obzirom da su plodovi nedovoljno čvrsti, ne podnose dobro transport. U toku uskladištenja meso plodova ove sorte jabuka potamni, naročito ako se čuvaju na temperaturama nižim od +3° C.

Budimka (senabija, stambolka, baljevačka đula) ima plodove srednje krupnoće, okruglo-pljosnatog, često nepravilnog oblika. Peteljka je kratka i tanka. Pokožica je takođe tanka i glatka. Osnovna boja je slamnastožuta sa bledim rumenilom sa sunčane strane. Plod izgleda mastan i ima dosta rđastih tačkica. U toku uskladištenja rumenilo na plodovima skoro sasvim iščezava. Meso ploda je belo, umereno čvrsto i sočno. Ukus je slatko-nakiseo, čak sladunjav zbog malog sadržaja kiseline. Aroma ovih plodova nije izražena. Berba se obavlja u oktobru, a konzumativna zrelost postiže se tek od novembra. Plodovi ove sorte jabuka veoma dobro podnose transport i uskladištenje. Mogu se očuvati čak i u običnim skladištima do maja.

Ovo je domaća sorta jabuke, naročito rasprostranjena u predelima oko Zapadne Morave. S obzirom na rasprostranjenost, velike količine jabuka ove sorte javljaju se u prometu svake godine. Spada u obične sorte jabuka. Krastavost ploda je česta pojava kod budimke, kao i pucanje plodova oko peteljke zbog jedrine.

Petrovača ima sitan i malo izdužen plod. Boja pokožice je slamnasto-žuta sa prošaranim rumenijom. Ukus je vinasto-sladak i prijatan sa nešto malo osvežavajućim dejstvom. Kvalitet plodova u celini zaostaje od prosečnog, ali se petrovača ceni zbog toga što najranije stiže na tržište. Naime, to je letnja sorta jabuka koja zri već krajem juna ili početkom jula.

Astrahan beli ima plod srednje krupan i pljosnatog oblika (širi nego duži). Boja pokožice je slamnastožuta i glatka, a sa sunčane strane prošarana pramenastim rumenilom. Meso ploda je mekano i belo i ne tako sočno. Za ovu sortu jabuka je karakteristična česta pojava crvljivosti plodova. Plodovi su nešto boljeg kvaliteta i svojstava od petrovače, mada imaju isto vreme sazrevanja (kraj juna ili početak jula).

Belojabuka (beličnik) ima plod srednje krupan, okrugao, a u gornjem delu zarubljen. Boja pokožice je bledozelenkasta i beličasta sa zelenkastim tačkicama. Meso ploda je belo, malo sočno, slatko-kiselkastog ukusa i bez izražene arome. Peteljka je kratka i tanka. Naročito se ceni zbog ranog sazrevanja (sredina jula). Trajnost plodova je desetak dana nakon berbe. Plod je veoma nežan i osetljiv na mehaničke povrede i druga oštećenja. Spada u kvalitetne sorte jabuka te se može stavljati u promet i kao kvalitet „ekstra“.

Šarlamovski ima srednje krupan plod koji je širi nego duži. Pokožica je glatka i tanka i svetložute boje, a sa sunčane strane ima pramenasto rumenilo. Meso ploda je belo, slatko-kiselkastog i nešto aromatičnog ukusa. Sazreva krajem jula i početkom avgusta.

Grafenštajnka ima srednje krupan plod okruglastog oblika. Pokožica je sjajna i glatka, boje zlata sa rumenim prelivom. Meso ploda je meko, belo do svetložućkasto, slatko i veoma malo nakiselo i sa nešto malo arome. Peteljka je jaka i usađena u duboko i široko udubljenje. Ubraja se u kvalitetne sorte, pa se plodovi mogu stavljati u promet i kao kvalitet „ekstra“.

Sazreva krajem septembra i tokom oktobra. Plodovi su dosta osetljivi na mehaničke povrede pa ih treba pažljivo brati i transportovati samo u čvrstoj ambalaži.

Starking ima srednje krupan a ponekad i krupan plod. Pokožica je debela i čvrsta, tamnocrvene boje, prošarana žućkastim pegama. Meso ploda je čvrsto, sočno, žućkasto, a ukus je prijatno-nakiseo i aromatičan. Peteljka je veoma dugačka. Ubraja se u kvalitetnije sorte jabuka pa se može stavljati u promet i kao kvalitet ekstra.

Bobovec ima plodove srednje krupne, oblika okruglo-ovalnog i nešto izduženog. Pokožica plodova je čvrsta i gruba. Boja pokožice je bledozelena a s dozrevanjem prelazi u žućkasto-zelenu sa crvenkastim prugama koje su naročito izražene sa osunčane strane. Meso ploda je sočno, zelenkasto-žuto a ispod pokožice rumeno. Ukus je prijatan i sa nešto izraženom aromom.

Bere se krajem oktobra a dozreva od februara do marta; spada u zimske sorte. Najvažniji proizvodački rejon je predeo oko Maribora.

Šumatovka ima sitan plod izduženog oblika i često se naziva duguljasta šumatovka. Pokožica je čvrsta i sjajna. Boja pokožice je bledo-zelena pokrivena crvenim prugama. Peteljka je dugačka i tanka. Meso ploda je čvrsto, sočno i zelenkasto. Ukus je slatko-nakiseo i bez izražene arome. Ima mali značaj za stonu potrošnju i ubraja se u obične sorte jabuka. Dozreva od decembra do marta; spada u zimske sorte.

Pregled prispeća za berbu i konzumaciju i vreme čuvanja plodova važnijih sorti jabuka. Razne sorte jabuka imaju različito vreme prispeća za berbu i potrošnju i njihova održivost u skladištima se veoma razlikuje, pa je u prometu, jabuka veoma važno poznavati ta tzv. tehnološka svojstva važnijih sorti. Na osnovu njih može se planirati nabavka, uskladištenje, skladištenje i konačna prodaja jabuka.

Izostavljeno iz prikaza

S obzirom na to što se za najveći broj sorti jabuka prispeće za berbu i prispeće za konzumaciju ne poklapaju vremenski i da su plodovi nekih sorti jabuka osetljivi u toku transporta i manipulisanja u toku prometa, veoma je važno da se berba obavi nešto ranije, pre potpune — konzumativne zrelosti. Takođe, treba uzeti u obzir i udaljenost tržišta i to naročito za rane letnje jabuke i srednje pozne jesenje sorte. Preporučuje se da se plodovi ranih sorti jabuka beru 5—7 dana pre konzumativne zrelosti, s tim što se, ako je tržište bliže. berba obavlja 2—3 dana, a ako je udaljenije onda 6—7 dana pre potpune zrelosti. Plodove srednje poznih sorti jabuka treba brati 10—15 dana pre potpune zrelosti, opet u zavisnosti od udaljenosti tržišta. Berba poznih zimskih sorti jabuka treba da se obavlja što kasnije i to tek onda kad predstoji opasnost od mrazeva, jer plodovi koji ostaju duže na grani postižu potrebnu krupnoću, sadržaj šećera i aromatičnih materija i postaju trajniji zbog jačanja pokožice.

Minimalni uslovi kvaliteta za stavljanje u promet. Prema odredbama Pravilnika (član 15) jabuke koje se stavljaju u promet moraju ispunjavati sledeće uslove:

  • da su zrele;
  • da su sveže;
  • da nisu zaprljane, ovlažene i natrule;
  • da ne sadrže ostatke sredstava za zaštitu bilja u količinama koje mogu biti štetne po zdravlje;
  • da nemaju stran i neugodan miris i ukus i da ne sadrže strane primese;
  • da nemaju naprsline, uboje, oštećenja od štetočina, bolesti, mraza i mehaničkih povreda, kao ni druge nedostatke koji mogu uticati na pogoršanje kvaliteta, osim što je za I kvalitet dozvoljeno do 2% crvljivih plodova, krastavost na jednom plodu do 1 cm2 i izduženost do 2 cm (član 26) i za II kvalitet do 4% crvljivih plodova, a oštećenja od bolesti, štetočina, grada, mraza, sredstava za zaštitu bilja i mehaničkih povreda mogu iznositi ukupno najviše do 2,5 cm2 na jednom plodu.

Kao zrele u prometu na malo smatraju se jabuke zrele za konzumaciju, a ne one koje treba tek da dozrevaju. Zrele jabuke su karakteristične žute boje i prijatnog ukusa i mirisa.

U pogledu zapljanosti, vlaženja i truleži pravilnik ne daje nikakve tolerancije; svaka prodaja trulih, prljavih i vlažnih plodova je kažnjiva. Svežim jabukama smatraju se one koje nisu smežurane i imaju odgovarajući izgled i čvrstoću mesa.

U jedinici pakovanja jabuke moraju biti istog porekla, berbe, sorte i kvaliteta, a jabuke ekstra i I kvaliteta i istog kalibra.

Pored navedenih uslova jabuke moraju ispunjavati i druge posebne — .ove koji su propisani za pojedine kvalitetne kategorije (61. 25, 26, i 27. Pravilnika).

Razvrstavanje na kvalitetne kategorije. Prema odredbama Pravilnika (član 16. i 24) jabuke se, prema kvalitetu, stavljaju u promet kao ekstra kvaliteta, I kvaliteta i II kvaliteta.

Kvalitet jabuka utvrđuje se prema sorti, zrelosti, veličini odnosno težini i drugim karakterističnim svojstvima.

Ekstra kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17, 19. i 25) kao jabuke ekstra kvaliteta mogu se stavljati u promet samo jabuke visokokvalitetnih sorti: ananas, beli zimski kalvil, boskopka, delišes crveni, delišes zlatni, jonatan, red-jonatan, koksoranž, žuta lepocvetka, londoruski peping, njutn žuti, zlatna parmenka, ribston-peping, bela ruzmarinka, starking, ajdared, rič-red, grafenštajnka i beličnik (belojabuka).

Jabuke ekstra kvaliteta moraju biti sa izraženim sortnim osobinama, ujednačene boje, oblika, zrelosti, veličine, bez ikakvih mana i sortirane po veličini, s tim da prečnik ploda krupnih sorti mara iznositi najmanje 65 mm, a ostalih — najmanje 60 mm.

U jedinici pakovanja do 5 % od broja ili težine plodova može odstupati od uslova propisanih za ekstra kvalitet, s tim da kvalitet tih plodova mara odgovarati uslovima propisanim pravilnikom za jabuke I kvaliteta.

U jedinici pakovanja do 10% od broja plodova može imati do 5 mm manji ili veći kalibar od onog koji je označen na deklaraciji.

Ukupno odstupanje od propisanih uslova kvaliteta i u pogledu kalibra (član 25. Pravilnika) može iznositi najviše do 10%, što znači ako od propisanog kvaliteta odstupa 5% plodova, onda samo 5% plodova može odstupati od kalibra koji je označen u deklaraciji.

I kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17, 19. i 26) jabuke I kvaliteta moraju biti ujednačene po boji, obliku i veličini i sortirane po veličini, s tim prečnik ploda krupnih sorti mora iznositi najmanje 60 mm, a ostalih — najmanje 55 mm.

Jabuke I kvaliteta mogu da sadrže do 2% crvljivih plodova, krastavost na jednom plodu može da obuhvata ukupno najviše do 1 cm2, a izduženost ploda ne sme biti veća od 2 cm.

U jedinici pakovanja do 10% od broja ili težine plodova može odstupati od uslova propisanih pravilnikom za ovaj kvalitet, st im da kvalitet plodova mora odgovarati uslovima propisanim za jabuke II kvaliteta.

U jedinici pakovanja do 10% od broja plodova može imati do 10 mm manji ili veći prečnik od označenog na deklaraciji.

Ukupna tolerancija kvaliteta i kalibraže može iznositi najviše do 15% što znači ako u pogledu kvaliteta odstupa 10% plodova, onda najviše 5% plodova može odstupati od kalibra koji je označen na pakovanju.

II kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17, 19. i 27) jabuke II kvaliteta ne moraju biti ujednačene po obliku, boji i veličini, a prečnik ploda krupnih sorti mora iznositi najmanje 55 mm, a ostalih — najmanje 40 mm.

Jabuke II kvaliteta mogu sadržati do 4% crvljivih plodova, a oštećenja od bolesti, štetočina. grada, mraza, sredstava za zaštitu bilja i mehaničkih povreda mogu iznositi ukupno najviše do 2,5 cm2 na jednom plodu.

U jedinici pakovanja do 10% od broja ili težine plodova može odstupati od uslova propisanih za II kvalitet, s tim što ovi plodovi moraju odgovarati minimalnim uslovima kvaliteta (član 15. Pravilnika), to jest moraju biti upotrebljivi za ishranu.

Kalibriranje. Prema odredbama Pravilnika (član 18, 25. i 26) jabuke ekstra i I kvaliteta, koje se stavljaju u promet, moraju biti sortirane po veličini (kalibrirane).

Veličina — kalibar ploda utvrđuje se merenjem prečnika najšireg dela ploda jabuke.

Pravilnik ne određuje granice za pojedine kalibre, već onaj ko robu priprema za tržište. Bitno je za kvalitet ekstra da najviše do 10% od broja plodova može imati do 5 mm manji ili veći kalibar od onog koji je označen u deklaraciji, a za jabuke I kvaliteta do 10% plodova može imati do 10 mm manji ili veći prečnik od označenog u deklaraciji.

Minimalni prečnik plodova za pojedine kvalitetne kategorije jabuka
– Ekstra I II
Sorte sa krupnim plodovima 65mm 60mm 55mm
Ostale sorte 60mm 55mm 50mm

Na svakoj jedinici pakovanja jabuka ekstra i I kvaliteta mora biti označen, pored ostalih podataka u deklaraciji, i podatak o kalibru (na primer: „70“, „75“ i sl.).

Pakovanje i deklaracija. Prema odredbama Pravilnika (član 28) jabuke se pakuju i isporučuju u sledećoj ambalaži:

Jabuke ekstra kvaliteta pakuju se slaganjem u:

  • srednje otvorene plitke letvairice (JUS D.F1.021);
  • velike otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.022);
  • zatvorene plitke letvarice (JUS D.F1.023);
  • dvostruke plitke letvarice (JUS D.F1.025);
  • zatvorene male letvarice (JUS D.F1.027);
  • zatvorene amerikanske sanduke (JUS D.F1.031);
  • zatvorene kabinetske sanduke (JUS D.F1.032),

Jabuke I kvaliteta pakuju se slaganjem u:

  • srednje otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.021);
  • velike otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.022);
  • zatvorene plitke letvarice (JUS D.F1.023);
  • dvostruke plitke letvarice (JUS D.F1.025);
  • zatvorene male letvarice (JUS D.F1.027);
  • zatvorene amerikanske sanduke (JUS D.F1.031);
  • zatvorene kabinetske sanduke (JUS D.F1.032).

Ukoliko se jabuke I kvaliteta ne pakuju slaganjem, već nasipanjem i sl. onda se može upotrebiti sledeća ambalaža:

  • letvarice-jabučare (JUS D.F1.026) i
  • letvarice-jabučare (JUS D.F1.037).

Jabuke (ekstra i I kvaliteta) se slažu u pravilnim redovima, plod do ploda, položeno, i to tako da peteljka jednog ploda leži prema čašičnom udubljenju drugog ploda. U plitkoj ambalaži slaže se samo jedan red, a u dubljoj dva ili više. Preporučljivo je da se između jabuka koje se slažu u dva ili više redova stavi hartija, talasasti karton, papirna vuna ili fina drvena vuna.

Jabuke II kvaliteta pakuju se i isporučuju u:

  • letvaricama-jabučarama (JUS D.F1.026) i
  • letvaricama-jabučarama (JUS D.F1.037).

Jabuke II kvaliteta mogu se isporučivati i u rasutom stanju (rinfuzno), s tim što prostor prevoznog sredstva (vagona) mora biti podeljen na pet pregrada, pod i zidovi obloženi čistom hartijom, a debljina sloja jabuka ne sme biti veća od 1,2 m. Za pregrađivanje treba koristiti pre- grade za otvoreno pakovanje (JUS D.F1.035).
Za pakovanje i isporuku jabuka može se upotrebiti i sledeća ambalaža:

  • letvarice za voće i povrće (JUS D.F1.038, 039 i 040);
  • duboke otvorene letvarice (JUS D Fl.041);
  • velike letvarice sa poklopcem (JUS D.F1.042);
  • dvostruka plitka letvarica (JUS D.F1.044) i
  • velika otvorena plitka letvarica (JUS D.F1.045).

Prema odredbama Pravilnika (član 20) jabuke se u prometu na malo mogu pakovati i prodavati i u drugoj ambalaži od pogodnog materijala (kartonske kutije, kese od plastičnih masa, hartije, mrežaste kesice i sl.).

Prema odredbama Pravilnika (član 21, 25. i 26) u svakoj jedinici rakovanja jabuke moraju biti istog porekla, berbe, kvaliteta, sorte, a jabuke ekstra i I kvaliteta i istog kalibra (krupnoće).

Pri usluživanju potrošača u maloprodaji za pakovanje jabuka ne sme se upotrebiti stara hartija (novine, papir od knjiga i svezaka) i hartija koja je već bila upotrebljena.

Prema odredbama Pravilnika (član 22. i 26) deklaracija na svakoj jedinici pakovanja jabuka mora da sadrži sledeće podatke:

  • naziv (ime) i sedište proizvođača, odnosno isporučioca;
  • kvalitet („ekstra“, „I“, „II“);
  • sorta („delišes“, „jonatan“, „budimka“ i sl.) i to samo za robu ekstra i I kvaliteta;
  • kalibar (prečnik ploda) za robu ekstra i I kvaliteta.

Na zatvorenim pakovanjima (zatvorene letvarice, zatvoreni sanduci i slično) mora se označiti i vrsta voća („jabuke“).

Ovi podaci treba da budu označeni na etiketi (nalepnici) koja se pričvršćuje na čeonoj strani letvarice.

Ako su jabuke pakovane u mrežaste kese i vrećice, kese od plastičnih masa i slično, radi prodaje po sistemu samousluživanja, onda podatke iz deklaracije nije obavezno stavljati na svako pakovanje, već je dovoljno da se na boksu (pregradi), u kojem se nalazi roba izložena prodaji, istaknu podaci o kvalitetu, sorti i kalibru (za ekstra i I kvalitet).

Prema odredbama Pravilnika (član 22) podaci o kvalitetu jabuka (ekstra, I ili II) moraju biti istaknuti i na robi koja je izložena prodaji na malo u rinfuzi, a za kvalitet ekstra i I i podatak o sorti jabuka.

Transportovanje. Prema Pravilniku (član 12) jabuke se mogu prevoziti samo prevoznim sredstvima koja obezbeđuju očuvanje njihovog kvaliteta i higijenske ispravnosti.

Radi zaštite jataka od mehaničkih povreda i drugih oštećenja dobri je da se, odmah posle sortiranja, pakuju i otpremaju u odgovarajućoj ambalaži (jabučare). Otprema u rasutom stanju nije preporučljiva niti dozvoljena, osim za jabuke II kvaliteta i to pod određenim uslovima (član 28. Pravilnika).

Transportno sredstvo (vagon, kamion i sl.) mora biti pre utovara dobro očišćeno, provetreno, i odstranjen eventualni strani mirisi koji su zaostali od robe koja se prethodno prevozila. Kad se transport obavlja leti treba obezbediti potrebnu ventilaciju, a zimi obratiti pažnju da ne dođe do smrzavanja plodova.

Slaganje ambalažnih jedinica treba obaviti tako da ne bude praznina između njih; ako ih ima, treba ih popuniti odgovarajućim materijalom. Takođe je preporučljivo povezati omote žicom da ne bi došlo do pomicanja i rušenja za vreme manevrisanja vozila, odnosno kompozicije voza. U slučaju da se u istom prevoznom sredstvu transportuje više sorti i kvaliteta jabuka, onda ih treba, ukoliko je to moguće, slagati tako da pakovanja jedne sorte, odnosno kvaliteta, budu na jednom mestu.

Utovar i istovar treba obavljati pažljivo da se ne oštete pakovanja i plodovi u njima. Nije preporučljivo utovaranje i istovaranje po kiši. jer se vlažnim plodovima smanjuje trajnost.

Ukoliko se jabuke tovare u hladnjače, treba ih nekoliko sati pred utovar prethladiti u pogodnoj prostoriji, jer ako bi se neprethlađene jabuke unele u hladnjaču došlo bi do znojenja i brzog kvarenja.

Prema Pravilniku (član 28) jabuke se pakuju i isporučuju u odgovarajućoj standardnoj ambalaži. Izuzetno, jabuke II kvaliteta mogu se isporučivati i u rasutom stanju (rinfuza), s tim da prostor transportnog sredstva mora biti podeljen na pet pregrada i da su pod i zidovi obloženi čistom hartijom, a debljina sloja jabuka ne sme biti veća od 1,2 m.

Uslovi za očuvanje kvaliteta i svojstava. Prema Pravilniku (član 12) jabuke se moraju čuvati odnosno uskladištavati na način koji obezbeđuje očuvanje njihovog kvaliteta i higijenske ispravnosti.

Na trajnost odnosno sposobnost čuvanja plodova jabuka utiču razni faktori kao sorta, stepen zrelosti, način i vreme berbe, vreme od berbe do uskladištenja, temperatura i relativna vlažnost vazduha u skladištu i drugo. Osim toga, na trajnost znatno utiče i okolnost da li su plodovi u toku vegetacije bili napadnuti ili im je pružena potrebna zaštita od bolesti i štetočina. Plodovi koji imaju čvrstu i debelu pokožicu i ako im je za vreme berbe sačuvan pepeljak, lakše se čuvaju jer u njih teže prodiru mikroorganizmi i mogu se veoma dugo održati u ispravnom stanju. Zdravi i nepovređeni plodovi su ne samo lepšeg izgleda već imaju veću skladišnu sposobnost, koja je od velikog značaja za jabuke namenjene tržištu u toku zimskih meseci.

Jabuke se beru u tzv. botaničkoj zrelosti kako bi se dozrevanje obavilo u toku uskladištenja. Treba nastojati da se jabuke uskladište kraćem vremenu nakon berbe.

Najveći uticaj na trajnost plodova jabuka ima temperatura skladištenja. Na nižoj temperaturi proces dozrevanja plodova je sporiji, a uslovi za razvoj uzročnika kvarenja nepovoljni iplodovi se mogu bolje rože očuvati. Međutim, temperatura skladišta ne sme biti suviše niska, jer mraz izaziva nepovoljne promene na plodovima i obično pretvara voćno tkivo u neprijatnu brašnastu masu. U slučaju jačeg smrzavanja, tkiva potamne, a zbog težih ozleda od mraza potpuno potamne i omekšaju prilikom otkravljivanja.

Smatra se da je najpovoljnija temperatura za uskladištenje jabuka od 0 — 5°C zavisno od sorte, relativna vlažnost vazduha od 85—90%. Preporučuju se i niže temperature skladištenja čak do —1° C uz veću relativnu vlažnost vazduha — do 95 odsto.

Radi sprečavanja nepoželjnih posledica usled naglog zagrevanja pri skladištenju, jabuke je potrebno zagrevati na temperaturi od oko C u trajanju od 24—36 časova i to na relativnoj vlažnosti vazduha 80-85% . Ovako iskladištene jabuke mogu se u maloprodaji održati 15 -20 dana.

U toku uskladištenja jabuka može da dođe i do nepoželjnih promena kao što su smežuravanje, truljenje, smrzavanje, ožegotine, unutrašnje tamnjenje i gorke pege.

Smežuravanje nastaje zbog preteranog gubitka vode do kojeg dolazi usled nedovoljne relativne vlažnosti vazduha u skladištu. Ono se može izbeći podešavanjem i kontrolisanjem vlažnosti vazduha. Smežuravaju se najviše kanatke, boskopke, baumanove, a najmanje delišes i lepocvetke.

Trulež izazvana plesnima je česta pojava u toku uskladištenja i širi se sa ploda na plod; zato takve plodove treba što pre odstranjivati iz skladišta. Čađavost kojom su plodovi zaraženi još na drvetu proširuje se u skladištu. Ako je u skladištu toplo i vlažno, onda ove kraste mogu da posluže kao pogodno mesto za razvoj prouzrokovača truljenja.

Ožegotine se javljaju u vidu tamnog bojenja površine plodova,uglavnom na zelenim delovima, a kasnije tamne i zahvataju i dublje tkivo. Plod zadržava čvrstoću i dobija boju kao da je nagoreo (otuda je i naziv ožegotine). Kasnije se na obolelim delovima javljaju i plesni. Najčešći uzrok ožegotina je loše provetravanje skladišta, suviše zeleni plodovi i visoke temperature u skladištu. Dobrim provetravanjem se umnogome umanjuje opasnost od ožegotina.

Unutrašnje tamnjenje zbog hladnoće zahvata dublje slojeve, a obolela tkiva postaju meka i neukusna. Naročito su osetljive sorte jonatan, kalvilka, parmenka. Ove sorte jabuka treba skladištiti na nešto višoj temperaturi (+3° do +4°C).

Veoma su česte i gorke pege koje se javljaju na površini plodova u vidu malih udubljenja, najpre zelenih, a zatim tamnih, prečnika oko 3 milimetra. Na razvoj ove bolesti povoljno utiče prerana berba, nedovoljno niska temperatura u skladištu i prekomerno đubrenje voćnjaka azotnim đubrivima. Opasnost se može umanjiti blagovremenom berbom, skladištenjem voća pre nego što se zagreje na suncu i održavanjem dovoljne vlažnosti u skladištu.

Zimske sorte jabuka počinju da se smrzavaju već na temperaturi od —1,95°C, te je potrebno da se prilikom transportovanja jabuka obezbedi tzv. „zimsko pakovanje“ ako su spoljne temperature ispod 0°C.

U toku uskladištenja potrebno je da se obavlja kontrola uskladištene robe, naročito od januara. Kad se primeti pojava bolesti, odnosno kvarenje plodova, robu treba detaljnije pregledati i odstraniti sve oštećene plodove, jer oni mogu da posluže kao žarište zaraze od truleži i slično.

Jabuke treba skladištiti u čvrstoj drvenoj ambalaži (standardna ambalaža), jer ona plodovima pruža dobru zaštitu od mehaničkih oštećenja i nagnječenja, i obezbeđuje potrebnu ventilaciju oko plodova. Slogovi treba da propuštaju vazdušnu struju, jer stvaranje veće koncentracije ugljen-dioksida (CO2) nepovoljno deluje ma kvalitet i trajnost plodova u skladištu.

Smatra se normalnim kalom od 3—5%, kod jabuka čije uskladištenje traje oko šest meseci, dok je gubitak usled kvarenja različit i zavisi od kvaliteta i zdravstvenog stanja robe i preduzimanja potrebnih mera u toku uskladištenja. Stoga se smatra da je ukupni gubitak (kalo i kvarenje) od 5—10% pri skladištenju rabe u trajanju od šest meseci. Najviše kaliraju usled gubitka vode boskopka, kanatka i baumanova, a najmanje delišes i ontario.

Na jedan m2 skladišnog prostora može se složiti 500—600 kg jabuka.

Kruške

Značaj za tržište i hranljiva vrednost. Kruške su jabučasti plodovi raznih sorti krušaka (Pirus communis L). U strukturi proizvodnje i prometa voća kruška zauzima treće mesto posle šljive 1 jabuke, odnosno sa oko 6% u odnosu na ukupno voćarstvo. U prometu za stonu potrošnju kruška zauzima drugo mesto, odmah posle jabuke. Poslednjih nekoliko godina proizvodnja krušaka kod nas iznosi od 6.790 do 10.100 vagona.

S obzirom na sočnost i prijatan ukus i miris, kruška je veoma cenjeno voće, čak više i od jabuka, i obično postiže veću cenu. Hranljiva vrednost krušaka je nešto veća od jabuka zbog većeg sadržaja šećera i mineralnih materija (gvožđa, fosfora, kalcijuma i dr.).

Sadržaj šećera u plodovima krušaka kreće se od 7—13,5%, belančevina oko 0,4% i masti oko 0,4%; 100 grama ploda daje 61 kaloriju.

Kvalitet krušaka zavisi od sočnosti, ukusa i arome, izgleda voćnog mesa, zbog čega Pravilnik određuje koje se sorte krušaka mogu svrstati u kvalitet ekstra. Najbolje su kruške sa veoma sočnim i topivim voćnim mesom i prijatnom aromom i sa najmanje tvrdih čestica (kamenih ćelija), a to su kruške maslovke.

U maslovke se ubrajaju sledeće sorte: dilova, kleržo, hardijeva, ligelova, kolmarova, napoleonova, amanliška, blumenbahova i druge.

Nešto lošijeg kvaliteta od maslovki su kruške koje imaju manje rastopivo i nešto čvršće voćno meso i nazivaju se polumaslovke, carska vodenjača, angulemka, talijanska vodenjača i druge.

U takuše ili bergamotke ili mirisavke spadaju kruške koje se odlikuju kiselim ukusom, okruglim ili spljoštenim plodom i veoma sitnim plodovima ili, pak, srednje krupnim a to su: takuša, lubeničarka, lerinka, bergamotka švajcaraka, bergamotka mirisava, bergamotka dvorska i druge.

Plodovi krušaka smatraju se sitnim ako im se prečnik ispod 30 mm, srednje sitnim prečnika od 30—50 mm, srednje krupnim ako im je prečnik od 50—70 mm i krupnim ako prečnik prelazi 70 mm.

Berba i priprema za tržište. Kruške treba brati kad su zrele, jer tada poseduju odgovarajući sastav, svojstva i kvalitet. Zavisno od sorte, kruške se beru u različitim periodima godine.

Letnje sorte krušaka prispevaju, zavisno od sorte, u vremenu od polovine juna do polovine septembra.

Zrele su za branje kad osnovna boja pokožice, koja je inače zelenkasta, postane žućkasta, a sorte sa rumenilom kad porumene i sa sunčane strane. Osim toga, meso plodova omekšava i plodovi se lako kidaju. Plodove letnjih sorti krušaka treba brati čim počnu da menjaju boju, jer dozrevaju dok stignu na tržište i na taj način se postiže da dobro podnesu transport i postignu konzumativnu zrelost. Pošto letnje sorte krušaka ne podnose skladištenje, osetljive su i lakokvarljive, treba ih brati nekoliko dana pre pune zrelosti i to naročito ako je mesto opredeljenja udaljenije.

Jesenje sorte krušaka prispevaju, zavisno od sorte, uglavnom od sredine septembra do početka oktobra. Plodove treba brati dok su još čvrsti i ne treba čekati da sasvim sazru na grani. Bolje je da se dozrevanje izvrši nakon berbe u toku uskladištenja, odnosno transportovanja. Dospele su za berbu kada im semenke dobiju tamnosmeđu boju i zelena boja pokožice postane svetlozelena. Jesenje sorte krušaka se mogu skladištiti, zavisno od sorte, najviše do dva meseca.

Zimske sorte krušaka prispevaju za berbu tek od oktobra pa sve do početka mrazeva, a konzumativnu zrelost postižu u decembru i kasnije. Ove kruške podnose dugotrajnije uskladištenje.

Berbu krušaka treba obavljati isključivo ručno i to na taj način se šakom obuhvati plod pa se pritiskom kažiprsta peteljka odvoji od grančice.

Berbu krušaka treba obavljati po lepom vremenu i to najbolje ujutru, posle skidanja rose, dok se plodovi još nisu zagrejali. Ukoliko plodovi na jednom drvetu nisu istog stepena zrelosti, berbu treba obavljati u više mahova, da bi se dobila roba ujednačene zrelosti i ostalih svojstava. Obrane kruške treba u što kraćem vremenu skloniti iz voćnjaka da se ne bi zagrevale, vlažile i prljale i smestiti ih na neko hladno mesto.

Prilikom sortiranja krušaka najpre se odstranjuju nedozreli, zakržljali prezreli plodovi, kao i plodovi bez peteljke, povređeni plodovi i drugim ozbiljnijim manama koje ne dozvoljavaju da se roba svrsta II kvalitet.

Raspoznavanje plodova važnijih sorti krušaka.

Angulemka ima veoma krupne plodove zatupasto kruškastog oblika i sa neravnim površinama i izbočinama. Pokožica je dosta debela i bledo-žuto boje sa kestenjastim pegama. Meso ploda je belo, sočno, bez drvenastih ćelija, i topivo u ustima. Ima prijatan ukus sa izraženom aromom i spada u visokokvalitetne sorte krušaka.

Berba se obavlja u oktobru, a konzumativnu zrelost postiže u decembru i čuva se sve do maja; ubraja se u zimske sorte. Prema odredbama Pravilnika (član 30) plodovi angulemke mogu se stavljati u promet i kao kvalitet ekstra.

Boskova bočica ima dosta krupan plod karakteristično izduženog oblika u vidu bočice po čemu je i dobila ime. Pokožica ploda je nežna i tanka, prekrivena rđastom prevlakom i kestenjastim tačkicama. Peteljka je povijena i dugačka. Meso ploda je belo i topivo u ustima i bez zadebljalih drvenastih ćelija. Ukus je veoma prijatan i aromatičan; ubraja se u visokokvalitetne sorte krušaka. Dozreva od avgusta do septembra. Prema odredbama Pravilnika (član 30) plodovi boskove bočice mogu se stavljati u promet i kao kvalitet ekstra.

Abata fetel ima plodove osrednje krupnoće, veoma izduženog i konusnog oblika tako da se po obliku dosta razlikuje od ostalih sorti. Pokožica je tanka i fina, žute boje sa isitnim pegama. Meso ploda je sočno i topivo u ustima. Ukus je veoma prijatan i sa izraženom aromom; spada u visokokvalitetne sorte krušaka. Sazreva u septembru, a može se očuvati sve do januara. Prema odredbama Pravilnika (član 30) plodovi ove sorte krušaka mogu se stavljati u promet i kao kvalitet ekstra.

Dilova maslovka ima plodove osrednje krupnoće i suženo kruškastog oblika. Plodovi su trbušastog izgleda i sa obe strane zatupasti i često su nesimetrični zato što je jedna strana razvijenija. Pokožica je gruba i suva. Osnovna boja je žuta sa rđastim prevlakama i tačkicama. Peteljka je kratka, debela i povijena u vidu luka. Meso ploda je žućkasto-belo, sočno i osrednje topivo u ustima. Ima slatko-nakiseo ukus, izraženu aromu i ubraja se u visokokvalitetne sorte krušaka. Prema odredbama Pravilnika (član 30) plodovi krušaka ove sorte mogu se stavljati u promet i kao kvalitet ekstra. Berba se obavlja u drugoj polovini septembra i prvoj polovini oktobra. Plodovi dilove maslovke su najpodesniji za konzumiranje u novembru i decembru.

Dekantkinja zimska ima plodove krupne i konusnog oblika izrazito zarubljenog na osnovi. Pokožica je debela i suva. Osnovna boja je žućkasta sa mrko crvenkastom prevlakom sa osunčane strane i sa dosta pega po celoj površini. Peteljka je debela i kratka i pri osnovi mesnata. Meso ploda je čvrsto i sočno, bele boje i sitnozrnaste strukture. Ukus je veoma prijatan i sa izraženom aromom; spada u visokokvalitetne sorte krušaka. Dozreva od decembra do marta; spada u zimske sorte. Prema odredbama Pravilnika (član 30) plodovi zimske dekantkinje mogu se stavljati – promet i kao kvalitet ekstra.

Vilijamovka ima plodove osrednje krupnoće i izrazito kruškastog oblika sa karakterističnim vratom. Pokožica je nežna i tanka. Osnovna boja je žuta i prelazi u svetložutu sa dosta tačkica. Peteljka je ukoso usađena, kratka i debela. Meso ploda je belo, sočno i topivo, bez drvenastih ćelija. Ukus je veoma prijatan sa izraženom aromom; ubraja u visokokvalitetne sorte krušaka. Sazreva u avgustu i septembru. Prema odredbama Pravilnika (član 30) plodovi vilijamovke mogu se stavljati u promet i kao kvalitet ekstra.

Krasanka ima plodove veoma krupne i okruglog oblika, zarubljene sa obe strane sa karakterističnim udubljenjima u čašičnoj i peteljkinoj jamici. Pokožica je suva i dosta debela i hrapava. Boje je žućkaste sa slabo izraženom rđastom prevlakom. Meso ploda je belo i sočno. Ukus je veoma prijatan i aromatičan. Spada u visokokvalitetne sorte. Dozreva od decembra do februara; ubraja se u zimske sorte. Prema odredbama Pravilnika (član 30) plodovi krasanke mogu se stavljati u promet i kao kvalitet ekstra.

Kaluđerka ima plodove izrazito krupne, izduženog oblika. Pokožica je prilično debela, slamnasto-žute boje sa sitnim pegama. Peteljka je debela i kratka. Meso ploda je belo i veoma sočno i u ustima topivo. Ukus je prijatan ali bez arome. Ubraja se u sorte krušaka srednjeg kvaliteta.

Sazreva od novembra do januara. Veoma je rasprostranjena u našoj zemlji i to skoro u svim krajevima.

Šarena julska ima plodove osrednje krupnoće, izduženo kupastog oblika i prema peteljci pravilno sužene. Pokožica je tanka i nežna. Boja pokožice je zelenkasto-žuta sa rumenim prugama sa sunčane strane. Peteljka je debela i dugačka. Meso ploda je belo i ne tako izraženog ukusa jer ima malo kiselina, topivo je, sočno i aromatično. Zri početkom jula i spada u letnje sorte krušaka. Ubraja se u kruške osrednjeg kvaliteta. Najvažniji proizvođački rejon je okolina Beograda, naročito oko Grocke.

Klapova ljubimica ima plodove osrednje krupnoće izrazito kruškastog oblika. Osnovna boja pokožice je žuta i zelenkasto-žut,a sa karakterističnim crvenkastim pegama, i rumenilom sa sunčane strane. Peteljka je pravo usađena, kratka i debela. Meso ploda je krem-žute boje, sočno topivo u ustima. Ukus je prijatan i sa nešto izraženom aromom. Ubraja se u sorte osrednjeg kvaliteta. Dozreva krajem jula i početkom avgusta.

Kleržova maslovka ima plodove krupne i izduženo kruškastog oblika, sa malo izraženim vratom i povijenim delom oko peteljke. Pokožica je dosta debela. Osnovna boja je žuta, poprskana zelenim i sivim tačkicama, a sa sunčane strane izraženo je rumenilo. Peteljka je debela kratka, izrazito nakrivo usađena pa zbog toga izgleda kao da je sam plod povijen. Meso ploda je žućkasto ili belo, sočno i osrednje topivo. Ukus nije naročito prijatan a aroma je neizražena. Ubraja se u sorte krušaka srednjeg kvaliteta. Berba se obavlja septembra a konzumativnu zrelost postiže nešto kasnije.

Hardijeva maslovka (gelertova) ima plodove osrednje krupnoće kupasto-zarubljenog oblika. Pokožica je tanka i nežna, zelenkasto-žute boje sa nešto rumenila sa osunčane strane. Peteljka je kratka i u gornjem delu zadebljala i nešto postrance usađena. Meso ploda je belo ili žućkasto-belo, veoma sočno i mekano. Ukus je prijatan i aroma dosta izražena. Ubraja se u visokokvalitetne sorte krušaka. Zri avgusta i septembra. Nakon berbe obično može da izdrži oko 15 dana.

Trevuška ima plodove osrednje krupnoće, suženo kruškastog oblika. Osnovna boja pokožice je žuta sa sitnim zelenim tačkicama i crvenkastim šarama sa sunčane strane ploda. Meso ploda je belo i veoma sočno. Ukus je prijatan i sa nešto malo izraženom aromom. Ubraja se u sorte krušaka osrednjeg kvaliteta, mada je najbolja među ranim sortama. Dozreva početkom avgusta. Prema odredbama Pravilnika (član 30) plodovi trevuške mogu se stavljati u promet i kao kvalitet ekstra.

Jakovka ima plodove sitne i veoma nepravilnog kruškastog oblika. Boja pokožice je zelena, a dozrevanjem požuti. Peteljka je srednje dužine. Meso je sočno i slatko sa nešto izraženim kiselkastim osvežavajućim ukusom. Berba se obavlja krajem juna ili početkom jula. Spada među najranije sorte krušaka. Na tržište stiže odmah posle vidovače i zelene magdalenke. Zbog toga što je plod prilično sitan i što ukus nije naročito izražen, plodovi ove sorte krušaka se cene samo zato što se javljaju na tržištu dosta rano.

Zelena magdalenka ima plodove sitne, okruglog oblika. Pokožica je glatka. Osnovna boja pokožice je žućkasta sa dosta sivih tačkica i rđastih mrlja. Peteljka je dugačka, jaka i povijena. Meso ploda je beličasto, sočno i polurastopivo. Ukus je slatko-nakiseo i sa nešto malo izraženom aromom. Berba se obavlja u toku juna. Dosta se ceni zbog ranog sazrenjava i dolazi na tržište u vreme opšte oskudice voća, zbog čega postiže dobru cenu.

Letnja dekantkinja ima plodove sitne ili srednje sitne i jajastog oblika. Pokožica je debela, sa osnovnom bojom zelenkasto-žutom i sa rumenim prelivom sa sunčane strane ploda. Peteljka je dugačka i u gornjem delu proširena i uspravno usađena u plod. Meso ploda je beličasto i dosta topivo. Ukus je sladak, osvežavajući i nešto malo aromatičan. Berba se obavlja u drugoj polovini juna i prvoj polovini jula.

Lubeničarka ima plodove sitne, loptastog oblika. Pokožica je zelenkasta sa nešto malo rumenila. Peteljka je dugačka. Meso ploda je crvene boje kao meso lubenice. Odmah nakon zrenja plodovi omekšavaju, gnjile i gube crvenu boju i ukus. Dok je meso još crveno ima prijatan osvežavajući i aromatičan ukus. Berba se obavlja u toku jula.

Karamanka ima srednje krupne plodove. Oblik plodova je karakterističan, prema čašici proširen a ka peteljci uočljivo sužen i to sa jedne strane više, zbog čega je plod kriv. Takođe, i obline ploda nisu pravilne, već plod ima kvrgav izgled. Pokožica je zelena a kad dozri prelazi u slamnasto-žutu sa sitnim rđastim tačkicama. Sa sunčane strane plod ima malo izraženo rumenilo. Peteljka je tanka, dugačka i povijena. Meso ploda je veoma sočno i dosta topivo. Ukus je slatko-kiselkast, osvežavajući i aromatičan. Ubraja se u kvalitetne sorte krušaka zbog izraženog ukusa plodova. Berba se obavlja u avgustu.

Kongresovka ima plodove krupne ili veoma krupne, oblika kruškastog sa izrazitim proširenjem prema čašici i suženjem ka peteljci. Oblik je često nepravilan i sa ulegnućima i krivinama. Pokožica je glatka, nežna i tanka. Osnovna boja pokožice je žuto-zelena sa rumenim prelivom koji je naročito izražen sa sunčane strane. Meso ploda je beličasto i dosta rastopivo. Ukus je slatko-nakiseo i malo aromatičan. Spada u kruške osrednjeg kvaliteta. Berba se obavlja u toku avgusta i septembra.

Vijenka ima plodove krupne, pravilno kruškastog oblika. Plod je najširi kod čašice i postepeno se sužava ka peteljci. Pokožica je žute boje sa rđastim mrljama i rumenilom sa sunčane strane ploda. Peteljka je srednje dužine i pravo usađena u plod. Meso ploda je beličasto, sočno i dosta rastopivo. Ukus je sladak i aromatičan. Berba se obavlja krajem avgusta i u prvoj polovini septembra. Plodovi se mogu čuvati oko 15 dana. Ubraja se u sorte krušaka sa plodovima vrlo dobrog kvaliteta i prema Pravilniku (član 30) plodovi vijenke mogu se stavljati u promet i kao kvalitet ekstra.

Margaritamarilat ima plodove krupne i veoma krupne. Oblik plodova je kruškasto izdužen i pravilno zaobljen i u gornjem delu jače povijen. Česta je pojava da su plodovi ove sorte krušaka neujednačene krupnoće. Pokožica je glatka i tanka. Osnovna boja je slamnasto-žuta sa rđastim tačkicama, a sa sunčane strane ima rumenih pramenova. Peteljka je kratka, povijena i usađena u plod postrance. Meso ploda je belo-žućkasto, sočno i topivo. Ukus je veoma prijatan i aromatičan. Berba se obavlja sredinom septembra, a plodovi se mogu očuvati u ispravnom stanju oko 20 dana. Ubraja se među najkvalitetnije sorte krušaka i prema Pravilniku (član 30) kruške ove sorte mogu se stavljati u promet i kao kvalitet ekstra.

Jeribasma (vođenjača) ima plodove srednje krupne, oblika trbušasto-kruškastog tj. prema peteljci jače izdužene, a prema čašici sužene. Pokožica je nežna i tanka. Osnovna boja pokožice je svetlozelena a kasnije, kada plod dozri, žućkasto-zelena. Peteljka je dugačka, tanka, povijena i usađena u plitko udubljenje. Meso ploda je žućkasto-belo i veoma sočno. Ukus je slatko-nakiseo i osvežavajući, mada aroma nije naročito izražena. U voćnom mesu ima dosta kamenih ćelija što umanjuje vrednost i kvalitet. Berba se obavlja u septembru i oktobru a plodovi mogu da se očuvaju u ispravnom stanju do januara. Plodovi teško podnose transport.

Lukasova maslovka ima plodove krupne, oblika pravilno kruškastog sa suženjem prema peteljci. Pokožica je glatka i tanka. Osnovna boja, dok su plodovi još nedozreli — zelenkasta, a kad dozru limunasto-žuta sa rđastim mrljama i crvenkastom nijansom. Peteljka je kratka i jako povijena. Meso ploda je beličasto i veoma sočno. Ukus je sladak, prijatan aromatičan. Sazreva od oktobra do decembra. Zbog prijatnog ukusa i lepog izgleda ubraja se u visokokvalitetne sorte, pa se prema odredbama Pravilnika (član 30) plodovi lukasove maslovke mogu stavljati u promet i kao kvalitet ekstra.

Druardova ima plodove krupne ili veoma krupne. Oblik plodova je zvonast, u donjem delu širok i zdepast, kod peteljke sužen i zatupast. Pokožica je glatka, nežna I tanka. Osnovna boja je pre dozrevanja zelena, nakon dozrevanja žuto-zelena, sa rđastim tačkicama i flekama. Peteljka je kratka i debela. Meso ploda je žućkasto-belo, sočno i dosta topivo, je sladak i veoma prijatan i aromatičan. Sazreva u decembru. S obzirom da ima tanku i nežnu pokožicu zahteva naročitu pažnju prilikom berbe i manipulisanja. Transport slabo podnosi. Ubraja se među visokokvalitetne sorte krušaka i prema odredbama Pravilnika (član 30) kruške sorte druardove mogu se stavljati u promet i kao kvalitet ekstra.

Mehelka ima plodove prilično sitne ili srednje krupne. Oblik im je trbušast sa postepenim suženjem ka peteljci i nekoliko rebara na tom. Pokožica je limunasto-žuta kod dozrelog a zelena kod nedozrelog ploda, sa rđastim bronzastim prelivom, a sa sunčane strane sa narandžastim prelivom. Peteljka je osrednje dužine, jaka i mesnata. Meso ploda je belo-ružičasto, veoma sočno i rastopivo. Ukus je sladak, prijatan i ima aromatičan. Po kvalitetu plodova ova sorta se ubraja među najkvalitetnije sorte krušaka. Prema odredbama Pravilnika (član 30) plodovi mehelke mogu se stavljati u promet i kao kvalitet ekstra.

Olivijerova ima plodove dosta krupne, oblika jabučastog i sa izraslinama (gukama) na delovima prema peteljci i čašici. Pokožica je dosta nežna, sa osnovnom bojom svetlozelenom i dosta mrkih tačkica i rđastih mrlja. Peteljka je kratka i jaka, a peteljkino udubljenje duboko i nepravilno. Meso ploda je beličasto, sočno i topivo. Ukus je prijatan i aromatičan. Ubraja se među najkvalitetnije sorte krušaka i prema odredbama Pravilnika (član 30) plodovi ove sorte krušaka mogu se stavljati u promet i kao kvalitet ekstra.

Minimalni uslovi kvaliteta za stavljanje u promet. Prema odredbama Pravilnika (član 15) kruške koje se stavljaju u promet moraju ispunjavati sledeće uslove:

  • da su zrele;
  • da su sveže;
  • da nisu zaprljane, ovlažene i natrule;
  • da ne sadrže ostatke sredstava za zaštitu bilja u količinama koje mogu biti štetne po zdravlje;
  • da nemaju stran i neugodan miris i ukus i da ne sadrže strane primese;
  • da nemaju naprsline, uboje, oštećenja od štetočina, bolesti, mraza i mehaničkih povreda, kao ni druge nedostatke koji mogu uticati na pogoršanje kvaliteta, osim što je — za I kvalitet dozvoljeno do 2% crvljivih plodova a oštećenja od bolesti, štetočina, grada, mraza, sredstava za zaštitu bilja i od mehaničkih povreda mogu iznositi ukupno najviše do 1 cm2 na jednom plodu i — za II kvalitet do 4% crvljivih plodova, a oštećenja od bolesti, štetočina, grada, mraza, sredstava za zaštitu bilja i mehaničkih povreda mogu iznositi ukupno najviše do 2,5 cm2 na jednom plodu.

Zrelim kruškama u prometu na malo smatraju se one koje su zrele za konzumaciju, a ne koje treba tek da dozrevaju. Zrele kruške imaju karakterističnu žućkastu boju, znatno omekšalu konzistenciju mesa i izraženu aromu. Nedozrele kruške bi se mogle prodavati uz oznaku „za kompot“.

Svežim kruškama smatraju se one koje nisu smežurane i sasušene i imaju normalan izgled i čvrstoću mesa.
U pogledu zaprljanosti, vlaženja i truleži Pravilnik ne daje nikakve tolerancije i svaka prodaja takvih krušaka je kažnjiva.

U jedinici pakovanja kruške moraju biti istog porekla, berbe, sorte i kvaliteta, a kruške ekstra i I kvaliteta i istog kalibra.

Pored navedenih uslova kruške moraju ispunjavati i druge posebne uslove propisane za pojedine kvalitetne kategorije (član 30, 31. i 32).

Razvrstavanje na kvalitetne kategorije. Prema odredbama Pravilnika (član 16. i 29) kruške se prema kvalitetu plodova stavljaju u promet kao kruške ekstra kvaliteta, I kvaliteta i II kvaliteta. Kvalitet krušaka utvrđuje se prema sorti, zrelosti, veličini odnosno težini i drugim svojstvima karakterističnim za kruške.

Ekstra kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17, 19. i 30) kao kruške ekstra kvaliteta mogu se stavljati u promet samo kruške visokokvalitetnih sorti: angulemka, boskova bočica, abata-fetel, košija, trevuška, druardova, roze-vilijams, dilova maslovka, dekantkinja zimska, hardijeva maslovka, krasanka, ligelova maslovka, lukasova maslovka, margarita — marilat, mehelka, olivijerova, vilijamovka i vijenka.

Kruške ekstra kvaliteta moraju bit sa izraženim sortnim osobinama ujednačene po boji, obliku, zrelosti i veličini, bez ikakvih mana, bez izraslina i rđastih mrlja i sortirane po veličini, s tim da prečnik ploda krupnih sorti mora iznositi najmanje 60 mm, a ostalih — najmanje 55 mm.

U jedinici pakovanja do 5% od broja ili težine plodova može odstupati od uslova propisanih za ekstra kvalitet, s tim išto kvalitet tih plodova mora odgovarati uslovima propisanim pravilnikom za kruške I kvaliteta.
U jedinici pakovanja do 10% od broja plodova može imati do 5 mm manji ili veći prečnik, odnosno kalibar, od onog koji je označen na deklaraciji.

Ukupna odstupanja od propisanih uslova kvaliteta i od označenog kalibra može iznositi najviše do 10%, što znači ako u pogledu kvaliteta odstupa 5% plodova onda u pogledu kalibra označenog u deklaraciji može odstupati samo 5%.

I kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17, 19. i 31) kruške I kvaliteta moraju biti ujednačene po boji, obliku i sortirane po veličini, s tim da prečnik ploda krupnih sorti mora iznositi najmanje 55 mm, a ostalih — najmanje 50 mm.

Kruške I kvaliteta mogu da sadrže do 2% crvljivih plodova, izduženost ploda ne može biti veća od 2 cm, a oštećenja od bolesti, štetočina, grada, mraza, sredstava za zaštitu bilja i od mehaničkih povreda mogu iznositi ukupno najviše do 1 cm2 na jednom plodu.

U jedinici pakovanja do 10% od broja ili težine plodova može odstupati od uslova propisanih pravilnikom za I kvalitet, s tim da kvalitet tih plodova mora odgovarati uslovima propisanim pravilnikom za kruške II kvaliteta. U jedinici pakovanja do 10% od broja plodova može imati do 10 mm manji ili veći prečnik od onog koji je označen u deklaraciji.

Ukupna tolerancija kvaliteta i kalibra može iznositi najviše do 15%, što znači ako u pogledu kvaliteta odstupa 10% plodova onda u pogledu kalibra označenog na pakovanju može odstupati najviše do 5% plodova.

II kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17, 19. i 32) kruške II kvaliteta ne moraju biti ujednačene po obliku, boji i veličini, a prečnik ploda krupnih sorti mora iznositi najmanje 45 mm, a ostali — najmanje 35 mm, osim vrlo ranih sorti čiji prečnik može biti ispod 35mm.

Kruške II kvaliteta mogu sadržati do 4% crvljivih plodova, a oštećenja od bolesti, štetočina, grada, mraza, sredstava za zaštitu bilja mehaničkih povreda mogu iznositi ukupno najviše do 2,5 cm2 na jednom plodu.

U jedinici pakovanja do 10% od broja ili težine plodova može odstupati od uslova propisanih pravilnikom za II kvalitet, ali kvalitet tih plodova mora odgovarati minimalnim uslovima kvaliteta (član 15), to jest moraju biti upotrebljivi za ishranu.

Kalibriranje. Prema odredbama Pravilnika (član 18, 30. i 31) kruške ekstra i I kvaliteta, koje se stavljaju u promet, moraju biti sortirane po veličini kalibrirane).

Veličina — kalibar utvrđuje se merenjem prečnika najšireg dela ploda kruške i to kalibrerom sa prstenovima određene veličine ili drugi“‘ priručnim sredstvima za merenje prečnika.

Pravilnik ne određuje granice za pojedine kalibre, već onaj ko robu priprema za tržište odnosno kalibrira. Bitno je da najviše do 10% od broja plodova ekstra kvaliteta može imati do 5 mm manji ili veći kalibar od onog koji je označen u deklaraciji, a kod krušaka I kvaliteta do 10% plodova može imati do 10 mm manji ili veći prečnik od onog koji je označen u deklaraciji. Tako, na primer, ako je označen kalibar „70“ . onda do 10% plodova mogu imati kalibar 60 ili 80 mm.

Na svakoj jedinici pakovanja krušaka mora biti označen, pored ostalih podataka u deklaraciji, i podatak o kalibru (na primer: „60“, „70“ i sl.).

Pakovanje i deklaracija. Prema odredbama Pravilnika (član 33) kruške se pakuju i isporučuju u sledećoj ambalaži:
Izostavljeno iz prikaza

Kruške ekstra kvaliteta i I kvaliteta u:

  • srednje otvorene plitke letvarice (JUS D.Fl.021);
  • velike otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.022);
  • zatvorene plitke letvarice (JUS D.F1.023);
  • dvostruke plitke letvarice (JUS D.F1.025);
  • zatvorene male letvarice (JUS D.F1.027);
  • zatvorene amerikanske sanduke (JUS D.Fl.031);
  • zatvorene kabinetske sanduke (JUS D.F1.032);
  • otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.036);

Kruške II kvaliteta u:

  • srednje otvorene plitke letvarice (JUS D.Fl.021);
  • velike otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.022);
  • dvostruke plitke letvarice (JUS D.F1.025);
  • letvarice-jabučare (JUS D.F1.026);
  • letvarice-jabučare (JUS D.F1.037);
  • otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.036).

Za pakovanje i isporuku krušaka može se upotrebiti i sledeća -ambalaža:

  • letvarice za voće i povrće (JUS D.F1.038 i 039);
  • duboke otvorene letvarice (JUS D.Fl.041);
  • velike letvarice sa poklopcem (JUS D.F1.042);
  • dvostruke plitke letvarice (JUS D.F1.044) i
  • velike otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.045).

Prema odredbama Pravilnika (član 20) kruške se u prometu na malo mogu pakovati i stavljati u promet i u drugoj ambalaži od pogodnog materijala (kartonske kutije, kese od plastičnih masa, hartije i si).

Prema odredbama Pravilnika (član 21, 30. i 31) u svakoj jedinici pakovanja kruške moraju biti istog porekla, berbe, kvaliteta, sorte i istog kalibra — krupnoće (kvalitet ekstra i I kvalitet).

Zbog osetljivosti plodova krušaka na mehaničke povrede, ambalažu treba puniti slaganjem, a ne nasipanjem i to što pažljivije, jer svaki povređeni plod ubrzo propada. Treba nastojati da uglovi ambalaže budu dobro ispunjeni i da među plodovima bude što manje praznina.

S obzirom na karakterističan oblik, plodovi kruške se mogu lep složiti tako da se prostor u ambalaži što bolje iskoristi. U plitke letvarice se ređa jedan red krušaka, u dublje dva ili više redova.

Pri usluživanju potrošača u malaprodaji za pakovanje krušaka ne sme se upotrebiti stara hartija (novine, papir od knjiga ili svezaka) i hartija koja je već bila upotrebljena.

Prema odredbama Pravilnika (član 22. i 31) deklaracija na svakoj jedinici pakovanja krušaka mora da sadrži sledeće podatke:

  • naziv (ime) i sedište proizvođača, odnosno isporučioca;
  • vrstu voća („kruške“) na zatvorenim pakovanjima (zatvorene letvarice, sanduci i sl);
  • kvalitet („ekstra“, „I“, „II“);
  • sortu („krasanka“, „trevuška“, „kaluđerka“ i sl.) i to samo na pakovanjima robe ekstra i I kvaliteta;
    kalibar.

Ovi podaci treba da budu označeni na etiketi koja se lepi na čeonoj strani letvarice.

Ukoliko su kruške pakovane u kese od plastične mase, hartije, mrežaste kese, manje sudove i doze, radi prodaje po sistemu samousluživanja, onda navedene podatke iz deklaracije nije obavezno označavati posebno na svakom pakovanju, već je dovoljno do se na boksu označi kvalitet, a za robu ekstra i I kvaliteta i sorta.

Prema odredbama Pravilnika (član 22) podaci o kvalitetu krušaka moraju biti označeni, odnosno istaknuti, i na robi koja je izložena prodaji na malo u rinfuznom stanju (na primer: „vilijamovka“ — „I“).

Uslovi za očuvanje kvaliteta i svojstava. Prema Pravilniku (član 12) kruške se moraju čuvati odnosno uskladištavati na način koji obezbeđuje očuvanje njihovog kvaliteta i higijenske ispravnosti.

Zbog nežnije pokožice i manje čvrstine voćnog mesa plodovi krušaka su manje trajni od jabuka.

Na trajnost odnosno sposobnost čuvanja plodova krušaka utiču razni faktori — sorta, stepen zrelosti, način i vreme berbe, vreme od berbe do uskladištenja, temperatura i relativna vlažnost vazduha u skladištu i slično. Kvalitetni plodovi krušaka, koji nisu oštećeni od bolesti, štetočina ili mehaničkih povreda, lakše se čuvaju i lepšeg su izgleda.

Kruške namenjene uskladištenju na kraće ili duže vreme treba brati u botaničkoj zrelosti, jer se sazrele kruške teško održavaju. Međutim, ne treba ih brati ni prerano, jer se bolji kvalitet i trajnost postižu nešto kasnijom berbom. Treba ih brati kada plodovi imaju zelenu boju sa žućkastom nijansom i lako se otkidaju od grančice i to ujutru dok se još nisu zagrejali i po suvom vremenu. Do uskladištenja kruške treba držati na nekom hladnijem mestu.

Za uskladištenje krušaka najbolje odgovaraju niže temperature —1°C do 0°C) i relativna vlažnost vazduha u skladištu od 85—90%.

Letnje sorte krušaka — plodove u botaničkoj zrelosti — treba skladištiti na temperaturi od —1° C do 0°C uz relativnu Vlažnost vazduha od 85—90%. Za vreme skladištenja plodovi lagano dozrevaju i postižu potrebnu sočnost, aromu i konzistenciju. Skladištenje ne bi trebalo da traje duže od 12 nedelja. Smatra se da u tom vremenu dolazi do kala oko 5% i gubitka od kvarenja oko 5%, tako da su ukupni gubici oko 10 odsto.

Za skladištenje zimskih sorti krušaka preporučuje se nešto niža temperatura (—1,5° C do —0,5° C) i nešto viša relativna vlažnost skladišta (oko 90%). Treba da su obrane takođe u botaničkoj zrelosti i u što kraćem vremenu posle berbe unete u skladište. Plodovi koji su već dobili žutu boju i omekšalu konzistenciju voćnog mesa brzo venu i ne mogu duže da se održe u skladištu. Dužina trajanja uskladištenja zavisi od sorte i uslova uskladištenja i za zimske sorte krušaka prema nekim autorima iznosi:
Izostavljeno iz prikaza

Ovako skladištene kruške potrebno je da, prilikom iskladištenja veštački dozru na temperaturi od +12°C do 18°C u trajanju od 10—14 dana, zavisno od sorte i uslova uskladištenja. Posle ovog dozrevanja kruške se mogu staviti u promet i održati još dve do tri nedelje.

Smatra se da su prosečne temperature dozrevanja:

  • na 12° C posle skladištenja na +4°C do +5°C u trajanju od 15 dana,
  • na +13° C pošle skladištenja na 0°C do +2°C u trajanju od 60 dana,
  • na +15° C posle skladištenja na 0,5°C do 0°C u trajanju od 100 dana,
  • na +18° C posle skladištenja na —1°C do —0,5°C ,u. trajanju od 120 dana.

Pored truleži, izazvane raznim gljivicama, na plodovima krušaka u toku uskladištenja može doći do smežuravanja, izmrzavanja i stvaranja ožegotina. Smežuravanje plodova nastaje zbog nedovoljne vlažnosti vazduha u skladištu i može se izbeći kontrolisanjem i podešavanjem relativne vlažnosti vazduha.

Smrzavanje izaziva staklavost i crne mrlje na površini plodova, koji posle vraćanja na običnu temperaturu iznutra potamne.

Ožegotine najpre zahvataju površinu plodova a kasnije i dublje slojeve voćnog mesa. Ova bolest se najčešće javlja ako su plodovi prezreli, ako je temperatura skladišta visoka i uopšte ;pri dužem uskladištenju robe.

U toku uskladištenja potrebno je da se obavlja kontrola uskladištenih krušaka. Kada se primeti pojava bolesti odnosno kvarenja, robu treba detaljnije pregledati i odstraniti sve oštećene plodove, jer oni mogu da upropaste veću količinu krušaka zbog širenja truleži.

Kruške nemaju čvrsto voćno meso i podložne su gnječenju i drugim mehaničkim povredama. Stoga je potrebno da se pakuju i uskladište u odgovarajućoj čvrstoj ambalaži — drvenoj standardnoj ambalaži, koja plodovima pruža dobru zaštitu. Osim toga, treba obezbediti provetravanje samog skladišta i krušaka u slogovima, jer stvaranje veće koncentracije ugljen-dioksida (CO2) nepovoljno deluje na kvalitet i trajnost krušaka u skladištu.

Smatra se da kalo za kruške letnjih sorti sa uskladištenjem od oko 12 nedelja iznosi oko 2,5%, a kalo zimskih sorti pri uskladištenju oko pet meseci iznosi oko 5%. Za navedenu dužinu uskladištenja letnjih i zimskih sorti krušaka gubici od kvarenja, odnosno truljenja, iznose oko 5 odsto.

Na jedan m2 skladišnog prostora može se skladištiti ako 800 kilograma ranih ili oko 550 kilograma zimskih sorti krušaka.

Plodovi krušaka veoma lako primaju strane mirise pa treba nastojati da skladište bude uvek čisto, da se češće provetrava i da u njemu nema robe čiji miris može da se prenese na kruške (južno voće, krompir i slično).

Pošto tvrdi zreli plodovi krušaka izmrzavaju na temperaturi oko – 39°C, a i neki zreli plodovi, to u toku transporta i manipulacije treba voditi računa da ne dođe do izmrzavanja, jer se oštećenja od izmrzavanja ne tolerišu.

Dunje (kutine)

Značaj za tržište i hranljiva vrednost dunje. Dunja (gunja, tunja) je plod dunje (Cydonia vulgaris L). Plodovi, zavisno od sorte, imaju oblik kruške ili jabuke, slamnasto-žute su boje i pokriveni gustim maljama. Meso je dosta topivo, malo sočno, slatko-nakiselo i aromatičnog prijatnog ukusa. Karakteristično je da voćno meso plodova dunja sadrži dosta pektinskih materija koje imaju svojstvo želiranja, što se naročito koristi za proizvodnju džemova i drugih želatinoznih proizvoda.

Plod dunje sadrži oko 10% šećera, oko 1% kiselina, oko 0,5% pektinskih materija i oko 0,8% mineralnih materija; 100 grama ploda daje oko 33 kalorije. Dunja sadrži prilične količine vitamina C (5—20 miligrama na 100 grama ploda), vitamina B1 i B2 (oko 0,02 mg) i PP (oko 0,20 mg). Od mineralnih materija dunja sadrži najviše kaldijuma, kalijuma, fosfora, gvožđa i dr.

Dunja je cenjeno voće za stonu potrošnju i dragocena sirovina za proizvodnju džemova, marmelada, voćnog želea, kompota, voćnog sira i drugog.

U odnosu na ostale vrste voća dunja relativno malo učestvuje u prometu, i pored značajnih uslova za uspevanje i privrednih koristi koje pruža.

Poslednjih godina proizvodnja dunja kod nas iznosi od 831 do 1.380 vagona, a u 1963. godini ubrano je 1.130 vagona dunja. Najvažniji proizvođački centri nalaze se u okolini Leskovca, Vranja, Beograda, Bitolja, Prilepa, Skoplja, Stipa, Čačka, Užičke Požege, Smedereva, Mladenovca, Brčkog, Mostara, Šapca, Osijeka, Valjeva i Ulcinja.

Plodovi dunja su žute boje, sočni, tvrdi, ukusa nakiselog sa specifičnom aromom. Meso ploda je bledožuto i grube zrnaste strukture koja se lako zapaža. Dunje kasno sazrevaju i mogu ostati na drvetu do kraja oktobra.

Plodovi dunja smatraju se sitnim ako im je prečnik ispod 60 mm, srednje krupnim ako je prečnik od 60—100 mm i krupnim ako je prečnik iznad 100 mm.

Berba. Dunje prispevaju za berbu, uglavnom, u oktobru. Treba nastojati da ostanu na grani što je moguće duže, tj. do pune zrelosti, jer plodovi koji se prerano oberu kao i plodovi koje je zahvatio prvi mraz (slana) nemaju zadovoljavajući ukus i aromu i veoma brzo počinju da se kvare. Najveći deo berbe i prispeće dunja na tržište je, uglavnom, sredinom i krajem oktobra.

Plodove treba brati u punoj zrelosti, ali pre početka mrazeva, Berbu treba obaviti rukom, tako da plodovi ostanu sa peteljkom i voditi računa da se ne oštete. Zreli su plodovi kada umesto zelene boje postanu po celoj površini žuti.

Berbu, takođe, treba obaviti po lepom i suvom vremenu, a plodove odmah posle branja skloniti u provetreno skladište, gde se sortiraju i izdvajaju svi oštećeni plodovi. Dobro je da u skladištu dunje odstoje desetak dana i za to vreme postignu sva svojstva (ukus, boju, aromu).

Raspoznavanje plodova važnijih sorti dunja.

Leskovačka dunja ima krupne plodove čija se težina kreće od 400—500 grama i do 1 kg. Oblik plodova je okruglo-jabučast a kod peteljke se nalazi proširenje u vidu bradavice. Pokožica je fina i sjajna sa izrazito zlatno-žutom bojom. Peteljka je kratka oko 0,5 cm i drvenasta. Meso ploda je žute boje, sočno i sitnozrnaste strukture sa veoma malo drvenastih ćelija. Ukus je slatko-nakiseo i sa dobro izraženom aromom specifičnom za dunju. Sazreva u oktobru a treba je brati što kasnije — bar u drugoj polovini oktobra. Dobro podnosi transport i uskladištenje i sačuva sočnost. Najvažniji rejon proizvodnje je okolina Leskovca, mada se gaji i u predelima oko Zapadne Morave.

Vranjska dunja (dunjac) ima plodove izrazito krupne tako da jedan plod može dostići težinu do jednog kilograma. Ime je dobila po tome što joj je glavni rejon proizvodnje okolina Vranja. Neki je nazivaju i portugalskom dunjom. Provincijski naziv joj je dunjac, za razliku od leskovačke dunje koju nazivaju običnom dunjom ili dunjom. Plod je krupan ili veoma krupan. Oblik ploda je kruškast, duži nego što je širok, po celoj površini ima neravnine i izbočine i rebrast je na delu prema čašici. Pokožica je tanka i sjajna, izrazito žute boje. Peteljka je veoma kratka, ne dostiže ni dužinu od pola santimetra. Meso ploda je žute boje, sočno i izrazito krupnozrno i rskavo, sadrži dosta kamenih ćelija što se smatra ozbiljnom manom kada se dunja koristi kao sirovina za preradu u džemove i druge proizvode. Karakteristično je za meso ploda vranjanke dunje da na preseku lako oksidiše i pocrni.

Berba se obavlja krajem oktobra. Ukus je slatko-nakiseo, ali sa malo izraženom aromom. tako da se ne može upoređivati sa leskovačkom dunjom. Teže podnosi transport i uskladištenje i čuvanjem dosta gubi u ukusu i aromi.

Šampion ima plodove veoma krupne i po tome je dobila naziv. Oblik plodova je pravilan izduženo-kruškast sa neravnim površinama. Za razliku od plodova drugih sorti dunja, koje imaju kratke peteljke, plodovi šampiona imaju dugačke peteljke. Pokožica je tanka i glatka, ali je sjaj veoma malo izražen u odnosu na druge sorte. Boja pokožice je tamnožuta, s tim što je žuta boja izraženija sa sunčane strane ploda, a sa suprotne strane prelazi u žuto-zelenkastu. Meso ploda je žute boje, sočno i dosta čvrsto. Ukus je slatko-nakiseo i dosta aromatičan. Plodovi dobro podnose uskladištenje i u mesu ploda nema kamenih ćelija kojih ima dosta u mesu vranjske dunje, pa su veoma podesni za preradu. U toku uskladištenja plodovi sačuvaju sočnost. Berba se obavlja u periodu oktobar-novembar. Zbog male rasprostranjenosti ima manji privredni značaj od prethodnih sorti dunja.

Minimalni uslovi za stavljanje u promet. Prema odredbama Pravilnika (član 15) dunje koje se stavljaju u promet moraju ispunjavati sledeće uslove:

  • da su zrele;
  • da su sveže;
  • da nisu zaprljane, ovlažene i natrule;
  • da ne sadrže ostatke sredstava za zaštitu bilja u količinama koje mogu biti štetne po zdravlje;
  • da nemaju stran i neugodan miris i ukus i da ne sadrže strane primese;
  • da nemaju naprsline, uboje, oštećenja od štetočina, bolesti, mraza i mehaničkih povreda, kao ni druge nedostatke koji mogu uticati na pogoršanje kvaliteta, osim što je dozvoljeno da dunje II kvaliteta mogu imati do 5% plodova sa mrkim mrljama i manjim oštećenjima.

Kao zrele u prometu na malo smatraju se dunje koje su prispele konzumaciju, a ne one koje treba tek da dozrevaju. Zrele dunje imaju karakterističnu žutu boju i izraženu aromu, nisu smežurane i imaju normalan izgled i čvrstinu mesa.

U pogledu zaprljanosti, vlaženja i truleži pravilnik ne dozvoljava nikakve tolerancije; svaka prodaja trulih, zaprljanih i ovlaženih dunja je kažnjiva.

U jedinici pakovanja dunje moraju biti istog porekla, berbe, sorte i kvaliteta i odgovarajuće krupnoće.

Pored navedenih uslova dunje moraju ispunjavati i druge posebne uslove propisane za pojedine kvalitetne kategorije (član 35. i 36. Pravilnika).

Razvrstavanje na kvalitetne kategorije. Prema odredbama Pravilnika (član 16. i 34) dunje se prema kvalitetu plodova stavljaju u promet kao I kvaliteta i II kvaliteta.

Kvalitet dunja utvrđuje se prema sorti, zrelosti, veličini odnosno težini i drugim karakterističnim svojstvima.

I kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17, 19. i 35) dunje I kvaliteta moraju biti pravilno razvijene, prečnik ploda mora iznositi najmanje 70 mm, meso mora biti svetložute boje i bez mrkih mrlja, a pokožica ploda ne sme imati crne mrlje.

U jedinici pakovanja do 10% od broja ili težine plodova dunja može odstupati od uslova propisanih pravilnikom za I kvalitet, s tim da kvalitet takvih plodova mora odgovarati uslovima propisanim pravilnikom za dunje II kvaliteta.

II kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17, 19. i 36) dunje II kvaliteta mogu imati do 5% plodova sa mrkim mrljama i manjim oštećenjima, a prečnik ploda mora iznositi najmanje 50 mm.

U jedinici pakovanja do 10% od broja ili težine plodova dunja može odstupati od uslova propisanih pravilnikom za II kvalitet, s tim da kvalitet takvih plodova mora odgovarati minimalnim uslovima kvaliteta (član 15. Pravilnika) tj. moraju biti upotrebljivi za ishranu.

Pakovanje i deklaracija. Prema odredbama Pravilnika (član 37) dunje se pakuju j isporučuju u sledećoj ambalaži:

  • dvostruke, plitke letvarice(JUS D.F1.025);
  • letvarice-jabučare (JUS D.F1.026 ili JUS D.F1.037).

Dunje se mogu pakovati i isporučivati i u sledećoj ambalaži:

  • letvarice za voće i povrće (JUS D.F1.038 i 039);
  • duboke otvorene letvarice (JUS D.Fl.041);
  • velike letvarice sa poklopcem (JUS D.F1.042);
  • dvostruke plitke letvarice (JUS D.F1.044) i
  • velike otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.045).

Dunje se mogu isporučivati i u rasutom stanju (rinfuza), s tim da pod i zidovi prevoznog sredstva moraju biti obloženi hartijom, a debljina sloja dunja ne sme biti veća od 1,2 m.

Prema odredbama Pravilnika (član 20) dunje se mogu stavljati u promet i u drugoj ambalaži od podesnog materijala kartonske kutije, kese od plastičnih masa, hartije, mrežaste vrećice i slično).

Prema odredbama Pravilnika (član 21, 35. i 36) u svakoj .jedinici pakovanja dunje moraju biti istog porekla, berbe, kvaliteta i sorte.

Plodove dunja treba što bolje složiti u ambalaži tako da ne ostaju praznine. U toku pakovanja sa plodovima treba pažljivo rukovati, jer »ko dođe do nagnječenja i drugih povreda, plodovi mogu da izgube u kvalitetu i ‘svojstvima, a i da istrunu. Prilikom punjenja letvarice se mogu slagati jedna na drugu, a da plodovi nisu izloženi pritisku i povređivanju.

Pri usluživanju potrošača u maloprodaji za pakovanje dunja ne sme se upotrebiti stara hartija (novine, papir od knjiga ili svezaka) i hartija koja je već bila upotrebljena.

Prema odredbama Pravilnika (član 22) deklaracija na svakoj jedinici pakovanja dunja mora da sadrži sledeće podatke:

  • naziv (ime) i sedište proizvođača odnosno isporučioca;
  • kvalitet („I“ ili „II“).

Oznaku sorte nije obavezno isticati na pakovanjima dunja.

Ovi podaci treba da budu označeni na etiketi koja se lepi na čeonoj strani letvarice.

Prema odredbama Pravilnika (član 22) podaci o kvalitetnoj kategoriji dunja moraju biti istaknuti i na robi koja je izložena prodaji na malo.

Uslovi za očuvanje kvaliteta i svojstva. Plodovi dunja se mogu održa!ti u ispravnom stanju kraće ili duže vreme, prema tome kakvim se skladišnim uslovima raspolaže. Dunje u skladištu treba držati u stelažama ili u letvaricama, koje obezbeđuju potrebnu ventilaciju i štite plodove od gnječenja.

Prilikom pakovanja dunja ne treba ih nasipati, pošto se plodovi mogu povređivati usled čega brzo propadaju. Dunje treba stavljati u ambalažu ručno. U toku uskladištenja treba robu češće kontrolisati i izdvajati sve natrule plodove, jer oni mogu da inficiraju i zdravu robu i izazovu velike gubitke.

U hladnjačama se plodovi dunja mogu održati duže vreme, od tri do pet meseci, na temperaturi između —1° i +1° C i na relativnoj vlažnosti vazduha između 80 i 85%. U toku uskladištenja potrebna je srednja cirkulacija vazduha. Za skladištenje dolaze u obzir dunje u fiziološkoj zrelosti (sa žutom bojom pokožice i sa izraženim svojstvima).

Dunje treba izlagati prodaji ili u ambalaži ili u boksovima, specijalnim korpama i sl. Prilikom usluživanja potrošača i uopšte u toku prometa, plodove ne treba pritiskivati jer na nagnječenim mestima meso tamni i brzo propada. Ukoliko su plodovi mnogo maljavi, mogu se obrisati čistom krpom i na taj način dobijaju lepši izgled i postaju privlačni. Plodove treba brisati neposredno pred izlaganje prodaji na malo, jer skidanje malja nepovoljno utiče na trajnost. U toku prodaje, dunje treba zaštititi od sunčeve svetlosti, prašine, vlaženja i drugog što nepovoljno utiče na kvalitet i trajnost.

S obzirom na to da plodovi dunja izmrzavaju već na temperaturi oko —2,17°C, to prilikom transporta i manipulacije u zimskim mesecima treba obratiti pažnju kako ne bi došlo do oštećenja robe. Ako je temperatura ispod 0°C onda se prilikom isporuke mora obezbediti zimsko pakovanje.

Breskve (praske)

Značaj za tržište i hranljiva vrednost. Za ishranu se koriste plodovi bresaka (Prunus persica L,). Zbog specifičnog prijatnog ukusa, sočnosti ‘i hranljive vrednosti breskva se ubraja u najomiljenije stono voće.

Prosečna godišnja proizvodnja bresaka u periodu od 1950—1959. godine iznosila je 1.740 vagona; 1961. proizvedeno je 3.600; 1962 — 3.540 a 1963. godine 3.120 vagona bresaka. S obzirom na velike mogućnosti za proizvodnju i plasman bresaka, kako za stonu potrošnju tako i ka: sirovine za proizvodnju veoma kvalitetnih proizvoda (kompota, sokova. marmelada i dr.), proizvodnja bresaka je iz godine u godinu sve veća.

Glavni proizvođački rejoni breskve nalaze se u Grockoj, oko Smedereva i Beograda, na predelu Markovac—Rača, Kostolac—Svilajnac, Ilok—Slankamen, Sombor—Subotica—Horgoš, oko Zaječara, Niša, Prokuplja, Kruševca, Skoplja, Valandova, Sežane, Gorice, Mostara, Banja Luke, Zagrebačke Gore i u Međumurju.

Breskve su veoma traženo voće na tržištu, naročito plodovi kultivisanih bresaka i sortirane, odgovarajućeg kvaliteta i zrelosti. Prispevaju na tržište odmah posle sezone trešanja, tako da se smatraju. takođe, ranim voćem — drugim po redu, i zbog toga rane breskve postižu dobru cenu.

Plod breskve, kada je zreo, sadrži oko 12% ugljenih hidrata, uglavnom šećera, oko 0,5% belančevina i nešto malo masti (oko 0,1%); 100 grama bresaka daje 52 kalorije. U breskvi ima najviše vitamina C (5—8 mg), karotinoida — provitamina A (oko 0,30 mg), vitamina B1 (0,03 mg), vitamina B2 (0,05 mg), PP (oko 0,90 mg) i dr.

Od mineralnih sastojaka breskva sadrži najviše kaldjiuma, kalcijuma, fosfora, gvožđa i drugo. Količinski odnos kalcijum : fosfor iznosi 0,36.

Berba i priprema za tržište. Za breskve je veoma važno odrediti momenat za berbu, jer prerano obrani plodovi ne mogu imati svojstven kvalitet (ukus, boju i aromu); ako se plodovi beru u punoj zrelosti ne mogu da podnesu ni kratkotrajni transport jer im je pokožica veoma nežna a voćno meso mekano. Suviše rano ubrani plodovi se ne mogu čuvati i brzo propadaju.

Breskva je prispela za berbu kad pokožica od zelene boje prelazi u žućkastu sa karakterističnim rumenilom, ukoliko je to sortna osobina, kao i kad voćno meso postaje beličasto ili zelenkasto-belo a kod nekih sorti žućkasto.

Zavisno od udaljenosti tržišta berba se obavlja ranije ili kasnije. Ukoliko je tržište u neposrednoj blizini plodovi se mogu brati u punoj zrelosti i sposobni su za konzumiranje; ako su breskve namenjene udaljenijem tržištu ili, čak, izvozu, onda plodove treba brati oko nedelju dana pre zrelosti dok su još čvrsti ali ne pre nego što su dobili svoju karakterističnu boju. S obzirom da svi plodovi bresaka ne sazrevaju odjednom na drvetu, berbu treba obavljati u dva-tri maha, tako da se dobije roba ujednačene zrelosti.

Berbu bresaka treba obavljati samo po lepom vremenu i to najbolje ujutru dok se plodovi još nisu zagrejali, isključivo rukom i voditi računa da se plodovi ne pritiskaju i ne povređuju, jer su veoma osetljivi na svaku vrstu povrede. Breskve se beru bez peteljke i to na taj način što se plod uhvati celom šakom i lakim uvijanjem otkine sa grančice.

Obrane plodove treba pažljivo spuštati u sudove i što manje ih premetati iz suda u sud. Obrane breskve treba odmah ukloniti sa sunca i u što kraćem roku (oko 24 časa) sortirati i isporučiti ili uskladištiti pod odgovarajućim uslovima. Smatra se da obrani plodovi bresaka mogu da se čuvaju nedelju dana u običnim skladištima i do 20 dana u hladnjači, pod uslovom da su u odgovarajućem stepenu zrelosti i da su nepovređeni.

Raspoznavanje plodova važnijih sorti bresaka. Kvalitet plodova bresaka umnogome zavisi od sorte, vremena prispeća i drugih uslova. Prema odredbama Pravilnika (član 22. i 41.) deklaracija za breskve kvaliteta ekstra i I mora sadržati i oznaku sorte.

Majski cvet ima plodove osrednje krupnoće; težina pojedinačnih plodova kreće se oko 110 grama. Oblik plodova je okruglast i nešto malo nepravilan zbog nesimetričnosti polovina. Pokožica je nežna i maljava. Boja pokožice je zelenkasto-beličasta, prelivena rumenim pramenovima, koji su jače obojeni sa sunčane strane. Meso ploda je žućkasto-belo, s tim što ispod pokožice ima crvenila u tragovima, sočno je i nežno. Teško se odvaja od koštice. Ukus je sladunjav, nešto malo osvežavajući i nema izražene arome. Prispeva za berbu i tržište u prvim danima juna, te je zato prva rana sorta bresaka. Zbog sočnosti i nežne pokožice plodovi majskog cveta teško podnose transport.

Elberta ima plodove dosta krupne tako da je njihova težina oko 190 grama. Oblik je okruglast, izdužen i prilično pravilan, mada uzdužna brazda stvara izvesnu nesimetričnost. Pokožica je osrednje debljine i sa nešto malo malja. Boja pokožice je žuto-narandžasta sa mnogo crvenih pramenova, naročito sa sunčane strane. Plod je u celini veoma lep i privlačan. Meso je žuto ili narandžasto mada ispod pokožice i oko koštice ima nešto malo rumenila; umereno je čvrsto, sočno i lako se odvaja od koštice. Ukus je sladak, prijatan i veoma aromatičan. Prispeva za berbu i tržište krajem avgusta i početkom septembra. Kod nas se najviše gaji u okolini Grocke. Plodovi teško podnose transport.

Haleova rana ima plodove veoma krupne (oko 160 grama težine), okruglastog oblika i nesimetrične jer je jedna polovina duža. Pokožica je dosta. nežna i maljava i lako se odvaja od masa ploda. Prelivena je rumenilom koje je sa sunčane strane naročito izraženo. Meso ploda je žućkasto-belo sočno i rastopivo. Ukus je sladak i prijatno aromatičan. Plodovi dobro podnose transport.

Kolins ima plodove osrednje veličine, okruglastog oblika, Pokožica ;e nežna i pokrivena kratkim maljama. Plodovi su veoma lepog izgleda zbog svetlocrvene boje po celoj površini pokožice. Meso ploda je žućka- sto, sočno i u stadijumu dozrelosti lako se odvaja od koštice. Ukus je prijatan i aromatičan. Prispeva za berbu i tržište sredinom juna, što znači da sazreva desetak dana posle majskog cveta.

Vadel ima plodove krupne, težine ako 250 grama, okruglastog oblika, malo spljoštenog i nesimetričnog izgleda. Pokožica je prilično tanka i nežna. Boja pokožice je beličasta i maljava, a sa sunčane strane pokrivena je pramenastim rumenilom. ali u nedovoljnoj meri. Meso ploda je belo, sočno i oko koštice crvenkasto. Ukus je veoma prijatan i aromatičan. Meso ploda se lako odvaja od koštice. Berba se obavlja prvih dana avgusta. Najveći proizvođački rejon je Grocka.

Kardinal ima plodove osrednje krupnoće i okruglastog oblika. Pokožica je dosta nežna. Plodovi su veoma privlačni zbog izraženog rumenila u vidu crvenih šara. Meso ploda je žućkasto, čvrsto i sočno i teško se odvaja od koštice. Ukus je veoma prijatan i aromatičan. Berba se obavlja krajem juna. Po kvalitetu plodova spada među najbolje rane sorte bresaka.

Madlen puaje ima dosta sitne plodove (oko 100 grama težine) okruglastog i nesimetričnog oblika. Pokožica je nežna i tanka. Boja pokožice je žućkasta a sa sunčane strane je pokrivena rumenilom.

Redheven ima plodove srednje krupnoće i okruglastog pravilnog oblika. Pokožica je nežna, crvene boje, naročito sa sunčane strane. Plod e u celini veoma lep kako zbog privlačne crvene boje pokožice tako i zbog lepog oblika. Meso ploda je žuto, čvrsto, zrnaste strukture i topivo. Lako se odvaja od koštice. Ukus je veoma prijatan i aromatičan. Berba se obavlja sredinom juna. Lako podnosi transport zbog čvrstoće plodova odnosno voćnog mesa.

Sanheven ima plodove osrednje krupnoće i okruglog ujednačenog oblika. Pokožica je nežna i većim delom je svetložute boje a sa sunčane strane crvena. Malje na po/kožici su jedva primetne. Meso ploda je žuto, dosta čvrsto, sočno i lako se odvaja od koštice. Ukus je veoma prijatan i aromatičan. Plodovi dobro podnose transport i lako se očuvaju u ispravnom stanju do prodaje.

Triogem ima plodove srednje krupnoće i okruglastog oblika. Pokožica je maljava i pokrivena svetlocrvenom bojom koja je intenzivnija su sunčane strane. Meso ploda je žuto, čvrsto, fino i lako se odvaja od koštice kad je plod dozreo. Plodovi prispevaju za berbu krajem jula. Dobro podnose transport.

Trijumf ima plodove osrednje krupnoće i okruglastog nesimetričnog oblika, Prosečna težina plodova se kreće oko 140 grama. Pokožica je debela i maljava, pretežno crvena sa prugama karmin boje. Meso ploda je žuto odnosno narandžasto-žuto, sočno, ispod pokožice i oko koštice jedva primetno crvenkasto. Ukus je dosta sladak i aromatičan. Meso ploda se odvaja od koštice. Za berbu prispeva početkom jula.

Sanhaj ima krupne plodove ovalnog oblika. Pokožica je nežna i pokrivena kratkim maljama. Boja pokožice je svetlocrvena d naročito izražena sa sunčane strane. Meso ploda je žuto, čvrsto, sočno i lako se odvaja od koštice. Ukus je veoma prijatan i aromatičan, pa se smatra jednom od najkvalitetnijih trgovačkih bresaka sa žutim mesom. Za berbu prispeva u avgustu.

Haleova pozna ima plodove veoma krupne, odnosno najkrupnije od svih sorti, tako da težina jednog ploda dostiže čak i 800 grama. Oblik ploda je okrugao i nešto malo nesimetričan i iskrivljen. Pokožica je nežna i intenzivno crvena sa tamnijim prugama. Zbog intenzivne boje i krupnoće plodovi su veoma lepi pa čak 4 atraktivni. Meso ploda je žuto i nešto malo crveno oko koštice, sočno i lako se odvaja od koštice. Ukus je sladak i aromatičan. Dobro podnosi transport. Prispeva za berbu krajem avgusta.

Koronet ima plodove osrednje krupnoće i ovalnog oblika. Pokožica je slabo maljava, svetlocrvene boje koja prekriva skoro tri četvrtine površine pokožice. Meso ploda je žuto, čvrsto i topivo. Ukus je veoma prijatan i aromatičan. Kada je plod zreo meso se potpuno odvaja od koštice. Za berbu prispeva u avgustu.

Džerzilend ima plodove osrednje krupnoće i okruglastog oblika. Pokožica je u celini crvene boje, koju dobija nedelju dana pre potpunog sazrevanja ploda. Meso ploda je čvrsto, žuto i sočno. Odvaja se lako od koštice. Ukus je veoma prijatan i aromatičan. Plodovi su u celini veoma lepi zbog crvene boje pokožice. Za berbu prispeva u avgustu, nekoliko dana posle koroneta.

Minimalni uslovi kvaliteta za stavljanje u promet. Prema odredbama Pravilnika (član 15) breskve koje se stavljaju u promet moraju ispunjavati sledeće uslove:

  • da su zrele;
  • da su sveže;
  • da nisu zaprljane, ovlažene i natrule;
  • da ne sadrže ostatke sredstava za zaštitu bilja u količinama koje mogu biti štetne po zdravlje;
  • da nemaju stran i neugodan miris i ukus i da ne sadrže strane primese;
  • da nemaju naprsline, uboje, oštećenja od štetočina, bolesti, mraza i mehaničkih povreda, kao ni druge nedostatke koji mogu uticati na pogoršanje kvaliteta, osim što je dozvoljeno za breskve I kvaliteta da oštećenja od bolesti, štetočina, grada, mraza, sredstava za zaštitu bilja i od mehaničkih povreda mogu iznositi ukupno najviše do 0,5 cm2 na jednom plodu, a za breskve II kvaliteta najviše do 1,5 cm2 na jednom plodu.

Zrelim se smatraju breskve koje su prispele za konzumaciju i imaju izraženu boju, ukus i druga svojstva, koje nisu smežurane i imaju normalan izgled i sočnost voćnog mesa.

U pogledu natrulosti, zaprljanosti i vlaženja plodova pravilnik ne daje nikakve tolerancije, te je svaka prodaja trulih, zaprljanih i ovlaženih bresaka kažnjiva.

U svakoj jedinici pakovanja breskve moraju biti istog porekla, berbe, sorte i kvaliteta, kao i istog kalibra.

Pored navedenih uslova breskve moraju ispunjavati i druge posebne uslove propisane za pojedine kvalitetne kategorije (član 40, 41. i 42. Pravilnika).

Razvrstavanje na kvalitetne kategorije. Prema odredbama Pravilnika (član 16. i 38) breskve se prema kvalitetu plodova stavljaju u promet kao ekstra kvaliteta, I kvaliteta i II kvaliteta.

Kvalitet bresaka utvrđuje se prema sorti, zrelosti, veličini odnosno težini i drugim svojstvima karakterističnim za breskve.

Ekstra kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17, 19. i 40) kao breskve ekstra kvaliteta mogu se stavljati u promet samo plodovi bresaka plemenitih sorti. U plemenite sorte bresaka ubrajaju se majski cvet, amzden, viktor, crvena ptica, trijumf, haleova rana, karman, vadel, elberta i druge, osim vinogradskih bresaka.

Breskve ekstra kvaliteta moraju biti ujednačene po obliku, boji i veličini, bez ikakvih mana i sortirane po veličini, s tim da prečnik ploda mora iznositi najmanje 62 mm.

U jedinici pakovanja do 5% od broja ili težine plodova može odstupati od uslova propisanih za ekstra kvalitet, s tim što kvalitet tih plodova mora odgovarati uslovima propisanim pravilnikom za breskve I kvaliteta.

U jedinici pakovanja do 10% od broja plodova može odstupati od kalibra označenog u deklaraciji, a do donje ili gornje granice određene Pravilnikom (član 39).

Ukupna odstupanja od propisanih uslova kvaliteta (član 40) i od označenog kalibra (član 18. i 39) mogu iznositi najviše do 10%, što znači ako od kvaliteta odstupa 4% plodova onda samo 6% može odstupati od kalibra označenog u deklaraciji.

I kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17, 19. i 41) kao breskve I kvaliteta mogu se stavljati u promet plodovi bresaka plemenitih sorti i nekalemljenih sorti (vinogradske breskve).

Breskve I kvaliteta moraju biti ujednačene po obliku, boji i veličini i sortirane po veličini, s tim da prečnik ploda mora iznositi najmanje 50 mm, a ako su plodovi obrani do 31. jula — najmanje 47 mm.

Za breskve ovog kvaliteta dozvoljena su manja odstupanja u pogledu oblika, razvijenosti j boje karakterističnih za odnosnu sortu.

Izduženost ploda ne sme biti veća od 1 cm, a oštećenja od bolesti i štetočina, grada, mraza, sredstava za zaštitu bilja od mehaničkih povreda mogu iznositi ukupno najviše do 0,5 cm2 na jednom plodu.

U jedinici pakovanja do 10% od broja ili težine plodova može odstupati od uslova propisanih pravilnikom za I kvalitet, s tim što kvalitet tih plodova mora odgovarati uslovima propisanim pravilnikom za breskve II kvaliteta.

U jedinici pakovanja do l0% od broja plodova može imati manji ili veći kalibar od onog koji je označen u deklaraciji.

Ukupna tolerancija odnosno odstupanja od propisanih uslova kvaliteta (član 41) i od označenog kalibra (član 18. i 39) mogu iznositi najviše do 15%, što znači ako od propisanog kvaliteta odstupa 8% plodova onda od kalibra označenog u deklaraciji može odstupati najviše do 7% plodova.

II kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17, 19. i 42) breskve II kvaliteta moraju biti sortirane po veličini, a ne moraju biti ujednačene po obliku i boji.

Breskve ovog kvaliteta mogu imati oštećenja od bolesti, štetočina, grada, mraza, sredstava za zaštitu bilja i od mehaničkih povreda ukupno najviše do 1,5 cm2 na jednom plodu.

U jedinici pakovanja do 10% od broja ili težine plodova može odstupati od uslova propisanih pravilnikom za II kvalitet, ali kvalitet tih plodova mora odgovarati minimalnim uslovima kvaliteta (član 15) tj. moraju biti upotrebljivi za ishranu.

Do 10% od broja plodova ovog kvaliteta može imati manji ili veći prečnik (kalibar) od onog koji je označen na deklaraciji.

Ukupna tolerancija odnosno odstupanja od propisanih uslova kvaliteta (član 42) i od označenog kalibra (član 18. i 39) mogu iznositi najviše do 15%, što znači ako od kvaliteta odstupa 10% plodova, onda od označenog kalibra može odstupati svega do 5% plodova.

Kalibriranje. Prema odredbama Pravilnika (član 18 i 39) breskve (ekstra, I i II kvalitet) koje se stavljaju u promet moraju biti sortirane po veličini (kalibrirane).

Veličina — kalibar utvrđuje se merenjem prečnika najšireg dela ploda breskve kalibrerom sa prstenovima određene veličine ili pomoću drugih priručnih sredstava za merenje prečnika plodova.

Pravilnik obavezuje da se breskve prema veličini plodova sortiraju u sedam grupa:

U jedinici pakovanja do 10% od broja plodova može imati do 10 mm manji ili veći kalibar od onog koji je označen na deklaraciji.

Na svakoj jedinici pakovanja bresaka mora biti označena, pored ostalih podataka u deklaraciji, i oznaka kalibra (na primer: „AA“, „C“ i slično).

Pakovanje i deklaracija. Prema odredbama Pravilnika (član 43) breskve se pakuju i isporučuju u sledećoj ambalaži:

  • velike otvorene letvarice (JUS D.F1.022);
  • zatvorene plitke letvarice (JUS D.F1.023);
  • otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.036).

Breskve se mogu pakovati i isporučivati i u velikim otvorenim plitkim letvaricama (JUS D.F1.045).

Prema odredbama Pravilnika (član 20) breskve se u prometu na malo mogu pakovati i stavljati u promet i u drugoj ambalaži od pogodnog materijala (kartonske kutije, kese od plastičnih masa, hartije i slično).

Prema odredbama Pravilnika (član 21) u svakoj jedinici pakovanje breskve moraju biti istog porekla, berbe, sorte i kvaliteta i istog kalibra. prema odredbama člana 30.

Plodovi bresaka ređaju se u jedan ili dva pravilna reda, jedan iznad drugog i to tako da deo ploda na kojem je bila peteljka bude prema dnu ili okrenut na stranu. Ako se breskve pakuju u dva reda treba nastojati da plodovi budu što bolje zaštićeni od mehaničkih povreda. Punjenje se obavlja isključivo ručno i veoma pažljivo, jer svaka povreda na jednom plodu može da ošteti i one koji su zdravi. Praznine među plodovima treba ispuniti hartijom, papirnom vunom i sličnim materijalom, a ne prisilnim utiskivanjem ploda ili ploda koji je sitniji od označenog kalibra. U svakom slučaju treba uglove ambalaže dobro ispuniti i voditi računa da se pokožica plodova ne ošteti.

Plodove bresaka ekstra kvaliteta treba pakovati samo u jednom sloju. Na dno i ispod poklopca omota treba staviti talasasti karton. Svaki plod treba da bude odeljen hartijom ili finom drvenom vunom ili na neki drugi način zaštićen.

Breskve I kvaliteta, koje se pakuju u dva sloja, treba odvajati umetanjem kartona ili tabaka čvrste hartije, kako bi se plodovi zaštitili od uzajamnog povređivanja. Dobro je da se na dno i ispod poklopca omota stavi po jedan talasasti karton.

Pri usluživanju potrošača u maloprodaji za pakovanje bresaka ne sme se upotrebiti stara hartija (novine, papir od svezaka ili knjiga) i hartija koja je već bila upotrebljena.

Prema odredbama Pravilnika (član 22. i 41) deklaracija na svakoj jedinici pakovanja bresaka mora da sadrži sledeće podatke:

  • naziv (ime) i sedište proizvodača ili isporučioca;
  • kvalitet („ekstra“, „I“, „II“);
  • sortu („haleova rana“, „trijumf“ i sl.) i to za robu ekstra i I kvaliteta (nije obavezno za robu II kvaliteta);
  • oznaku kalibra (na primer, „B“ za breskve prečnika preko 52 mm do 68 mm).

Ovi podaci treba da budu označeni na etiketi koja se lepi na strane letvarice.

Ukoliko su breskve pakovane u kese od plastičnih masa, hartije i slično, radi prodaje po sistemu samousluge, onda navedene podatke ne treba označavati na svakom pakovanju, već je dovoljno da se na boksu u kojem se one nalaze označi kvalitet i eventualno sorta ako je roba ekstra ili I kvaliteta, a ako je II kvaliteta treba da stoji samo oznaka »II«.

Prema odredbama Pravilnika (član 22. st. 2) podaci o kvalitetu bresaka moraju biti istaknuti i na robi koja je izložena prodaji, a ako je roba ekstra i I kvaliteta i podaci o sorti.

Uslovi za očuvanje kvaliteta i svojstava. Breskve su veoma osetljive i neophodno je da se u prometu naročita pažnja obrati na način pakovanja, transport, uslove pod kojima se čuvaju do prodaje i drugo.

Zavisno od sorte i stepena zrelosti, breskve se mogu pod običnim uslovima uskladištenja očuvati u ispravnom stanju do 10 dana, s tim da roba bude zapakovana u ambalažu koja je propisana za pakovanje i isporuku (plitke letvarice). Robu treba tako slagati da se može kontrolisati u toku uskladištenja. Prilikom kontrole robe treba sve natrule plodove odstranjivati, jer sa njih mogu da se prenesu uzročnici truleži na susedne plodove usled čega i roba u pojedinim letvaricama može potpuno da propadne.

Mogu se skladištiti samo plodovi zreli, sa čvrstim mesom i normalnim izgledom pokožice. Breskve koje na slab pritisak prstiju cure, kao i smežurani plodovi, ne smeju se skladištiti ni transportovati, jer će u kratkom vremenu propasti.

Breskve se najsigurnije mogu sačuvati u hladnjači ako su u fiziološkoj zrelosti, ali ne prezrele, to .jest dok su još čvrste. Najbolji uslovi za skladištenje su: temperatura između —0,5°C i +1°C i relativna vlažnost vazduha od 85—90%. Pod takvim uslovima breskve se mogu očuvati šest do osam nedelja, mada nakon tri nedelje skladištenja počinju da gube aromu, a može da dođe i do tamnjenja mesa oko koštice. Ako su plodovi uvijeni u parafinisanu svilenu hartiju povećava im se trajnost, a kalo smanjuje. Preporučuje se da se pri skladištenju roba u pogodnoj prostoriji zagreva na +8″C do +10° C pri relativnoj vlažnosti vazduha od 80—85 odsto.

S obzirom na osetljivost zrelih plodova bresaka odmah po prispeću treba ih razvoziti do prodavnica i sačiniti takav plan prodaje da se dugo ne zadržavaju u skladištu i prodavnicama, da bi se izbegli gubici.

Na maloprodajnom mestu breskve treba izložiti prodaji tako da se u jednoj pregradi, boksu ili letvarici nalazi ista sorta i kvalitet. Pri usluživanju potrošača treba voditi računa da se plodovi ne pritiskuju, usled čega brzo propadaju.

Kajsije (marelice)

Značaj za tržište i hranljiva vrednost. Za ishranu se koriste plodovi raznih sorti kajsije (Prunus armeniaca L.)

Zbog specifičnog prijatnog ukusa kajsija se smatra jednom od najkvalitetnijih vrsta voća koje relativno rano dospeva na tržište, dok još vlada prilična oskudica.

Prosečna godišnja proizvodnja kajsija kod nas u periodu od 1950— 1959. godine iznosila je 1.860 vagona: 1961 — 4.880, 1962 — 2.470, a 1963. godine 1.920 vagona. S obzirom na velike mogućnosti za proizvodnju i plasman, kako za stonu potrošnju na unutrašnjem tržištu i izvozu, tako i kao kvalitetne sirovine za proizvodnju kompota, džemova, slatka, sokova, marmelade, sušene kajsije i slično, preduzimaju se mere za povećanje proizvodnje kajsija.

Najvažniji proizvođački rejoni su Vojvodina, naročito okolina Subotice, i okolina Požarevca.

Plodovi kajsija se smatraju sitnim ako im je prečnik ispod 35 mm, srednje krupnim prečnika od 35—50 mm i krupnim ako im je prečnik iznad 50 mm.

Sazrevaju i isporučuju se na tržište u junu. julu i avgustu, zavisno od sorte i uslova gajenja.

Od hranljivih sastojaka plodovi kajsije sadrže najviše ugljenih hidrata, uglavnom voćnih šećera (10%) belančevina (0,8%) i nešto malo masti (0,1%); 100 grama plodova kajsije daje 44 kalorije. U kajsijama ima najviše vitamina C (5—10 mg), karotinoida — provitamina A (1—7 mg), vitamina B1 (0,06 mg), vitamina B2 (0.12 mg), PP (0,7 mg). Od mineralnih sastojaka najviše sadrže kalcijuma, kalijuma, magnezijuma, fosfora, gvožđa i drugo. Količinski odnos kalcijum : fosfor je 0,6.

Berba i priprema za tržište. Kajsije namenjene tržištu beru se dok su još čvrste, ali tek kad dobiju karakterističnu narandžastu boju i nešto arome. Smeju se brati najviše deset dana pre pune zrelosti, pa čak i ako su namenjene udaljenom tržištu, jer prerano obrani plodovi nemaju kvalitet i svojstva karakteristična za kajsiju (ukus, aroma, boja, konzistencija mesa).

Kajsija je zrela za berbu kad joj je pokožica promenila boju od zelene u žućkastu ili svetlonarandžastu.

Zavisno od udaljenosti tržišta kajsije se mogu brati u punoj zrelosti ili ranije. Ukoliko je tržište blizu mogu se brati u punoj zrelosti; takvi plodovi imaju izražen ukus, boju i ostala svojstva i mogu se odmah konzumirati. Ako su kajsije namenjene udaljenijem tržištu ili izvozu, onda ih treba brati pre pune zrelosti, zavisno od dužine transporta koji predstoji.

Berba se obavlja ručno i pošto su plodovi dosta osetljivi treba paziti da se ne nagnječe ili ogrebu, jer nagnječena mesta potamne i jedno s drugim povredama smanjuju trajnost i trgovačku vrednost robe. Kajsije se beru bez peteljke tako što se plod uhvati celom rukom lakim uvijanjem otkine sa grančice. Takođe, kajsije treba brati samo lepom vremenu, najbolje ujutru pre nego što se plodovi zagreju od sunca.

Obrane plodove kajsija treba pažljivo spuštati u odgovarajuće posude i što manje ih premeštati iz suda u sud. Odmah posle berbe treba ih sortirati i izdvojiti sve oštećene i defektne plodove i isporučiti ih tržištu ili uskladištiti. Smatra se da kajsije mogu da izdrže čuvanje od nedelju dana u običnim skladištima, odnosno oko 15 dana u hladnjači.

Raspoznavanje plodova važnijih sorti kajsija. S obzirom na važnost raspoznavanja plodova pojedinih sorti i pošto pravilnik obavezuje na označavanje sorte za kajsije ekstra i I kvaliteta, izložićemo karakteristike nekih značajnih sorti.

Krupna rana ima plodove veoma krupne čija se težina kreće oko a dostiže čak i 140 grama. Stoga se ova sorta smatra najkrupnijom. Oblik ploda je okruglast i izduženo jajast sa blagim suženjem prema vrhu. Ima veoma lep izgled. Pokožica je bledožute boje i prelazi u zlatno-žutu i narandžastu, a sa sunčane strane prelivena je jasnim rumenilom. Meso ploda je zlatno-žuto, sočno i veoma ukusno sa izraženom aromom. Naročitu vrednost, pored krupnoće plodova, ova sorta ima i zbog ranog sazrevanja, jer se već krajem juna može iznositi na tržište, pa zato izgled lepog izgleda plodova postiže dobru cenu.

Veleška zerdelija ima dosta sitne plodove okruglog oblika. Pokožica je bela, a meso ploda sočno i slatko; nema izraženu aromu te se zbog ukusa ne ceni. Osim toga, zbog velike sočnosti ploda, teže podnosi transport i podesna je za prodaju na lokalnom tržištu. Ceni se jedino kao rano voće, jer zri već u prvoj polovini juna. Glavni proizvođački rejon okolina Velesa i celo Povardarje.

Mađarska najbolja ima plodove srednje krupnoće (oko 50 grama), okruglastog oblika sa suženjem pri vrhu. Pokožica joj je tanka sa osnovnom bojom tamnožutom i sa rumenilom na sunčanoj strani. Meso ploda je zlatno-žuto, sočno i srednje mekano. Ukus je veoma prijatan zbog izražene arome. Zri početkom jula.

Mađarska ima srednje krupne plodove (od 80—100 grama) okruglastog oblika sa jedva primetnim spljoštenjem. Pokožica joj je dosta nežna i maljava, sa narandžastom bojom i izraženim rumenilom sa sunčane strane.

Meso ploda je žućkasto, sočno, slatko-kiselkastog ukusa i brašnjavo, sa nešto malo izraženom aromom. Smatra se kajsijom osrednjeg kvaliteta. Ubraja se u srednje pozne sorte jer sazreva u prvoj polovini jula.

Proizvodni rejon je Podunavlje i to naročito peskoviti predeo oko Subotice i Palića. Zbog izražene sočnosti plodova treba je brati u poluzrelom stanju da bi mogla da izdrži transport.

Kečkemetska ruža ima plodove srednje krupne i krupne, oblika okruglastog sa pljosnatim izgledom. Uzdužna brazda deli plod, često u dva nejednaka dela, čini ga malo nepravilnim. Pokožica je tanka, slamnasto-žute boje, a sa sunčane strane rumena. Plodovi su lepog izgleda. Meso ploda je narandžasto, sočno i veoma prijatnog aromatičnog ukusa, lako se odvaja od koštice. Čvrsta je i lako podnosi transport. Sazreva u drugoj polovini jula. Najvažniji proizvođački rejon je Vojvodina, naročito peskoviti predeo oko Subotice i Horgoša.

Breda ima srednje krupne plodove okruglasto-pljosnatog oblika, sa jasno izraženom uzdužnom brazdom. Pokožica je tanka i malo maljava, zlatno-žuta sa izraženim rumenilom na sunčanoj strani. Meso ploda je tamnožuto, veoma sočno i nežno, slatko i sa izraženom aromom sličnom ananasu i lako se odvaja od koštice. Sazreva sredinom jula, ravnomerno, tako da se berba može obaviti odjednom. Zbog izražene sočnosti ne podnosi duži transport ako je plod zreo, te je treba brati nešto ranije. Zbog prijatnog ukusa i izražene arome ubraja se u najbolje sorte kajsija.

Luizet ima plodove krupne i veoma krupne, jajastog oblika, sa uzanom i duboko usečenom brazdicom, naročito u donjem delu. Pokožica je malo maljava, narandžasto-žuta, a na sunčanoj strani ima izraženo rumeno šarenilo. Meso ploda je čvrsto, veoma sočno, žuto-narandžasto, prijatnog ukusa i sa izraženom aromom. Zbog prijatnog i aromatičnog ukusa smatra se jednom od najboljih sorti kajsija. Sazreva u toku jula. Plodovi posle berbe brzo omekšaju i u najkraćem roku se moraju otpremiti na tržište.

Holubova slatka ima plodove veoma krupne, okruglastog i pravilnog oblika. Pokožica je bledožuta, a sa sunčane strane nešto malo rumena. Meso ploda je bledožuto, sočno, slatko i aromatično. Sazreva u prvoj polovini avgusta. Zbog krupnog ploda i prijatnog aromatičnog ukusa ubraja se u kvalitetne sorte kajsija. Plod joj je zbog izražene sočnosti veoma osetljiv na transport, te je treba brati nešto ranije.

Paviot ima veoma krupne plodove (od 100—120 grama), suženo kupastog oblika. Pokožica je narandžasta i prelivena jasno izraženim rumenilom. Meso ploda je čvrsto ali sočno, zlatno-žute boje, slatko i aromatično. Sazreva u prvoj polovini avgusta; ubraja se u posne sorte kajsija. Glavni proizvođački rejoni kod nas su u Fruškoj Gori, naročito ko Petrovaradina i predeli oko Subotice i Horgoša.

Nansijsha ima plodove vrlo krupne i okruglastog oblika. Pokožica je narandžasta, prošarana rumenilom naročito sa sunčane strane. Meso ploda je, takođe, narandžasto, sočno i topivo, ukusa slatkog i aromatičnog. Sazreva u prvoj polovini avgusta. Dobro podnosi transport, pa je podesna za isporuku i na udaljenija tržišta.

Minimalni uslovi kvaliteta za stavljanje u promet. Prema odredbama Pravilnika (član 15) kajsije koje se stavljaju u promet moraju ispunjavati sledeće uslove:

  • da su zrele;
  • da su sveže;
  • da nisu zaprljane, ovlažene i natrule;
  • da ne sadrže ostatke sredstava za zaštitu bilja u količinama koje mogu biti štetne po zdravlje;
  • da nemaju stran i neugodan miris i ukus i da ne sadrže strane primese;
  • da nemaju naprsline, uboje, oštećenja od štetočina, bolesti, mraza i mehaničkih povreda, kao ni druge nedostatke koji mogu uticati na pogoršanje kvaliteta, osim što je za kajsije I kvaliteta dozvoljeno da oštećenja od bolesti, štetočina, grada, mraza, sredstava za zaštitu bilja i od mehaničkih povreda mogu iznositi ukupno najviše do 0,5 cm2 na jednom plodu, a za kajsije II kvaliteta ukupno najviše do 1 cm2 na jednom plodu.

Zrelim kajsijama u prometu smatraju se one koje su sposobne za konzumaciju tj. one koje imaju karakterističnu žutu boju, nešto omekšalu konzistenciju mesa, izraženu aromu i prijatan ukus.

Sveže kajsije su one koje nisu smežurane i sasušene i imaju normalan izgled i čvrstinu voćnog mesa.

U pogledu natrulosti, zaprljanosti i vlaženja plodova pravilnik ne predviđa nikakve tolerancije; prodaja takvih kajsija je kažnjiva.

U svakoj jedinici pakovanja kajsije moraju biti istog porekla, berbe, sorte i kvaliteta i određene krupnoće, a kajsije ekstra i I kvaliteta moraju biti sortirane i po veličini (kalibrirane).

Pored navedenih uslova, kajsije moraju ispunjavati i druge posebne uslove propisane za pojedine kvalitetne kategorije (član 45, 46 i 47. Pravilnika).

Razvrstavanje na kvalitetne kategorije. Prema odredbama Pravilnika (član 16. i 44) kajsije se prema kvalitetu plodova stavljaju u promet kao kajsije ekstra kvaliteta, I kvaliteta i II kvaliteta.

Kvalitet kajsija utvrđuje se prema sorti, zrelosti, veličini i drugim karakterističnim svojstvima.

Ekstra kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17, 19. i 45) kajsije ekstra kvaliteta moraju biti ujednačene po obliku, boji i veličini, bez ikakvih mana i sortirane po veličini, s tim da prečnik ploda mora iznositi najmanje 40 mm.

U jedinici pakovanja do 5% od broja ili težine plodova može odstupati od uslova propisanih za ekstra kvalitet, s tim što kvalitat tih plodova mora ispunjavati uslove propisane pravilnikom za kajsije I kvaliteta.

U jedinici pakovanja do 10% od broja plodova može imati do 5 mm manji ili veći kalibar od onog koji je označen u deklaraciji.

Ukupna odstupanja od propisanih uslova kvaliteta i od označenog kalibra mogu iznositi najviše do 10%, što znači ako ne zadovoljava uslove za ekstra kvalitet 6% plodova, onda manji ili veći kalibar od označenog u deklaraciji može imati svega 4% plodova.

I kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17, 19. i 46) kajsije I kvaliteta moraju biti ujednačene po obliku, boji i veličini i sortirane po veličini, s tim da prečnik ploda mora iznositi najmanje 30 mm. Izduženost ploda ne sme biti veća od 1 cm, a oštećenja od bolesti, štetočina, grada, mraza, sredstava za zaštitu bilja i od mehaničkih povreda mogu iznositi ukupno najviše do 0,5 cm2 na jednom plodu.

U jedinici pakovanja do 10% od broja ili težine plodova može odstupati od uslova propisanih pravilnikom za I kvalitet, s tim da kvalitet tih plodova mora odgovarati uslovima kvaliteta propisanim pravilnikom kajsije II kvaliteta.

U jedinici pakovanja do 10% od broja plodova može imati do 10 mm manji ili veći kalibar od označenog u deklaraciji.

Ukupna tolerancija u pogledu kvaliteta i odstupanja od označenog kalibra može iznositi najviše do 15%, što znači ako odstupa 8% plodova od uslova propisanih za I kvalitet, onda najviše do 7% plodova može imati manji ili veći kalibar od označenog u deklaraciji.

II kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17, 19. i 47) kajsije II kvaliteta ne moraju biti ujednačene po obliku, boji i veličini, niti sortirane po veličini. Prečnik ploda kajsija ovog kvaliteta mora iznositi najmanje 25 mm. Izduženost ploda ne sme biti veća od 2 cm, a oštećenja od bolesti, štetočina, grada, mraza, sredstava za zaštitu bilja i od mehaničkih povreda mogu iznositi ukupno najviše do 1 cm2 na jednom plodu.

U jedinici pakovanja do 10% od broja ili težine plodova može odstupati od uslova propisanih pravilnikom za II kvalitet, ali kvalitet tih plodova mora odgovarati minimalnim uslovima kvaliteta (član 15) tj. moraju biti upotrebljivi za ishranu.

Kalibriranje. Prema odredbama Pravilnika (član 18, 45, 46. i 47) kajsije ekstra i I kvaliteta koje se stavljaju u promet moraju biti sortirane po veličini kalibrirane).

Veličina — kalibar se utvrđuje merenjem prečnika najšireg dela ploda kajsije i to kalibrerom sa prstenovima određene veličine ili drugim priručnim sredstvima za merenje prečnika.

Pravilnik ne određuje granice za pojedine kalibre, već onaj ko robu priprema za tržište, odnosno kalibrira, držeći se odredaba članova 18, 45, 46. i 47. Pravilnika u pogledu dozvoljenih odstupanja po krupnoći.

Određeni minimalni prečnik plodova za pojedine kvalitetne kategorije:

ekstra kvalitet I kvalitet II kvalitet.
30 mm 30 mm 25 mm

Na svakoj jedinici pakovanja kajsija ekstra i I kvaliteta mora, pored ostalih podataka, biti označen i podatak o kalibru (na primer: „40“, „30“ i sl.), a za kajsije II kvaliteta samo ako se stavljaju u promet kao kalibrirane.

Pakovanje i deklaracija. Prema odrebama Pravilnika (član 48) kajsije se pakuju i isporučuju u sledećoj ambalaži, zavisno od kvalitetne kategorije:

  • kajsije ekstra kvaliteta pakuju se u srednje otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.021), složene plitke letvarice (JUS D.F1.024 zatvorene kabinetske sanduke (JUS D.F1.032) ili u otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.036).

Kajsije ekstra kvaliteta redaju se samo u jednom sloju, s tim što plodovi moraju biti odvojeni jedan od drugog odgovarajućim obložnim materijalom, a pod i stranice ambalaže moraju biti obloženi neupotrebljavanom čistom hartijom;

  • kajsije I kvaliteta pakuju se u srednje otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.021), složene plitke letvarice (JUS. D.F1.024) ili u otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.036);
  • kajsije II kvaliteta pakuju se u srednje otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.021), složene plitke letvarice (JUS D.F1.024) ili u otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.036).

Kajsije I i II kvaliteta pakuju se ređanjem plodova u jedan ili dva sloja, s tim što se pri pakovanju u dva sloja između gornjeg i donjeg sloja mora staviti talasasti karton ili tabak čvrste hartije radi zaštite od mehaničkih povreda.

Kajsije I i II kvaliteta mogu se pakovati i ređanjem plodova bez slaganja (nasipanjem), s tim da u jedinici pakovanja ne sme biti pakovano više od 8 kg kajsija I kvaliteta, odnosno više od 10 kg kajsija II kvaliteta.

Kajsije se mogu pakovati i isporučivati i u velikim otvorenim plitkim letvaricama (JUS D.F1.045).

Prema odredbama Pravilnika (član 20) u prometu na malo kajsije se mogu pakovati i stavljati u promet i u drugoj ambalaži od pogodnog materijala (kartonske kutije, kese od plastičnih masa, hartija i slično).

Prema odredbama Pravilnika (član 21, 45. i 46) u svakoj jedinici pakovanja kajsije moraju biti istog porekla, berbe, sorte, kvaliteta i istog kalibra (ekstra i I kvalitet).

Ambalažu treba puniti isključivo ručno, slaganjem veoma pažljivo da se pokožica plodova ne povredi. Najpre treba ispuniti uglove ambalaže, a zatim ređati po sredini. Prilikom slaganja ne treba ostavljati praznine među plodovima, a ako se to ne može izbeći onda praznine hartijom, papirnom vunom ili sličnim materijalom. Plodove ne treba prisilno uglavljivati, niti, pak, praznine popunjavati sitnijim plodovima, jer to kvari izgled robe.

Pri usluživanju potrošača u maloprodaji za pakovanje kajsija ne sme upotrebiti stara hartija (novine, papir od knjiga ili svezaka) i hartija koja je već bila upotrebljavana.

Prema odredbama Pravilnika (član 22. i 46) deklaracija na svakoj jedinici pakovanja kajsija mora da sadrži sledeće podatke:

  • naziv (ime) i sedište proizvođača odnosno isporučioca;
  • kvalitet („ekstra“, „I“, ili „II“);
  • sorta („paviot“, „nansijska“ i sl., osim za kvalitet II);
  • kalibar na pakovanjima kajsija ekstra i I kvaliteta.

Ovi podaci treba da budu označeni na etiketi koja se lepi na stranu

Ukoliko su kajsije pakovane u kese od plastičnih masa, hartije ili slično radi prodaje po sistemu samousluživanja, onda navedene podatke nije obavezno označavati na svakom pakovanju, već je dovoljno da se na boksu u kojem se nalaze označi kvalitet i eventualno sorta („ekstra“ i „I“).

Prema odredbama Pravilnika (član 22. str. 2) podaci o kvalitetnoj kategoriji („ekstra“, „I“ ili „II“ moraju biti istaknuti i na robi koja je izložena prodaji, a ako je roba ekstra ili I kvaliteta i podatak o sorti.

Uslovi za očuvanje kvaliteta i svojstava. Kajsije ne podnose duže uskladištenje pod obličnim uslovima temperature i relativne vlažnosti vazduha i podložne su nepoželjnim promenama. Stoga je potrebno da se u što kraćem roku posle berbe sortiraju pripreme na tržište. Ako proces pripreme za tržište i transport traju duže od tri dana, računa se da kajsije treba brati nešto pre pune zrelosti, da bi plodovi mogli da podnesu transport a da na maloprodajnom mestu budu zreli i podesni za potrošnju.

U svakom slučaju kajsije u toku čuvanja i transporta treba zaštiti i zagrevanja, prljanja i mehaničkih povreda i češće pregledati; natrule plodove treba odstranjivati jer mogu da inficiraju i zdravu robu.

Kajsije se mogu održavati u ispravnom stanju, u hladnjačama, kraće ili duže vreme, uz veoma male gubitke i to pod uslovima rashlađivanja. Za čuvanje u hladnjačama treba ih brati kad su zrele, i još dovoljno čvrste. Najbolji uslovi za uskladištenje kajsija su temperatura između — 1° i +1°C i relativna vlažnost vazduha od 80—85%, uz osrednju cirkulaciju vazduha. Pod ovakvim uslovima kajsije se mogu očuvati u ispravnom stanju od četiri do šest nedelja. Kalo pri skladištenju preko tri nedelje iznosi 3—5%, a pri skladištenju dužem od pet nedelja 5—8%; ukupan gubitak je od 10—15%. Bolji rezultati se postižu ako se roba skladišti pakovana u odgovarajuće letvarice koje štite plodove od mehaničkih povreda i obezbeđuju potrebnu ventilaciju.

U trgovini kajsije treba odmah po prispeću otpremiti u prodavnice a što manje zadržavati u skladištima.

Kad se izlažu prodaji na malo u jednom pakovanju ili pregradi treba da se nalaze kajsije iste sorte i istog kvaliteta. Kajsije treba da budu zaštićene od sunčeve svetlosti, prašine i drugog. Prilikom usluživanja i aranžiranja treba nastojati da se plodovi ne gnječe i povređuju. Ukoliko su kajsije pakovane u kese od polietilena i sličnog materijala, kese moraju biti perforisane kako bi se obezbedilo provetravanje upakovanog proizvoda.

Šljive

Znacaj za tržiste i hranljiva vrednost. Šijive su koštičavi plodovi šljive iz roda Prunus kao što su požegača (Prunus domestica L.), aženka, cimermanova rana, bilska, dinka, dobojska rana, džinovka, mirabele, renklode, talijanka, santa roza, vašington, viktorija i druge.

Šljiva ima najveći značaj od svih vrsta voća za privredu naše zemlje i po proizvodnji šljiva Jugoslavija zauzima drugo mesto u svetu (posle SAD).

Najveći značaj za domaće tržište i za izvoz imaju šljive požegače zbog zadovoljavajućeg kvaliteta i svojstava i izdržljivosti u transportu. Šljive ranke uglavnom imaju značaj za stonu potrošnju samo za lokalna tržišta, jer slabo podnose transport. Inače, najveće količine šljiva se upotrebljavaju za preradu (sušenje, destilacija u rakiju, za proizvodnju kompota, džemova, pekmeza, marmelade i drugih proizvoda).

Proizvodnja šljiva kod nas u periodu od 1950—1959. godine iznosila je prosečno godišnje 64.700 vagona; 1961 — 113.000 vagona, 1962 — 87.400, a 1963. godine 77.600 vagona. Od ukupne proizvodnje šljiva računa se da preko 50’Vo otpada na šljivu požegaču (bistricu, madžarku).

Najvažniji proizvođački rejoni šljive nalaze se oko Valjeva, Šapca, Lazarevca, Tuzle, Brčkog i Zvornika.

Plodovi šljiva se odlikuju nežnom i tankom pokožicom koja može biti beličasta, žućkasta, crvena, plava ili skoro crna, zavisno od sorte i stepena zrelosti. Najčešće su plodovi prekriveni sivo-pepeljastom voštanom prevlakom (pepeljak, mašak) koja predstavlja dobru zaštitu plodovima. s zato propisi zahtevaju da se pepeljak sačuva na plodovima.

Zavisno od sorte, koštica plodova šljiva može da se odvaja od voćnog mesa (cepače) ili da se ne odvaja (gloduše). Cepače, gde spadaju požegače i druge kvalitetne šljive, podesnije su kako za stonu potrošnju tako i za preradu.

Meso plodova šljiva je dosta sočno i može biti žućkasto, beličasto, narandžasto, crveno ili ružičasto, zavisno od sorte i stepena zrelosti.

Sitnim plodovima šljiva smatraju se oni sa prečnikom ispod 15 mm, srednje krupnim sa prečnikom od 25—30 mm i krupnim oni čiji prečnik prelazi 30 mm.

Šljive prispevaju na tržište u vremenu od juna do septembra. Ranim šljivama smatraju se one koje sazrevaju u junu, srednje poznim koje sazrevaju u julu i avgustu i poznim one koje sazrevaju tek u septembru.

Kod nas se, i pored velike proizvodnje, šljive malo koriste za stonu porošnju. Pretežno se upotrebljavaju u proizvodnji raznih prerađevina, najviše u proizvodnji suve šljive i alkohola. Računa se da potrošnja šljiva u svežem stanju ne dostiže ni 2 kg po gradskom stanovniku godišnje i oko 4 kg po seoskom, dok je potrošnja veća čak i u zemljama koje uvoze šljivu iz naše zemlje. Ovako mala potrošnja šljive u svežem stanju rezultat je odsustva navika da se šljiva konzumira sveža, zatim kratkog perioda prispevanja i što trgovina zbog osetljivosti šljive u transportu i prometu nedovoljno apsorbuje svežu šljivu.

Od hranljivih materija šljiva sadrži najviše šećera i to glukozu, fruktozu i saharozu (oko 10%), belančevina (oko 0,8%) i masti (oko 0,l%); 100 grama plodova šljiva daje oko 64 kalorije, tako da predstavlja kalorično voće. Ima najviše vitamina C (2—19 mg), vitamina B1 i B2 (po 0,1 mg), PP (0,3 mg) i karotinoida (oko 0,3 mg). Od mineralnih materija u šljivi ima najviše kalijuma, kalcijuma, fosfora, gvožđa, i dr. Količinski odnos kalcijum:fosfor je 0,78. Pored navedenih sastojaka, šljive i proizvodi od šljiva sadrže i jednu materiju sa laksativnim dejstvom (diacetil- viroksifenilizatin), pa im se pridaju i lekovita svojstva (sveža šljiva, kompot od šljiva i slično).

Berba i priprema za tržište. Na kvalitet, svojstva i održivost u ispravnom stanju u toku prometa mnogo utiče stepen zrelosti u kojem je obavljena berba šljiva. Radi prodaje za stonu potrošnju šljive se beru kad su dovoljno slatke, sočne, ukusne i kad su plodovi karakteristične boje, ali su još uvek čvrsti da bi mogli da podnesu transport do tržišta. Prezreli i već omekšali plodovi šljiva se ne mogu održati u ispravnom stanju u toku prometa. Isti je slučaj i sa nedozrelim šljivama koje nemaju izražena svojstva (ukus, miris, boju i sl.) pa su zbog toga skoro bez ikakve vrednosti. Zreli plodovi su mesnatiji, imaju veću zapreminu i sadrže najviše korisnih sastojaka.

Prema tome, iako su šljive najkvalitetnije i najhranljivije u punoj zrelosti, moraju se brati nešto ranije ako su namenjene stonoj potrošnji tj. isporuci za tržište. Po pravilu, ukoliko je veća razdaljina potrošačkog od proizvođačkog rejona i ukoliko transport duže traje, onda se berba obavlja, otprilike za toliko dana pre pune zrelosti.

Šljive namenjene tržištu treba brati isključivo rukom i otkidati ih sa peteljkom, jer odvajanjem peteljke šljiva se povređuje i njena trajnost je onda minimalna. Pošto siva voštana prevlaka (pepeljak) na površini pruža veliku zaštitu plodovima te su oni ne samo lepši već i trajniji, to treba nastojati u toku berbe da se pepeljak ne skine. Zbog toga Pravilnik u članu 50. određuje da šljive ekstra kvaliteta moraju biti sa pepeljkom.

Berbu šljiva treba obavljati po lepom i suvom vremenu i to, uglavnom, ujutru ili predveče kada su plodovi suvi i nezagrejani. Za vreme kiše i neposredno posle kiše šljive ne treba brati, jer mokri plodovi predstavljaju izvrsnu podlogu za razvoj uzročnika kvarenja.

S obzirom na to što treba da se očuvaju pepeljak i peteljke na plodovima i zbog osetljivosti plodova na mehaničke povrede, preporučljivo je da se još u toku berbe sortiraju i pakuju u ambalažu u kojoj će se isporučivati. Ukoliko je to neizvodljivo, onda sortiranje i konačno pakovanje treba, ipak, obaviti još u voćnjaku jer presipanjem iz jednog pakovanja u drugo šljive se oštećuju i gnječe, i gube manipulativnu sposobnost.

Raspoznavanje plodova važnijih sorti šljiva za stonu potrošnju.

Požegača (mađarka, bistrica) ima plodove osrednje krupnoće tako da se težina jednog ploda kreće od 18—20 grama. Oblik ploda je izduženo-ovalan sa karakterističnim suženjima na vrhu i osnovi. Pokožica je tamnoplava i prekrivena sivkastom prevlakom od pepeljka. Meso ploda je čvrsto, sočno i lako se odvaja od koštice. Boja voćnog mesa zrelih plodova je zlatno-žuta. Ukus je veoma prijatan, sa naročito izraženom aromom, pa se ova šljiva veoma ceni za stonu potrošnju.

Pošto su plodovi veoma čvrsti, požegače su podesne za transport na duža rastojanja i za čuvanje u hladnjačama. Berba se obavlja u drugoj polovini avgusta i prvoj polovini septembra, što znači da se tržište može snabdevati požegačama u trajanju mesec dana. Glavni proizvođački rejoni šljive požegače nalaze se u Srbiji i Bosni. Ima raznovrsnu upotrebu z&’ stonu potrošnju i za proizvodnju suve šljive, kompota, pekmeza, šljivovice i drugo.

Italijanka (car Dušan) ima krupne plodove; težina pojedinih plodova je 40—50 grama. Po obliku plodovi su dosta slični požegači sa nešto više izraženom brazdom i ispruženi su prema peteljci. Meso ploda je slično kao kod požegače, ali se nešto teže odvaja od koštice. Zbog izrazitog sladunjavog ukusa i nedostatka arome manje se ceni od požegače – stonu potrošnju, ali je podesna za sušenje. Berba se obavlja nešto ranije od berbe požegače.

Aženka ima srednje krupne plodove težine oko 25 grama. Oblik ploda je izdužen, spljošteno-jajast i prema peteljci sužen. Boja pokožice je plavo-crvenkasta sa sivom prevlakom od obilnog pepeljka. Meso ploda je sočno, narandžasto i odvaja se od koštice. Odnos voćnog mesa i koštice je veoma povoljan tako da aženka ima dobar randman. Ukus je izrazito sladak aromatičan te se zato dosta ceni. S obzirom da se peteljka lako odvaja, plodovi se teško mogu ubrati zajedno sa peteljkom; čim potpuno sazri sam, otpadaju sa grane.

Zbog naročito izražene sočnosti ova šljiva teško podnosi transport, što, takođe, otežava njen plasman za stonu potrošnju. Međutim, zbog visokog sadržaja suve materije i drugih svojstava veoma je pogodna za sušenje.

Renklode imaju srednje krupne plodove okruglastog oblika sa dosta dubokom brazdom. Pokožica može da bude različite boje, najčešće je zelena ili žuta, a ponekad rumena. Pokrivena je obilnim pepeljkom. Peteljka je dosta kratka i zatupasta. Meso ploda je sočno, ali dosta čvrsto. Ukus je sladak, veoma prijatan i karakterističan za ove sorte (ukus renklode). Za berbu prispevaju od sredine jula do kraja septembra.

Krupna zelena renkloda ima plodove osrednje krupnoće i okruglastog oblika sa karakterističnim zarubljenim vrhom i osnovom. Boja pokožice je bledozelenkasta (zelena renkloda) ili žuta (zlatna renkloda). Meso ploda je veoma sočno i dosta mekane konzistencije. Ukus je sladak, ali veoma prijatan i sa izraženom aromom. Za berbu prispeva u prvoj polovini avgusta. Ovo je najviše cenjena sorta šljiva za stonu potrošnju. mada joj je upotrebna vrednost dosta raznovrsna.

Nansijska mirabela (mirabela krupna) ima plodove dosta sitne, ali u odnosu na sitne mirabele krupnija je za oko 30% i otuda naziv „krupna“. Boja pokožice je zlatno-žuta sa dosta crvenila i smeđim crvenim tačkama. Meso ploda je sočno, dosta mekano i lako se odvaja od koštice. Ukus je sladak i prijatan. i ima specifičnu aromu. Podesna je za stonu potrošnju, a i za preradu, naročito za proizvodnju kompota. Za berbu prispeva u drugoj polovini avgusta ili početkom septembra. Zbog slabe čvrstine plodovi ne podnose transport.

Bilska rana ima srednje krupne plodove izduženo-ovalnog oblika Meso ploda je sočno, zlatno-žuto i lako se odvaja od peteljke. Ukus je prijatan, ali je manje sladak od plodova požegače. Transport teže podnosi zbog osetljivosti plodova. U kratkom vremenu može da prezri i meso plodova omekša tako da se ne može isporučivati za prodaju u svežem stanju. Relativno rano sazreva i po tome je dobila naziv bilska rana. Berba se obavlja već u prvoj polovini avgusta.

Viktorija ima izrazito krupne plodove izduženo-ovalnog oblika sa izraženom uzdužnom brazdom. Boja pokožice je crvenkasto-žuta, a sa sunčane strane svetloljubičasta. Meso ploda je sočno, zlatno-žuto i lako se odvaja od koštice. Ukus je sladak i prijatan, sa izraženom aromom, pa se ova šljiva ceni za stonu potrošnju. Berba se obavlja u toku avgusta.

Cimerova rana ima krupne plodove izduženog oblika. Boja pokožice je ljubičasta. Meso ploda se lako odvaja od koštice. Ukus je sladak i veoma prijatan. Berba se obavlja u prvoj polovini juna, pa se ova šljiva ubraja u rane sorte. Za stonu potrošnju je veoma podesna, ali je za sušenje manje pogodna.

Stenlej ima plodove dosta krupne; težina pojedinih plodova kreće se oko 28 grama. Boja pokožice je tamnoplava i skoro crna. Meso je sočno i čvrsto, lako se odvaja od koštice. Ukus je dosta prijatan ali mogo zaostaje iza ukusa požegače. Plodovi su podesni kako za stonu potrošnju tako i za sušenje.

Veliki vojvoda (džinovka) ima veoma krupne plodove, pa se zato se naziva džinovka. Pokožica ima plavu boju. Meso ploda se ne odvaja od koštice. Teže podnosi transport, što otežava njen plasman na tržištu naročito u izvozu. Berba se obavlja krajem avgusta i početkom septembra.

Vagenhajmova ima plodove osrednje krupnoće i spada u šljive cepače, jer se voćno meso lako odvaja od koštice. Ubraja se među najkvalitetnije sorte šljiva za stonu potrošnju, a može i da se prerađuje. Sušena vagenhajmova šljiva je nešto lošijeg kvaliteta od požegače. Sazreva sredinom avgusta.

Grof altan ima veoma krupne plodove. Pokožica je debela, boje ljubičasto-crvene. Plod je obilno posut pepeljkom. Meso ploda je fino sočno, ukusa slatko-nakiselog. Ubraja se u grupu šljiva renkloda tj. kvalitetnih sorti šljiva koje imaju krupne j okrugle plodove.

Rut geršteter ima plodove prilično krupne i veoma kvalitetne. Ukus je slatko-nakiseo i veoma prijatan. Za berbu prispeva u prvim danima jula.

Minimalni uslovi kvaliteta za stavljanje u promet. Prema odredbama Pravilnika (član 15) šljive koje se stavljaju u promet moraju ispunjavati sledeće uslove:

  • da su zrele;
  • da su sveže;
  • da nisu zaprljane, ovlažene i natrule;
  • da ne sadrže ostatke sredstava za zaštitu bilja u količinama koje mogu biti štetne po zdravlje;
  • da nemaju stran i neugodan miris i ukus i da ne sadrže strane primese;
  • da nemaju naprsline, uboje, oštećenja od štetočina, bolesti, mraza, mehaničkih povreda, kao ni druge nedostatke koji mogu uticati na pogoršanje kvaliteta, osim što je za šljive II kvaliteta dozvoljeno u jedinici pakovanja do 10% plodova sa oštećenjima pokožice od bolesti, štetočina i mehaničkih povreda, ali najviše na 1/4 površine ploda, a šljive renklode mogu imati i na plodovima I kvaliteta manje zarasle naprsline.

Zrelim šljivama u prometu na malo smatraju se one koje su zrele za konzumaciju i imaju karakterističnu boju pokožice i voćnog mesi i svojstven ukus i miris.

Sveže šljive su one koje nisu smežurane ili sasušene i imaju normalan izgled i čvrstinu voćnog mesa.

U pogledu zaprljanosti, vlaženja i truleži pravilnik ne predviđa nikakve tolerancije; prodaja takvih plodova se kažnjava.

U svakoj jedinici pakovanja šljive moraju biti istog porekla, berbe, sorte i kvaliteta.

Pored navedenih, šljive moraju ispunjavati i druge posebne uslove propisane za pojedine kvalitetne kategorija (član 50, 51. i 52. Pravilnika).

Razvrstavanje na kvalitetne kategorije. Prema odredbama Pravilnika (član 16. i 49) šljive se stavljaju u promet kao ekstra kvaliteta, I kvaliteta i II kvaliteta.

Kvalitet šljiva utvrđuje se prema sorti, zrelosti, veličini, odnosno težini i drugim karakterističnim svojstvima.

Ekstra kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17. i 50) šljive ekstra kvaliteta moraju biti ujednačene po obliku. boji i veličini, obrane rukom, sa peteljkom, sa očuvanim pepeljkom (maškom), neraspuknute i bez ikakvih drugih mana.

U jedinici pakovanja može biti do 5% plodova bez peteljki. Šljive ekstra kvaliteta moraju biti iznad prosečne veličine u odnosnoj godini.

U jedinici pakovanja do 5% od broja ili težine plodova može odstupati od uslova propisanih za ekstra kvalitet, s tim što kvalitet tih plodova mora odgovarati uslovima propisanim pravilnikom za šljive I kvaliteta.

I kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17. i 51) šljive I kvaliteta moraju biti ujednačene po obliku, boji i veličini i obrane rukom.

Šljive ovog kvaliteta mogu odstupati od oblika i boje, koji su karakteristični za odnosnu sortu, a izduženost ploda ne sme biti veća od 1/3 prečnika.

U jedinici pakovanja šljive ovog kvaliteta mogu sadržati do 10% plodova bez peteljki.

Šljive renklode mogu imati manje zarasle naprsline.

U jedinici pakovanja do 10% od broja ili težine plodova može odstupati od uslova propisanih pravilnikom za I kvalitet, s tim da kvalitet tih plodova mora odgovarati uslovima propisanim za šljive II kvaliteta.

II kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17. i 52) kao II kvaliteta mogu se stavljati u promet šljive koje ne odgovaraju uslovima propisanim za šljive ekstra kvaliteta ili I kvaliteta, s tim da moraju ispunjavati minimalne uslove kvaliteta iz člana 15. Pravilnika.

U jedinici pakovanja može biti do 10% plodova sa oštećenjima pokožice od bolesti, štetočina i mehaničkih povreda, ali najviše na 1/4 površine ploda.

U jedinici pakovanja do 10% od broja ili težine plodova može odstupati od uslova propisanih pravilnikom za šljive II kvaliteta, ali plodovi šljiva ovog kvaliteta moraju biti upotrebljivi za ishranu.

Pakovanje i deklaracija. Prema odredbama Pravilnika (član 53) šljive se pakuju i isporučuju u sledećoj ambalaži:

  • srednje otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.021);
  • velike otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.022);
  • otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.036);
  • velike otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.045).

Šljive II kvaliteta mogu se pakovati i u kose letvarice JUS D.F1. 030).

Prema odredbama Pravilnika (član 20) šljive se u prometu na malo mogu pakovati i stavljati u. promet i u drugoj ambalaži od podesnog materijala (kartonske kutije, kese od plastičnih masa, hartije i sl.)

Prema odredbama Pravilnika (član 21) u svakoj jedinici pakovanja šljive moraju biti istog porekla, berbe, kvaliteta i sorte.

Pošto su šljive dosta osetljive i pošto se presipanjem iz jedne ambalaže u drugu oštećuju, preporučljivo je da se pakuju odmah posle berbe. Ukoliko se roba iz manipulativne ambalaže prebacuje u ambalažu za isporuku, nasipanje treba vršiti pažljivo i krajnje obazrivo. Robu treba što manje doticati prstima jer se skida pepeljak koji štiti plodove i čini ih trajnijim. U toku nasipanja ambalaža se može polako protresati kako bi se roba bolje složila. Ambalažu ne treba prepuniti, da bi se omogućilo slaganje letvarica i da se pri tom plodovi ne bi povređivali. Poželjno je da se u gornjem redu pravi tzv. „lice“, bilo okretanjem peteljki gore ili okretanjem peteljki dole.

Prilikom usluživanja potrošača u maloprodaji za pakovanje šljiva ne sme se upotrebiti stara hartija (novine, hartija od knjiga ili svezaka) i hartija koja je već bila upotrebljena.

Prema odredbama Pravilnika (član 22. i 51) deklaracija na svakoj jedinici pakovanja šljiva mora da sadrži sledeće podatke:

  • naziv (ime) i sedište proizvođača, odnosno isporučioca;
  • kvalitet („ekstra“, „I“, „II“);
  • sortu („požegača“, „aženka“ i sl.) i to samo za robu ekstra i I kvaliteta.

Ovi podaci treba da budu označeni na etiketi koja se lepi na čeonoj strani letvarice.

Ako su šljive pakovane u kese od plastične mase, hartije i slično, radi prodaje po sistemu samousluge, onda navedene podatke nije obavezno označavati na svakom pakovanju, već je dovoljno da se na boksu, u kojem se nalaze izložene prodaji, označi kvalitet, a na robi ekstra i I kvaliteta i sorta.

Prema odredbama Pravilnika (član 22) podaci o kvalitetnoj kategoriji („ekstra“, „I“ ili „II“) moraju biti istaknuti i na robi koja je izložena prodaji na malo.

Uslovi za očuvanje kvaliteta i svojstava. Šljive ne podnose duže stajanje u običnim skladištima ili na otvorenom prostoru, jer su im plodovi dosta nežni pa ih je potrebno u što je moguće kraćem roku posle berbe sortirati, pakovati i otpremiti na tržište. Prostorija u kojoj se makar i kraće vreme čuvaju šljive mora ili čista, dovoljno provetrena i sa vlažnijim vazduhom (oko 85%) i što rižom temperaturom.

Preporučljivo je da se šljive skladište u hladnjači, jer se zbog regulisane temperature i relativne vlažnosti vazduha roba može očuvati u svežem stanju uz najmanje moguće gubitke. Na taj način se umnogome produžuje sezona potrošnje šljiva, koja je inače dosta kratka.

Kvalitetne i sortirane šljive se mogu skladištiti u hladnjači i to tako a se u što kraćem vremenu posle berbe rashlade.

Smatra se da su najbolji uslovi za uskladištenje šljive požegače temperatura između —0,5° i +0,5°C i relativna vlažnost vazduha od 85—90%, uz slabu cirkulaciju vazduha u komori hladnjače. Pod ovim uslovima šljiva se može održati četiri do pet nedelja, za koje vreme kalo iznosi oko 7%. Za sasvim zrele šljive rok održivosti je kraći — do tri nedelje.

Veoma je važno pri uskladištenju u hladnjači da šljive budu zdrave bez ikakvih ozleda, jer isticanje soka iz plodova utiče na smežuravanje i pojavu plesnivosti. Šljive treba da budu pakovane u ambalažu koja h štiti od gnječenja i omogućuje potrebnu ventilaciju.

Pre iskladištenja iz hladnjače šljive treba zagrevati na temperaturi od +6° do +8°C i relativnoj vlažnosti vazduha 80—85%, u trajanju od 18 do 30 časova.

Ukoliko su šljive uskladištene kao nedozrele pa treba nakon skladištenja da dozru i plodovi postignu puni kvalitet, treba ih držati izvesno vreme na temperaturi između +13 i 18°C.

Na 1 m2 skladišnog prostora može se skladištiti 800—900 kg robe.

Šljive se izlažu prodaji na malo u odgovarajućoj čistoj i bezmirisnoj ambalaži, u pregradi, specijalnoj korpi i sl. Pri usluživanju potrošača šljive treba vaditi rukom, bez pritiskivanja plodova. U svakom pakovanju ili pregradi moraju biti šljive iste sorte i kvaliteta. Šljive treba zaštititi od prekomernog zagrevanja i prljanja. U prodavnici treba držati samo one količine šljiva koje se mogu u toku dana prodati, a ostalu robu čuvati pod odgovarajućim uslovima u skladištu. U toku celokupnog prometa treba nastojati da se pepeljak na plodovima što više očuva, jer veoma utiče na trajnost, pa i na kvalitet plodova. Pre izlaganja prodaji treba robu detaljno pregledati i odstraniti sve eventualno trule plodove i plodove iz kojih je iscurio sok,

Ukoliko se šljive prethodno pakuju u kese od plastičnih masa, treba ih perforisati da bi se obezbedilo provetravanje upakovanih šljiva. S obzirom da u samouslužnim prodavnicama postoje rashladne vitrine, u njima treba izlagati prodaji ovako pakovane šljive.

Trešnje (creši, češnje)

Značaj za trzište i hranljiva vrednost. Trešnje su koštičavi plodovi drveta trešnje (Cerasus avium — Prunus avium L.)

S obzirom da su trešnje naše najranije voće, one imaju veliki značaj za tržište i postižu dobre cene, naročito one najranije. Rane trešnje imaju veliki značaj i za izvoz. Najranije trešnje se isporučuju tržištu iz okoline Mostara i Čapljine, gde prispevaju za berbu već krajem aprila.

Po broju stabala i količini proizvedenog voća trešnja dolazi na četvrto mesto i to posle šljive, jabuke i kruške. S obzirom na velike mogućnosti plasmana trešanja za stonu potrošnju na domaćem tržištu i izvozu i mogućnosti proizvodnje raznih proizvoda od trešanja, u poslednje vreme povećava se njihova proizvodnja i tržni viškovi su iz godine u godinu sve veći. U periodu od 1950—1959. godine proizvedeno je prosečno godišnje 4.710 vagona. 1961. — 6.780 vagona, 1962. — 6.110 vagona, a 1963. godine 5.860 vagona.

Glavni proizvođački rejoni trešnje nalaze se oko Mostara, Bijeljine, Brčkog, Gorice, Subotice, Novog Sada, Vršca, Bele Crkve, Beograda, Smedereva, Požarevca, Kraljeva, Čačka, Niša. Leskovca, Vranja, Prizrena, Ohrida, Splita, Zadra i Šibenika.

Trešnje sazrevaju krajem aprila i u maju i isporučuju se na tržište kao prvo voće.

Plodovi trešanja su sočni, slatki i veoma ukusni. Voćno meso je crveno, crno ili beličasto, što zavisi od sorte. Koštica se teško odvaja od voćnog mesa. Sok od trešnje je najčešće bezbojan ili bledocrven, a sok od nekih sorti može biti jače obojen.

Plodovi trešanja se smatraju sitnim ako im je prečnik ispod 10 mm, srednje krupnim ako im je prečnik od 10—20 mm i krupnim ako prečnik prelazi 20 mm.

Od hranljivih materija trešnje sadrže najviše ugljenih hidrata, uglavnom šećera (oko 17%), belančevina (oko 1,2%) i masti (oko 0,5%); 100 grama plodova trešanja daje oko 77 kalorija. Trešnje sadrže najviše vitamina C (oko 17 mg), karotina (oko 0,2 mg) i nešto vitamina B1, B2 i PP. Od mineralnih sastojaka trešnje sadrže najviše kalijuma, kalcijuma, fosfora, gvožđa i dr. Količinski odnos kalcijum:fosfor je 0,85.

Berba i priprema za tržište. Na kvalitet i sposobnost održavanja u ispravnom stanju u toku transporta i sve do prodaje mnogo utiče da li su trešnje pravovremeno obrane. Trešnje treba brati zrele, tj. kada imaju odgovarajuću krupnoću, boju i ukus. Međutim, ako se trešnje beru za isporuku potrošačkom centru koji je udaljen, onda ih treba brati nešto pre potpune zrelosti, dok su plodovi još dosta čvrsti, računajući da će u toku transporta i izlaganja prodaji dozreti. Jer, potpuno zrele trešnje imaju omekšale plodove koji se gnječe i u kratkom vremenu propadaju.

Trešnje namenjene tržištu za potrošnju u svežem stanju treba brati rukom, i to sa peteljkom, na taj način što se peteljka prstima otkida pri osnovi kod grančice.

Trešnje treba brati po lepom i suvom vremenu, najbolje ujutru dok se plodovi nisu zagrejali. Ne treba ih brati za vreme kiše ili posle kiše jer su plodovi trešanja veoma osetljivi na vlaženje i brzo pucaju i trule.

Obrane trešnje treba u što kraćem vremenu otpremiti na tržište, jer je njihova trajnost dosta kratka pri običnim uslovima transporta i uskladištenja, svega 4—5 dana. Čuvanjem u hladnjačama trajnost trešanja može da se produži do 15 dana, zavisno od stepena zrelosti plodova i temperature u skladištu.

Raspoznavanje plodova važnijih sorti.

Majska rana ima plodove sitne (oko 3 grama težine), oblika okruglastog. Boja pokožice je crvena, tamna i glatka tako da se sija. Peteljka je dugačka. Meso ploda je obojeno, sočno i dosta mekano. Ukus je sladak i prijatan, ali običan. Meso se ne odvaja od koštice. I pored toga što su plodovi dosta sitni, a koštica krupna tako da je randman mali i ukus je bez naročitih svojstava, ova sorta je značajna jer prispeva veoma rano, već sredinom maja i zbog toga postiže visoku cenu na tržištu.

Tržna rana ima plodove sitne do srednje krupne i okruglastog nepravilno-srcastog oblika. Prosečna težina je 4 g. Pokožica je jasne crvene boje sa mramorastim rumenilom i sjajna je. Peteljka je osrednje veličine i tanka. Meso ploda je crveno-ružičasto, sočno, slatko i prijatnog ukusa. Kvalitet plodova je nešto bolji od majske rane zbog krupnoće i nešto boljeg ukusa, ali u poređenju sa drugim sortama ne ističe se mnogo. Ipak, zbog ranog sazrevanja, već sredinom maja, ima veliki značaj za tržište, pa je zato i dobila ime „tržna“. Postiže visoku cenu na tržištu.

Najranija iz marka ima plodove srednje krupnoće okruglo-srcastog oblika. Boja ploda je tamnocrvena. Meso ploda je bledocrveno i sočno. Plod je veoma ukusan. Ceni se zbog ranog sazrevanja i bere se krajem maja ili početkom juna.

Lionska rana (doktorka, gročanka) ima plodove krupne okruglo- srcastog i nešto spljoštenog i zatupastog oblika. Boja ploda je crvena do tamnocrvena. Zbog krupnoće i nežne crvene pokožice plodovi ove sorte trešanja imaju lep izgled i veoma su cenjeni na tržištu. Meso ploda ja svetlocrveno, sočno, malo čvrsto i prijatnog i osvežavajućeg ukusa. Ubraja se u visokokvalitetne sorte. Plodovi rano zru i nikad nisu crvljivi. Beru se krajem maja i početkom juna.

Hedelfilgerova ima plodove veoma krupne, skoro najkrupnije od svih sorti trešanja. Oblik plodova je okruglo-srcast. Boja ploda je tamnocrvena i tamnija je u punoj zrelosti. Meso ploda je sočno, čvrsto i tamnocrvene boje. Ukus je veoma prijatan sa izraženom aromom.

Berba se obavlja sredinom juna i početkom jula. Pošto su plodovi veoma krupni i sa izraženim ukusom, ova sorta je veoma cenjena i na tržištu postiže dobru cenu. Mana joj je što su plodovi često crvljivi.

Napoleonova ima plodove veoma krupne, karakteristično izduženog oblika i srcolikog izgleda, a na vrhu je zaobljen. Uzdužna brazda na plodu je izražena i polazi od peteljke ka pupku. Peteljka je rumenkasto-zelena i tanka. Pokožica je tanka, glatka i žilava. Boja plodova je bledožuta a sa sunčane strane je sa izraženim rumenilom. Ubraja se u grupu šarenih trešanja. Meso ploda je svetlorumene boje, veoma sočno, čvrsto i rskavo. Ukus je .prijatan i veoma izražen pa se ova sorta ubraja među najkvalitetnije. Berba se obavlja krajem juna ili u prvoj polovini jula. Sok je bezbojan. Ima veliku tržišnu vrednost. Mana joj je česta crvljivost i prskanje plodova kada je vreme kišovito. Proizvodnja je veoma raširena, jer se ova trešnja traži na tržištu zbog čvrstine plodova i izražene krupnoće.

Denisonova žuta ima plodove srednje krupne, okruglasto-srcastog oblika, sa strane malo stisnute. Na trbuhu ima plitku brazdu. Peteljka je srednje debljine, dugačka i svetlozelene boje. Pokožica je svetlo-rumena i žuta, s tim što je sa sunčane strane zlatno-rumena. Meso ploda žućkasto-rumeno, veoma sočno i dosta mekano. Sok je beličast, prijatnog ukusa, mada je dosta sladak i nearomatičan. Koštica je jajastog oblika, srednje veličine i trbušasta. Berba ove trešnje se obavlja u toku jula.

Germerdorfska (karminka) ima plodove krupne pa čak i veoma krupne. Oblik plodova je okruglasto-srcast i skoro jajast. Po sredini da prostire se plitka brazda koja je uža na delu oko peteljke i vrha a šira po sredini. Peteljka je osrednje debljine, svetlozelene boje i usađena u plod u dubokoj jamici. Pokožica je tamnocrvena (karmin) i sjajna, kod zrelijih plodova sjaj postaje tamniji. Meso ploda je tvrdo, izrazito hrskavo, svetlorumene boje i dosta sočno. Sok je svetlorumene boje. Ukus je veoma prijatan i malo nakiseo; smatra se boljom sortom trešanja. Koštica je krupna, jajastog izgleda. Berba se obavlja sredinom juna (najčešće oko 20 juna). Ova sorta ima veliki značaj za tržište zbog krupnoće, lepog izgleda i slatko-nakiselog ukusa. Dobro podnosi transport. Najviše se proizvodi u okolini Grocke.

Šnajderova pozna ima plodove veoma krupne, široko srcastog oblika, malo pljosnate i sa izraženom brazdom. Peteljka je tanka i dugačka. Pokožica je tamnocrvena, glatka i sjajna. Meso ploda je sočno dosta čvrsto i teško se odvaja od koštice. Ukus je veoma prijatan, slatko- nakiseo i sa izraženom aromom. Koštica je jajastog oblika, krupna i sa izrazito oštrim vrhom. Zbog prijatnog ukusa, krupnoće, lepe boje i izdržljivosti u transportu, šnajderova pozna trešnja se smatra najboljom sortom. Za berbu prispeva krajem juna i početkom jula.

Bitnerova pozna ima krupne plodove, koji su na predelu peteljke trbušasti, a u sredini pljosnati. Brazda je dosta plitka. Peteljka je jaka i dugačka, zelene boje i usađena u plod u plitkoj jamici.

Pokožica je svetlorumenkasta i čvrsta, a boja plodova je u senci izrazito bleđa od one na plodovima izloženim suncu. Meso plodova je dosta čvrsto, rumeno i sočno. Ukus je sladak i prijatan. Koštica je jajastog oblika.

Lambertova ima plodove vrlo krupne i sa prijatnim ukusom. Boja pokožice je tamnocrvena. Plodovi su dosta čvrsti i dobro podnose transport. Podesni su kako za stonu potrošnju, tako i za preradu.

Minimalni uslovi kvaliteta za stavljanje u promet. Prema odredbama Pravilnika (član 15) trešnje koje se stavljaju u promet moraju ispunjavati sledeće uslove:

  • da su zrele;
  • da su sveže;
  • da nisu zaprljane, ovlažene i natrule;
  • da ne sadrže ostatke sredstava za zaštitu bilja u količinama koje mogu biti štetne po zdravlje;
  • da nemaju stran i neugodan miris i ukus i da ne sadrže strane primese;
  • da nemaju naprsline, uboje, oštećenja od štetočina, bolesti, mraza i mehaničkih povreda, kao ni druge nedostatke koji mogu uticati na pogoršanje kvaliteta, osim što je za trešnje ekstra kvaliteta dozvoljeno do 2% crvljivih i povređenih plodova, a za trešnje I kvaliteta do 4% povređenih i do 3% crvljivih plodova.

Zrelim trešnjama u prometu na malo smatraju se one koje imaju karakterističnu boju i ukus zrele trešnje odnosne sorte.

Svežim trešnjama smatraju se one koje nisu smežurane i sasušene i imaju normalan izgled i čvrstinu voćnog mesa.

Natrule, zaprljane i ovlažene trešnje se ne smeju stavljati u promet. Trešnje sa većim sadržajem crvljivih plodova ne smeju se stavljati u promet za stonu potrošnju.

U svakoj jedinici pakovanja trešnje moraju biti istog porekla, berbe, sorte i kvaliteta i odgovarajuće krupnoće.

Pored navedenih trešnje moraju ispunjavati i druge posebne uslove propisane za pojedine kvalitetne kategorije (član 55. i 56. Pravilnika).

Razvrstavanje na kvalitetne kategorije. Prema odredbama Pravilnika (član 16. i 54) trešnje se prema kvalitetu plodova stavljaju u promet kao ekstra kvaliteta i I kvaliteta.

Kvalitet trešanja utvrđuje se prema sorti, zrelosti, veličini i drugim svojstvima karakterističnim za trešnje.

Ekstra kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17. i 55) kao ekstra kvaliteta mogu se stavljati u promet samo trešnje plemenitih sorti.

Trešnje ekstra kvaliteta moraju biti čvrste, pravilno razvijene i ujednačene po veličini, boji i zrelosti, moraju imati izražene sve karakteristike za odnosnu sortu, a prečnik ploda mora iznositi najmanje 20 mm.

U jedinici pakovanja može biti do 5% plodova koji ne ispunjavaju uslove propisane za trešnje ekstra kvaliteta, s tim da plodovi ne smeju biti mekani ni prezreli, a može biti do 2% crvljivih ili povređenih plodova.

U jedinici pakovanja do 10% plodova može imati prečnik manji od 20 mm, ali ne manji od 17 mm.

I kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17. i 56) trešnje I kvaliteta moraju biti čvrste, pravilno razvijene i ujednačene po veličini, boji i zrelosti. Dozvoljena su manja odstupanja od oblika i boje karakterističnih za odnosnu sortu.

Prečnik ploda mora iznositi najmanje 17 mm, a prečnik ploda raznih sorti može biti manji od 17 mm, ali ne manji od 15 mm.

U jedinici pakovanja može biti do 10% plodova koji ne odgovaraju uslovima propisanim za I kvalitet, s tim da među tim plodovima može biti do 4% povređenih i do 3% crvljivih plodova.

U jedinici pakovanja do 10% od broja plodova može biti sa prečnikom manjim od 17 mm, ali ne manjim od 15 mm, a plodovi ranih sorti — ne manjim od 13 mm.

Pakovanje i deklaracija. Prema odredbama Pravilnika (član 57) trešnje se pakuju i isporučuju u sledećoj ambalaži:

  • male otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.020);
  • srednje otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.021);
  • velike otvorene plitke letvarice (.JUS D.F1.022);
  • otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.036);
  • velike otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.045);
  • korpice za trešnje (JUS D.F1.047).

Prema odredbama Pravilnika (član 20) trešnje se mogu, u prometu na malo, pakovati i stavljati u promet i u drugoj ambalaži od podesnog materijala (kartonske kutije, kese od plastičnih masa, hartije i sl.),

Prema odredbama Pravilnika (čl. 21, 55. i 56) u svakoj jedinici pakovanja trešnje moraju biti istog porekla, berbe, kvaliteta i određene krupnoće.

Prilikom punjenja ambalaže trešnjama treba najpre popuniti uglove, a zatim nasipati celo pakovanje do te mere da se pakovanja mogu slagati, a da se plodovi pri tom ne oštećuju. S obzirom na osetljivost plodova i dobro je da se pakovanje obavi još prilikom berbe u voćnjaku ili odmah nakon berbe. Trešnja ne podnosi presipanje iz jedne ambalaže u drugu.

Pri usluživanju potrošača u maloprodaji za pakovanje trešanja ne sme se upotrebiti stara hartija (novine, hartija od knjiga ili svezaka) hartija koja je već bila upotrebljena.
Prema odredbama Pravilnika (član 22. i 55) deklaracija na svakoj jedinici pakovanja trešanja mora da sadrži sledeće podatke:

  • naziv (ime) i sedište proizvođača ili isporučioca;
  • kvalitet („ekstra“ ili „I“),

Označavanje sorte nije obavezno ni za kvalitet ekstra.

Ovi podaci treba da budu označeni na etiketi koja se lepi na prednjoj (čeonoj) strani letvarice ili korpice.

Ukoliko su trešnje pakovane u kese od plastične mase ili u sličan Materijal, radi prodaje po sistemu samousluge, onda nije obavezno podatke iz deklaracije stavljati na pakovanja, već je dovoljno da se na boksu u kojem se one nalaze označiti kvalitet trešanja („ekstra“ ili „I“).

Prema odredbama Pravilnika (član 22) podatak o kvalitetu trešanja („ekstra“ ili „I“) mora biti istaknut i na robi koja je izložena prodaji na malo.

Uslovi za očuvanje kvaliteta i svojstva. Zbog osetljivosti plodova trešnje nisu podesne za duže uskladištenje u običnim skladištima ili otvorenom prostoru. Stoga je potrebno da se u roku od 12 časova nakon berbe sortiraju. pakuju u standardnu ambalažu i otpreme na tržište. Treba da se isporučuje samo takva roba koja nije crvljiva ili je crvljiva u dozvoljenim granicama (član 55. i 56. Pravilnika).

Trešnje se mogu održati u ispravnom stanju od dve do četiri nedelje u hladnjači pod odgovarajućim uslovima. Za skladištenje u hladnjači dolaze u obzir plodovi trešanja koji su dostigli punu zrelost. Najbolji uslovi za čuvanje trešanja su temperatura između —1° i 0°C i relativna vlažnost vazduha od 85—90%. Pod ovim uslovima se trešnje mogu održati od dve do četiri nedelje i to zavisno od visine temperature; na temperaturi oko +15°C održivost je dve nedelje, na oko +2°C — tri nedelje, a na temperaturi oko 0°C — četiri nedelje. Pri skladištenju trešanja u vremenu oko tri nedelje kalo iznosi 5—7%.

U toku skladištenja neophodna je stalna kontrola robe. Najbolje je da se skladište plodovi sa peteljkom i suvi, dok plodovi bez peteljke, vlažni i naprsli brzo propadaju u skladištu. Veoma je važno da se uskladište na sam dan berbe. Pre iskladištenja trešnje treba zagrevati na temperaturi između +8° i +12°C u trajanju od 18 do 24 časa.

S obzirom da zagrevanje plodova veoma nepovoljno utiče na kvalitet i održivost trešanja, potrebno je da se transportuju noću ih pod uslovima rashlađivanja.

U prodaji na malo treba izlagati samo one količine trešanja koje se mogu u toku dana prodati. Svaka jedinica pakovanja, pregrada u kojoj je roba izložena prodaji mora sadržati trešnje iste sorte i kvaliteta. Robu treba zaštititi od suvišnog zagrevanja i prljanja. Pri usluživanju potrošača trešnje treba pažljivo vaditi da ne bi došlo do prskanja i gnječenja plodova, iz kojih onda curi sok i brzo se kvare (plesani Robu treba stalno kontrolisati i sve naprsle i plesnive plodove odstranjivati.

Višnje

Značaj za trzište i hranljiva vrednost. Višnje su koštičavi plodovi drveta višnje (Prunus cerasus L.).

Višnja ima veliki značaj za tržište, uglavnom kao sirovina za proizvodnju kvalitetnih proizvoda od višanja, kao što su sokovi, sirupi, slatka, džemovi i drugo.

Po broju stabala u našem voćarstvu višnja dolazi na peto mesto, odmah posle trešnje. U periodu od 1950—1959. godine prosečna godišnja proizvodnja višanja iznosila je 2.240 vagona; 1961 — 3.590, 1962 — 3.110, a 1963. godine 3.160 vagona.

Višnje sazrevaju i prispevaju na tržište nešto kasnije od trešanja. Plod višnje je sočan, nežan i obojen crveno. Koštica se teško odvaja od voćnog mesa. Ukus je, i pored toga što plod sadrži znatne količine šećera, izrazito kiseo i aromatičan. Sok od višnje je crvene boje, osim sorte montmorensi čiji je sok bezbojan.

Od hranljivih sastojaka višnja sadrži najviše ugljenih hidrata, uglavnom šećera (oko 17%), belančevina (oko l,2%) i masti (oko 0,5%); 100 grama višanja daje oko 77 kalorija. Višnja sadrži najviše vitamina C;oko 17 mg) i nešto vitamina B1, B2, PP i karotina. Od mineralnih sastojaka sadrži najviše kalijuma, kalcijuma, fosfora, gvožđa i drugo,

Berba i priprema za tržište. Na kvalitet i sposobnost održavanja u ispravnom stanju u toku prometa i transporta, sve do prodaje, mnogo utiče vreme kad su višnje i brane. Višnje su prispele za berbu kad plodovi postignu odgovarajuću krupnoću i dobiju karakterističnu boju. Plodovi su slatko-nakiseli i sa izraženom aromom. Pošto svi plodovi ne sazrevaju odjednom, berbu treba obavljati postepeno i u više navrata, čak i sa jednog drveta.

Višnje namenjene prodaji za stonu potrošnju treba brati rukom i to sa peteljkom. Pošto je peteljka čvrsto spojena sa plodom, njenim otkidanjem plod se povređuje i postaje podložan kvarenju, a sok iz takvog ploda curi. Višnje bez peteljke se uglavnom upotrebljavaju za preradu.

Višnje treba brati po lepom i suvom vremenu, najbolje ujutru, dok se plodovi još nisu zagrejali, posle opadanja rose, ili predveče kad se ponovo rashlade. Plodovi višanja koji se beru za vreme kiše ili neposredno posle kiše ne mogu da podnesu transport i uskladištenje.

Obrane višnje treba, odmah posle berbe i sortiranja, otpremiti na tržište, jer je njihova trajnost relativno kratka pri običnim uslovima transporta i uskladištenja.

Raspoznavanje plodova važnijih sorti višanja.

Crvena majska višnja ima plodove osrednje krupnoće, srcastog oblika i sa dobro izraženom brazdicom. Peteljka je srednje debljine i dugačka. Pokožica je dosta tanka, sjajna i rubin-crvene boje. Meso ploda je sočno, fino i crvenkaste boje. Sok je obojen, te je ova sorta višanja podesna za izradu sokova, sirupa i likera. Ukus je slatko-nakiseo i prijatan, sa izraženom aromom.

Kereška ima veoma krupne plodove tako da se težina pojedinačnog ploda krće oko osam grama, a u jednom kilogramu se nalazi oko 125 plodova. Plodovi su okruglastog oblika i malo spljošteni. Pokožica je tamno- crvene lepe boje. Peteljka je dugačka i pričvršćena za plod tako da se od njega teško odvaja. Meso ploda je srednje čvrsto, dosta sočno, svetlo-crvene boje. Ukus je slatko-nakiseo i veoma prijatan, sa izraženom aromom. Berba se obavlja u prvoj polovini jula. Plodovi ove višnje m podesni za stonu potrošnju, kao i za proizvodnju kvalitetnih sokova, džemova i marmelada.

Španska višnja ima plodove dosta krupne, okruglastog oblika, debeljuškaste na delu kod peteljke, a u sredini su okruglasti i bez izražene brazdice. Peteljka je kratka i jaka, usađena duboko u jamici i zelene boje. Pokožica je fina, najpre svetlije crvene boje a kasnije tamno-crvene. Meso ploda je sočno, dosta mekano i rumenkasto. Sok je obojen ružičasto. Ukus je slatko-nakiseo, prijatan i aromatičan, s tim što |e kiselost dosta izražena. Berba se obavlja već početkom juna, Zbog krupnih i lepih plodova i prijatnog osvežavajućeg ukusa veoma je cenjena za stonu potrošnju, a i za proizvodnju sokova i drugih proizvoda. Dobro podnosi transport.

Lotova ima krupne plodove okruglastog oblika. Pokožica ima tamno-karmin boju. Meso ploda je mekano, veoma sočno i sa dosta crvene boje. Ukus je slatko-nakiseo, s tim što je kiselost dosta izražena. Berba se obavlja u prvoj polovini jula. Zbog izražene kiseline i tamne boje koristi za izradu sokova.

Petrovaradinka (majurka) ima srednje krupne plodove okruglastog oblika. Boja pokožice je crvena. Meso ploda je sočno i sa obojenim sokom. Ukus je slatko-nakiseo i veoma prijatan. Berba se obavlja rano – u drugoj polovini maja i prvoj polovini juna. Najvažniji proizvođački rejon je područje Fruške Gore.

Montmorensi ima srednje krupne plodove pravilnog okruglastog oblika. Boja pokožice je svetlocrvena tako da izgleda kao da je providna. Meso ploda je dosta sočno, ali je sok skoro bezbojan. Ukus je slatko-nakiseo i prijatan, Berba se obavlja u prvoj polovini jula. Podesnija je za izradu nego za stonu potrošnju.

Maraska ima dosta sitne plodove okruglastog oblika. Boja pokožice je karakteristična tamnocrvena. Meso ploda je veoma sočno i obojeno tamnocrveno. Ukus je slatko-nakiseo sa naročito izraženom aromom i susom, zbog čega se veoma ceni. Berba se obavlja krajem juna. Najvažniji proizvođački rejon je okolina Zadra, gde se proizvodi čuvena maraska koja se upotrebljava i za spravljanje likera „maraskino“.

Minimalni uslovi kvaliteta za stavljanje u promet. Prema odredbama Pravilnika (član 15) višnje koje se stavljaju u promet moraju ispunjavati sledeće uslove:

  • da su zrele;
  • da su sveže;
  • da nisu zaprljane, ovlažene i natrule;
  • da ne sadrže ostatke sredstava za zaštitu bilja u količinama koje mogu biti štetne po zdravlje;
  • da nemaju stran i neugodan miris i ukus i da ne sadrže strane primese;
  • da nemaju naprsline, uboje, oštećenja od štetočina, bolesti, mraza i mehaničkih povreda, kao ni druge nedostatke koji mogu uticati na pogoršanje kvaliteta, osim što je za višnje II kvaliteta dozvoljeno da mogu sadržati do 5% plodova oštećenih od bolesti, štetočina ili sredstava za zaštitu bilja. Zrelim se smatraju višnje koje imaju karakterističnu boju i ukus zrele višnje odgovarajuće sorte.

Svežim se smatraju višnje koje nisu smežurane i imaju normalan izgled i čvrstinu voćnog mesa.

U pogledu zaprljanosti, vlaženja i truleži pravilnik ne predviđa nikakve tolerancije. Svaka prodaja trulih, zaprljanih i ovlaženih višanja je kažnjiva.

U svakoj jedinici pakovanja višnje moraju biti istog porekla, berbe, sorte i kvaliteta.

Pored navedenih, višnje moraju ispunjavati i druge posebne uslove propisane za pojedine kvalitetne kategorije (član 59. i 60. Pravilnika).

Razvrstavanje na kvalitetne kategorije. Prema odredbama Pravilnika (član 16. i 58) višnje se prema kvalitetu plodova stavljaju u promet kao višnje I kvaliteta i II kvaliteta

Kvalitet višanja utvrđuje se prema sorti, zrelosti, veličini i drugim svojstvima karakterističnim za višnje.

I kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17. i 59) višnje I kvaliteta moraju biti pravilno razvijene, ujednačene po veličini i zrelosti i boje karakteristične za odnosnu sortu.

U jedinici pakovanja do 10% od broja ili težine plodova može odstupati od uslova propisanih pravilnikom za višnje I kvaliteta, ali moraju ispunjavati uslove kvaliteta propisane za višnje II kvaliteta.

II kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17. i 60) za višnje II kvaliteta dozvoljena su manja odstupanja u pogledu razvijenosti i boje karakteristične za odnosnu sortu; one ne moraju biti ujednačene po veličini i zrelosti.

Višnje ovog kvaliteta mogu sadržati do 5% plodova oštećenih od bolesti, štetočina ili sredstava za zaštitu bilja.

U jedinici pakovanja do 10% od broja ili težine plodova može odstupati od uslova propisanih pravilnikom za II kvalitet, ali kvalitet tih plodova mora odgovarati minimalnim uslovima kvaliteta (član 15) tj. moraju biti upotrebljivi za ishranu.

Pakovanje i deklaracija. Prema odredbama Pravilnika (član 61) višnje se pakuju i isporučuju u sledećoj ambalaži:

  • male otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.020);
  • srednje otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.021);
  • velike otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.022);
  • otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.036);
  • velike otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.045);
  • korpice za trešnje (JUS D.F1.047).

Prema odredbama Pravilnika (član 20) višnje se mogu u prometu na malo pakovati i stavljati u promet i u drugoj ambalaži od pogodnog materijala (kartonske kutije, kese od plastičnih masa, hartije i sl.).

Prema odredbama Pravilnika (čl. 21, 59. i 60) u svakoj jedinici pakovanja višnje moraju biti istog porekla, berbe, kvaliteta, sorte, a višnje I kvaliteta i ujednačene krupnoće.

Prilikom pakovanja višanja treba obratiti pažnju da se plodovi ne povrede. Ambalaža treba da bude napunjena tako da se letvarice mogu slagati jedna na drugu, a da se plodovi ne povrede. Takođe, treba da se obrati pažnja da svi delovi ambalaže budu napunjeni (uglovi). S obzirom na osetljivost plodova dobro je da se višnje pakuju još u toku berbe ili odmah nakon berbe. Višnja ne podnosi presipanje iz jedne ambalaže u drugu.

Pri usluživanju potrošača u maloprodaji za pakovanje višanja ne sme se upotrebiti stara hartija (novine, hartija od knjiga ili svezaka) i hartija koja je već bila upotrebljena.

Prema odredbama Pravilnika (član 22) deklaracija na svakom pa- kovanju višanja mora da sadrži sledeće podatke:

  • naziv (ime) i sedište proizvođača ili isporučioca;
  • kvalitet („I“ ili „II“);
  • sorta („maraska“, „španska višnja“ i sl.) i to samo na pakovanjima višanja I kvaliteta.

Ako su višnje pakovane u kese od plastične mase ili u sličan materijal, radi prodaje po sistemu samousluge, onda nije obavezno podatke z deklaracije stavljati na pakovanja, već je dovoljno da se na boksu u kojem se nalaze, označi kvalitet višanja („I“ ili „II“) i oznaka sorte ako je roba I kvaliteta.

Prema odredbama Pravilnika (član 22) podatak o kvalitetu višanja („I“ ili „II“) mora biti istaknut i na robi koja je izložena prodaji na malo.

Uslovi za očuvanje kvaliteta i svojstava. Usled znatne osetljivosti plodova višnje nije moguće skladištiti u običnom skladištu ili otvorenom prostoru. Zbog toga je potrebno da se višnja u što kraćem vremenu, odmah posle berbe, sortira, pakuje i otpremi na tržište.

Višnje se mogu održati u ispravnom stanju do četiri nedelje u hladnjači pod odgovarajućim uslovima. U hladnjači se skladište samo potpuno zrele višnje.

Najbolji uslovi za uskladištenje višanja su temperatura između —1° i 0°C i relativna vlažnost vazduha od 85—90%. Pod ovim uslovima višnje se mogu održati u ispravnom stanju od dve do četiri nedelje, zavisno od visine temperature. Na temperaturi od oko +15°C održivost je dve nedelje, na oko +2°C — tri nedelje, a na temperaturi oko 0°C — četiri nedelje. Pri skladištenju višanja na oko tri nedelje kalo iznosi 5—7%.

U toku skladištenja neophodno je stalno kontrolisati robu i izdvajati sve plesnive i natrule plodove.

Najbolje je da se skladište samo plodovi sa peteljkom i koji nisu brani po kiši niti su ovlaženi. Vlažni i naprsli plodovi brzo propadaju u skladištu. Veoma je važno da se višnje uskladište u što kraćem vremenu posle berbe, pa čak i istog dana.

Pre iskladištenja višnje treba zagrevati na temperaturi između -8° i +12°C u trajanju od 18 do 24 časa.

Pošto zagrevanje plodova veoma nepovoljno utiče na kvalitet i održivost višanja, potrebno ih je zaštititi od sunca i transportovati noću ili pod uslovima rashlađivanja.

U prodaji na malo treba izlagati samo one količine koje se mogu prodati u toku dana, a najkasnije sutradan. Svaka jedinica pakovanja, pregrada i slično, u kojoj je roba izložena prodaji, mora sadržati višnje iste sorte i kvaliteta. Robu treba zaštititi od suvišnog zagrevanja i od prljanja. Prilikom usluživanja potrošača višnje treba pažljivo zahvatati da ne bi došlo do prskanja i gnječenja, usled čega iz plodova curi sok i brzo gube svojstva i postaju neupotrebljivi za ishranu.

Marele

Značaj za tržiste i hranljiva vrednost. Marela poseduje kombinovana svojstva trešnje i višnje. Ona je u stvari hibrid trešnje i višnje.

Plodovi marele su dosta krupni, okruglog oblika. Boja pokožice je tamnocrvena. Ukus je slatko-nakiseo i veoma prijatan. Za razliku od višanja, ukus marele je manje kiseo.

Naročiti značaj marele imaju kao sirovina za preradu.

Kraljevska marela ima srednje krupne plodove. Boja pokožice je jasno crvena. Voćno meso je sočno, slatko-nakiselog ukusa i veoma aromatično. Za berbu prispeva u drugoj polovini maja.

Engleska rana ima plodove krupne, okruglastog oblika. Boja pokožice je svetlocrvena. Voćno meso je veoma sočno, obojeno i slatko-nakiselog i veoma prijatnog ukusa. Prispeva za berbu u prvoj polovini juna. Smatra se delikatesnom sortom.

Pozna marela ima srednje krupne plodove, koji su zbog karakteristične boje i pravilnog oblika veoma lepi. Ukus je veoma prijatan, a voćno meso sočno. Podesna je za stonu potrošnju, a naročito je značajna kao sirovina za proizvodnju džema, slatka, kompota i marmelade. Za berbu prispeva u drugoj polovini juna.

Kraljica hortenzija ima najkrupnije plodove od svih sorti marela. Voćno meso je, takođe, najsočnije i veoma prijatnog ukusa. Za berbu prispeva sredinom juna.

Lepa od šanteja ima plodove krupne sa ćilibarno-crvenom pokožicom. Meso ploda je veoma sočno i ukusno. Prispeva za berbu krajem juna.

Berba i priprema za tržište. Na kvalitet, svojstva j sposobnost održavanja marela u ispravnom stanju u toku prometa mnogo utiče da li su pravovremeno obrane. Treba j brati u punoj zrelosti, kad postignu odgovarajuću krupnoću, ukus i boju pokožice.

Marele namenjene prodaji za stonu potrošnju treba brati rukom i to uvek sa peteljkom. Pošto je marela osetljiva na mehaničke povrede. Treba nastojati da u toku berbe i sortiranja i otpreme ne dođe do povređivanja plodova.

Marele treba brati po lepom i suvom vremenu i to, uglavnom ujutru posle rose i dok su plodovi još nezagrejani. Berbu ne treba obavljati za vreme kiše i odmah posle kiše jer vlažni plodovi ne mogu podnesu transport i uskladištenje do prodaje.

Obrane marele treba, odmah posle berbe otpremiti na tržište, jer se njihova sposobnost održavanja u ispravnom stanju u običnim uslovima uskladištenja veoma kratka.

Minimalni uslovi kvaliteta za stavljanje u promet. Prema odredbama Pravilnika (član 15) marele koje se stavljaju u promet moraju ispunjavati sledeće uslove:

  • da su zrele;
  • da su sveže;
  • da nisu zaprljane, ovlažene i natrule;
  • da ne sadrže ostatke sredstava za zaštitu bilja u količinama koje mogu biti štetne po zdravlje;
  • da nemaju stran i neugodan miris i ukus i da ne sadrže strane primese;
  • da nemaju naprsline, uboje, oštećenja od štetočina, bolesti, mraza i mehaničkih povreda, ni druge nedostatke koji mogu uticati na pogoršanje kvaliteta, osim što je dozvoljeno da marela II kvaliteta mogu sadržati do 5% plodova oštećenih od bolesti, štetočina ili sredstava za zaštitu bilja.

Zrelim se smatraju marele koje imaju karakterističnu boju i ukusa.

Sveže marele su one koje nisu smežurane i koje imaju normalan izgled i čvrstinu voćnog mesa.

U svakoj jedinici pakovanja marele moraju biti istog porekla, berbe, sorte i kvaliteta.

Pored navedenih, marele moraju ispunjavati i druge posebne uslove propisane za pojedine kvalitetne kategorije (član 59. i 60. Pravilnika).

Razvrstavanje na kvalitetne kategorije. Prema odredbama Pravilnika (član 16. i 58) marele se prema kvalitetu plodova stavljaju u promet kao marele I kvaliteta i II kvaliteta.

Kvalitet marela utvrđuje se prema sorti, zrelosti, veličini i drugim karakterističnim svojstvima.

I kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17. i 59) marele I kvaliteta moraju biti pravilno razvijene, ujednačene po veličini i zrelosti i boje karakteristične za odnosnu sortu.

U jedinici pakovanja do 10% od broja ili težine plodova može odstupati od uslova propisanih za marele I kvaliteta, ali moraju ispunjavati uslove kvaliteta propisane pravilnikom za marele II kvaliteta.

II kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17. i 60) za marele II kvaliteta dozvoljena su manja odstupanja u pogledu razvijenosti i boje karakteristične za odnosnu sortu; one ne moraju biti ujednačene po veličini i zrelosti.

Marele ovog kvaliteta mogu sadržati do 5% plodova oštećenih od bolesti, štetočina ili sredstava za zaštitu bilja.

U jedinici pakovanja do 10% od broja ili težine plodova može odstupati od uslova propisanih pravilnikom za II kvalitet, ali ti plodovi moraju ispunjavati minimalne uslove kvaliteta (član 15) tj. moraju biti upotrebljivi za ishranu.

Pakovanje i deklaracija. Prema odredbama Pravilnika (član 61) marele se pakuju i isporučuju u sledećoj ambalaži:

  • male otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.020);
  • srednje otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.021);
  • velike otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.022);
  • otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.036);
  • velike otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.045);
  • korpice za trešnje (JUS D.F1.047).

Prema odredbama Pravilnika (član 20) marele se mogu u prometu na malo pakovati i stavljati u promet i u drugoj ambalaži od pogodnog materijala (kartonske kutije, kese od plastične mase, hartije i sl.)

Prema odredbama Pravilnika (čl. 21, 59. i 60) u svakoj jedinici pakovanja marele moraju biti istog porekla, berbe, kvaliteta i sorte, a plodovi I kvaliteta i ujednačene krupnoće.

Pakovanje marela treba obavljati pažljivo da se ne bi plodovi povredili. Letvarice treba da budu napunjene tako da se mogu slagati jedna na drugu, a da se pri tom plodovi ne povrede. Treba voditi računa da ne bude praznih mesta u uglovima. S obzirom na relativno veliku osetljivost plodova marela dobro je da se pakuju odmah posle berbe. Takođe, treba izbegavati presipanje iz jedne ambalaže u drugu.

Pri usluživanju potrošača u maloprodaji za pakovanje marela ne sme se upotrebiti stara hartija (novine, hartija od knjiga ili svezaka) i hartija koja je već bila upotrebljena.

Prema odredbama Pravilnika (član 22) deklaracija na svakoj jedinici pakovanja marela mora da sadrži sledeće podatke:

  • naziv (ime) i sedište proizvođača ili isporučioca;
  • kvalitet („I“ ili „II“);
  • sortu („pozna marela“, „hortenzija“ i sl.) i to samo na pakovanjima marela I kvaliteta.

Ako su marele pakovane u kese od plastične mase i sličan materijal, radi prodaje po sistemu samousluživanja, dovoljno je da se podaci o kvalitetu i sorti (za I kvalitet) označe na boksu u kojem su pakovanja izložena prodaji.

Prema odredbama Pravilnika (član 22) podatak o kvalitetnoj kategoriji marela („I“ , „II“) mora biti istaknut i na robi koja je izložena prodaji na malo.

Stono grožđe

Značaj za tržište i hranljiva vrednost. Za ishranu se koristi grožđe raznih sorti plemenite loze (Vitis vinifera L.) koje se gaje prvenstveno za proizvodnju stonog grožđa namenjenog upotrebi u svežem stanju. Kao stone sorte grožđa u promet se stavljaju najčešće: afus-ali i ostale sorte drenka, muskat-hamburg ostale sorte muskata, smederevka i sve sorte plemenke.

Zahvaljujući mnogobrojnim dobrim svojstvima, grožđe predstavlja najplemenitije voće, koje rado jedu i deca i odrasli, zdravi i bolesnici. Zbog prijatnog ukusa i arome, znatnog sadržaja šećera i drugih hranljivih i zaštitnih materija, grožđe i grožđani sok su značajna hrana, koja nikad ne dosadi. Ako se obilno koristi u ishrani, grožđe jača organizam i, nasuprot drugom voću, lako se vari.

Grožđe, odnosno neprevreli grožđani sok, sadrži oko 17% ugljenih hidrata, u vidu voćnog i grožđanog šećera, zbog čega ima ne samo prijatan ukus već i visoku kaloričnu vrednost. Stručnjaci za ishranu ga, opravdano, nazivaju „biljnim mlekom“. Kilogram grožđa daje organizmu oko 800 lako svarljivih kalorija tako da može da podmiri četvrtinu dnevne potrebe u kalorijama jedne odrasle osobe. Po hranljivoj vrednosti, kilogram grožđa odgovara trećini kilograma hleba, 1.250 grama krompira, 1.100 grama mleka itd.

Posebno su značajni za ishranu i očuvanje fizičke kondicije i zdravlja šećeri glukoza (grožđani) i fruktoza (voćni), kojima grožđe obiluje. Šećere iz grožđa organizam brzo i lako koristi, oni neposredno prelaze u krv i služe kao izvor energije. Zbog sadržaja takvih šećera koji hrane mišiće oni se nazivaju „ugalj za mišiće“.

Grožđe sadrži najviše vitamina C (0,5 — 11 mg), karotina (0,03 mg), vitamina B1 (0,4 mg), vitamina B2 (0,02 mg). vitamina B6 (0.08 mg), PP (0,2 mg), računato na 100 grama.

Od mineralnih sastojaka grožđe sadrži najviše kalijuma, kalcijuma, fosfora, grožđa i dr. Količinski odnos kalcijum : fosfor je 1.

Poznato je da je veoma značajna ravnoteža baza i kiselina u organizmu, a grožđe baš pomaže procesu njenog uspostavljanja. Pored ostalih, grožđe sadrži i tartarinsku kiselinu, čime se može objasniti zašto organizam od sveg voća najbolje podnosi grožđe.

Za upotrebu u svežem stanju najbolje je grožđe stonih sorti, mada se mogu koristiti i neke vinske sorte, kao prokupac, plovdina i drugo.

Pošto na grozdovima i bobicama ima uvek, više ili manje, prašine i ostataka sredstava za zaštitu bilja, grožđe treba pre upotrebe oprati u čistoj tekućoj vodi. Ranije ga ne treba prati jer se pranjem skida pepeljak koji štiti bobice, ovlaženi grozdovi se brzo kvare usled pojave plesni.

Proizvodnja i promet grožđa u našoj zemlji u stalnom su porastu. Tako, dok je u periodu 1930/39. godine proizvodnja iznosila 79.000 vagona, u 1953 — 84.000, 1959 — 95.000 u 1962. — 113.000, a u 1963. godini 122.000 vagona grožđa. Osim povećanja količina, došlo je do izmene – sortimentu — na plantažama koje su već počele ili će tek početi da rade proizvode se najbolje svetske sorte stonog grožđa.

Berba i priprema za tržište. Na kvalitet i održivost grožđa u prometu, pored sorte, u najvećoj meri utiče vreme i način berbe. Naime, veoma je važno da se oceni pravi momenat berbe, jer ako se grožđe obere dok je još zeleno ono u toku transporta ne može dozreti kao neke druge vrste voća i ostaje kiselo i sa drugim nedostacima. Takođe, ako se berba obavlja suviše kasno, kada je grožđe prezrelo i bobice omekšale pa iz njih na najmanji prtisak curi sok, dolazi do velikih gubitaka, i grožđe ne može da podnese transport do tržišta. Prema tome, grožđe treba brati kada je zrelo i ima odgovarajući ukus, ali je još dovoljno čvrsto da bi izdržalo transport do tržišta. Grožđe koje se bere za stonu potrošnju mora imati dovoljno razvijene bobice i karakterističnu boju pokožice, a ukus mora da bude sladak i sa izraženom aromom odnosne sorte.

Zrelost stonog grožđa se utvrđuje, pored organoleptičkog ocenjivanja, i količinskim odnosom šećera i kiselina. Tako se za smederevku smatra da je zrela ako je taj odnos 3,6, a afus-ali ako je odnos šećera i kiselina 2,2.

Berbu grožđa treba obavljati po lepom i suvom vremenu i to ujutru posle rose i predveče po zalasku sunca. Tako se grožđe bere za vreme kiše ili odmah posle kiše, dok su grozdovi još mokri, ono se brzo posle berbe uplesnivi i truli.

Berbu treba obavljati pažljivo, oštrim nožem ili makazama. Za berbu grožđa postoje specijalne makaze kojima se odsecaju i prihvataju grozdovi tako da se skoro i ne dotiču rukama. Veoma je važno da se grozdovi u toku berbe j kasnije prilikom pakovanja i sortiranja što manje hvataju za bobice, da bi se sačuvao pepeljak koji povećava trajnost i izdržljivost grožđa. Prema tome, grozdove. ako je to moguće, treba hvatati samo za peteljke.

S obzirom na osetljivost grožđa potrebno ga je u što kraćem vremenu sortirati i pakovati. Pri tom treba odstraniti sve natrule i jače oštećene bobice i strane primese i prema kvalitetu i veličini grozdova robu razvrstati na kvalitetne kategorije i pakovati u standardnu ambalažu. Tako sortirano i pakovano grožđe ne sme dugo da stoji u vinogradu ili priručnom skladištu, već ga treba otpremiti na tržište ili u hladnjaču.

Pri pakovanju u letvarice treba obratiti pažnju na slaganje. Može da se slaže položeno ili sa peteljkom okrenutom nagore. Zavisno od veličine grozdova i vrste ambalaže grozdovi se ređaju u jedan, dva ili u više redova. Preporučljivo je da se, radi zaštite bobica od trenja o zidove ambalaže i radi lepšeg izgleda, grožđe odnosno ambalaža obloži specijalnom „masnom“ ili pergamin-hartijom.

Raspoznavanje grozdova i bobica važnijih sorti grozđa. Grožđe se veoma razlikuje, zavisno od sorte, po veličini grozdova, rasporedu bobica na grozdinki, obliku grozdova i bobica, boji pokožice i soka, sadržaju ili odsustvu semenki, aromi i dr. Osim toga, razne sorte grožđa sazrevaju u različito vreme. Najranije sazreva julski muskat, a u najpoznije sorte spada valandovski drenak koji se bere krajem oktobra.

Julski muskat (čabski biser) je kvalitetna stona sorta grožđa koja vodi poreklo iz Mađarske. Grozdovi su osrednje veličine i valjkastog oblika. Bobice su srednje krupne i okrugle. Boja pokožice je žućkasta ili svetlozelena. Veoma je ukusno i sa izraženim muskatnim mirisom. Sadržaj šećera kreće se od 16 — 18%. Za berbu prispeva krajem jula. Bobice su dosta nežne i osetljive, pa transport dosta loše podnosi. U uslovima rashlađivanja u hladnjači može da se održi u ispravnom stanju najviše desetak dana. Može se stavljati u promet i kao ekstra kvalitet. Ubraja se u rane sorte grožđa.

Kraljica vinograda je tipična kvalitetna sorta grožđa, poreklom iz Mađarske. Ima grozdove veoma krupne, osrednje rastresite, oblika izduženo-kupastog. Bobice su veoma krupne, jajastog oblika, sočne dosta čvrste. Pokožica je ćilibarno-žute boje i umereno čvrsta. Ukus sladak i sa izraženim muskatnim mirisom. Sadržaj šećera u bobicama kreće se od 17—18%. Za berbu prispeva početkom avgusta i ubraja se u rane sorte grožđa. S obzirom na čvrstinu bobica dosta dobro podnosi transport i uskladištenje u hladnjači, tako da se može održati do tri nedelje. Najvažniji proizvođački rejoni su Srbija, Makedonija i Hrvatska, Može se stavljati u promet i kao ekstra kvalitet.

Madlen anževin je kvalitetna stona sorta grožđa poreklom iz Francuske. Ima grozdove osrednje veličine, račvaste i rastresite. Bobice su osrednje veličine i duguljaste. Boja pokožice je zelenkasto-žuta sa izraženim sivkasto-belim pepeljkom. Dosta slabo podnosi transport i uskladištenje, mada u hladnjači može relativno dugo da se održi. Bobice su veoma ukusne i sa dosta šećera (17—20%). Za berbu prispeva u junu. Može se prodavati i kao ekstra kvalitet.

Pans prekoč je kvalitetna stona sorta, poreklom iz Francuske ima grozdove osrednje veličine, osrednje rastresite i lepe. Bobice su krupne, jajastog oblika i prijatnog ukusa. Pokožica je dosta tanka i zlatno-žute boje. Transport podnosi dobro ali nije podesna za uskladištenje. Ubraja se u rane sorte grožđa. Može se stavljati u promet i kao ekstra kvalitet.

Bela šasla se ubraja u najkvalitetnije rane sorte stonog grožđa Za berbu prispeva u drugoj polovini avgusta. Ima grozdove osrednje veličine, oblika kupastog a ponekad račvastog, osrednje rastresite. Bobice su dosta krupne i okruglog oblika. Boja pokožice je zelenkasto-žuta, a na sunčanoj strani ćilibarna i tanka. Bobice su mesnate, sočne, prijatnog ukusa. Dosta dobro podnosi transport i uskladištenje. Može se stavljati u promet i kao ekstra kvalitet.

Crvena šasla ima grozdove osrednje veličine, oblika kupastog. Bobice su osrednje krupnoće i okrugle. Pokožica je dosta čvrsta ali tanka i bledocrvene boje, tako da grozdovi veoma lepo izgledaju. Transport dosta slabo podnosi, a u hladnjačama može relativno dugo da se održi. Ubraja se u rane sorte stonog grožđa. Može se prodavati i kao ekstra kvalitet.

Kardinal ima grozdove veoma krupne i rastresite. Bobice su izrazito krupne i okruglog oblika. Pokožica je čvrsta i crvenkaste boje Transport dosta dobro podnosi. U hladnjačama se može očuvati do mesec dana. Zbog obilnog roda, lepog izgleda i ranog sazrevanja veoma je cenjena stona sorta grožđa. Može se stavljati u promet i kao ekstra kvalitet.

Hamburgmuskat ima grozdove dosta krupne, razgranate i rastresite, kupastog oblika i lepog izgleda. Bobice su krupne, jajastog oblika malo izdužene. Pokožica je tanka, plavo-crvene boje i teško se odvaja od voćnog mesa. Ukus je veoma prijatan, sa izraženim muskatnim mirisom. Dosta dobro podnosi transport, a u hladnjači se može održati do dva meseca.

Ova sorta je veoma značajna za promet jer se iznosi na tržište u velikim količinama, a proizvodi se u svim vinogradarskim rejonima. Za berbu prispeva u drugoj polovini septembra. Ima kombinovana svojstva, podesna je i za proizvodnju kvalitetnih vina i za stonu potrošnju. Može se stavljati u promet i kao ekstra kvalitet.

Afus-ali ima grozdove krupne, izduženo-kupastog oblika, dosta razgranate, rastresite i lepog izgleda. Bobice su veoma krupne, izduženo-valnog oblika tako da su duže nego šire i nalaze se na dugačkim peteljkama. Pokožica je dosta čvrsta, debela i glatka. Boja pokožice je zeleno-žuta sa sunčane strane zlatno-žuta, odnosno ćilibarna. Bobice su dosta sočne, čvrste i veoma ukusne.

Ubraja se u najkvalitetnije stone sorte grožđa; na tržištu se najviše traži i postiže najviše cene. S obzirom na čvrstu pokožicu i bobicu uopšte, dobro podnosi transport i uskladištenje Za berbu prispeva u drugoj polovini septembra i prvoj polovini oktobra Može se stavljati u promet i kao ekstra kvalitet.

Malaga ima dosta krupne grozdove i rastresite, a često se javlja i rehuljavost. Bobice su veoma krupne i eliptičnog oblika. Pokožica je čvrsta i žute boje. Ukus je veoma prijatan i sa izraženim muskatnim mirisom. Transport i uskladištenje dobro podnosi i u hladnjači se može održati do četiri meseca. Najviše se proizvodi u Dalmaciji. Ubraja se u kvalitetne pozne stone sorte grožđa.

Italija ima grozdove dosta krupne, rastresite i veoma lepog izgleda. Bobice su krupne, jajastog oblika, mesnate i rskave. Pokožica je čvrsta, zeleno-žute boje i opaljena sa sunčane strane. Ukus je veoma prijatan i sa izraženim muskatnim mirisom. Transport i uskladištenje dobro podnosi. Ubraja se u pozne stone sorte grožđa, mada se može prerađivati u vino. Može se stavljati u promet i kao ekstra kvalitet.

Crveni drenak (valandovski drenak) ima grozdove krupne, do- sta dugačke ali uzane, oblika valjkastog, razgranate i rastresite. Bobice su krupne, jajastog oblika i lepog izgleda, čvrste, sočne i rskave. Pokožica je veoma debela i čvrsta, glatka bez tačkica, svetlo-crvene boje i sa dosta pepeljka. Ukus je dosta prijatan.

Ubraja se u tipične pozne stone sorte grožđa; za berbu prispeva krajem oktobra. Transport dobro podnosi, a u hladnjačama se može održati i do pet meseci. Najviše se gaji u Makedoniji (oko Valandova). Može se stavljati u promet i kao ekstra kvalitet.

Zimsko belo (beli valandovski drenak) ima krupne grozdove, dugačke, valjkastog oblika i rastresite. Bobice su osrednje veličine, kratke i jajastog oblika, čvrste i rskave, veoma prijatnog ukusa. Pokožica je zeleno-žuta, debela, glatka, sjajna i posuta obilnim pepeljkom. Dobro podnosi transport i uskladištenje. Najviše se proizvodi u Makedoniji. Može se stavljati u promet i kao ekstra kvalitet.

Smederevka ima grozdove dosta krupne, razgranate, zbijene, kupastog oblika. Bobice su dosta krupne, eliptične, jedre i sočne. Pokožica je osrednje debljine, čvrsta, glatka i sjajna. Boja pokožice je žućkasto-zelena, a sa sunčane strane ćilibarna. Ukus je veoma prijatan, osvežavajući i sa aromom vanile.

Dosta dobro podnosi transport i kratkoročnije uskladištenje. Ubraja se u sorte sa kombinovanim svojstvima — koriste se i za proizvodnju vina i kao stona sorta. Može se stavljati u promet i kao ekstra kvalitet. Najviše se proizvodi u Srbiji i Makedoniji.

Sultanina ima grozdove osrednje veličine, dosta dugačke, valjkastog oblika, rastresite. Bobice su osrednje krupnoće i duguljastog oblika, mesnate i rskave, sočne i bez semena. Pokožica je čvrsta i srasla ; voćnim mesom, zeleno-žute boje, a sa sunčane strane ćilibarne, sa dosta rđastih mrlja. Dobro podnosi transport i uskladištenje. Pošto su bobice bez semena veoma je podesna za sušenje. Proizvodi se najviše Makedoniji i Dalmaciji.

Plovdina (dinka) je vinska sorta za slabija bela vina, poreklom iz Bugarske. Iznosi se na tržište i kao grožđe za stonu potrošnju, jer dosta rano sazreva i ima malo kiselina. Grozdovi su dosta krupni, duguljasti, ali uzani, oblika valjkasto-kupastog, dosta zbijeni, ponekad razgranati. Bobice su osrednje veličine, malo izdužene, sočne i mesnate. Pokožica je izrazito nežna i tanka, glatka i sjajna. Boja pokožice je bledoružičasta do tamnocrvena. Pokožica je posuta pepeljkom. Ukus je prijatan zbog umanjenog sadržaja kiseline, tako da se ima utisak da je sadržaj šećera veliki. Najviše se proizvodi u Srbiji i Makedoniji. Ne može se stavljati u promet kao ekstra kvalitet.

Prokupac je vinska sorta grožđa za proizvodnju dobrih crnih vina, mada se znatne količine iznose na tržište za stonu potrošnju.

Ima grozdove osrednje krupnoće, oblika valjkasto-kupastog i umereno rastresite. Bobice su osrednje veličine, okruglog oblika, čvrste, sočne i sa bezbojnim sokom. Pokožica je dosta debela, gruba, hrapava, sa izraženim karakterističnim crnim tačkicama i sa dosta pepeljka. Najviše se proizvodi u Srbiji i Makedoniji. Ne može se stavljati u promet kao ekstra kvalitet.

Minimalni uslovi kvaliteta za stavljanje u promet. Prema odredbama Pravilnika (član 15) stono grožđe koje se stavi u promet mora ispunjavati sledeće uslove:

  • da je zrelo;
  • da je sveže;
  • da nije zaprljano, ovlaženo i natrulo;
  • da ne sadrži ostatke sredstava za zaštitu bilja u količinama koje mogu biti štetne po zdravlje;
  • da nema stran i neugodan miris i ukus i da ne sadrži strane primese;
  • da nema naprsline, uboje, oštećenja od štetočina, bolesti, mraza i mehaničkih povreda, kao ni druge nedostatke koji mogu uticati na pogoršanje kvaliteta, osim što je dozvoljeno za grožđe ekstra kvaliteta do 3% bobica otkinutih od grozdinke.

Zrelim grožđem smatra se ono čiji su grozdovi i bobice normalno razvijeni, a pokožica ima boju karakterističnu za sortu, ukusa slatkog aromatičnog (kod sorti sa izraženom aromom).

Svežim se smatra grožđe čije su bobice normalnog izgleda i čvrstinu i nisu smežurane i sasušene.

Nedozvoljenim manama se smatraju sitne i smežurane bobice, raspukle i trule, povređene bobice iz kojih curi sok, vlažan grozd.

U jedinici pakovanja grožđe mora biti istog porekla, berbe, sorte i kvaliteta i određene veličine grozdova. Pored navedenih, grožđe mora ispunjavati i druge posebne uslove propisane za pojedine kvalitetne kategorije (član 63, 64. 65. i 86. Pravilnika).

Razvrstavanje na kvalitetne kategorije. Prema odredbama Pravilnika (član 16. i 62) stono grožđe se prema kvalitetu stavlja u promet kao ekstra kvaliteta, I kvaliteta i II kvaliteta

Kvalitet stonog grožđa utvrđuje se prema sorti, zrelosti, veličini grozdova i bobica i drugim karakterističnim svojstvima.

Ekstra kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17, 53, i 64) kao grožđe ekstra kvaliteta može se stavljati u promet samo grožđe plemenitih sorti: madlen anževin, perleta, dilajt, tompsonov sejanac, pans prekoč, kardinal, italija, julski muskat, aleksandrijski muskat i drugi muskati, kraljica vinograda, hamburg-muskat, afus-ali, razne vrste drenka i šasle, smederevka i druge plemenite sorte grožđa.

Grozdovi stonog grožđa ekstra kvaliteta moraju imati oblik, razvijenost i boju karakteristične za odnosnu sortu i moraju biti bez ikakvih mana. Bobice grozdova moraju biti pravilnog oblika, dobro razvijene, ravnomerno raspoređene na grozdinki, pokrivene pepeljkom, ujednačene boje i veličine.

Težina grozdova mora iznositi najmanje 200 grama kod grožđa sa krupnim bobicama (afus-ali, smederevka, kraljica vinograda, pans prekoč, kardinal, malaga, italija, crveni drenak), a grozdovi sitnozrnih sorti najmanje 150 grama.

Do 10% grozdova u jedinici pakovanja može imati manju težinu od 150 grama, ali ne manju od 100 grama.
U jedinici pakovanja može do 5% od težine grožđa odstupati od uslova propisanih za ekstra kvalitet, stim da u tih 5% može biti do 3% bobica otkinutih od grozdinke.

I kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17. i 65) grozdovi stonog grožđa I kvaliteta moraju imati ista svojstva kao grozdovi stonog grožđa ekstra kvaliteta. ali bobice na grozdinki ne moraju biti sasvim ravnomerno raspoređene i mogu imati male nedostatke u pogledu boje i manje tragove ožegotina od sunca.

Težina grozdova sorti sa krupnim bobicama mora iznositi najmanje 50 grama, a grozdovi sorti sa sitnim bobicama najmanje 100 grama.

U jedinici pakovanja do 10% grozdova može imati težinu manju od 100 grama, ali ne manju od 75 grama.

U jedinici pakovanja do 10% od težine grozdova može odstupati od uslova propisanih za I kvalitet, ali u tih 10% može biti do 3% bobica otkinutih od grozdinke.

II kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17. i 66) stono grožđe II kvaliteta može imati grozdove nepravilnog oblika, razvijenosti i boje i može biti sa malim ožegotinama na pokožici, sa prezrelim ili nedozrelim bobicama, sa zbijenim bobicama, kao i sa neprirodno raspoređenim bobicama na grozdinki.

Težina grožđa mora iznositi najmanje 75 grama.

U jedinici pakovanja do 10% grozdova može imati težinu manju od 75 grama.

U stono grožđe II kvaliteta može se razvrstati i grožđe vinskih sorti (plovdina, prokupac i druge).

Pakovanje i deklaracija. Prema odredbama Pravilnika (član 67) stono grožđe se pakuje poručuje u određenoj ambalaži, zavisno od kvalitetne kategorije. Stono grožđe ekstra kvaliteta pakuje se i isporučuje u:

  • malim otvorenim plitkim letvaricama (JUS D.F1.020);
  • srednjim otvorenim plitkim letvaricama (JUS D.F1.021).

Stono grožđe I kvaliteta pakuje se i isporučuje u:

  • srednjim otvorenim plitkim letvaricama (JUS D.F1.021);
  • velikim otvorenim plitkim letvaricama (JUS D.F1.022);
  • zatvorenim plitkim letvaricama (JUS D.F1.023).

Stono grožđe II kvaliteta pakuje se i isporučuje u:

  • srednjim otvorenim plitkim letvaricama (JUS D.F1.021);
  • velikim otvorenim plitkim letvaricama (JUS D.F1.022);
  • velikim otvorenim plitkim letvaricama (JUS D.F1.045);
  • kosim letvaricama (JUS D.F1.030).

Isporuka stonog grožđa u rasutom stanju (rinfuza) nije dozvoljena. Prilikom slaganja grozdova u letvarice treba obratiti pažnju da oni ne sabijaju i ne gnječe. Peteljka treba da strči sa gornje strane tako da se grozdovi mogu uhvatiti i izvlačiti.

Ukoliko se želi postići bolje lice, onda se grozdovi slažu tako da drška dođe dole a sa lica se nalaze dobro razvijene i obojene bobice.

Ambalaža treba da bude ravnomerno napunjena i ne sme biti praznih prostora, naročito u uglovima. Grozdove ne treba pritiskivati. Ako se grožđe prisilno slaže i pritiskuje bobice na grozdovima pucaju, takva roba ne može da podnese transport i mnogo gubi u kvalitetu i izgledu. Prilikom pakovanja grozdove treba hvatati za peteljku ili celom šakom, da bi se sačuvalo što više pepeljka na njima, jer on predstavlja dobru zaštitu bobicama od prodiranja mikroorganizama — uzročnika kvarenja. Letvarice treba napuniti da ruba, tako da se prilikom slaganja jedne na drugu grozdovi ne gnječe i ne povređuju.

Prema odredbama Pravilnika (član 20) stono grožđe se u prometu na malo može pakovati i stavljati u promet i u drugoj ambalaži od pogodnog materijala (kartonske kutije, kese od plastičnih masa, hartije, mrežaste vrećice i slično).

Prema odredbama Pravilnika (član 21, 64, 65. i 66) u svakoj jedinici pakovanja stono grožđe mora biti istog porekla, berbe, sorte, kvaliteta i određene krupnoće (težine) grozdova.

Prema odredbama Pravilnika (član 22, 65. i 66) deklaracija na svakoj jedinici pakovanja stonog grožđa mora sadržati sledeće podatke:

  • naziv (ime) i sedište proizvođača odnosno isporučioca;
  • kvalitet („ekstra“, „I“, „II“);
  • sortu („julski muskat“, „smederevka“, „hamburg-muskat“, „prokupac“, „plovdina“ i sl.);

Ostale podatke iz člana 22. nije obavezno označavati, osim vrste voća — „stono grožđe“ na zatvorenim pakovanjima.

Ovi podaci treba da budu označeni na etiketi ili nalepnici koja se pričvršćuje sa prednje strane letvarice.

Ukoliko je stono grožđe pakovano u kese od plastičnih masa, hartije, mrežaste vrećice i slično, radi prodaje po sistemu samousluživanja, onda navedene podatke nije obavezno označavati na svakom od njih, već je dovoljno da se na pregradi (boksu) u kojoj se nalazi tako pakovana roba označi kvalitet i sorta grožđa.

Prema odredbama Pravilnika (član 22) podaci o kvalitetu („ekstra“, „I“ ili „II“) i oznaka sorte moraju biti istaknuti na robi koja je izložena prodaji na malo.

Uslovi za očuvanje kvaliteta i svojstava. Grožđe je, zavisno od sorte i stepena zrelosti, dosta osetljivo i ne može se dugo očuvati u ispravnom stanju, ako se ne obezbede odgovarajući uslovi. S obzirom na veliku proizvodnju grožđa kod nas, održavanje u svežem stanju i snabdevanje tržišta svežijim grožđem van sezone sazrevanja ima veliki privredni značaj.

Čuvanje manjih količina grožđa za lokalno tržište. Grožđe namenjeno dužem čuvanju treba da je zrelo, sa čvrstom opnom i zdravo. Veću sposobnost čuvanja imaju grozdovi koji su retki i rastresiti. Takvi su grozdovi stonih sorti, kao što su afus-ali, razne vrste drenka, ćilibarka, i druge. Grožđe ovih sorti je kvalitetno, ima čvrste bobice i debelu pokožicu i najpodesnije je za čuvanje.

Ako su jeseni suve i grožđe zdravo, onda se mogu čuvati i smederevka, prokupac i drugo grožđe.

Grožđe namenjeno čuvanju u svežem stanju treba brati sa viših terena, pošto je ono, obično, zdravo i zrelo. Takođe je bolje grožđe sa starijih i manje bujnih čokota, nego sa mladih i bujnih.

Prilikom berbe grozdova za čuvanje treba paziti da se bobice ne povrede a, ukoliko je moguće, da se na njima sačuva i voštana prevlaka (pepeljak). Grozdove treba odsecati sa delićima lastara, koji sprečavaju preterano sušenje grožđa. Zbog toga se negde presek ovih lastara zaliva crvenim voskom.

Ubrano grožđe se još u vinogradu stavlja u korpe ili plitke sandučiće i u njima prenosi u skladište. Preporučljivo je da se grozdovi izvesno vreme izlažu suncu a zatim ih treba očistiti od natrulih i povređenih bobica i tek onda skladištiti. Ovako poređano grožđe u plitkim sandučićima nosi se na tavan, u šupu, suv podrum ili druge prostorije koje se mogu zatvoriti i provetravati.

Prostorija za čuvanje svežeg grožđa treba da bude suva, čista, okrečena i sumporisana. U ovakvim prostorijama, uz redovno kontrolisanje stanja, uskladišteno grožđe može se čuvati do januara pa i duže ako su uslovi naročito povoljni.

Grožđe se može čuvati i ako se grozdovi seku zajedno sa oko 40—50 cm loze, pa se nekoliko takvih loza, odnosno grozdova vezuje u „evenku“ i veša ispod nadstrešnice. Kad nastupe mrazevi treba ih premestiti u neku prostoriju kao što je šupa, tavan, a najbolje u suv podrum. Za vreme čuvanja treba da se obezbedi provetravanje a grozdovi treba da se češće nadgledaju i čiste od natrulih bobica. Na ovaj način grožđe se može očuvati do februara.

Veće količine grožđa mogu se čuvati ređanjem na stalaže. Za ovakvo čuvanje grožđa skladište treba da je od čvrstog materijala i da ne podleže uticajima spoljne temperature vazduha. Po policama se ređaju grozdovi ubrani zajedno sa delićima loze. Grozdovi na rešetkastim policama treba da vise slobodno ali treba da budu tako razređeni da se ne dodiruju. Ako se uredno nadgledaju i odbacuju natrule bobice, grožđe se može na ovaj način očuvati i do maja. Grožđe očuva boju i ukus a jedino ispari voda usled čega se bobice nešto smežuraju.

Manje količine grožđa se, takođe, mogu čuvati u sanducima sa mekinjama ili strugotinom. Na dno sanduka stavi se sloj strugotine ili mekinja, pa se ređaju grozdovi tako da se ne dodiruju. Ovako poređani grozdovi se pokriju slojem strugotine, odnosno mekinja. Zatim se ređa sloj grožđa, sloj strugotine, odnosno mekinja, sve dok se sanduk ne napuni. Sanduk sa grožđem treba staviti u prostoriju koja je zaštićena od niskih temperatura i izmrzavanja.

Čuvanje u hladnjačama većih količina grožđa za tržište. Za čuvanje u hladnjačama uzima se grožđe visokokvalitetnih sorti koje, pored ostalog, ima i svojstva da se dobro održava u skladištu. Najpodesnije su sorte afus-ali, valandovski drenak, zimsko belo, hamburg-muskat i prokupac. Grožđe koje treba da se čuva u hladnjači mora biti kvalitetno, skoro zrelo i bez ikakvih oštećenja. Nije podesno ni nedovoljno zrelo ni prezrelo grožđe, već mora imati optimalnu zrelost. U hladnjaču se unosi samo suvo grožđe, ubrano po lepom vremenu. Posle berbe i prethlađivanja treba ga u najkraćem vremenu uneti u rashladnu komoru.

Prethlađivanje se postiže u samoj komori hladnjače gde se čuva, posebnoj komori za rashlađivanje, a u slučajevima kad je hladnjača udaljena od vinograda prethlađivanje se može izvršiti i u samom transportnom sredstvu (vagon-hladnjača, kamion-hlađnjača). Važno je da se grožđu što pre oduzme toplota, ali i da se ne izloži suviše niskoj temperaturi na kojoj bi došlo do izmrzavanja. Za prethlađivanje je podesna ambalaža koja obezbeđuje cirkulaciju hladnog vazduha kroz upakovani proizvod, kao što su letvarice sa ređim daščicama i slično.

Veoma je važno da se u hladnjači održava stalna temperatura i relativna vlažnost vazduha. Smatra se da najviše odgovara temperatura između —0,5° i —1°C uz relativnu vlažnost vazduha 85—92 odsto. Pod ovim uslovima grožđe se može održati četiri do pet meseci.

S obzirom na to što postoje uzročnici kvarenja grožđa koji se razvijaju na niskim temperaturama, potrebno je vršiti fumigaciju komore sumpor-dioksidom (SO2), svakih desetak dana u trajanju od 20 do 30 minuta i to koncentracijama oko 0,25% SO2 računato na 1 m3 slobodnog vazduha. Doziranju SO2 treba obratiti posebnu pažnju da ne bi došlo do većih ozleda na grožđu.

U toku skladištenja grožđe gubi vodu, šećere i kiseline. Prema Bottini-u grožđe koje se čuva na temperaturi od +1° do +2°C za 60 dana gubi vodu oko dva puta više na vazduhu sa relativnom vlažnošću od 70—75%, nego na više zasićenom vazduhu.

Najveće opasnosti u skladištu za grožđe predstavljaju krunjenje, opadanje zrna i širenje plesni. Ako je prošlo više vremena od berbe do skladištenja grožđa, primećuje se jače opadanje bobica sa peteljki.

Na bobicama se nalaze, u manjoj ili većoj meri, prouzrokovači plesni Penicilliuma i drugih, a razmnožavanje je utoliko jače ukoliko ima više oštećenih bobica iz kojih curi sok i ukoliko je vazduh vlažniji. Otuda je veoma značajno ustanoviti vlažnost koja bi bila nepodesna za razvoj plesni i sprečavala gubitak vode.

U toku skladištenja može na grožđu da dođe do nepoželjnih promena (trulež, crnjenje bobica, plesan i sl.), pa ga treba što češće kontrolisati i izdvajati oštećene bobice i grozdove. Na taj način će se zaštititi zdrava roba, koja se inače od bolesne lako inficira.

Glavni prouzrokovač truleži grožđa u hladnjačama je Botrytis cinerea, koji se javlja usled vlažnosti grozdova i ređe fumigacije. Obolele bobice se odvajaju od peteljke i postaju meke i vodnjikave.

Grožđe u hladnjači napada i tzv. zelena plesan (Penicillium) i to na površinskim delovima bobica gde se stvara plesan a tkivo se raspada.

Čuvanje u maloprodaji. Pošto je grožđe dosta osetljivo i u prodavnicama najčešće nisu povoljni uslovi na kojima se grožđe može održati u svežem stanju, prodaji treba izlagati samo one količine koje se mogu prodati u toku jednog ili dva dana.

Pri izlaganju prodaji na malo (letvarice, boksovi i sl.) treba nastojati da u svakoj jedinici ambalaže ili pregradi bude grožđe iste sorte i kvaliteta. Pred izlaganje prodaji treba još jednom robu pregledati i odstraniti delove grozdova ili cele grozdove ako ih je zahvatila trulež. Ako se prodaje pakovano u kesama od plastičnih masa, pakuje se pred izlaganje prodaji a kese se perforišu da bi grožđe moglo da se provetrava.

Pri usluživanju potrošača grozdove treba pažljivo hvatati za dršku ili eventualno cele grozdove, bez pritiskivanja.

Jagode (vrtne jagode)

Značaj za trzište i hranljiva vrednost jagoda. Za ishranu se koriste plodovi raznih sorti jagoda (Fragaria vesca L.)

Zbog specifičnog prijatnog’ mirisa i ukusa i ranog prispevanja na tržište jagode su veoma cenjeno voće. Javljaju se u prometu kao jagode za stonu potrošnju i za industrijsku preradu.

Plodovi jagoda su veoma nežni i osetljivi tako da dosta teško podnose transport i kod nas se uglavnom gaje u prigradskim rejonima.

Najvažniji proizvođački rejoni su okolina Smedereva i Grocke.

Jagode imaju izražen ukus i specifičnu aromu zavisno od sorte i stepena zrelosti. Plodovi mogu biti čvrsti ili nežni i veoma osetljivi.

Plodovi jagoda se smatraju sitnim ako im je prečnik ispod 15 mm, srednje krupnim ako je prečnik od 15—25 mm i krupnim ako prečnik iznosi preko 25 mm.

Zavisno od sorte, plodovi jagoda mogu biti okruglastog, srcolikog ili duguljastog oblika, a boja može biti bledocrvena, izrazito crvena, tamnocrvena. Na tržištu se najviše cene jagode koje imaju plodove sa izraženom bojom i krupnoćom, svojstvenim za sortu, sa čvrstim voćnim mesom. Jagode sa neizraženom bojom i sa nerazvijenim plodovima, kao one čije je meso već omekšalo, teško mogu naći kupca. O tome treba voditi računa prilikom pripreme jagoda za tržište.

Od hranljivih sastojaka jagode sadrže najviše ugljenih hidrata, uglavnom šećera (7%), belančevina (0,8%) i masti (0,6%); 100 grama jagoda daje 40 kalorija. U jagodama ima najviše vitamina C (60 mg) i nešto vitamina B1 (0,03 mg), B2 (0,05), PP (0,4 mg) računato na 100 grama plodova. Od mineralnih sastojaka najviše ima kalijuma, kalcijuma, fosfora, magnezijuma, gvožđa i dr. Količinski odnos kalcijum : fosfora je 1,15.

Berba i priprema za tržište. Od vremena obavljanja berbe umnogome zavisi kvalitet i trajnost jagoda. Prerano obrani plodovi nemaju odgovarajući kvalitet i sastav posle berbe veoma loše dozrevaju a gubici su veliki. Takođe, ako su plodovi prezreli i mekani veoma su osetljivi na mehaničke povrede u toku berbe i prevoza do tržišta pa se veoma brzo kvare. Stoga jagode treba brati nešto ranije, pre nastupanja pune zrelosti. ako su otprilike 3/4 površine plodova sa izraženim rumenilom, a svega oko 1/4 površine je zelene boje. Osim toga, jagode prispele za berbu imaju harmoničan slatko-nakiseo ukus a meso ploda je mirišljavo i nešto omekšalo.

Jagode treba brati ujutru pre nego što se plodovi zagreju i to po suvom vremenu, a ne po kiši jer je onda brzo kvare. Pošto svi plodovi ne zru odjednom, berbu treba obaviti dva do tri puta.

Berba jagoda se obavija ručno i to sa peteljkom i lisnatom čašicom, jer ako se peteljka odvoji onda se voćno meso povređuje i brzo kvari, Zbog toga pravilnik propisuje da jagode moraju biti sa čašicom i skraćenom peteljkom. Peteljka se zahvati prstima, palcem i kažiprstom, i noktom prekine ili se odseče makazama bez šiljastih vrhova. Ovako ubrani plodovi se spuštaju u pripremljene korpice ili štajgne i to tako da se plodovi ne dodiruju prstima. S obzirom na veliku osetljivost jagoda, potrebno je ubrane plodove stavljati u ambalažu u kojoj se i isporučuju, jer bi se presipanjem iz jednog pakovanja u drugo jagode veoma oštetile i gnječile. Zato je još u toku berbe potrebno izvršiti sortiranje po krupnoći, jer pravilnik propisuje i veličinu za jagode ekstra i I kvaliteta.

Jagode, bilo da su ubrane ujutru ili posle podne, pošto su se rashladile, treba do isporuke čuvati u hladnijim prostorijama ili makar u hladovini. jer svako zagrevanje utiče na njihovu trajnost.

Raspoznavanje plodova važnijih sorti jagoda.

Madam muto ima plodove veoma krupne, okruglastog nepravilnog oblika sa izraženim rebrima. Boja plodova je bledocrvena. Meso ploda je crvene boje, sočno i nešto šupljikavo. Ukusa je slatko-nakiselog i spada u sorte osrednjeg kvaliteta. Plodovi sadrže dosta vode. Pošto su krupni i često padaju na zemlju, dosta se prljaju, naročito ako je u doba sazrevanja kišovito vreme. Madam muto se odlikuje velikom rodnošću. Kod nas je najviše zastupljena u jagodnjacima. Spada u pozne sorte. Prispeva za berbu početkom juna.

Gem ima plodove srednje krupne i crvene. Ukus je slatko-nakiseo i bez izražene arome, te se smatra da je osrednjeg kvaliteta. Karakteristično je za ovu sortu što plodovi sazrevaju skoro u toku čitavog leta.

Jokunda ima plodove srednje krupne i izdužene, pravilno-kupaste. Boja plodova je crvena i to dosta intenzivna, tako da lepo izgledaju. Ukusa je prijatnog i aromatičnog, pa se ubraja među najkvalitetnije jagode. Zbog lepog izgleda plodova veoma je cenjena sorta jagode. Ubraja se u srednje rane sorte jer sazreva u drugoj polovini maja i prvoj polovini juna. Pogodna je za stonu potrošnju, a naročito za proizvodnju slatka i džema.

Maherausova rana ima plodove osrednje krupnoće i konusnog oblika. Plodovi su veoma prijatnog ukusa i crvene boje. Ubraja se u rane sorte, jer sazreva u prvoj polovini maja; u našim uslovima to je najranija sorta. Glavni proizvođački rejoni se nalaze oko velikih gradova, odnosno potrošačkih centara.

Nemačka selekcija 107 ima plodove srednje krupne, pravilno-kupastog oblika i veoma ujednačene veličine. Boja plodova je karmin-crvena, te su plodovi veoma lepi. Meso ploda je čvrsto, te ove jagode najbolje podnose transport. Ukus je prijatan sa izraženom aromom, sličnom šumskoj jagodi. Spada u srednje rane sorte, jer sazreva odmah iza najranijih (Maherausova rana). Berba se obavlja počev od sredine maja. S obzirom da su peteljke čvrste, dugačke i uspravne plodovi se malo ili uopšte ne prljaju. Ima sva kvalitetna svojstva — lep izgled, prijatan aromatičan ukus i rano zri pa se gaji oko većih potrošačkih centara.

Nemačka selekcija 108 ima plodove osrednje krupnoće, nepravilnog oblika sa karakterističnim zelenim vrhom, što umanjuje vrednost ploda. Boja plodova je karmin-crvena. Meso ploda je čvrsto, prijatnog i aromatičnog ukusa. Spada u srednje pozne sorte jagoda. Zbog slabe bujnosti plodovi u prvoj godini roda polegnu po zemlji i dosta se prljaju.

Pobednik ima srednje krupne plodove, okruglaste i pravilnog oblika. Boja zrelog ploda je crvena. Rađa obilno i redovno. Za berbu prispeva početkom juna. Ubraja se u sorte sa vrlo dobrim kvalitetom plodova.

Komsomolka ima veoma krupne plodove crvene boje. Meso ploda je crvenkasto i veoma ukusno. Spada u sorte vrlo dobrog kvaliteta. Za berbu prispeva sredinom juna.

Lepotica Zagorja ima krupne plodove tamnocrvene boje. Boja mesa je crvena. Spada u sorte sa dobrim kvalitetom plodova. Za berbu prispeva krajem maja i početkom juna.

Saksonka ima plodove srednje krupne i crvene. Boja voćnog mesa je crvena. Smatra se sortom sa vrlo dobrim kvalitetom plodova. Za berbu prispeva u julu.

Nemecrpka ima plodove srednje krupne i crvene. Boja voćnog mesa je svetlocrvena. Ubraja se u sorte sa vrlo dobrim kvalitetom plodova. Za berbu prispeva od juna do septembra (mesečarka).

Erfurtski džin ima plodove veoma krupne i smatra se sortom sa najkrupnijim plodovima. Zbog veličine plod je često deformisan i iskrivljen. Ukusa je slabo slatkog i veoma prijatnog, zbog čega se na tržištu veoma ceni. Naročito su plodovi podesni za stonu potrošnju.

Ostale sorte jagoda, kao što su regina, senga, talisman, podesne su za preradu u razne proizvode od jagoda (džemovi, smrznute jagode i slično).

Minimalni uslovi za stavljanje u promet. Prema odredbama Pravilnika (član 15) jagode koje se stavljaju u promet moraju ispunjavati sledeće uslove:

  • da su zrele;
  • da su sveže;
  • da nisu zaprljane, ovlažene i natrule;
  • da ne sadrže ostatke sredstava za zaštitu bilja u količinama koje mogu biti štetne po zdravlje;
  • da nemaju stran i neugodan miris i ukus i da ne sadrže strane primese;
  • da nemaju naprsline, uboje, oštećenja od štetočina, bolesti, mraza i mehaničkih povreda, kao ni druge nedostatke koji mogu uticati na pogoršanje kvaliteta, osim što je dozvoljeno da jagode I kvaliteta mogu imati do 2% kvarnih, a jagode II kvaliteta do 10% prezrelih plodova.

Zrelim jagodama u prometu na malo smatraju se one koje imaju oblik, razvijenost u boju karakteristične za sortu i prijatan ukus i miris.

Svežim jagodama smatraju se one koje nisu smežurane i koje imaju normalan izgled i čvrstinu voćnog mesa.

U svakoj jedinici pakovanja jagode moraju biti istog porekla, berbe, sorte i kvaliteta i odgovarajuće veličine prečnika, odnosno krupnoće.

Pored navedenih, jagode moraju ispunjavati i druge posebne uslove propisane za pojedine kvalitetne kategorije (član 69. 70. i 71. Pravilnika).

Razvrstavanje na kvalitetne kategorije. Prema odredbama Pravilnika (član 16. i 68) jagode se prema kvalitetu plodova stavljaju u promet kao ekstra kvaliteta, I kvaliteta i II kvaliteta.

Kvalitet jagoda utvrđuje se prema sorti, zrelosti, veličini odnosno prečniku i drugim svojstvima karakterističnim za jagode.

Ekstra kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17. i 69) jagode ekstra kvaliteta moraju imati oblik, razvijenost i boju karakteristične za odnosnu sortu, moraju biti bez ikakvih mana. sa čašicama i skraćenom peteljkom.

Plodovi jagoda ekstra kvaliteta moraju biti bez čestica zemlje.

Prečnik ploda krupnih i srednje krupnih sorti mora iznositi najmanje 30 mm, a ostalih — najmanje 20 mm.

Krupne plodove imaju jagode sledećih sorti: madam muto, erfurtski džin, komsomolka i lepotica Zagorja, a srednje krupne: gem, jokunda, maherausova rana, nemačka selekcija 107 i 108, pobednik, saksonka i nemecrpka.

U jedinici pakovanja do 5% od broja ili težine plodova može odstupati od uslova propisanih za ekstra kvalitet, ali kvalitet tih plodova mora da odgovara uslovima propisanim za I kvalitet.

I kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17. i 70) jagode I kvaliteta moraju imati približno isti oblik, veličinu i boju kao i jagode ekstra kvaliteta.

Plodovi jagoda ovog kvaliteta mogu biti sa sasvim neznatnim česticama zemlje. Prečnik ploda krupnih i srednje krupnih sorti mora iznositi najmanje 25 mm, a ostalih — najmanje 15 mm.

U jedinici pakovanja može do 10% od težine jagoda odstupati od uslova propisanih za I kvalitet, s tim da u tih 10% može biti do 2% kvarnih plodova.

II kvalitet. U jagode II kvaliteta razvrstavaju se svi plodovi koji ne ispunjavaju uslove propisane za ekstra i I kvalitet.

Jagode II kvaliteta mogu imati manji prečnik od 15 mm. U jedinici pakovanja može do 20% plodova biti bez čašice i peteljki, kao 1 do 10% prezrelih plodova.

Pakovanje i deklaracija. Prema odredbama Pravilnika (član 72) jagode se pakuju i isporučuju u sledećoj ambalaži:

  • male otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.020);
  • korpice za jagode (JUS D.F1.046).

Pri isporuci jagoda pakovanih u malim otvorenim plitkim letvaricama, letvarice moraju biti u ramovima (JUS D.F1.033).

Prema odredbama Pravilnika (član 20) jagode se u prometu na malo mogu pakovati i stavljati u promet i u drugoj ambalaži od pogodnog materijala (kartonske kutije, kese od plastičnog materijala. hartije i sl.).

Prema odredbama Pravilnika (čl. 21, 69, 70. i 71) u svakoj jedinici pakovanja jagode moraju biti istog porekla, berbe, sorte, kvaliteta i odgovarajuće krupnoće.

Pri pakovanju u letvarice i korpice jagode se najpre slažu u uglove, da bi se prostor što bolje ispunio, a zatim se pakuju tako da se obezbeđuje zaštita upakovanih plodova prilikom slaganja letvarica i korpica. Letvarice moraju biti dovoljno napunjene.

Preporučuje se da se pri slaganju pakovanja sa jagodama prvi red izdigne od poda, da među slogovima ima dovoljno prostora za provetravanje. Ukoliko roba nije u zatvorenom skladištu, treba gornji red pokriti hartijom. Nije obavezno, ali je preporučljivo, da se unutrašnjost ambalaže obloži čistom bezmirisnom hartijom ili pergamin-hartijom.

Prilikom usluživanja potrošača u maloprodaji za pakovanje jagoda ne sme se upotrebiti stara hartija (novine, papir od knjiga ili svezaka) i hartija koja je već bila upotrebljena.

Prema odredbama Pravilnika (član 22) deklaracija na svakoj jedinici pakovanja jagoda mora sadržati sledeće podatke:

  • naziv (ime) i sedište proizvođača odnosno isporučioca;
  • kvalitet („ekstra“, „I“ ili „II“);
  • sorta („gem“, „madam muto“ i sl.) j to samo za robu ekstra kvaliteta.

Ovi podaci treba da budu označeni na etiketi koja se lepi na stranicu letvarice ili korpice.

Ukoliko su jagode pakovane u kese od plastičnih masa, hartije i slično, radi prodaje po sistemu samousluge, onda navedene podatke ne treba stavljati na svako pojedinačno pakovanje, već je dovoljno da se na boksu u kojem se nalaze pakovanja označi kvalitet i eventualno sorta, ako je roba ekstra kvaliteta.

Prema odredbama Pravilnika (član 22, stav 2) podaci o kvalitetu i sorti jagoda (ako je ekstra kvalitet) moraju biti istaknuti i na robi koja je izložena prodaji, iako nije pakovana.

Uslovi za očuvanje kvaliteta i svojstava. Jagode su veoma osetljivo voće pa se mora obratiti posebna pažnja kako prilikom berbe, tako i kasnije u toku transporta, skladištenja i izlaganja prodaji. Potrebno je da se jagode beru rano ujutru dok se još nisu zagrejale i da se plodovi u što kraćem roku transportuju na tržište ili u komore za rashlađivanje, ako roba treba da se skladišti.

Smatra se da za skladištenje najbolje odgovaraju uslovi temperature između —0,5°C i +0,5°C i relativna vlažnost vazduha oko 85%.

Normalno zreli i čvrsti plodovi jagoda mogu se pod ovim uslovima očuvati do 30 dana.

Prilikom iskladištenja, jagode treba zagrevati na temperaturi oko + 7°C u trajanju od oko 16 časova, uz nešto nižu relativnu vlažnost vazduha (oko 80%). To se može postići i iskladištenjem jagoda u toku noći dok je vazduh još hladan, tako da se plodovi postepeno zagrevaju i na taj način otklanja opasnost brzog zagrevanja.

Zbog osetljivosti plodova, jagode treba skladištiti u tanjem sloju. Preporučljivo je da se sandučići i druga ambalaža sa jagodama pokriju celofanom ili celuloznim acetatom, koji smanjuju gubitak vode ali ga ne sprečavaju sasvim.

U maloprodaji, da bi se izbegli gubici, treba izlagati samo one količine jagoda koje se. mogu u toku dana prodati. Pre izlaganja, robu treba što bolje pregledati i izdvojiti sve trule i mnogo oštećene plodove. U jednom pakovanju, odnosno pregradi, moraju se izlagati prodaji samo jagode iste sorte i kvaliteta. Prilikom usluživanja potrošača jagode treba pažljivo zahvatiti da se ne bi gnječile.

Maline

Značaj za trzište i hranljiva vrednost. Za ishranu se koriste plodovi raznih sorti maline (Rubus idaeus L.). Malina je veoma cenjena zbog prijatnog, aromatičnog i osvežavajućeg ukusa i mirisa i. to kao desertno voće i kao veoma važna sirovina za proizvodnju malinovog sirupa, voćnih sokova, osvežavajućih voćnih napitaka, slatka, voćnog želea, kandiranog voća, smrznutih malina i kao dodatak voćnim prerađevinama radi oplemenjivanja ukusa i mirisa S obzirom na skromne zahteve u pogledu zemljišta i drugih uslova, i pošto malina uspeva u planinskim predelima i rađa već u drugoj godini posle sađenja, u našoj zemlji postoje velike mogućnosti za njeno gajenje. Računa se da se kod nas malina gaji na oko 4.000 hektara, a najvažniji proizvođački rejoni su okolina Valjeva i čačka. Prosečni prinos je oko 3.000 kg malina po hektaru, a godišnja proizvodnja oko. 12.000 tona. Plodovi maline se smatraju sitnim ako im je prečnik ispod 10 mm, srednje krupnim prečnika od 10—15 mm, a krupnim ako im je prečnik iznad 15 mm.

Boja plodova maline, zavisno od sorte, može biti crvena, purpurna ili crna. Malina ima specifičan prijatan ukus i dosta izraženu aromu.

Maline su dosta kalorične; 100 grama plodova daje 40 kalorija. Od hranljivih sastojaka malina sadrži najviše ugljenih hidrata i to šećera (oko 8%), belančevina (oko 1%) i masti (oko 0,6%). Zbog sadržaja limunske, jabučne i drugih voćnih kiselina malini se pridaju i neka dijetetska i lekovita svojstva. Po sadržaju vitamina malina je siromašnija od drugog voća; najviše ima vitamina C (13—20 mg), računato na 100 grama plodova, a sadrži i nešto vitamina B1, B2, PP i dr. Od mineralnih sastojaka sadrži znatne količine kalijuma, kalcijuma, fosfora, gvožđa i dr. Količinski odnos kalcijum: fosfor je 1,3.

Zbog skladnog količinskog odnosa odnosno podesne razmere šećera kiselina (8:1,6) malina ima osvežavajući ukus. S obzirom na mali sadržaj belančevina (1%) malinama se pridaje značaj u dijetalnoj ishrani (oboljenja bubrega, reume i sl.).

Najbolji kvalitet, svojstva i biološku vrednost imaju zrele maline to dok su još sveže — odmah posle berbe. Zato ih treba konzumirati što pre posle berbe. S obzirom na dosta izraženu kiselost dobro je da se maline pospu šećerom.

Berba i priprema za tržište. Od vremena kada se obavlja berba mnogo zavisi kvalitet i trajnost malina. Nezreli plodovi nemaju kvalitet, svojstva i ukus maline. 3erbom prezrelih, već omekšalih malina, dolazi do gubitaka, jer plodovi padaju i ne mogu da podnesu transport. Maline su prispele za berbu kad dobiju lepu crvenu boju, svojstvenu za ovo voće, kad se plodovi lako odvajaju od čašice-cvetne lože, ali se ne gnječe, i kad postignu odgovarajući ukus, to jest slast. Maline namenjene prodaji na lokalnom tržištu mogu da se beru potpuno zrele, a za isporuku na udaljenija tržišta treba ih brati pre pune zrelosti ali tek kad dobiju pravu veličinu i boju svojstvenu za sortu.

Maline treba brati bez listića i bez drške. Plod se obuhvati sa tri prsta i povuče sa drške tako da ostane čist plod. Pošto malina ne podnosi preručivanje iz jedne ambalaže u drugu, preporučljivo je da se odmah, još prilikom berbe, stavlja u ambalažu u kojoj se isporučuje, Zbog toga još u toku berbe treba sortirati i izdvajati sve oštećene i prezrele plodove, jer oni mogu nepovoljno da utiču na zdravu robu. Prilikom berbe treba obratiti pažnju da u maline ne upada lišće, peteljke i druge strane primese.

Berbu treba obavljati ujutru pre nego što se plodovi zagreju ili posle podne kad se rashlade od dnevne toplote. U svakom slučaju treba izbegavati berbu po kiši ili posle kiše, jer se mokri plodovi u kratkom remenu pokvare.

Berba malina se obavlja, uglavnom, počev od kraja juna pa sve do avgusta, zavisno od sorte. Pošto svi plodovi ne sazrevaju odjednom, berba se obavlja u više navrata i to svaki drugi ili treći dan.

Maline se u običnim uslovima transporta i uskladištenja ne mogu održati u ispravnom stanju više od 3—4 dana, pa ih odmah posle berbe treba transportovati u mesto opredeljenja. Ukoliko se raspolaže kamionima-hladnjačama treba ih koristiti za transport malina da bi se povećala njihova trajnost.

Raspoznavanje plodova važnijih sorti malina. Plod maline je složeni plod, tj. sastavljen je od velikog broja koštunica koje sačinjavaju jednu celinu (plod). Plodovi se razlikuju kako po obliku i veličini, tako i po ukusu, zavisno od sorte.

Valjevka ima srednje krupne plodove, okruglastog oblika i crvene boje koja nije tako izražena kao kod drugih sorti. Plod je dosta čvrst i dobro podnosi transport. Ukus je sladak i prijatan i sa nešto izraženom aromom. Ova se malina veoma ceni zbog krupnoće plodova i zadovoljavajućeg ukusa, mada je prosečnog kvaliteta. Jedina mana joj je što nema izraženu boju ploda i sok joj je slabo obojen. Najvažniji proizvođački rejon je okolina Valjeva. Spada u rane sorte i prispeva za berbu u drugoj polovini juna.

Čačanka (jelička) ima srednje krupne plodove, koji su jasno crvene boje i lepši od valjevke. Plodovi su dosta meki i sočni i ne podnose transport. Ukus je slatko-nakiseo i aromatičan, ali znatno zaostaje od prethodne sorte. Ima manji značaj za stonu potrošnju. Pošto je sok dobro obojen, ova sorta maline se veoma ceni za preradu, naročito za proizvodnju malinovog sirupa. Najvažniji proizvođački rejon je okolina čačka. Spada u srednje rane sorte; prispeva za berbu krajem juna.

Lojd džordž ima veoma krupne plodove (od 1,7 — 3,2 grama) i izduženog oblika. Boja plodova je svetlocrvena. Plodovi su sočni, čvrsti, prijatnog i aromatičnog ukusa. Daje dve berbe godišnje i to početkom jula i u toku septembra. Lako se bere, a ponekad se u toku berbe kruni. Spada u sorte dobrog kvaliteta.

Maling promajz ima plodove izrazito krupne čak i do 6 grama, tako da je po veličini plodova vodeća sorta. Oblik plodova je nešto izdužen i zatupast. Boja je crvena do svetlocrvena, a vrh ploda je često nedozreo i svetlije boje. Plodovi su sočni, sladunjavog ukusa, skoro neharmoničnog i sa izraženom aromom. Ubraja se u visokokvalitetne sorte maline. Berba se obavlja početkom jula; spada u rane sorte malina. Plodovi su prilikom berbe dosta čvrsti, ali ubrzo omekšaju.

Malboro ima plodove dosta krupne sa sitnim košticama. Plod je težak oko 2,5 grama. Oblik plodova je okruglast. Plod je dosta čvrst i sočan. Ukus je sladak i sa izraženom aromom. Boja ploda je ružičasto- crvena. Sok je relativno slabo obojen. Spada u rane sorte malina.

Superlativ ima plodove veoma krupne i izduženog oblika. Ukus je prijatan i sa dosta izraženom aromom. Svojstva ove sorte su i što su plodovi ujednačene krupnoće i crvene boje. Spada u rane sorte malina.

Njuburg ima plodove krupne ili veoma krupne, zavisno od uslova pod kojima se završava zrenje i rastenje plodova do zrenja. Plod je crvene boje. Meso ploda je čvrsto i plod se dugo održi na grani, do potpunog zrenja. Dosta se teško bere. Ukus i miris ploda su zadovoljavajući. Spada u srednje rane sorte.

Rubin ima krupne plodove konusnog oblika. Boja ploda je karmin-crvena, a potpuno zreli plodovi su tamnije boje. Plod je veoma sočan, ali i dosta čvrst pa dobro podnosi transport. Spada u kvalitetnije sorte malina zbog izraženog prijatnog mirisa i arome. Lako se bere i ne kruni se u toku berbe. Spada u srednje rane sorte.

Slatka iz Meca ima plodove veoma krupne. Boja plodova je žuta a voćnog mesa zelenkasta. Ubraja se u sorte sa vrlo dobrim kvalitetom plodova. Za berbu prispeva u vremenu od kraja jula do kraja oktobra.

Ostale sorte imaju manji značaj za našu trgovinu i proizvodnju, i uglavnom ukupan rod potroše sama domaćinstva.

Minimalni uslovi kvaliteta za stavljanje u promet. Prema odredbama Pravilnika (član 15) maline koje se stavljaju u promet moraju ispunjavati sledeće uslove:

  • da su zrele;
  • da su sveže;
  • da nisu zaprljane, ovlažene i natrule;
  • da ne sadrže ostatke sredstava za zaštitu bilja u količinama koje mogu biti štetne po zdravlje;
  • da nemaju stran i neugodan miris i ukus i da ne sadrže strane primese;
  • da nemaju naprsline, uboje, oštećenja od štetočina, bolesti, mraza i mehaničkih povreda, kao ni druge nedostatke koji mogu uticati na pogoršanje kvaliteta.

Zrelim malinama u prometu na malo smatraju se one čiji plodovi imaju oblik, razvijenost, boju 1 ukus karakteristične za zrelu malinu.

Svežim malinama smatraju se plodovi koji imaju normalan izgled i čvrstinu a nisu smežurani i sasušeni.

U svakoj jedinici pakovanja maline moraju biti istog porekla, berbe, sorte i kvaliteta.

Pored navedenih, maline moraju ispunjavati i druge posebne uslove propisane za pojedine kvalitetne kategorije (član 74, 75. i 76. Pravilnika).

Razvrstavanje na kvalitetne kategorije. Prema odredbama Pravilnika (član 16. i 73) maline se prema kvalitetu plodova stavljaju u promet kao ekstra kvaliteta, I kvaliteta i II kvaliteta.

Kvalitet malina utvrđuje se prema sorti, zrelosti, veličini, odnosno krupnoći i drugim svojstvima karakterističnim za maline.

Ekstra kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17. i 74) maline ekstra kvaliteta moraju imati oblik, razvijenost i boju karakteristične za odnosnu sortu d moraju biti ujednačene po veličini, obliku, zrelosti i boji i bez čašice.

U jedinici pakovanja do 5% od broja ili težine plodova može odstupati od propisanih uslova za ekstra kvalitet, ali kvalitet tih plodova mora ispunjavati uslove propisane za maline I kvaliteta.

I kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17. i 75) maline I kvaliteta moraju biti pravilno razvijene, ujednačene po veličini i zrelosti i sa izraženom bojom karakterističnom za odnosnu sortu.

Maline ovog kvaliteta mogu sadržati do 5% plodova sa čašicom.

U jedinici pakovanja do 10% od broja ili težine plodova može odstupati od uslova propisanih pravilnikom za I kvalitet, ali kvalitet tih plodova mora ispunjavati uslove propisane pravilnikom za maline II kvaliteta.

II kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17. i 76) maline II kvaliteta mogu biti neujednačene zrelosti i mogu da sadrže do 10% plodova sa čašicom.

U jedinici pakovanja do 10% od broja ili težine plodova može odstupati od uslova propisanih pravilnikom za maline II kvaliteta, ali moraju odgovarati minimalnim uslovima kvaliteta (član 15), to jest moraju biti upotrebljivi za ishranu.

Pakovanje i deklaracija. Prema odredbama Pravilnika (član 77) maline se pakuju i isporučuju u sledećoj ambalaži; Maline ekstra i I kvaliteta u:

  • male plitke letvarice (JUS D.F1.020) koje moraju biti u ramovima (JUS D.F1.033);
  • korpice za jagode (JUS D.F1.046);
  • korpice za trešnje (JUS D.F1.047).

Maline II kvaliteta u:

  • male plitke letvarice (JUS D.F1.020), koje ne moraju biti u ramovima;
  • korpice za jagode (JUS D.F1.046);
  • korpice za trešnje (JUS D.F1.047).

Maline se pakuju slobodnim izručivanjem u pripremljenu ambalažu. S obzirom na osetljivost plodova, maline ne podnose česta preručivanja iz jedne ambalaže u drugu, pa je preporučljivo da se pakuju još u malinjaku odmah nakon berbe. Robu treba što manje doticati rukama. Ambalaža treba da bude ispunjena do te mere da se zatvaranjem ne povređuju plodovi. U toku pakovanja ambalažu treba malo protresti da bi se maline bolje složile.

Za oblaganje letvarica i korpica može da posluži raznovrstan materijal (pergamin-hartija, celofan, polietilen i sl.), ali se ne sme upotrebiti novinski papir i druga upotrebljavana hartija.

Prema odredbama Pravilnika (član 20) maline se u prometu na malo mogu pakovati i proizvoditi i u drugoj ambalaži od pogodnog materijala (kartonske kutije, kese od plastičnih masa, hartije i sl.).

Prema odredbama Pravilnika (član 21, 74. i 75) u svakoj jedinici pakovanja maline moraju biti istog porekla, berbe, kvaliteta, sorte, zrelosti i krupnoće (ekstra i I kvalitet).

Prema odredbama Pravilnika (član 22) deklaracija na svakoj jedinici pakovanja malina mora da sadrži sledeće podatke:

  • naziv (ime) i sedište proizvođača odnosno isporučioca;
  • kvalitet („ekstra“, „I“ ili „II“);
  • sortu („valjevka“, „superlativ“ i sl.) i to samo za robu ekstra kvaliteta.

Ostale podatke iz člana 22. nije obavezno označavati, osim vrste voća („malina“) za robu koja je u zatvorenom pakovanju.

Ovi podaci treba da budu označeni na etiketi ili nalepnici koja se pričvršćuje na čeonoj strani ambalaže.

Ukoliko su maline pakovane u kese od plastične mase, hartije;i slično, radi prodaje po sistemu samousluge, onda podatke iz deklaracije nije obavezno označavati na svakom od njih, već je dovoljno da se na boksu — pregradi u kojoj je roba izložena prodaji, označi kvalitet (ekstra, I ili II), a ako je roba ekstra kvaliteta onda se istakne i oznaka sorte.

Prema odredbama Pravilnika (član 22) podaci o kvalitetu maline moraju biti istaknuti i na robi koja je izložena prodaji na: malo, a ako je roba ekstra kvaliteta i podatak o sorti.

Uslovi za očuvanje kvaliteta i svojstava. Plodovi malina su veoma osetljivi, čak osetljiviji i od jagoda, pa je potrebno sa njima veoma pažljivo postupati u toku berbe, pakovanja i celokupne manipulacije. Maline se ne smeju skladištiti u običnim skladištima i na otvorenom prostoru; odmah posle berbe treba ih sortirati. pakovati i isporučiti na tržište.

U hladnjačama maline se mogu održati samo izvesno vreme, najduže do 20 dana. Najviše odgovaraju uslovi temperature između —0,5° do 0°C uz relativnu vlažnost vazduha u skladištu od 80—85%. Bolje se održavaju maline sa peteljkom i to obično 14—20 dana, a maline bez peteljki mogu se održati od sedam do deset dana. Za skladištenje u hladnjači plodovi treba da budu zreli ali i dovoljno čvrsti. Plodovi bez peteljki se dosta brzo kvare i u hladnjači, zbog napada plesni. U toku uskladištenja robu treba što češće kontrolisati i izdvajati sve oštećene plodove, jer mogu da .prenesu uzročnike plesni i na zdrave, pa može da dođe do velikih gubitaka.

U maloprodaji treba obratiti pažnju na kvalitet i ispravnost malina. Pre izlaganja prodaji robu treba dobro pregledati i izdvojiti sve kvarne i veoma oštećene plodove. U prodaji na malo treba izlagati samo one količine malina koje se mogu u toku dana prodati. U jednom pakovanju, odnosno pregradi, mogu se nalaziti samo maline iste sorte i kvaliteta. Kese od plastičnih masa u koje se pakuju maline moraju biti prethodno perforisane. Pri usluživanju potrošača maline treba pažljivo hvatati specijalnim kašikama podesnim za to i voditi računa da se me gnječe.

Kupine (kapinki, robidnice)

Značaj za tržište i hranljiva vrednost. Za ishranu u svežem stanju i za preradu koriste se plodovi kupine (Rubus fructicosus L.).

S obzirom na raznovrsnu primenu u proizvodnji raznih voćnih prerađevina kupina je dragocena sirovina i mnogo tražena. Kod nas se još uvek koriste plodovi divlje kupine koja daje kvalitetne plodove, samo je neophdno da se dobro organizuje berba i otprema do fabrike za preradu.

Plod kupine ima veoma dobra svojstva zbog osvežavajućeg i prijatnog ukusa i hranljive vrednosti. Posebno, zbog nekih specifičnih sastojaka kojima obiluje, kupina se smatra veoma korisnim voćem za ishranu dece i rekonvalescenata. Zbog izražene boje kupinov sok se upotrebljava radi korekcije boje i uopšte radi lepog izgleda proizvoda od maline i sličnih,

Kupine sadrže oko 20% suve materije. Od hranljivih sastojaka najviše su zastupljeni šećeri (6%), belančevine (0,9%) i masti (1%), a ostatak suve materije otpada na celulozu (9%); 100 grama kupina daje 87 kalorija.

Kupina sadrži najviše vitamina C (24 mg na 100 grama plodova), a sadrži i nešto vitamina B1, B2, PP i dr. Od mineralnih sastojaka u kupinama ima najviše kalijuma, kalcijuma, fosfora, magnezijuma, gvožđa i dr. Po sadržaju gvožđa kupina odskače od ostalih vrsta voća. te se preporučuje malokrvnim osobama. Količinski odnos kalcijum : fosfor je 0,5.

Berba i priprema za tržište. Berba kupina treba da se obavlja kada su plodovi postigli odgovarajuću tamnu boju i sladak ukus, to jest u punoj zrelosti. Berba se obavlja u više navrata jer kupine ne sazrevaju odjednom. Pošto su plodovi dosta osetljivi i ne podnose transport prilikom berbe treba ih stavljati u ambalažu u kojoj će se i isporučivati, kako se ne bi kasnije preručivali.

Prilikom berbe treba izvršiti i sortiranje — izdvajanje svetlocrvenih plodova, omekšalih i povređenih plodova, koji kvare izgled robe, a mogu nepovoljno da utiču i na trajnost.

Pošto se kupine kratko vreme mogu održati u ispravnom stanju (2—3 dana) treba ih odmah posle berbe isporučiti.

Raspoznavanje plodova važnijih sorti kupine.

Vrzinska kupina ima plodove krupne i sa izraženom svojstvenom crnom bojom. Sok je izrazito crven te se često upotrebljava za popravljanje boje proizvoda od maline i drugih. Sazreva u avgustu. Veoma se ceni za stonu potrošnju zbog krupnoće, boje i ukusa plodova.

Ostruga ima nešto sitnije plodove od vrzinske. Boja plodova je tamnocrvena sa karakterističnim sivim pepeljkom. Ukus je slatko-nakiseo i prijatan. Plodovi su dosta meki zbog čega su otežani berba i transport.

Minimalni uslovi kvaliteta za stavljanje u promet. Prema odredbama Pravilnika (član 15) kupine koje se stavljaju u promet moraju ispunjavati sledeće uslove:

  • da su zrele;
  • da su sveže;
  • da nisu zaprljane, ovlažene i natrule;
  • da ne sadrže ostatke sredstava za zaštitu bilja u količinama koje mogu biti štetne po zdravlje;
  • da nemaju stran i neugodan miris i ukus i da ne sadrže strane primese;
  • da nemaju naprsline, uboje, oštećenja od štetočina, bolesti, mraza i mehaničkih povreda, kao ni druge nedostatke koji mogu uticati na pogoršanje kvaliteta, osim što je za kupine II kvaliteta dozvoljeno do 20% prezrelih plodova.

Zrele kupine imaju izraženu boju i ukus karakterističan za kupine. Sveže kupine imaju normalan izgled i čvrstinu voćnog mesa i nisu smežurane i sasušene.

U svakoj jedinici pakovanja kupine moraju biti istog porekla, berbe, sorte i kvaliteta.

Pored navedenih, kupine moraju ispunjavati i druge posebne uslove propisane za pojedine kvalitetne kategorije (član 79. i 80. Pravilnika)

Razvrstavanje na kvalitetne kategorije. Prema odredbama Pravilnika (član 16. i 78) kupine se, prema kvalitetu plodova, stavljaju u promet kao I kvaliteta i II kvaliteta.

Kvalitet kupina utvrđuje se prema sorti, zrelosti, veličini i drugim karakterističnim svojstvima,

I kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17. i 79) kupine I kvaliteta moraju biti dobro razvijene, ujednačene po obliku, veličini, zrelosti i boji i bez čašica.

U jedinici pakovanja do 10% od broja ili težine plodova može odstupati od uslova propisanih za I kvalitet, ali kvalitet tih plodova mora odgovarati uslovima propisanim za kupine II kvaliteta.

II kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17. i 80) u jedinici pakovanja kupina II kvaliteta može biti do 20% prezrelih i do 10% plodova sa čašicom.

U jedinici pakovanja do 10% od broja ili težine plodova može odstupati od propisanih uslova za II kvalitet, ali ti plodovi moraju ispunjavati minimalne uslove kvaliteta (član 15. Pravilnika), tj. moraju biti upotrebljivi za ishranu.

Pakovanje i deklaracija. Prema odredbama Pravilnika (član 81) kupine se pakuju i isporučuju u sledećoj ambalaži:

  • male otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.020);
  • korpice za jagode (JUS D.F1.046);
  •  korpice za trešnje (JUS D.F1.047).

Prema odredbama Pravilnika (član 21) u svakoj jedinici pakovanja kupine moraju biti istog porekla, berbe, kvaliteta i sorte.

S obzirom na osetljivost plodova kupina potrebno je pri pakovanju obratiti pažnju da se oni polako nasipaju i da ne ostanu prazna mesta. Pošto ne podnose presipanje iz jedne ambalaže u drugu preporučljivo je da se još prilikom prvog sortiranja u toku ili odmah nakon berbe pakuju u ambalažu u kojoj će se isporučivati. Letvarice treba puniti do te mere da se slaganjem jedne na drugu plodovi ne nagnječe.

Pri usluživanju potrošača u maloprodaji za pakovanje kupina ne sme se upotrebiti stara hartija (novine, papir od knjiga ili svezaka) i hartija koja je već bila upotrebljena.

Prema odredbama Pravilnika (član 22) deklaracija na svakoj jedinici pakovanja kupina mora sadržati sledeće podatke:

  • naziv (ime) i sedište proizvođača odnosno isporučioca;
  • kvalitet („I“ ili „II“).

Ostale podatke iz čl. 22. Pravilnika nije obavezno označavati.

Podaci treba da budu označeni na etiketi koja se lepi sa čeone strane letvarice ili korpice.

Ukoliko su kupine pakovane u kese od plastične mase i slična pakovanja. radi prodaje po sistemu samousluživanja, onda nije obavezno podatke iz deklaracije označavati na svakom pakovanju posebno, već je dovoljno da: se označi kvalitet („I“ ili „II“) na boksu u kojem se roba nalazi izložena prodaji.

Prema odredbama Pravilnika (član 32) podaci o kvalitetu kupine moraju biti istaknuti i na robi koja je izložena prodaji na malo.

Uslovi za očuvanje kvaliteta i svojstava. Kupine su dosta osetljive, ne podnose duže uskladištenje, te ih je potrebno odmah posle borbe i sortiranja otpremiti na tržište.

U hladnjači se kupine mogu održati sedam do deset dana. Najpogodniji uslovi za uskladištenje su temperatura od —1° do 0° C i relativna vlažnost vazduha od 80—85 odsto. Plodovi ubrani sa peteljkom bolje se održavaju u hladnjači nego oni bez peteljke. Teže se održavaju kupine neujednačene zrelosti, ali pošto je teško izdvojiti plodove podjednako zrele, obično su pomešani prezreli i plodovi svetlocrvene boje.

Ribizle (ribez)

Značaj za tržište i hranljiva vrednost. Ribizla je plod-bobica na grozdinkama grma Ribes sp. Prema boji pokožice i zavisno od pojedine sorte bobice mogu biti bele, crvene ili crne. Uglavnom se sve ribizle razvrstavaju u dve grupe — u grozdaste (Ribes rubrum) i crne ribizle (Ribes nigrum).

Ribizle se smatraju sitnim ako im je prečnik bobica ispod 5 mm, srednje krupnim prečnika 5 do 10 mm i krupnim ako im je prečnik iznad 10 mm.

Ribizla je veoma cenjeno voće kako za stonu potrošnju tako i za proizvodnju sokova i drugih prerađevina. Naročiti značaj ima crna ribizla, jer je bogata vitaminom C i drugim vitaminima (A, B i PP), Po sadržaju vitamina C i PP plodovi ribizle su iznad svih ostalih plodova voća, a isto tako i po sadržaju vitamina uopšte. Tako, na primer, u 100 grama soka crne ribizle ima oko 300 miligrama vitamina C, što znači da je ribizla oko šest puta bogatija njime od južnog voća (limun, pomorandža i dr.) koje inače važi za najvažniji izvor vitamina C.

Ribizla je, takođe, dosta bogata voćnim šećerima (14%), a ukupna količina suve materije kreće se od 13% do 23,5%; 100 grama ribizli daje 60 kalorija, lako da je ovo i kalorično voće. Pored ostalih sastojaka ribizla sadrži neke mikroelemente koji igraju važnu ulogu u metabolizmu čovečjeg organizma (gvožđe, fosfor, kalcijum, kalijum i dr.). Neki naučnici su u ribizli ustanovili i materiju antocijan koja ima veliki značaj za normalne funkcije organizma.

Plodovi i sok od ribizle imaju visoku energetsku vrednost koja potiče od sadržaja lakosvarljivih voćnih šećera, potpomažu varenje hrane i umanjuju umor kod osoba koje se fizički i psihički po prirodi posla zamaraju (automobilisti, piloti, astronauti i dr.).

Prema proceni stručnjaka — agronoma, proizvodnja ribizli, bilo u svežem ili prerađenom stanju, u Jugoslaviji zaostaje ispod mogućnosti s obzirom na zemljišne i klimatske uslove i na mogućnost plasmana na domaćem tržištu i u izvozu, Smatra se da se pod ribizlom kod nas nalazi svega oko 1.000 hektara, a procenjuje se da bi u Zapadnu Nemačku i druge zainteresovane zemlje uvoznice naše ribizle moglo godišnje da se plasira oko 2.000 tona svežih i oko 1.000 tona brzo smrznutih ribizli i koncentrisanog soka od ribizle. Za domaće tržište može se proizvesti oko 3.000 tona ribizli. Smatra se, takođe, da je prosečan prinos oko 6 tona po hektaru, a da bi se, pravilnim izborom sorti, odgovarajućeg zemljišta i uz savremenu agrotehniku, taj prinos mogao povećati na 10 tona po hektaru.

Berba i priprema za tržište. Berba ribizle se obavlja kad su plodovi zreli i imaju karakterističnu boju. (Ukoliko je ribizla namenjena transportu na duža rastojanja, berba se obavlja nekoliko dana pre pune zrelosti. Berba se obavlja od juna do avgusta, što zavisi od sorte i uslova gajenja. Crvene ribizle se beru tako što se skidaju celi grozdići, a crne, ukoliko sve bobice nisu ujednačene zrelosti, berbom samo zrelih bobica. U svakom slučaju ribizle se beru sa peteljkom.

Berbu treba obavljati ujutru po suvom i lepom vremenu. Ribizle obrane za vreme kiše ili odmah posle kiše kratko traju.

Pošto su plodovi (bobice) veoma osetljivi na mehaničke povrede, prilikom berbe grozdiće treba odmah stavljati u ambalažu u kojoj se ribizle isporučuju. Na taj način će se izbeći nepotrebno preručivanje iz jedne ambalaže u drugu i gnječenje bobica. U toku berbe treba izvršiti sortiranje ribizle izdvajanjem svih oštećenih bobica i grozdića i stranih primesa.

Obrane ribizle treba odmah isporučiti i nikako ne dozvoliti da stoje na suncu, jer pod tim uslovima gube dosta boje i arome. Ukoliko se odmah ne isporučuju, ribizle treba skloniti u hladovinu ili u prigodno skladište da se plodovi ne bi zagrevali.

Naročitu pažnju treba obratiti pri procenjivanju momenta berbe crne ribizle, jer se često po izgledu bobica može pogrešiti. Naime, plodovi izgledaju zreli pre nego što su postigli odgovarajući kvalitet i ukus, mada se težina plodova naglo povećava, a samim tim postiže i kvalitet tek u vremenu od promene boje do pune zrelosti. Kao indikator za procenu zrelosti mogu da posluže vršne bobice na grozdiću — ako su one omekšale treba otpočeti sa berbom.

S obzirom na to što bobice nejednako sazrevaju berbu treba obavljati u dva ili tri maha. Pošto bobice u untrašnjosti džbuna sazrevaju nešto kasnije od onih na perifernim delovima i na vrhu, najpre treba obrati grozdiće sa vrha i periferije i tek onda one iz unutrašnjosti džbuna. i to dva-tri dana kasnije.

Prilikom berbe i kasnije u toku manipulacije treba naročitu pažnju obratiti da bobice ribizle, ukoliko je ona namenjena prodaji u svežem stariju, moraju biti krupne, sa izraženom karakterističnom bojom i zrele. Plodovi, takođe, treba da budu čvrsti da bi mogli da izdrže transport i manipulisanje u toku prometa,

Raspoznavanje plodova važnijih sorti ribizle.

Holandska crvena ima bobice okrugle, srednje krupne, a grozdovi su izrazito krupni sa po 10 — 12 bobica koje su nepravilno raspoređene. Bobice su jasno crvene, prozračne i na vrhu imaju ostatke čašice u vidu ožiljaka. Ukus je veoma prijatan zbog čega se holandska crvena ubraja u najkvalitetnije sorte ribizle. Veoma se ceni na tržištu, a naročito za preradu.

Golijat ima srednje krupne bobice i male grozdiće. Boja bobica je crna. Plodovi su osrednjeg kvaliteta, iako imaju prijatan ukus. Zrele bobice ne opadaju. Grozdovi su dosta mali, što otežava berbu.

Boskopska krupna ima veoma krupne bobice i dugačke grozdiće. Boja bobica je crna. Ukus je veoma prijatan, umereno sladak i aromatičan. Ubraja se u kvalitetnije sorte ribizle. Rano sazreva i veoma je rodna. Zrele bobice lako opadaju sa grozdića. Pokožica je tanka i nežna, te zbog toga slabo podnosi transport.

Napuljska crna ima krupne bobice i kratke grozdiće sa 4—10 bobica. Boja bobica je crna a soka zelenkasta. Ukus je veoma prijatan i aromatičan. Ubraja se u kvalitetnije sorte ribizle. Kasno prispeva za berbu.

Pobeda ima krupne bobice i grozdiće. Boja bobica je crna. Spada u sorte osrednjeg kvaliteta, mada ima prijatan i aromatičan ukus.

Amosova crna ima plodove odnosno bobice srednje krupne sa dosta debelom i čvrstom pokožicom tako da dobro podnosi transport. Grozdovi su kratki sa 7—8 bobica. Boja plodova je veoma lepa. Meso ploda je veoma ukusno i aromatično. Spada u najkvalitetnije sorte ribizle. Sazreva veoma kasno, te spada u pozne sorte.

Versajska crvena ima velike grozdiće sa oko 10 krupnih okruglastih bobica. Pokožica je tamnocrvene boje. Meso ploda je sočno, slatko-nakiselog i veoma prijatnog ukusa. Za berbu prispeva kao srednje rana sorta. Veoma se ceni na tržištu.

Minimalni uslovi kvaliteta za stavljanje u promet. Prema odredbama Pravilnika (član 15) ribizle koje se stavljaju u promet moraju ispunjavati sledeće uslove:

  • da su zrele;
  • da su sveže;
  • da nisu zaprljane, ovlažene i natrule;
  • da ne sadrže ostatke sredstava za zaštitu bilja u količinama koje mogu biti štetne po zdravlje;
  • da nemaju stran i neugodan miris i ukus i da ne sadrže strane primese;
  • da nemaju naprsline, uboje, oštećenja od štetočina, bolesti, mraza i mehaničkih povreda, kao ni druge nedostatke koji mogu uticati na pogoršanje kvaliteta, osim što je za ribizle II kvaliteta dozvoljeno do 10% plodova sa oštećenjima od štetočina i sredstava za zaštitu bilja.

Zrelim se smatraju ribizle koje imaju karakterističnu boju, zavisno od sorte, i prijatan ukus. Svežim se smatraju ribizle normalnog izgleda i čvrstine, koje nisu smežurane i sasušene.

U svakoj jedinici pakovanja ribizle moraju biti istog porekla, berbe, sorta i kvaliteta.

Pored navedenih, ribizle moraju da ispunjavaju i druge posebne uslove propisane za pojedine kvalitetne kategorije (član 83. i 84. Pravilnika).

Razvrstavanje na kvalitetne kategorije. Prema odredbama Pravilnika (član 16. i 82) ribizle se prema kvalitetu plodova stavljaju u promet kao ribizle I kvaliteta i II kvaliteta.

Kvalitet ribizli utvrđuje se prema sorti, zrelosti i veličini i drugim svojstvima karakterističnim za ribizle.

I kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17. i 83) ribizle I kvaliteta moraju biti pravilno razvijene i ujednačene po veličini i zrelosti.

U jedinici pakovanja do 10% od broja ili težine plodova može odstupati od uslova propisanih za ribizle I kvaliteta, ali takvi plodovi moraju ispunjavati uslove propisane za ribizle II kvaliteta.

Prema odredbama Pravilnika (član 170. i 84) u jedinici pakovanja ribizli II kvaliteta može biti do 10% plodova sa oštećenjima od štetočina i sredstava za zaštitu bilja.

U jedinici pakovanja do 10% od broja ili težine plodova može odstupati od uslova propisanih za ribizle II kvaliteta, s tim što takvi plodovi moraju ispunjavati minimalne uslove kvaliteta (član 15. Pravilnika), tj. moraju biti upotrebljivi za ishranu.

Pakovanje i deklaracija. Prema odredbama Pravilnika (član 85) ribizle se pakuju i isporučuju u sledećoj ambalaži:

  • otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.020);
  • srednje otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.021)
  • korpice za jagode (JUS D.F1.046);
  • korpice za trešnje (JUS D.F1.047).

Isporuka ribizli za stonu potrošnju u rasutom stanju (rinfuza) nije dozvoljena.

Prilikom punjenja ambalaže treba voditi računa da ne ostanu veće praznine i to naročito u uglovima. Stoga je potrebno najpre ispuniti uglove a zatim grozdiće nasipati po celoj unutrašnjosti ambalaže. Dobro je da se u toku punjenja ambalaža polako protresa, radi boljeg slaganja grozdića. Ambalaža se puni do te mere da se slaganjem jedne na drugu ne povređuje upakovana roba.

Ukoliko se dno i zidovi ambalaže oblažu, onda se ne smeju upotrebiti novine i druga upotrebljavana hartija, već samo čist i bezmirisni materijal.

Prema odredbama Pravilnika (član 20) ribizle se u prometu na malo mogu pakovati i prodavati i u drugoj ambalaži od pogodnog materijala (kartonske kutije, kese od plastičnih masa, hartije, mrežaste kese i slično).

Prema odredbama Pravilnika (član 21) u svakoj jedinici pakovanja ribizle moraju biti istog porekla, berbe, kvaliteta i sorte.

Prema odredbama Pravilnika (član 22. i 83) deklaracija na svakoj jedinici pakovanja ribizli mora sadržati sledeće podatke:

  • naziv (ime) i sedište proizvođača odnosno isporučioca;
  • kvalitet („I“ ili „II“).

Ostale podatke iz člana 22. Pravilnika nije obavezno označavati na pakovanjima ribizle.

Podaci iz deklaracije treba da budu označeni na etiketi — nalepnici koja se pričvršćuje na čeonoj strani ambalaže.

Ukoliko su ribizle pakovane u kese od plastične mase, hartije i slično, radi prodaje po sistemu samousluge, podatke iz deklaracije nije obavezno označavati na njima, već je dovoljno da se na boksu (koritu) u kojem se nalazi roba izložena prodaji označi kvalitet („I“ ili „II“).

Prema odredbama Pravilnika (član 22) podaci o kvalitetu ribizli moraju biti istaknuti i na robi koja je izložena prodaji na malo.

Uslovi za očuvanje kvaliteta i svojstava. Ribizle su veoma osetljivo voće koje ne podnosi duže uskladištenje. Odmah posle berbe i sortiranja ribizle treba otpremiti na tržište. Pri sortiranju i usluživanju potrošača ribizlama treba pažljivo rukovati da se ne bi bobice oštetile i odvajale od grozdinke. Grozdiće treba uvek hvatati za peteljku, da se ne bi skidao pepeljak i gnječile bobice.

U hladnjačama se ribizle mogu održati tri do četiri nedelje na temperaturi između —10 i +2°C i relativnoj vlažnosti vazduha od 85—90% Pri dužem uskladištenju od 10 dana ribizle gube karakterističnu aromu. Kalo posle jednomesečnog uskladištenja iznosi oko 4 odsto.

Ogrozd (kosmulje)

Značaj za tržište i hranljiva vrednost. Ogrozd se kod nas gaji u dosta malim količinama i uglavnom za lokalno tržište. To su plodovi dugogodišnjeg džbuna ogrozda (Ribes grossularia L.) koji daje rod već u drugoj godini nakon sađenja.

Plod ogrozda sadrži oko 18% suve materije, od čega najviše otpada na šećere (5%), celulozu (2,5%), belančevine (1%) i masti (0,6%); 100 grama ogrozda daje 30 kalorija. U ogrozdu ima najviše vitamina C (33 mg) na 100 grama plodova a sadrži i nešto vitamina B1, B2, PP i dr. Od mineralnih sastojaka ogrozd ima najviše kalijuma, kalcijuma, fosfora, gvožđa i dr. Količinski odnos kalcijum : fosfor je 0,93.

Berba i priprema za tržište. Berbu ogrozda treba obavljati kad su plodovi u punoj zrelosti, tj. kad imaju karakterističnu boju i ukus. Nešto pre pune zrelosti treba brati ogrozd ako predstoji kišovito vreme, da ne bi plodovi prskali, i ako je ogrozd namenjen industrijskoj preradi. Berba se obavlja ručno.

S obzirom da ogrozd ima čvrstu pokožicu, veoma dobro podnosi transport.

Obrane ogrozde treba odmah nakon berbe i sortiranja otpremiti na tržište, a ako to nije moguće, čuvati u prostorijama koje su hladne. Ogrozd se može održati duže čuvanjem u hladnjači.

Raspoznavanje plodova važnijih sorti ogrozda.

Krupni rani crveni ogrozd ima bobice srednje krupne. Boja bobice je crvena. Boja mesa je svetlocrvena. Ukusa je veoma prijatnog . smatra se kvalitetnijom sortom. Berba se obavlja krajem juna.

Golden drop ima srednje krupne bobice. Boja bobica je žuta, a boja voćnog mesa svetložuta. Ukusa je veoma prijatnog i ubraja se u kvalitetnije sorte. Berba se obavlja u prvoj polovini jula.

Engleski žuti ima bobice osrednje veličine (3—4 grama) i ovalnog oblika. Boja pokožice je žuta. Voćno meso je svetložuto, sočno i sa vidljivim žilicama. Ukusa je slatkog i prijatnog, te se ubraja u kvalitetne sorte ogrozda. Za berbu prispeva u toku jula.

Engleski zeleni ima bobice osrednje veličine (oko 5 grama) i ovalnog oblika. Pokožica je zelene boje i sa malo dlačica. Za berbu prispeva sredinom jula. Ubraja se u kvalitetnije sorte.

Varšavski ima krupne bobice izduženo-ovalnog oblika. Pokožica je crvena, a voćno meso svetložute boje. Ukus je veoma prijatan. Za berbu prispeva u drugoj polovini jula i početkom avgusta.

Brazilijanski ima krupne bobice. Pokožica je tamnozelene boje, a voćno meso zelenkasto. Kvalitet plodova je osrednji. Za berbu prispeva krajem jula.

Minimalni uslovi kvaliteta za stavljanje u promet. Prema odredbama Pravilnika (član 15) ogrozd koji se stavlja u promet mora ispunjavati sledeće uslove:

  • da je zreo;
  • da je svež;
  • da nije zaprljan, ovlažen i natruo;
  • da ne sadrži ostatke sredstava za zaštitu bilja u količinama koje mogu biti štetne po zdravlje;
  • da nema stran i neugodan miris i ukus i da ne sadrži strane primese;
  • da nema naprsline, uboje, oštećenja od štetočina, bolesti, mraza i mehaničkih povreda, kao ni druge nedostatke koji mogu uticati na pogoršanje kvaliteta.

Zrelim se smatra ogrozd čije bobice imaju odgovarajuću boju i ukus sorte. Svežim ogrozdom se smatra onaj čije su bobice normalnog izgleda i čvrstine voćnog mesa i nisu smežurane i sasušene.

U jedinici pakovanja ogrozd mora biti istog porekla, berbe, sorte i kvaliteta.

Pored navedenih, ogrozd mora ispunjavati i druge posebne uslove propisane za pojedine kvalitetne kategorije (član 87. i 88. Pravilnika)

Razvrstavanje na kvalitetne kategorije. Prema odredbama Pravilnika (član 16. i 86) ogrozd se prema kvalitetu plodova stavlja u promet kao I kvaliteta i II kvaliteta.

Kvalitet ogrozda utvrđuje se prema sorti, zrelosti, veličini i drugim karakterističnim svojstvima.

I kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17. i 87) ogrozd I kvaliteta mora biti ujednačen po veličini, obliku. zrelosti i boji.

U jedinici pakovanja do 10% od broja ili težine plodova može odstupati od uslova propisanih za I kvalitet, s tim što ti plodovi moraju ispunjavati uslove propisane za ogrozd II kvaliteta.

II kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17. i 88) ogrozd II kvaliteta ne mora biti ujednačen po veličini i zrelosti.

U jedinici pakovanja do 10% od broja ili težine plodova može odstupati od uslova propisanih za II kvalitet, ali takvi plodovi moraju ispunjavati minimalne uslove kvaliteta (član 15. Pravilnika), tj. moraju biti upotrebljivi za ishranu.

Pakovanje i deklaracija. Prema odredbama Pravilnika (član 85) ogrozd se pakuje i isporučuje u sledećoj ambalaži:

  • otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.020);
  • srednje otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.021):
  • korpice za jagode (JUS D.F1.046);
  • korpice za trešnje (JUS D.F1.047).

Isporuka ogrozda za stonu potrošnju u rasutom stanju (rinfuza) nije dozvoljena.

Ambalažu treba puniti ravnomerno i voditi računa da između grozdića ne ostane praznina. Za vreme punjenja ambalažu treba protresati da bi se roba bolje složila. Ambalaža se puni do te mere da omogućuje slaganje jedne na drugu bez povređivanja upakovane robe.

Ukoliko se dno i zidovi ambalaže oblažu, onda se za to upotrebljava čist i bezmirisan papir i sličan materijal, a ne smeju se upotrebiti novine i druga upotrebljavana hartija.

Prema odredbama Pravilnika (član 20) ogrozd se u prometu na malo može pakovati i prodavati i u drugoj pogodnoj ambalaži (kartonske kutije, kese od plastične mase, hartije i sl.).

Prema odredbama Pravilnika (član 21) u svakoj jedinici pakovanja ogrozd mora biti istog porekla, berbe, kvaliteta i sorte.

Prama odredbama Pravilnika (član 22) deklaracija na svakoj jedinici pakovanja ogrozda mora sadržati:

  • naziv (ime) i sedište proizvođača odnosno isporučioca;
  • kvalitet („I“ ili „II“).

Ostale podatke iz člana 22. nije obavezno označavati na pakovanjima ogrozda.

Podaci iz deklaracije treba da budu označeni na etiketi (nalepnici) koja se pričvršćuje na čeonoj strani ambalaže.

Ukoliko je ogrozd pakovan u kese od plastične mase, hartije i slično, radi prodaje po sistemu samousluge, podatke iz deklaracije nije obavezno označavati na svakom pakovanju pojedinačno, već je dovoljno da se na koritu (boksu) u kojem se nalazi roba izložena prodaji označi kvalitet („I“ ili „II“).

Prema odredbama Pravilnika (član 22 ) podaci o kvalitetu ogrozda moraju biti istaknuti i na robi koja je izložena prodaji na malo.

Uslovi za očuvanje kvaliteta i svojstava. Ogrozd spada u veoma osetljivo voće i teško podnosi stajanje u običnim skladištima i pogotovu na suncu. Zbog toga je preporučljivo da se u što kraćem vremenu posle berbe sortira, pakuje i otpremi na tržište.

U hladnjači se zreli plodovi ogrozda mogu održati dve do tri nedelje, a nedozreli i šest do osam nedelja. Najviše odgovara temperatura između 0°C i +1°C i relativna vlažnost vazduha u skladištu od 85—90%, uz slabo kruženje vazduha. Plodovi pri iskladištenju imaju nešto mekšu konzistenciju mesa nego pre uskladištenja.

Pri izlaganju prodaji na malo robu treba pregledati i izdvojiti sve trule ili jače oštećene bobice. U svakoj pregradi ili pakovanju mora biti ogrozd iste sorte i kvaliteta. Prilikom usluživanja potrošača treba pažljivo zahvatati plodove da se ne bi gnječili i oštećivali. Ukoliko se ogrozd prodaje upakovan u kese od plastičnih masa, kese treba perforisati radi provetravanja.

Borovnice (divo grojze)

Za ishranu se koriste plodovi borovnice (Vaccinium myrtillus L.) malog šumskog drveća (džbuna). Plodovi su crvenkaste boje i prijatnog slatko-nakiselog ukusa.

Borovnice sadrže oko 12% suvih materija, od kojih najviše otpada na celulozu (8°/o), šećer (2,4%), belančevine (0,5%) i masti (0,5%); 100 grama (plodova daje svega 16 kalorija. U borovnicama ima najviše vitamina C (13—20 mg u 100 grama plodova) i nešto vitamina B1, B2 i PP. Od mineralnih sastojaka borovnice sadrže dosta kalcijuma, fosfora, magnezijuma, gvožđa i dr. Količinski odnos kalcijum : fosfor je 1,2.

Borovnice imaju naročiti značaj kao kvalitetna sirovina za proizvodnju sokova („borovničev sok“ i sl.).

Najviše ih ima u planinama Slovenije i Crne Gore, dok su u drugim krajevima zastupljene u znatno manjoj meri.

Bobice borovnice su dosta sitne, okruglastog oblika. Boja pokožice ;e plava i to uglavnom tamnoplava. Bobica se lako raspoznaje po čašici u vidu ožiljka, koja se nalazi na vrhu.

Borovnice prispevaju za berbu od juna do septembra. Beru se kad bobice dobiju skoro crnu boju i lako se skidaju sa peteljke. Berba se obavlja ručno, a izuzetno za brzu preradu specijalnim napravama — „češljevima“. Berbu treba obavljati u hladnijim jutarnjim časovima ali posle skidanja rose i pri tom treba voditi računa da se plodovi ne oštećuju.

Zbog osetljivosti plodova borovnice se teško održavaju u običnim uslovima, dok se u hladnjači mogu održati tri do četiri nedelje. Najviše odgovara temperatura između —2° i 0°C i relativna vlažnost vazduha od 85—90%. Borovnice za skladištenje ne smeju biti prezrele, treba ih brati dok su još čvrste. Kalo u toku skladištenja iznosi 3—4 odsto.

Minimalni uslovi kvaliteta za stavljanje u promet. Prema odredbama Pravilnika (član 15) borovnice koje se stavljaju u promet moraju ispunjavati sledeće uslove:

  • da su zrele;
  • da su sveže;
  • da nisu zaprljane, ovlažene i natrule;
  • da ne sadrže ostatke sredstava za zaštitu bilja u količinama koje mogu biti štetne po zdravlje;
  • da nemaju stran i neugodan miris i ukus i da ne sadrže strane primese, osim što je dozvoljeno da 1 kg plodova ekstra kvaliteta može da sadrži ukupno do 30 listića, peteljki i grančica, a plodovi I kvaliteta najviše do 45 listića, peteljki i grančica;
  • da nemaju naprsline, uboje, oštećenja od štetočina, bolesti, mraza i mehaničkih povreda, kao ni druge nedostatke koji mogu uticati na pogoršanje kvaliteta.

Zrelim borovnicama se smatraju one koje imaju odgovarajuću boju i ukus. Svežim se smatraju borovnice koje imaju normalan izgled plodova i čvrstoću mesa i nisu smežurane i sasušene.

U svakoj jedinici pakovanja borovnice moraju biti istog porekla berbe i kvaliteta.

Pored navedenih, borovnice moraju ispunjavati i druge posebne uslove propisane za pojedine kvalitetne kategorije (član 91. i 92. Pravilnika).

Razvrstavanje na kvalitetne kategorije. Prema odredbama Pravilnika (član 16. i 90) borovnice se prema kvalitetu plodova stavljaju u promet kao ekstra kvaliteta i I kvaliteta.

Kvalitet borovnica utvrđuje se prema sorti, zrelosti, veličini i drugim karakterističnim svojstvima.

Ekstra kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17. i 91) borovnice ekstra kvaliteta moraju biti normalno razvijene, ubrane rukom, tamnoplave boje, sa očuvanim pepeljkom i bez peteljki.

U jedinici pakovanja može biti do 5% prezrelih plodova, a u 1 kg ne sme biti ukupno više od 30 listića, peteljki i grančica.

U jedinici pakovanja do 5% od broja ili težine plodova može odstupati od uslova propisanih za borovnice ekstra kvaliteta, ali takvi plodovi moraju ispunjavati uslove propisane za borovnice I kvaliteta

I kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17. i 92) borovnice I kvaliteta moraju biti normalno razvijene, ubrane rukom, tamnoplave boje, bez peteljki, a mogu imati neznatne mane u pogledu razvijenosti, boje i čvrstine. Borovnice ovog kvaliteta ne moraju biti ujednačene po zrelosti.

U jedinici pakovanja može biti do 10% prezrelih plodova, a u 1 kg ne sme biti ukupno više od 45 listića, peteljki i grančica.

U jedinici pakovanja do 10% od broja ili težine plodova može odstupati od uslova propisanih pravilnikom za I kvalitet, s tim da ti plodovi moraju ispunjavati minimalne uslove kvaliteta (član 15).

Pakovanje i deklaracija. Prema odredbama Pravilnika (član 93) borovnice se pakuju i isporučuju u sledećoj ambalaži:

  • male otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.020), koje moraju biti u ramovima (JUS D.F1.033);
  • korpice za jagode (JUS D.F1.046);
  • korpice za trešnje (JUS D.F1.047).

Borovnice se mogu pakovati i isporučivati i u kartonskim kutijama i malim korpama. Isporuka borovnica za stonu potrošnju u rasutom stanju (rinfuz) nije dozvoljena.

Pri punjenju ambalaže borovnicama treba voditi računa da ne bude većih praznina, ali se roba ne sme prisilno slagati. Dobro je da se u toku punjenja ambalaža lagano protresa radi boljeg slaganja grozdića. Ambalažu treba puniti do te mere da je omogućeno slaganje jedne na drugu, a da su plodovi pri tom zaštićeni od mehaničkih povreda.

Prema odredbama Pravilnika (član 20) borovnice se u prometu na malo mogu pakovati i prodavati i u drugoj ambalaži od pogodnog materijala (kartonske kutije, kese od plastičnih masa, hartije i sl.).

Prema odredbama Pravilnika (član 21) u svakoj jedinici pakovanja borovnice moraju biti istog porekla, berbe, sorte i kvaliteta.

Pri usluživanju potrošača u maloprodaji za pakovanje borovnica ne sme se upotrebiti stara hartija (novine, papir od svezaka ili knjiga); hartija koja je već bila upotrebljena.

Prema odredbama Pravilnika (član 22) deklaracija na svakoj jedinici pakovanja borovnica mora sadržati sledeće podatke:

  • naziv (ime) i sedište proizvođača odnosno isporučioca;
  • kvalitet („ekstra“ ili „I“);
  • sortu.

Ostale podatke iz člana 22. Pravilnika nije obavezno označavati na pakovanjima borovnica.

Podaci iz deklaracije treba da budu označeni na etiketi — nalepnici koja se pričvršćuje na čeonoj strani ambalaže.

Ukoliko su borovnice pakovane u kese od plastične mase, hartije i slično, radi prodaje po sistemu samousluge, onda navedene podatke nije obavezno označavati na svakom takvom pakovanju, već je dovoljno da se na boksu u kojem se nalazi roba izložena prodaji označi kvalitet, a ako je roba ekstra kvaliteta i sorta borovnice.

Prema odredbama Pravilnika (član 22) podaci o kvalitetu borovnica moraju biti istaknuti i na robi koja je izložena prodaji na malo a ako je roba ekstra kvaliteta onda i oznaka sorte.

Orah

Značaj za tržište i hranljiva vrednost. Orah je jezgrasti plod drveta oraha (Juglans regia L.). Zbog specifičnog sastava jezgre (ulja, belančevine) i prijatnog ukusa orah je veoma hranljivo i cenjeno voće. U prometu orah zauzima važno mesto i to kako za stonu potrošnju, odnosno potrošnju u domaćinstvu, tako i kao sirovina za preradu.

U periodu od 1950 — 1959. godine prosečna godišnja proizvodnja oraha kod nas iznosila je 3.050 vagona, 1961 — 3.710 vagona, 1962 — 4.110 vagona, a 1963. godine proizvedeno je 3.590 vagona oraha.

Kod nas nema čistih sorti oraha već sortotipova koji se uglavnom odlikuju težinom od 10 — 14 g, odnosom jezgre prema ljusci 50:50%; jezgre su svetle boje, sadrže dosta ulja (oko 60%), prijatnog su ukusa i lako se vade iz ljuske.

Jezgra oraha sadrži oko 60% ulja, oko 18% belančevina, oko 16% ugljenih hidrata, a sadržaj vode je dosta varijabilan i prema pravilniku ne sme biti iznad 12%. Kilogram oraha daje oko 6.100 kalorija, što znači tri puta više od iste količine mesa, skoro trostruko više nego hleb, oko dvanaest puta više nego jabuke itd. S obzirom da sadrži dosta belančevina, koje mogu u potpunosti da zamene belančevine iz mesa, stručnjaci za ishranu orah popularno nazivaju »biljno meso«.

Berba i priprema za tržište. Kvalitet i svojstva oraha zavise umnogome i od toga da li je berba izvršena pravovremeno i da li je orah dobro osušen i pripremljen za tržište, odnosno uskladištenje. Prerano obran orah se teško odvaja od spoljne ljuske (klapine) te je dosta neugledan, a jezgra takvog oraha nije dovoljno razvijena niti ima sastav koji karakteriše zrelu jezgru oraha. Ukoliko se berba ne obavi na vreme dolazi do gubitaka u prinosu, zbog otpadanja i rasturanja plodova. Orah je zreo za berbu ako je spoljna ljuska potamnela i raspuknuta, plod se lako odvaja od nje i ispada. Prilikom berbe orasi otpadaju bez spoljne ljuske ili sa njom, pa se odvajanje klapine vrši naknadno.

Berba oraha se kod nas obavlja uglavnom u toku septembra i oktobra i to tresenjem stabala i grana i zatim ručnim sakupljanjem plodova. Ukoliko postoje uslovi dobro je da se berba vrši mehanizovano (traktorski uređaji), jer je onda učinak mnogo veći. Preporučuje se berba u nekoliko navrata, jer svi plodovi na jednom stablu ne sazrevaju istovremeno.

Nakon tresenja ili mlaćenja orahe treba u što kraćem roku pokupiti sa zemlje, da se stajanjem na zemlji ne bi ovlažili i uplesnivili i da se ljuska ne bi isflekala od neodvojene klapine i time plodovi izgubili privlačan izgled.

Posle berbe orahe treba što pre osloboditi klapine. Dobro razvijeni, zdravi i zreli plodovi se odvajaju od klapine već prilikom padanja na zemlju. Orasi koji se teško odvajaju od klapine nedovoljno su zreli ili su oštećeni od biljnih bolesti i štetočina. Takvi orasi se oslobađaju klapine stavljanjem u hrpu i pokrivanjem lišćem i sličnim materijalom. ili izlaganjem suncu. U prvom slučaju na plodovima ostaju mrlje, a u drugom plodovi su lepši.

Mrlje, koje se stvaraju od soka klapine, treba odstraniti jer one daju ljusci tamnu boju (tamnjenje ljuske). Ovo se postiže pranjem oraha u specijalnim posudama snabdevenim rešetkama. Međutim, da ne b: došlo do velikog vlaženja oraha pranje treba da bude što kratkotrajnije, tako da orasi ne buđu u vodi duže od 3—4 minuta.

Veoma važna mera u okviru priprema oraha za promet, odnosno uskladišenje, je sušenje kako bi se sadržaj vode sveo na najmanju meru i na taj način onemogućilo kvarenje jezgre. To je, uostalom, obavezna mera jer Pravilnik u članu 95. propisuje, pored ostalog, da orah u ljusci

koji se nalazi u prometu ne sme sadržati više od 12% vode. Plodovi oraha odmah posle berbe sadrže oko 35% vode, a potrebno je da se u što kraćem roku sušenjem sadržaj vode svede na oko 10%. Sušenje oraha se može obavljati na razne načine, počev od sušenja u sušnicama u kojima temperatura ne sme prelaziti 42°C, pa sve do sušenja pod nadstrešnicama i drugim promajnim mestima zaklonjenim od sunca, gde se orasi razastiru u tanke slojeve (oko 10 cm) i povremeno mešaju, odnosno lopataju.

Da su orasi dovoljno suvi poznaje se po tome što zveče kad se presipaju, dok nedovoljno suvi orasi imaju tup i neizražen ton.

Radi dobijanja što lepše boje ljuske orasi se, u nekim zemljama a i kod nas, podvrgavaju tzv. „beljenju“. Pri beljenju oraha nije preporučljivo sumporisanje, jer sumpordioksid lako prodire u unutrašnjost plodova gde se zadržava i nepovoljno utiče na ukus jezgre oraha. Za beljenje se uglavnom koriste tečna sredstva na bazi hlora koja daju orahu lep izgled a ne menjaju mu ukus i druga svojstva.

U toku pripreme za tržište orahe treba osloboditi ostataka klapine i drugih stranih primesa i izvršiti izdvajanje svih plesnivih, praznih, raspuknutih i plodova sa drugim manama. Takođe, orahe treba sortirati po krupnoći, bilo ručno ili mašinski, jer se sortirani orah više traži i ceni, a takođe je podesniji za tucanje i izdvajanje jezgri. Ovom merom se može postići dobar komercijalni efekat.

S obzirom na to što se prema odredbama Pravilnika (61. 95, 96, i 97) orah u ljusci stavlja u promet i prema grupacijama po veličini plodova i pošto je precizirano koje veličine moraju biti plodovi ekstra, I i II kvaliteta, prilikom priprema za tržište orahe treba sortirati i po veličini. Ukoliko zato postoje mogućnosti potrebno je da u svakom pakovanju, odnosno količini oraha koja se isporučuje, budu orasi istog sortotipa ili srodnih tipova. Tako sortirani orasi više se traže i postižu bolju cenu, lepši su i obično ujednačenije krupnoće jer svaki sortotip ima svoju karakterističnu krupnoću plodova.

Sortiranje oraha prema veličini plodova ima za cilj izdvajanje oraha istog kalibra da bi se u jedinici pakovanja, odnosno u jednoj partiji robe nalazili orasi iste ili približno iste veličine.

Sortiranje oraha po krupnoći može se obavljati ručno ili mašinama odnosno podešenim jednostavnim spravama. Ručno sortiranje nije preporučljivo zato što je to veoma spor posao. Orah dobro podnosi mehanizovano sortiranje jer nije osetljiv na mehaničke povrede kao drugo voće. Sortiranje se obavlja spravama kojima se raspolaže, bilo da su to sistemi sita sa otvorima različitog kalibra, bilo pomoću specijalnih bubnjeva koji su, takođe, izbušeni i imaju otvore različite veličine kroz koje ispadaju orasi i na taj način se odvajaju po krupnoći. Postoje i savršeniji uređaji za sortiranje oraha sa otvorima različitog profila i beskrajnim platnom po kojem se kreću orasi i na taj način izdvajaju svi defektni plodovi. U toku sortiranja oraha treba stalno izdvajati sve plodove sa manama bilo da su sa raspuknutom ljuskom, plesnivi, crvljivi i slično.

Raspoznavanje plodova važnijih sorti i tipova oraha. Plodovi pojedinih sorti, odnosno tipova oraha, razlikuju se međusobno kako po količinskom odnosu jezgre i ljuske, tako i prema drugim svojstvima kao što su krupnoća plodova, debljina ljuske ukus jezgre i drugo. Kod oraha se ne govori o sortama u pravom smislu reči zato što se razmnožavanje oraha ne vrši kalemljenjem već generativno tako da ne postoje čiste sorte već sortotipovi. Izuzetak čini francuska sorta franket koja je dosta rasprostranjena kod nas.

Glavne odlike sortotipova oraha su sledeće:

  • prosečna težina plodova između 10 i 14 grama, a prečnik plodova između 30 i 38 mm;
  • količinski odnos jezgre i ljuske je u najvećem broju slučajeva 50:50, mada je kod nekih tipova povoljniji;
  • jezgra se lako odvaja od ljuske (osim kod koštunaca), boja jezgre je svetla, ukus svojstven i jezgra sadrži dosta ulja.

Franket tip oraha ima krupne plodove duguljastog oblika, sa tankom ljuskom i zašiljenim vrhovima. Jezgre su beličaste ili svetložute boje i dobro ispunjavaju ljusku. Dužina plodova je oko 40 mm. Jezgre se veoma lako vade iz ljuske i kvalitetne su zbog izraženog prijatnog ukusa. To je čuvena svetska sorta oraha poreklom iz Francuske.

Majet ima srednje krupne plodove, dužine oko 35 mm, okruglog oblika. Gornji vrh je zaokružen, a donji udubljen. Jezgra je tanka i puna. Majet je, takođe. jedina od najkvalitetnijih sorti oraha poreklom iz Francuske.

Parizijen ima srednje krupne plodove, dosta izdužene (dugačke oko 35 mm) i na vrhu malo ugnute, odnosno zaokružene. Šav je po celoj dužini ploda malo ispupčen. Ovo je, takođe, veoma kvalitetan orah poreklom iz Francuske.

Babac (babura) ima veoma krupne plodove dužine oko 45 mm. Ljuska je čvrsta i ima duboke nabore sa dosta praznog prostora. Šav je utisnut, Jezgra ne ispunjava potpuno ljusku i slabije je razvijena. Ovaj orah se ceni prvenstveno kao dekorativna sorta i nije značajan za trgovinu.

Duguljasti orah ima plodove dugačke oko 40 mm. Ljuska je srednje debljine, sa duboko urezanim šavovima i izbočenim vrhom. Veoma je rasprostranjen i dosta cenjen na našem tržištu.

Šiljasti orah ima plodove duguljaste i šiljaste. Dužina plodova je oko 35 mm. Ljuska je čvrsta, sa glatkom površinom i ispupčenim šavovima. Jezgra se teško vadi iz ljuske.

Koštunci imaju veoma tvrde ljuske koje su dosta naborane. Jezgre ulaze u nabore ljuske i veoma se teško vade. I pored toga što je ukus i sastav jezgre zadovoljavajući, koštunci se, zbog tvrde ljuske i redovno sitnih plodova i teškog vađenja jezgre, malo cene na tržištu i postižu mnogo nižu cenu. Bez obzira na veličinu plodova i druga svojstva, orah koštunac se može stavljati u promet samo kao orah u ljusci II kvaliteta (Pravilnik, član 97).

Pošto se kod nas orah razmnožava iz semena, za razmnožavanje treba koristiti samo orahe sa kvalitetnim svojstvima (srednja krupnoća, tanka i glatka ljuska, jezgra koja ispunjava ljusku), jer se takvi orasi najviše cene ,na domaćem i inostranom tržištu.

Minimalni uslovi kvaliteta za stavljanje u promet. Prema odredbama Pravilnika (član 15) orah u ljusci koji se stavlja u promet mora ispunjavati sledeće uslove:

  • da je zreo;
  • da nije zaprljan, ovlažen i natruo;
  • da ne sadrži ostatke sredstava za zaštitu bilja u količinama koje mogu biti štetne po zdravlje;
  • da nema stran i neugodan miris i ukus i da ne sadrži strane primese;
  • da nema naprsline, uboje, oštećenja od štetočina, bolesti, mraza i mehaničkih povreda, kao ni druge nedostatke koji mogu uticati na pogoršanje kvaliteta, osim što je dozvoljeno da plodovi ekstra kvaliteta mogu imati ukupno do 5% crvljivih, plesnivih, uljastih i užeglih jezgri, a plodovi I kvaliteta do 15% sa jezgrom koja ne odgovara uslovima za I kvalitet.

Zrelim se smatra orah oslobođen klapine i čija jezgra ima svojstven ukus.

U svakoj jedinici pakovanja orah mora biti istog porekla, berbe, sorte odnosno tipa i odgovarajuće krupnoće, osim što je za orah ekstra kvaliteta dozvoljeno do 5% plodova drugih sorti odnosno tipova, za orah I kvaliteta do 10% plodova drugih sorti, a II kvalitet može sadržati plodove raznih sorti odnosno tipova.

Pored navedenih, orah mora ispunjavati i druge posebne uslove propisane za pojedine kvalitetne kategorije (član 95, 96 i 97. Pravilnika).

Razvrstavanje na kvalitetne kategorije. Prema odredbama Pravilnika (član 16 i 94) orah u ljusci se prema kvalitetu plodova stavlja u promet kao orah u ljusci ekstra kvaliteta, I kvaliteta i II kvaliteta.

Kvalitet oraha utvrđuje se prema sorti odnosno tipu zrelosti, veličini (kalibru) i drugim karakterističnim svojstvima.

Ekstra kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17. 18, 19. i 95) orah u ljusci ekstra kvaliteta mora biti sa tankom ljuskom, svetle boje, bez ostataka klapine i mrlja, ujednačen po obliku, veličini i izgledu, a može da sadrži do 12% vode. Jezgre oraha ovog kvaliteta moraju biti potpuno zrele, svetlije boje i moraju dobro ispunjavati ljusku.

U jedinici pakovanja može biti do 5% plodova oraha drugih sorti odnosno tipova.

U jedinici pakovanja može biti do 10% plodova sa ljuskom koja nije tanka, nije svetle boje i da je sa ostacima klapine i mrlja, kao i do 10% plodova sa jezgrom koja nije potpumo zrela i nije svetlije boje i da ne ispunjava dobro ljusku, ali ukupno ne može biti više od 5% crvljivih, plesnivih, uljastih ili užeglih jezgri.

U jedinici pakovanja do 5% od broja ili težine plodova može da ne ispunjava uslove propisane za ovaj kvalitet, ali takvi plodovi moraju ispunjavati uslove propisane za I kvalitet. Orah u ljusci ekstra kvaliteta mora imati prečnik najmanje 27 mm.

I kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17. 18, 19. i 96) orah u ljusci I kvaliteta mora biti sa tankom ljuskom, svetle boje, bez ostataka klapine i mrlja, ujednačen po obliku, veličini i izgledu, a može da sadrži do 12% vode. Jezgre oraha ovog kvaliteta moraju biti potpuno zrele, svetle boje i moraju dobro ispunjavati ljusku.

U jedinici pakovanja može biti do 10% plodova drugih sorti odnosno tipova. Takođe, može biti do 15% plodova sa ljuskom koja nije tanka, nije svetle boje i ima ostatke klapine i mrlja i do 15% plodova sa jezgrom koja nije potpuno zrela, svetle boje i ne ispunjava dobro ljusku, ali ne može biti ukupno više od 5% crvljivih, plesnivih, uljastih ili užeglih jezgri.

U jedinici pakovanja do 10% od broja ili težine plodova može odstupati od uslova propisanih za I kvalitet, ali ti plodovi moraju ispunjavati uslove propisane za orah II kvaliteta.

Prema veličini plodova, orah u ljusci I kvaliteta stavlja se u promet, kao orah u ljusci sa prečnikom preko 27 mm, orah u ljusci sa prečnikom preko 26 mm do 27 mm i orah u ljusci sa prečnikom od 24 mm do 26 mm.
U jedinici pakovanja do 10% od broja ili težine plodova ovog kvaliteta može odstupati od kalibra označenog u deklaraciji (donje ili gornje granice određene pravilnikom za orah u ljusci).

II kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17, 18, 19. i 97) orah u ljusci koji ne ispunjava uslove propisane pravilnikom za orah ekstra i I kvaliteta stavlja se u promet kao orah u ljusci II kvaliteta.

Orah u ljusci II kvaliteta može sadržati u jedinici pakovanja plodove raznih sorti odnosno tipova, kao i plodove oraha koštunaca.

Prema veličini plodova, orah u ljusci II kvaliteta stavlja se u promet kao: orah u ljusci sa prečnikom preko 27 mm, orah u ljusci sa prečnikom preko 26 mm do 27 mm, orah u ljusci sa prečnikom preko 24 mm do 26 mm i orah u ljusci sa prečnikom od 20 mm do 24 mm. Orah u ljusci prečnika od 20 mm do 24 mm mora biti deklarisan kao „sitan orah“.

Za orah u ljusci II kvaliteta, koji ima prečnik preko 24 mm, nije obavezno sortiranje po veličini.

U jedinici pakovanja oraha u ljusci II kvaliteta, koji je sortiran po veličini, može biti do 10% plodova manjeg ili većeg kalibra od označenog u deklaraciji, a u jedinici pakovanja sitnog oraha može biti do 10% plodova sa kalibrom manjim od 20 mm, ali ne manjim od 18 mm.

U jedinici pakovanja do 10% plodova može odstupati od uslova propisanih za orah II kvaliteta, s tim da ti plodovi moraju ispunjavati minimalne uslove kvaliteta (član 15) tj. moraju biti upotrebljivi za ishranu.

Kalibriranje. Da bi orah u ljusci bio što bolje pripremljen za tržište i da bi mogao da postigne bolju cenu, pored ostalog sortira se po krupnoći (kalibriranje). S obzirom da je orah zbog čvrstine ljuske dosta otporan na mehanizovano kalibriranje, sa uspehom se može kalibrirati i rukom i mehanizovano, na odgovarajuće grupe po krupnoći. Prilikom kalibriranja orahe treba još jednom pregledati i odvajati plodove sa ostacima klapine i mrljama na ljusci, te ih ubaciti u robu II kvaliteta ili ih upotrebiti za tucanje i prodaju kao jezgru oraha.

Prema odredbama Pravilnika (član 18, 19, 96, 97. i 98) orah u ljusci ekstra kvaliteta mora imati prečnik najmanje 27 mm. Orah u ljusci I kvaliteta prema veličini plodova kalibrira se i stavlja ,u promet kao: orah u ljusci sa prečnikom preko 27 mm, orah u ljusci sa prečnikom preko 26 mm do 27 mm i orah u ljusci sa prečnikom od 24 mm do 26 mm. Orah u ljusci II kvaliteta ako se kalibrira (nije obavezno) stavlja se u promet kao: orah u ljusci sa prečnikom preko 27 mm, orah u ljusci sa prečnikom preko 26 mm do 27 mm, orah u ljusci sa prečnikom od 24 mm do 26 mm i orah u ljusci sa prečnikom od 20 mm do 24 mm. Orah u ljusci prečnika manjeg od 24 mm (od 20 mm do 24 mm) mora biti deklarisan kao „sitan orah“.

Veličina (kalibar) plodova oraha u ljusci utvrđuje se merenjem prečnika najšireg dela ploda.

Do 10% od broja ili težine plodova u jedinici pakovanja može odstupati od kalibra označenog u deklaraciji, do donje ili gornje granice određene Pravilnikom (član 96. i 97).

Ukupno odistupanje od propisanih uslova za kvalitet i kalibar može iznositi najviše 10% za orah u ljusci ekstra kvaliteta, a do 15% za orah u ljusci I i II kvaliteta. Tako, na primer, ako u pakovanju odnosno koiličini oraha I kvaliteta u pogledu kvaliteta odstupa 10%, onda od propisanog kalibra može odstupati svega 5% plodova. Na pakovanjima kalibriranih oraha stavlja se i oznaka kalibra (na primer: „24/26“ i sl.).

Razvrstavanje jezgri oraha na kvalitetne kategorije. Prema odredbama Pravilnika (član 16. i 98) jezgra oraha stavlja se u promet kao jezgra oraha ekistra kvaliteta. I kvaliteta i II kvaliteta.

Ekstra kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17. i 99) jezgra oraha ekstra kvaliteta mora bita cela, na preseku svetle i ujednačene boje, suva, neužegla, bez plesni, bez delava ljuske, pregrade i drugih primesa. Mora imati prečnik najmanje od 22 mm.

Do 5% od težine ili broja jezgri može odstupati od uslova propisanih za jezgru oraha ekstra kvaliteta, s tim što moraju ispunjavati uslove propisane iza jezgre oraha I kvaliteta.

I kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17. i 100) jezgra oraha I kvalitetamora biti cela, na preseku sveitle i ujednaoene boje, suva, neužegla, besz plesni, bez delova ljuske, pregrade i dnugih primesa. Mora imati prečnik od 16 do 22 mm.

U jedinici pakovanja do 15% jezri može biti u četvrtinkama.

Do 10% od težine ili broja jezgri u jedinici pakovanja može odstupati od uslova propisanih za jezgre oraha I kvaliteta, stim što moraju ispunjavati uslove propisane za jezgre oraha II kvaliteta.

II kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17. i 101) kao jezgre oraha II kvaliteta stavljaju se u promet cele i raspuknute jezgre prečnika ispod 16 mm, kao i jezgre u četvrtinkama različite veličine.

U jedinici pakovanja može biti do 15% jezgri u vidu slomljenih četvrtini.

U jedinici pakovanja do 10% od broja ili težine jezgri može odstupati od uslova propisanih za II kvalitet, s tim što moraju ispunjavati minimalne uslove kvaliteta, to jest moraju biti upotrebljive za ishranu.

Pakovanje i deklaracija. Prema odredbama Pravilnika (član 103) orah u ljusci pakuje se i isporučuje u sledećoj ambalaži:

  • vreće od retkog tkanja (JUS D.G4.020);
  • vreće od trostrukog natron-papira.

Prema odredbama istog člana jezgre oraha pakuju se i isporučuju u:

  • zatvorenim amerikanskim sanducima (JUS D.F1.031), koji moraju biti obloženi pergamin-hartijom ili celofanom;
  • zatvorenim kabinetskim sanducima (JUS D.F1.032), koji moraju biti obloženi pergamin-hartijom ili celofanom.

Piravilnik ne pređviđa isporuku oraha u ljusci i jezgri oraha u rasutom stanju (rinfuza).

Prema odredbama Pravilnika (član 20) orah u ljusci i jezgre oraha u prometu na malo mogu se pakovati i stavljati u promet i u drugoj ambalaži od pogodnog materijala (kartonske kutije, kese od plastičnih masa, hartije, mrežaste vrećice i slično).

Prema odredbama Pravilnika (član 21, 95, 96. i 97) u svakoj jedinici pakovanja orah u ljusci mora biti istog porekla, berbe, kvaliteta i kalibra (krupnoće). Orah ekstra i I kvaliteta mora biiti i iste sorte, odnosno sortotipa, s tim što se toleriše u pakovanjima ekstra kvaliteta do 5%, a u pakovanjima I kvaliteta do 10% plodova drugih sorti odnosno tipova. Orah u ljusci II kvaliteta može sadržati u jedinici pakovanja plodove raznih sorti odnosno tipova, kao i plodove oraha koštunca.

U pogledu kalibriranja jedino se orah u ljusci koji ima prečnik preko 24 mm može stavljati u promet kao nesortiran po veličini.

Pri usluživanju potrošača u maloprodaji iza pakovanje jezgri oraha ne sme se upotrebiti stara hartija (novine, papir od svezaka ili knjiga) i hartija koja je već bila upotrebljena.

Prema odredbama Pravilnika (član 22, 95, 96. i 97) deklaracija na svakoj jedinici pakovanja oraha u ljusci mora sadržati sledeće podatke:

  • naziv (ime) i sedište proizvođača odnosno isporučioca;
  • kvalitet („ekstra“, „I“ ili „II“);
  • vrstu voća („orah u ljusci“) na zatvorenim pakovanjima ukoliko se roba ne vidi (vreće od jute i natron-papira, kartonske kutije i sl.).
  • sortu odnosno tip („franket“, „hartlej“ i sl.) i to samo na pakovanjima oraha eksltra kvaliteta;
  • kalibair („24/26“, „20/24“ i sl) i to samo za robu ekstra i I kvaliteta i za orah II kvaliteta samo ako je manjeg prečnika od 24 mm.

Deklaracija za orahe mora sadržaiti i oznaku: „ranija berba“ ako se takvi orasi nalaze u prometu kad i orasi nove berbe (na primer, ako se u isto vreme prodaju orasi prispeli iz berbe 1964. i oni obrani 1963. ili 1962. godine).

Podaci iz deklaracije treba da budu označeni na etiketi (nalepnici) koja se pričvršćuje sa čeone strane ili na vrhu ambalaže.

Deklaracija za jezgre oraha na svakoj jedinici pakovanja mora sadržati sledeće podatke:

  • naziv (ime) i sedište proizvođača odnosno isporučioca;
  • vrstu proizvoda („jezgra oraha“);
  • kvalitet („ekstra“, „I“ ili „II“);
  • datum pakovanja.

Ostale podatke iz člana 22. nije obavezno označiti na pakovanijima jezgri oraha.

Ukoliko su orasi u ljusci pakovani u kese od plastičnih masa, hartije, u mrežaste vrećice i slično, radi prodaje po sistemu samousluge, onda podatke iz deklaracije nije obavezno označavati na svakom pojedinačnom pakovanju, već je dovoljno da se na boksu (pregradi) u kojam se nalazi roba izložena prodaji, označe podaci o kvalitetu i kalibru, a ako je roba ekstra kvaliteta i oznaka sorte odnosno i tipa. Na pakovanja od neprozirnog materijala treba označiti i vrstu proizvoda („orah u ljusci“). Prema odredbama Pravilnika (član 22) podaci o kvalitetu oraha moraju biti istaknuti i na robi izloženoj prodaji na malo, a ako je orah ekstra kvaliteta onda i oznaka sorte, odnosno sortotipa.

Uslovi za očuvanje kvaliteta i svojstava. Prema Pravilniku (član 12) za čuvanje oraha, pošto su oni skup proizvod, treba obezbediti što je moguće bolje uslove da bi se očuvao njihov kvalitet i svojstva i da bi se zaštitili od nepoželjnih promena.

Zbog velikog sadržaja ulja orah je veoma podložan nepoželjnim promenama u toku prometa odnosno uskladištenja. Ako se čuva u skladištu koje ne ispunjava potrebne uslove, onda dolazi do Plesnivosti, a toplota deluje nepovoljno i na jezgru, tako da ona užegne i postaje neupotrebljiva za ishranu.

Za očvanje oraha najpodesnija su hladna, suva i provetrena skladišta. Manje količine oraha mogu se čuvati u običnim skladištima, ali se moraju razastrti u tankom sloju (na tavanu, u magacinu, ambaru i sl.). Pod ovakvim uslovima orah se može sačuvati u dobrom stanju od 7—8 meseci, i to uglavnom u hladnijim danima, pre nego što nastupi letnji period. Na početku skladištenja orahe treba razastrti u što tanjem sloju (oko 10 cm) i što češće lopatati. Kad se dobro prosuše treba ih sortirati po krupnoći, spakovati u džakove i krako čuvati. Sve crvljive, kvarne kao i raspukle plodove treba odstraniti, jer u toku uskladištenja mogu nepovoljno da utiču na zdrave plodove.

Orasi se, zbog velikog sadržaja ulja (50—60%), relativno brzo menjaju pod uticajem toplote, vlažnosti i drugih činilaca i to naročito kad nastupe topli dani. Stoga ih, po završetku zime i proleća, ne treba čuvati u običnim skladištima u kojima se ne može regulisati temperatura, jer pod uticajem toplote užegnu i jezgre postaju gorke.

Sigurnije je orahe skladištiti u hladnjačama pod određenim uslovima temperature i vlažnosti vazduha. Na nižim temperaturama jezgra se bolje očuva. Najpogodnija je temperatura od +2 do 4°C i relativna vlažnost vazduha oko 70%. Pod ovakvim uslovima orah se sigumo štiti od užeglosti i pojave skladišnih štetočina; može se očuvati u potpuno ispravnom stanju od 12 do 18 meseci.

Jezgre oraha se čuvaju pod istim uslovima kao i orasi u ljusci, ali se mogu održati kraće vreme u ispravnom stanju, jer se isušuju i na njih jače deluje svetlost, vazduh i drugo. Ako su pakovane u hermetičku ambalažu, mogu se duže očuvati, jer je onda smanjeno isušivanje i dejstvo drugih nepoželjnih faktora.

Pošto orasi veoma lako primaju strane mirise iz spoljne sredine, ne treba ih skladištiti zajedno sa proizvodima koji odaju mirise kao što su limun, pomorandža, jabuke, krompir i drugo.

Lešnik

Značaj za tržište i hranljiva vrednost. Lešnik je jeagrasti plod džbuna ili drveta leske (Corylus avellana L.).

Zbog velike hranljive i biološke vrednosti i specifičinosti i specifičnog prijatnog ukusa, koji se veoma ceni, lešnik predstavlja značajno voće u prometu. Smatra se delikatesnim voćem bilo da se upotrebljava za stonu potrošnju ili za industrijsku preradu.

Takode, lešnik je izvanredno kvalitetna sirovina u proizvodnji čokolade (čokolada sa lešnikom), bombonskih proizvoda i dr. Dodatkom lešnika ovi proizvodi se oplemenjuju. Pored toga, lešnik je veoma kaloričan — 100 grama jezgri lešnika daje 680 kalorija.

Lešnici se mogu dugo čuvati i transportovati na najudaljenija tržišta, a zbog specifičnog prijatnog ukusa postižu visoku cenu na domaćem i stranom tržištu. Prispevaju za berbu zavisno od sorte i uslova gajenja, od kraja avgusta i u toku septembra i oktobra.

Najvažniji proizvođački rejon lešnika je područje Istre (istarski lešnik).

Berba i priprema za tržište. Kvalitet i svojstva lešnika zavise mnogo i od toga da li je berba obavljena na vreme i da li je lešnik dobro osušen i pripremljen za tržište ili usklađištenje. Prerano obrani lešnici ne postižu veličinu i sastav jezgre koja je svojstvena lešniku. Osim toga, ukoliko se plodovi oberu pre nego što potpuno sazru jezgre se kasnije u toku prometa i uskladištenja smežuravaju, postaju žilave i nemaju ukus svojstven lešniku, a ponekad postaju neupotrebljive za ishranu. Pošto se kod nas koriste samo zreli lešnici, kako za stonu potrošnju tako i u prebrambenoj industriji kao veoma stopa sirovina, treba ih brati tek kada su potpuno zreli.

Lešnik je zreo kad ljuska u donjoj polovini dobije kestenjastu odnosno mrku boju i postane potpuno tvrd. Osim toga, plodovi zrelog lešnika počinju da ispadaju iz ljušture, odnosno lisnate čašice koja se sasušuje. Jezgra tako zrelog lešnika je postigla potrebnu veličinu, odgovarajući sastav i hranljivu vrednost i ne samo da je kvalitetnija već je i trajnija.

Berba lešnika se obavlja, uglavnom, počev od kraja avgusta pa do oktobra, zavisno od sorte lešnika i klimatskih uslova pod kojim se proizvode. Berbu se otresanjem grana i to u dva-tri navrata. Plodovi koji tresenjem ne otpadaju beru se rukom ili se mlate. Lešnici se sa zemlje moraju sakupiti u što kraćem roku jer se inače vlaže i jezgra postaje tamna.

Ubrani lešnici se posle berbe suše na suncu i to u trajanju oko nedelju dana. Za to vreme se lešnici ubrani sa omotačem (lisnatom čašicom) odvajaju od njega. Da bi se takvi lešnici što bolje i što pre oslobodili omotača, povremeno se mešaju grabuljama. Radi toga i radi što boljeg sušenja, lešnike treba držati u tamnom sloju, oko 30 cm. U toku sušenja treba ih i povremeno provejavati da ili sušenje bilo intenzivnije i da bi se odvajao ostatak omotača. Očišćeni lešnik se zatim suši na suncu ili u sušarama da bi se odstranila suvišna vlaga. Smatra se da sušenje treba obavljati sve dok sadržaj vode ne spadne na 8—10%. Ovako očišćeni i osušeni lešnik se pakuje u odgovarajuću ambalažu i otprema na tržište ili se skladišti do isporuke.

U toku priprema lešnika za tržište treba izvršiti i njegovo sortiramje po krupnoći (kalibriranje), jer se prema Pravilniku (član 104) lešnilk u ljusci, prema veličini plodova, stavlja u promet kao: veoma krupan — sa prečnikom preko 18 mm, krupan — sa prečnikom od 16 do 18 mm srednje krupan — sa prečnikom od 13 do 16 mm, sitan sa prečnikom manjim od 13 mm i kao nekalibriran — sa prečnikom razne veličine, ali ne manjim od 13 mm. I pored taga što postoji mogućnost da se lešnik prodaje nekalibriran u interesu je proizvođača i drugih, koji stavljaju u promet ovaj proizvod, da ga kalibriraju. Na taj način se postiže bolja cena i proizvod je kvalitetniji, lepši i privlačniji.

Raspoznavanje plodova važnijih sorti. Plodovi pojedinih sorti lešnika razlikuju se međusobno, kako po količinskom odnosu jezgre i ljuske, tako i po drugim svojstvima, kao što su krupnoća plodova, ukus jezgre i drugo. Plemenitiim sortama smatraju se lešnici čiji je sadržaj jezgre preko 50% u odnosu na celokupan plod i čija se jezgra mnogo ne sasušuje.

Lembertov lešnik ima plodove veoma krupne, nepravilno valjkastog oblika. Ova sorta je poreklom iz Engleske, a odlikuje se obilnim i redovnim rodom. Plodovi su grupisani po četiri do sedam komada zajedno. Ljuska je osrednje debljine. Odnos jezgre i ljuske je 50:50.

Prugasti ima krupne pladove izduženo-jajastog oblika. Jezgra ovog lešnika ima naročito izražena svojstva. Plodovi su ili pojedinačni ili grupisani po sedam komada zajedno. Rano sazreva. Količinski odnos jezgre i ljuske je 72:28.

Gosford lešnik ima pladove srednje krupne, nepravilno okruglog oblika. Sazreva rano, sredinom septembra. Jezgra mu je veoma ukusna sa izraženim svojstvima. Plodovi se obično nalaze grupisani po dva-tri zajedno. Ljuska je veoma tanka. Količinski odnos jezgre i ljuske je 59:41.

Mortarela lešnik ima plodove krupne, valjkasto-pljosnatog oblika. Sazreva rano. Rađa obilno i uredno. Plodovi imaju tanku ljusku, a jezgra dobro ispunjava ljusku. Ima dobar randman.

Vebsov lešnik irna plodove krupne, izduženog valjkasto-pljosnatag oblika. Rano sazreva. Obilno i uredno rađa. Jezgra ima veoma izražen i prijatan ukus. Ljuska je srednje debljine. Količinski odnos jezgre i ljuske je 50:50.
Italijen red lešnik ima plodove krupne, izduženo-valjkastog oblika. Jezgra ovog lešnika ima veoma izražena kvalitetna svojstva. Količinski odnos jezgre i ljuske je-56:44.

Čudo iz Bolvila ima krupne plodove, oblika okruglasto-jajastog i na vrhu skoro četvrtastog. Ljuska je mekana. Ljuščica koja obavija jezgra je ružičasta. Jezgra je vrlo dobrog kvaliteta.

Minimalni uslovi kvaliteta za stavljanje u promet. Prema odredbama Pravilnika (član 15) lešnik u ljusci koji se stavlja u promet mora ispunjavati sledeće uslove:

  • da je zreo;
  • da nije zaprljan, ovlažen i natruo;
  • da ne sadrži ostatke sredstava za zaštitu bilja u količinama koje mogu biti štetne po zdravlje;
  • da nema stran i neugodan miris i ukus i da ne sadrži strane primese;
  • da nema naprsline, uboje, oštećanja od štetočina, bolesti, mraza i mehaničkih povreda, kao ni druge nedostatke koji mogu uticati na pogoršanje kvaliteta, osim što je dozvoljeno za lešnike ekstra kvaliteta ukupno do 5% praznih, crvljivih ili plesnivih plodova, kao i do 1% plodova sa manama na ljusci; za lešnike I kvaliteta do 10% praznih, crvljivih ili plesnivih plodova, kao i do 2% plodova sa manama na ljusci, a za lešnike II kvaliteta ukupno do 12% praznih, crvljivih ili plesnivih plodova, kao i do 3% plodova sa manama na ljusci.

Zrelim lešnikom se smatraju plodovi koji imaju odgovarajuću boju ljuske i ne sadrže više od 10% vode.

U svakoj jedinici pakovanja lešnik mora biti istog porekla, berbe, sorte i kvaliteta, a lešnik ekstra i I kvaliteta odgovarajuće krupnoće (kalibrirain).

Pored navedenih, lešnik u ljusci mora ispunjavati i druge posebne uslove propisane za pojedine kvalitetne kategorije (član 104, 105, 106. i 107. Pravilnika).

Razvrstavanje na kvalitetne kategorije. Prema odredbama Pravilnika (član 16. i 104.). lešnik u ljusci se prema kvalitetu plodova stavlja u promet kao ekstra kvaliteta, I kvaliteta i II kvaliteta.

Kvalitet lešnika utvrđuje se prema sorti, zrelosti, veličini odnosno kalibru i drugim karakterističnim svojstvima.

Ekstra kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17, 18, 19. i 105) lešnik u ljusci ekstra kvaliteta mora biti sa jezgrom, bez klapine i mrlja, suv, može sadržati najviše do 10% vode.

Lešnik ovog kvaliteta mora biti sortiran po veličini i odgovarati uslovima propisanim za vrlo krupan i krupan lešnik (sa prečnikom preko 18 mm ili sa prečnikom preko 16 mm do 18 mm).

U jedinici pakovanja može biti ukupno do 5% praznih, crvljivih ili plesnivih plodova, kao i do 1% plodova sa manama na ljusci.

Do 5% od broja ili težine plodova u jedinici pakovanja može da odstupa od uslova propisanih za ekstra kvalitet, ali ti plodovi moraju ispunjavati uslove propisane za lešnik u ljusci I kvaliteta.

I kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17, 18, 19. i 106) lešnik u ljiusci I kvaliteta mora biti sa jezgrom, bez klapine i mrlja, suv, može sadržati najviše do 10% vode.

Lešnik ovog kvaliteta mora biti sortiran po veličini i odgovarati uslovima propisanim za vrlo krupan, krupan ili srednje krupan lešnik (sa prečnikom iznad 18 mra, preko 16 mm do 18 mm ili sa prečnikom preko 13 mm do 16 mm).

U jedinici pakovanja može biti ukupno do 10% praznih, crvljivih ili plesnivih plodova, kao i do 2% plodova sa manama na ljusci. U jedinici pakovanja do 10% od broja ili težine plodova može odstupati od uslova propisanih za I kvalitet, s tim što kvalitet tih plodova mora ispunjavati uslove propisane za lešnik u ljusci II kvaliteta.

II kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17, 18, 19. i 107) kao lešnik u ljusci II kvaliteta stavlja se u promet onaj koji ne ispunjava uslove propisane za lešnik ekstra i I kvaliteta i sitan i nekalibriran lešnik.

U jedinici pakovanja do 10% od broja ili težine plodova ne mora da ispunjava uslove propisane za II kvalitet, ali ti plodovi moraju ispunjavati minimalne uslove kvaliteta (član 15) tj. moraju biti upotrebljivi za ishranu.

Kalibriranje. Prema odredbama Pravilnika (član 18, 104, 105. i 106) lešnik u ljusci ekstra i I kvaliteta mora biti sortiran i imati odgovarajući kalibar.

Prema veličini prečnika lešnik se stavlja u promet kao:

  • vrlo krupan (sa prečnikom preko 18 mm);
  • krupan (sa prečnikom preko 16 đo 18 mm);
  • srednje krupan (sa prečnikom preko 13 mm do 16 mm);
  • sitan (sa prečnikom manjim od 13 mm);
  • nekalibriran (sa prečnikom razne veličine, ali ne manjim od 13 mm). Kao nekalibriran lešnik može se stavljati u promet samo lešnik II kvaliteta.

Veličina — kalibar plodova lešnika utvrđuje se merenjem prečnika najšireg dela ploda i to kalibrerom sa prstenovima određene veličine ili drugim priručnim sredstvima za proveravanje kalibra.

Do 10% od broja ili težine lešnika u jedinici pakovanja može odstupati od kalibra odnosno veličine označene u deklaraciji, do donje ili gornje granice određene pravilnikom. Na primer, u pakovanjima krupnog lešnika može biti do 10% plodova koji imaju prečnik manji od 16 mm, ali ne manji od 13 mm.

Ukupno odstupanje od propisanih uslova kvaliteta i kalibra može iznositi najviše 10% za lešnike ekstra kvaliteta a do 15% za lešnike I i II kvaliteta. Na primer, ako u pakovanjima lešnika I kvaliteta od propisanih uslova kvaliteta odstupa 10% plodova, onda u pogledu kalibra može odstupati samo još 5% plodova.

Na svakoj jedinici pakovanja lešnika u ljusci mora biti označen, pored ostalih podataka u deklaraciji, i podatak o kalibru (na primer: „16/18“ ili „krupan“, „13“ ili „sitan“ i sl.).

Stavljanje u promet jezgre lešnika. Pošto je za tucanje lešnika potrebna izvesna oprema kojom domaćinstva ne raspolažu, a ni zanatske radionice, pa ni prozvodna preduzeća koja ga koriste u proizvodnji prehrambenih proizvoda, lešnik se često stavlja u promet kao oljušten (jezgra).

Da se ne bi oštetila jezgra lešnika, prilikom tucanja treba paziti da ostane nepovređena i Ijuščica koja obavija jezgru. Jezgre sa kojih je skinuta spoljna ljuščica, naročito one koje su izlomljene, izlučuju ulje i užegnu se.

Pošto se jezgre lešnika relativno brzo kvare, za tržište treba pripremiti samo količine koje se traže ili za koje se može predvideti da će se u relativno kratkom vremenu prodati.
Prema odredbama Pravilnika (član 16. i 108) jezgra lešnika se stavlja u promet kao jezgra ekstra kvaliteta, I kvaliteta i II kvaliteta

Ekstra kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17. i 109) jezgra lešnika ekstra kvaliteta mora biti cela, bez ljuske, bez znakova plesni i užegosti, bez mrlja na površini, odabrano, normalno razvijena i boje karakteristične za odnosnu sortu.

U jedinici pakovanja može biti do 0,25% ljuske i stranih primesa; do 0,50% užeglih, plesnivih, trulih i crvljivih jezgri; do 1% slomljenih jezgri; do 2% nepravilno razvijenih jezgri; do 3% jezgri drugih nesrodnih sorti.
Do 5% od broja ili težine jezgri može odstupati od uslova propisanih za jezgre lešnika ekstra kvaliteta, ali one moraju ispunjavati uslove propisane za jezgre lešnika I kvaliteta.

I kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17. i 110) jezgra lešnika I kvaliteta mora biti cela, bez ljuske, bez znakova plesni i užeglosti, baz mrlja na površini, odabrana, normalno razvijena i boje karakteristične za odnosnu sortu.

U jedinici pakovanja može biti do 0,30% ljuski i stranih primesa; do 1% užeglih, plesnivih, trulih i crvljivih jezgri; do 3% slomljenih .jezgri; do 4% nepravilno razvijenih jezgri; do 5% mehanički oštećenih jezgri i do 5% jezgri drugih nesrodnih sorti.

Do 10% od broja ili težine jezgri može odstupati od uslova propisanih za I kvalitet, ali moraju ispunjavati uslove propisane za jezgre lešnika II kvaliteta.

II kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17. i 111) jezgra lešnika II kvaliteta mora biti cela, bez ljuske, bez znakova i plesni i užeglosti, bez mrlja na površinii, odabrana, normalno razvijena i boje karakteristične za odnosnu sortu.

U jedinici pakovanja može biti do 0,35% ljuski i stranih primesa; do 2% užeglih, plesnivih, trulih i crvljivih jezgri; do 5% slomljenih jezgri; do 9% nepravilno razvijenih jezgri, do 10% mehanički oštećenih jezgri i do 10% jezgri drugih nesrodnih sorti.

Do 10% jezgri može odstupati od uslova propisanih za II kvalitet, ali moraju ispunjavati minimalne uslove kvaliteta (član 15) tj. moraju biti upotrebljive za ishranu.

Pakovanje i deklaracija. Prema odredbama Pravilnika (član 112) lešnik u ljusci pakuje se i isporučuje u sledećoj ambalaži:

  • jutane vreće retkog tkanja (JUS F.G4.020) kapaeiteta 10 i 25 kilograma;
  • vreće od trostruke natron-hartije.

Prema odredbama istog člana jezgre lešnika pakuju se i isporučuju u:

  • zatvorenim amerikanskim sanducima (JUS D.Fl.031) koji treba da budu obloženi pergamin-hartijom, celofanom ili sličnim materijalom;
  • zatvorenim kabinetskim sanducima (JUS D.F1.032) koji treba da budu obloženi pogodnim materijalom;
  • vrećama od trostruke natron-hartije.

Pravilnik ne predviđa mogućnost isporuke lešnika u ljusci i jezgri lešnika u rasutom stanju (rinfuzi).

Prema odredbama Pravilnika (član 20) lešnik u ljusci i jezgre lešnika u prometu na malo mogu se pakovati i stavljati u promet i u drugoj ambalaži od pogodnog materijala (kartonske kutije, kese od plastičnih masa, hartije, mrežaste vrećice i slično).

Prema odredbama Pravilnika (član 21, 105, 106. i 107) u svakoj jedinici pakovanja lešnik u ljusci mora biti istog porekla, berbe, kvaliteta, sorte i kalibra (krupnoće). Lešnici II kvaliteta ne moraju biti sortirani po krupnoći (kalibrirani).

Kalibrirani lešnik u ljusci (ekstra i I kvalitet) mora biti u svakoj jedinici pakovanja odgovarajuće krupnoće i to: sa prečnikom preko 18 mm (vrlo krupan), sa prečnikom preko 16 mm do 18 mm (krupan), sa prečnikom preko 13 mm do 16 mm (srednje krupan) i sa prečnikom ispod 13 mm (sitan). Nekalibrirani lešnik u jedinici pakovanja ne sme imati plodove manjeg prečnika od 13 mm.

Pri usluživanju potrošača u maloprodaji za pakovanje jezgri lešnika ne sme se upotrebiti stara hartija (novine, papir od knjiga ili svezaka) i hartija koja je upotrebljavana.

Prema odredbama Pravilnika (član 22, 104, 105, 106. i 107) deklaracija na svakoj jedinici pakovanja lešnika u ljusci mora sadržati sledeće podatke:

  • naziv (ime) i sedište proizvođača odnosno isporučioca;
  • vrstu voća („lešnik u ljusci“) ukoliko su pakovanja zatvorena i ne vidi se sadržina;
  • kvalitet („ekstra“, „I“, „II“);
  • kalibar („16/18“, „13/16“ i sl.); ili oznaku vrlo krupan, krupan, srednje krupan, sitan ili nekalibriran.

Ostale podatke iz člana 22. nije obavezno označavati pa čak ni oznaku sorte za robu ekstra kvaliteta (član 105. Pravilnika).

Podaci iz deklaracije treba da budu označeni na etiketi (nalepnici) koja se pričvršćuje na prednjoj ili gornjoj strani ambalaže.

Deklaracija za jezgre lešnika na svakoj jedinici pakovanja mora sadržati sledeće podatke:

  • naziv (ime) i seđište proizvođača odnosno isporučioca;
  • vrstu proizvoda („jezgra lešnika“):
  • kvalitet („ekstra“, „I“ ili „II“);
  • datum pakovanja.

Ostale podatke iz člana 22. nije obavezno označiti na pakovanjima jezgri lešnika.

Ako su lešnici u ljusci pakovani u kese od plastičnih masa, mrežaste vrećice i slično, radi prodaje po sistemu samousluživanja, onda podatke iz deklaracije nije obavezno označavati na svakom pojedinačnom pakovatiju, već je dovoljno da se na pregradi (boksu) u kojoj se nalazi roba izložena prodaji, označe podaci o kvalitetu i krupnoći (vrlo krupan, krupan, sitan i slično).

Na pakovanjima od neprozirnog materijala treba označiti i vrstu proizvoda („lešnik u ljusci“).

Prema odredbama Pravilnika (član 22) podaci o kvalitetu lešnika moraju biti istaknuti i na robi izloženoj prodaji na malo.

Uslovi za očuvanje kvaliteta i svojstava. Prema Pravilniku (član 12) za čuvanje lešnika treba obezbediti najbolje moguće uslove kako bi se očuvao kvalitet i svojstva i lešnici zaštitili od nepoželjnih promena.

S obzirom na veliki sadržaj ulja lešnik je podložan nepoželjnim promenama u toku prometa, odnosno uskladištenja, te mu treba pružiti odgovarajuće uslove kako bi se što bolje zaštitio. Radi obezbeđenja trajnosti lešnika treba ih osloboditi ljušture i očistiti od ostalih stranih primesa i sadržaj vode svesti na najmanju moguću meru, tj. da ne prelazi 10%. Ukoliko je lešnik vlažniji, podložniji je nepoželjnim promenama prilikom uskladištenja i prometa.

Lešnike treba čuvati u običnim magacinima ili hladnjačama, s tim što se mora voditi računa o uslovima koji su najpovoljniji za njihovo održavanje. Smatra se da najviše odgovara temperatura skladišta od +8 do +10°C i relativna vlažnost vazđuha oko 80%. Toplota i velika vlažnost vazduha u skladištu utiču nepovoljno na lešnike usled čega mogu da se pokvare i uplesnive, a jezgra može da užegne i postane neupotrebljiva za ishranu.

Jezgre lešnika su osetljivije zbog direktne izloženosti toploti, svetlosti i kiseoniku iz vazduha, pa ih treba čuvati pod odgovarajućim uslovima. One se mogu održati u ispravnom stanju kraće vreme, zbog čega treba oljuštiti onu količinu lešnika koja se može u relativno kratkom vremenu prodati. Preporučljivo je da se jezgre lešnika čuvaju u hermetički zatvorenoj ambalaži da bi se zaštitili od isušivanja i nepoželjnog dejstva vazduha i drugih činilaca.

Pošto jezgre lešnika lako primaju strane mirise, ne treba ih skladištiti zajedno sa proizvodima koji odaju mirise, kao što su agrumi, krompir, jabuke i druga mirišljava roba.

Badem (mandeljni, mandule)

Značaj za tržište i hranljiva vrednost. Badem je jezgrasti plod drveta badema (Prunus amygdalus L.). Zbog specifičnog prijatnog ukusa i sastava badem je veoma cenjeno voće i to kako za potrošnju u domaćinstvu, tako i kao sirovina u prehrambenoj industriji. Za ishranu su značajne samo sorte slatkog badema. Više se cene plodovi badema koji su krupniji i imaju povoljniji odnos jezgre i ljuske. Kod badema sa mekanom ljuskom odnos jezgre je povoljniji oko 50% i takav badem je podesniji za upotrebu.

Prema stepenu tvrdoće ljuske, badem se deli na meki, polumeki i tvrdi. Glavni proizvođački rejoni su Dalmacija i južni delovi Makedonije.

Berba i priprema za tržište. Kvalitet i svojstva badema zavise mnogo i od toga da li je berba obavljena na vreme i da li je badem dobro osušen i pripremljen za tržište. Prerano obrani badem ne postiže odgovarajuću veličinu i sastav jezgre i teže se održava u ispravnom stanju.

Badem je prispeo za berbu kad mu se ljuštura raspukne i piod se od nje lako odvaja. Berbu sa nižih stabala treba obavljati ručno, a sa viših stabala i grana pažljivim mlaćenjem da se ne bi oštetile rodne grančice i i plodovi prilikom lopatanja zveče. Radi boljeg izgleda ljuske osušeni plodovi badema se mogu i sumporisati; posle sumporisanja ljuska dobija zlatno-žutu boju.

Badem u ljusci se smatra trajnim ukoiiko je dobro osušen i ako se čuva pod odgovarajućim uslovima.

Raspoznavanje plodova važnijih sorti badema. Plodovi pojedinih sorti badenna razlikuju se međusobno, kako po krupnoći, tako i po količinskom odnosu jezgre i ljuske, prema ukusu itd.

Čarski kasni ima krupne plodove, dužine od 36 — 40 mm. Ljuska je hrapava. Obično se u ljusci nalazi jedna jezgra, dok su dvojne jezgre prava retkost. Jezgra je žućkasto-smeda. Ukus jezgre ovog badema je sladak i prijatan tako da se veoma ceni i spada među sorte sa kvalitetnijom jezgrom.

Princeza ima plodove srednje krupne i izduženog oblika. Ljuska je tanka i mekana tako da se veoma lako lomi, pa se plodovi mogu kratko vreme održati u ispravnom stanju. Količinski odnos jezgre i ljuske je 76 : 24%. Plodovi se lako ovlaže. Jezgra je slatka i veoma ukusna, zbog čega se ovaj badem smatra veoma kvalitetnom sortom. Proizvođački rejon je Dalmacija.

Knez černomir ima plodove duguljaste i krupne. Ljuska je smeđa, debljine oko 2 mm. Ubraja se u bademe polumekiše. U ljusci se najčešće nalazi jedna jezgra, koja je takođe duguljasta i smeđa. Ukus jezgre je sladak i veoma prijatan. Smatra se našom najkvalitetnijom sortom badema.

Smokvički polumekiš ima plodove krupne i duguljaste; dužina se kreće oko 40 mm. Ljuska je svetlo-smeđa i daje veoma lep izgled plodu. U ljusci se obično nalazi jedna jezgra crveno-smeđa. Ukus jezgre je siadak i prijatan. Plodovi ove sorte veoma se cene na tržištu.

Količinski odnos jezgre i koštice je povoljan, ima dobar randman. Po kvalitetu plodova, odnosno jezgri, sa čarskim bademom, predstavlja našu najbolju sortu. Proizvođački rejon je Dalmacija.

Minimalni uslovi kvaliteta za stavljanje u promet. Prema odredbama Pravilnika (član 15) badem u ljusci koji se stavlja u promet mora ispunjavati sledeće uslove:

  • da je zreo;
  • da nije zaprljan, ovlažen i natruo;
  • da ne sadrži ostatke sredstaiva za zaštitu bilja u količinama koje mogu biti štetne po zdravlje;
  • da nema stran i neugodan miris; ukus i da ne sadrži strane primese;
  • da nema naprsline, uboje, oštećenja od štetoeina, bolesti, mraza i mehaničkih povreda, kao ni druge nedostatke koji mogu uticati na pogoršanje kvaliteta, osim što je dozvoljeno za badem u ljusci I kvaliteta ukupno do 10% praznih, plesnivih ili crvljivih plodova i do 10% plodova sa manama na ljusci, a za II kvalitet ukupno do 12% praznih, plesnivih ili crvljivih plodova i do 10% plodova sa manama na ljusci.

Zrelim se smatra badem čiji plodovi imaju karakterističnu boju ljuske i jezgre dovoljno suve i ukusne. U svakoj jedinici pakovanja badem u ljusci mora biti istog porekla, berbe, sorte i kvaliteta.

Pored navedenih, badem u ljusci mora ispunjavati i druge posebne uslove propisane za pojedine kvalitetne kategorije (član 114. 115. i 116. Pravilnika).

Razvrstavanje na kvalitetne kategorije. Prema odredbama Pravilnika (član 16. i 113) badem u ljusci se prema kvalitetu plodova stavlja u promet kao I kvaliteta i II kvaliteta.

Kvalitet badema utvrđuje se prema sorti, zrelosti, veličini, količinskom odnosu jezgre i ljuske i drugim svojstvima karakterističnim za badem.

I kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17. i 114) badem u ljusci I kvaliteta mora biti iste sorte ili sorte sličnih osobina, sa mekanom ili polumekanom ljuskom, odabran, suv i bez smole, karakterističnog izgleda za odnosnu sortu.

U jedinici pakovanja može biti ukupno do 10% praznih, plesnivih ili crvljivih piodova, do 2% gorkih plodova do 5% plodova nesrodnih sorti i do 5% plodova sa manama na ljusci.

U jedinici pakovanja badema u ljusci ovog kvaliteta može biti ukupno do 2% lomljenih ljuski, klapine i stranih primesa.

Do 10% od broja ili težine plodova može odstupati od uslova propisanih za badem u ljusci I kvaliteta, ali takvi plodovi moraju ispunjavati uslove propisane za badem u ljusci II kvaliteta.

II kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17. i 115) badem u ljusci II kvaliteta mora biti iste sorte ili sorte sličnih osobina, sa mekanom ili polumekanom ljuskom, odabran, suv i bez smole, karakterističnog izgleda za odnosnu sortu,

Badem u ljusci ovog kvaliteta može sadržati i plodove sa tvrdom ljuskom.

U jedinici pakovanja može biti ukupno do 12% praznih plesnivih ili crvljivih plodova, do 3% gorkih plodova, do 10% plodova nesrodnih sorti i do 10% plodova sa manama na ljusci.

U jedinici pakovanja badema u ljusci ovog kvaliteta može biti ukupno do 2% lomljenih ljuski, klapine i stranih primesa.

Do 10% od broja ili težine plodova može odstupati od uslova propisanih za badem u ljusci II kvaliteta, ali takvi plodovi moraju ispunjavati minimalne uslove kvaliteta (član 15). tj. moraju biti upotrebljivi za ishranu.

Uslovi za stavljanje u promet jezgre badema. Oljušteni badem (jezgra badema) se veoma mnogo traži u prometu na malo zbog raznovrsne upotrebe u domaćinstvu, poslastičarstvu i nekim granama prehrambene industrije. Jezgra badema se dobija ljušćenjem odnosno tucanjem ljuske, ručno ili specijalnim kleštima ili mašinama. Prikladniji su bademi sa mekanom ljuskom, jer daju veći procent jezgre. Računa se da se od pet kilograma badema u ljusci dobija oko kilogram jezgri.

Prilikom tucanja treba voditi računa da se jezgre ne lome i da se, po mogućstvu, ne povređuju ljuščice koje obavijaju jezgre. Jer, iz lomljenih jezgri izlučuje se ulje i takva se roba izmasti i brzo užegne. Osim toga, lomljena jezgra se ne ceni na tržištu kao cela i zdrava i bez stranih primesa.

Prema odredbama Pravilnika (član 18. i 117) jezgra badema se stavlja u promet kao jezgra badema ekstra kvaliteta, I kvaliteta i II kvaliteta.

Ekstra kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17. i 118) jezgra badema ekstra kvaliteta mora biti iste sorte, dobro razvijena, cela, slatka, suva, sa finom pokožicom, bez mrlja, bez smole i neužegla,

U jedinici pakovanja može biti do 2% dvojnih jezgri (blizanaca); do 0,25% ljuski i stranih primesa; ukupno do 1% jezgri užeglih, plesnivih, trulih, crvljivih, crnih ili sa smolom, do 1% gorkih jezgri; do 5% mehanički oštećenih (lomljenih) jezgri; do 1% jezgri nedovoljno razvijenih i nepravilnog oblika i do 5% jezgri slatkih nesrodnih sorti.

Do 5% od broja ili težine jezgri može odstupati od uslova propisanih za ekstra kvalitet, stim što kvalitet tih jezgri mora da ispunjava uslove propisane za jezgre badema I kvaliteta.

I kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17. i 119) jezgra badema I kvaliteta mora biti iste sorte, dobro razvijena, cela, slatka, suva, sa finom pokožicom, bez mrlja, bez smole i neužegla.

U jedinici pakovanja može biti do 5% dvojnih jezgri; do 0.25% ljuski i stranih primesa; ukupno do 2% jezgri užeglih, plesnivih, trulih, crvljivih, crnih ili sa smolom; do 3% gorkih jezgri; do 5% mehanički oštećenih jezgri; do 3% jezgri nedovoljno razvijenih i nepravilnog oblika i do 5% jezgri slatkih nesrodnih sorti.

Do 10% od broja ili težine jezgri može odstupati od uslova propisanih za jezgre I kvaliteta, ali one moraju da ispunjavaju uslove za jezgre badema II kvaliteta.

II kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17. i 120) jezgre badema koje ne ispunjavaju uslove za ekstra i I kvalitet stavljaju se u promet kao jezgre badema II kvaliteta.

U jedinici pakovanja može biti do 40% dvojnih jezgri; do 0.25% ljuski i stranih primesa; ukupno do 3% jezgri užeglih, plesnivih, trulih, crvljivih. crnih ili sa smolom; do 5% gorkih jezgri; do 10% mehanički oštećenih jezgri: do 5% jezgri nedovoljno razvijenih i nepravilnog oblika i do 10% jezgri slatkih nesrodnih sorti.

Do 10% od broja ili težine jezgri može odstupati od uslova propisanih za jezgre badema II kvaliteta, ali one moraju ispunjavati minimalne uslove kvaliteta (član 15) tj. moraju biti upotrebljive za ishranu.

Pakovanje i deklaracija

Prema odredbama Pravilnika (član 121) badem u ljusci pakuje se i isporučuje u sledećoj ambalaži;

  • jutane vreće od retkog tkanja (JUS G4.020) kapaciteta 10 i 25 kg;
  • vreće od trostruke natron-hartije.

Prema odredbama istog člana jezgre badema pakuju se i isporučuju u:

  • zatvorenim amerikanskim sanducima (JUS D.F1.031) koji treba da budu obloženi pergamin-hartijom, celofanom ili sličnim materijalom;
  • vrećama od trostruke-natron-hartije.

Pravilnik ne predviđa mogućnost isporuke badema u ljusci i jezgri u rasutom stanju (rinfuza).

Prema odreabama Pravilnika (član 20) badem u ljusci i jezgre badema u prometu na malo mogu se pakovati i stavljati u promet i u drugoj ambalaži od pogodnog materijala (kartonske kutije, kese od plastične mase, hartije, mrežaste vrećice i slično).

Prema odredbama Pravilnika (član 21, 114, 115) u svakoj jedinici pakovanja badem u ljusci mora biti iste berbe, porekla kvaliteta i iste ili sličnih sorti.

Jezgre badema moraju biti u svakoj jedinici pakovanja iste ili srodnih sorti (ekstra i I kvalitet), a jezgre badema II kvaliteta mogu biti i mešavina raznih sorti.

Pri usluživanju potrošača u maloprodaji za pakovanje jezgri badema ne sme se upotrebiti stara hartija (novine, papir od svezaka ili knjiga) i hartija koja je već bila upotrebljena.

Prema odredbama Pravilnika (član 22.) deklaracija za badem u ljusci na svakoj jedinici pakovanja mora sadržati sledeće podatke.

  • naziv (ime) i sedište proizvođača odnosno isporučioca;
  • vrstu voća („badem u ljusci“) ukoliko su pakovanja zatvorena i ne vidi se sadržina;
  • kvalitet („I“ ili „II“).

Ostale podatke iz člana 22. nije obavezno označavati na pakovanjima badema u ljusci.

Podaci iz deklaracije treba da budu označeni na etiketi (nalepnici) koja treba da bude pričvršćena na prednjoj strani ambalaže ili da budu označeni na samoj ambalaži.

Deklaracija na svakoj jedinici pakovanja jezgri badema mora da sadrži sledeće podatke:

  • naziv (ime) i sedište proizvodača odnosno isporučioca;
  • vrstu proizvoda („jezgra badema“);
  • kvalitet („ekstra“, „I“, ili „II“);
  • datum pakovanja.

Ostale podatke iz člana 22. nije obavezno označavati na pakovanjima jezgri badema.

Ukoliko je badem u ljusci pakovan u kese od plastične mase, mrežaste vrećice i slično, radi prodaje po sistemu samousluge, onda podatke iz deklaracije nije obavezno označiti na svakom pojedinačnom pakovanju, već je dovoljno da se na pregradi (boksu), u kojoj se nalazi roba izložena prodaji, označe podaci o kvalitetu („I“ ili „II“),

Na pakovanjima od neprozirnog materijala treba označiti i vrstu proizvoda („badem u ljusci“),
Prema odredbama Pravilnika (član 22.) podatak o kvalitetu badema u ljusci mora biti istaknut i na robi izloženoj prodaji na malo.

Uslovi za očuvanje kvaliteta i svojstava. Prema Pravilniku (član 12) u toku prometa i uskladištenja badema treba obezbediti najbolje moguće usiove kako bi se očuvao kvalitet svojstva i plodovi zaštitili od nepoželjnih promena.

Dobro osušeni badem smatra se sposobnim za duže uskladištenje. Međutim, s obzirom na veliki sadržaj ulja, badem je podložan nepoželjnim promenama u toku prometa, odnosno uskladištenja. Badem namenjen uskladištenju mora biti dobro očišćen od ostataka ljušture drugih stranih primesa i osušen tako da sadrži do 10% vode. Ukolik je badem vlažniji, podložniji je kvarenju i užeglosti.

Badem treba čuvati u prostorijama koje su hladne, suve i sa dobrom ventilacijom. Badem se čuva upakovan u džakovima ili drugo; podesnoj ambalaži, ili pak u rasutom stanju. Ukoliko nije potpuno suv ne treba ga čuvati upakovanog, već u što tanjem sloju razastrti u prostoriji koja je suva i koja se provetrava.

Smatra se da za čuvanje badema najbolje odgovara temperatura skladišta od +8 do +10°C uz relativnu vlažnost vazduha oko 75%. Toplota i velika vlažnost vazduha u skladištu utiču nepovoljno na badem može se ukvariti i uplesniviti, a jezgra može da užegne i postane neupotrebljiva za ishranu.

Jezgre badema su osetljivije zbog’ direktne izloženosti toploti svetlosti, pa može doći do užeglosti ukoliko se ne čuvaju u hladnoj suvoj prostoriji. Dobro je da se jezgre badema čuvaju u hermetički zatvorenoj ambalaži koja ih štiti od vlaženja i nepovoljnog’ dejstva kiseonika iz vazduha kao prouzrokovača užeglosti ulja u njima.

Agrumi

Za normalnu ishranu, naročito u zimskim danima i rano s proleća, kada je sveže voće i povrće deficitarno i ishrana oskudna vitaminima agrumi imaju veliki značaj, jer su skoro najbogatiji prirodni izvor vitamina C. Tako, na primer, sa jednom pomorandžom ili limunom podmiruje se celokupna dnevna potreba vitaminom C. Ovo voće je bogatije vitaminom C deset puta više nego kruške, od jabuka deset puta, od grožđa dvanaest, a od mesa čak i preko trideset puta.

Snabdevanje jugoslovenskih potrošača južnim voćem uglavnom je iz uvoza, pošto je domaća potrošnja skoro neznatna. U strukturi uvoza prvo mesto zauzimaju pomorandže, zatim limunovi, banane, a na poslednjem mestu su mandarine i grejpfrut. Uvoz južnog voća je iz godine u godinu sve veći, a samim tim bolja snabdevenost tržišta. Tako, dok je 1960. bilo uvezeno 56.000 tona južnog voća, 1961. uvezeno je 60.000 tona, a 1962. godine 83.000 tona.

S obzirom na značaj agruma za ishranu i na znatna devizna sredstva koja se daju pri kupovini, treba u organizaciji prometa preduzeti sve mere da ovo voće stigne do krajnjeg potrošača u ispravnom stanju i dozrelo, tako da može pružiti očekivane koristi.

Prema odredbama Pravilnika (član 122. i 123) agrumima se smatraju limun, pomorandža, mandarina i grejpfrut (grapefruit).

Agrumi koji se stavljaju u promet moraju imati izražene osobine karakteristične za svoju vrstu i sortu, ne smeju biti smežuirani i ne smeju imati mehaničke i druge povrede, osim onih nedostataka koji su dozvoljeni pravilnikom za pojedine vrste agruma.

Agrumi moraju imati boju karakterističnu za vrstu i sortu, u zavisnosti od perioda berbe i zone proizvodnje, ali plodovi limuna moraju imati specifično žutu boju na najmanje 4/5 površine ploda. a plodovi mandarina — na najinanje 2/3 površine ploda.

Osim ovih, za stavljanje u promet pravilnik propisuje i posebne uslove koji važe za pojedine vrste i kvalitetne kategorije južnog voća.

Pomorandže (narandže, portokali)

Značaj za tržište i hranljiva vrednost. U strukturi prometa i potrošnje pomorandže zauzimaju prvo mesto.

Za ishranu se koriste plodovi raznih sorti pomorandže (Citrus aurantium L. var. sinenisis Engler).

Zbog prijatnog slatko-nakiselog i osvežavajućeg ukusa i vitaminske vrettaosti, pomorandža je veoma cenjeno voće i rado je koriste odrasli i deca, zdrave osobe i bolesnici.

Plod pomorandže sadrži oko 12% suve materije, od čega na hranljive sastojke otpada: na ugljene hidrate, uglavnom voćni i grožđani šećer (8%), belančevine (0,7—1,5%) i masti (0,2%); 100 grama ploda pomorandže daje 44 kalorije. Pomorandža sadrži najviše vitamina C (40—80 mg) na 100 grama ploda, te se smatra jednim od njbogatijih izvora ovog vitamina. Od ostalih vitamina pomorandža sadrži vitamina B1 (0,1 mg), vitamina B2 (0,03 mg), PP (0,2 mg), vitamina B6 (0,12 mg) i karotinoida (0.25 mg). Od mineralnih sastojaka pomorandža sadrži najviše kalijuma, kalcijuma, fosfora, maganzijuma, gvožđa i dr. Karakteristično je da je količinski odnos kalcijum : fosfor 1 : 1, što je vrlo značajno, jer u takvom odnosu pomorandža utiče na regulisanje funkcija organizma; to nije slučaj sa namirnicama koje su siromašne kalcijumom, a bogate fosforom.

Organske kiseline kojima ovo voće obiluje (limunska i druge) utiču da pomorandža ima i neka dijetetska svojstva, podstiče lučenje želudačnog soka i tako pomaže varenju hrane. Osim toga, organske kiseline se u organizmu transformišu u neke soli koje imaju alkalizujuće dejstvo, pa sokovi iz pomorandže i limuna pomažu uspostavljanju ravnoteže kiselina i baza u organizmu. Sokovi od pomorandže ili limuna pre jela su veoma korisni ne samo kao aperitivi već i kao dijetetici.

Pomorandža se najčešće koristi za jelo sa šećerom ili bez šećera, a ponekad se cedi sok i tako spravlja veoma ukusan napitak. Plod pomorandže se oljušti, a zatim se odvajaju kriške i ciste od vezivnog tkiva. One se zatim posipaju šećerom, premazuju medom ili se pak jedu bez šećera.

Raspoznavanje plodova važnijih sorti. Plodovi pomorandže raznih sorti razlikuju se po veličini i izgledu plodova, ukusu, održivosti i sličnom.

Bjonda je obična pomorandža osrednjeg kvaliteta. Ima osrednje debelu koru, meso je žute boje i sa dosta soka. Ukus je kiselkast. Glavna berba traje od kraja novembra pa sve do sredine januara. Ova sorta pomorandže je najrasprostranjenija u Italiji, i čini najveći deo italijanske proizvodnje.

Sangvina ima plodove osrednje veličine i ovalnog oblika. Kora je osrednje debljine, glatka i narandžaste boje sa crvenkastim mrljama Meso ploda je crvenkasto ili potpuno crveno po čemu je i dobila ime. Sok je crvenkast i dosta obilan; ova sorta je jedna od najsočnijih. Ukus je slatko-nakiseo i aromatičan, te se veoma ceni. Glavna berba je u toku februara i u prvoj polovini marta. Uvozi se iz Italije, Španije, Tunisa i Maroka.

Sangvinela ima plodove osrednje veličine i ovalnog oblika. Kora je osrednje debljine i narandžaste boje. Meso je, za razliku od sangvine tamnožute boje i nije crveno, protkano je crvenkastim žilicama. Ukus je slatko-nakiseo i aromatičan, te se zbog toga više ceni nego prethodna sorta i u međunarodnom prometu je nešto skuplja. Veoma se ceni i zbog toga što plodovi imaju malo semenki, koje se lako izdvajaju iz jestivog dela ploda. Berba se obavlja u februaru i prvoj polovini marta. Uvozi se najviše iz Italije, a nešto i iz Tunisa i Maroka. Sangvina i sangvinela se najčešće uvoze iz Italije kao varijeteti iste sorte, zbog neznatne razlike, i to pod nazivom „sang-sang“.

Moro ima plodove izrazito okruglog oblika, sa korom glatkom, sjajnom i tankom. Meso je kao krv crveno i bez koštica. Ukus je slatko-nakiseo i veoma prijatan, te se ubraja u pomorandže odličnog kvaliteta. Ovo je jedna od najkvalitetnijih i najskupljih pomorandži, a dobivena je selekcijom sangvine. Berba se obavlja u drugoj polovini januara, u toku februara i nešto početkom marta. Uvozi se samo iz Italije.

Taroko ima krupne plodove okruglastog oblika. Kora je tanka i malo hrapava i veoma se lako ljušti, skoro kao kod mandarine. Izrazito je lepe narandžasto-crvene boje. Meso ploda je sočno, crvene do tarnno-crvene (kao krv) boje, mada je često i svetlije crvene boje, bez koštica. Ukus je slatko-nakiseo i aromatičan, te se ubraja u najbolje i najskuplje pomorandže. Dobro podnosi transport i uskladištenje. Berba se obavlja od decembra do početka februara. Uvozi se samo iz Italije.

Ovale ima plodove ovalnog oblika, sa sjajnom, glatkom i srednje debelom korom. Meso ploda je tamnožuto i veoma sočno. Ukus je slatko- nakiseo i veoma prijatan. S obzirom na odličan ukus i kasno dospevanje postiže na svetskom tržištu visoku cenu. Ovo je najpoznija italijanska sorta pomorandže. Berba se obavlja od početka marta do kraja aprila.

Grčka obična je po obliku i kvalitetu plodova dosta slična italijanskoj bjondi, mada je nešto slađa. Kvalitet je dosta neujednačen, zavisno od vremena i rejona proizvodnje. Dobar kvalitet se dobija sa područja Sparte i Arta. Ova sorta pomorandže najviše se proizvodi na Peloponezu i ostrvima. Berba počinje početkom decembra i traje sve do kraja februara (glavna berba), a sporedna berba traje i do sredine aprila. Ukoliko se berba obavlja već krajem novembra plodovi su još kiseli i sa izraženom gorčinom i ne bi ih trebalo uvoziti.

Merlin je zapravo Vašington navel sorta pomorandži koja se sve više proizvodi u Grčkoj i to na velikim površinama. Ovo je renomirana svetska sorta pomorandže poznata pod imenom navel, a Grci je zovu merlin. Plodovi su krupni, ovalnog i malo jajastog oblika. Kora je osrednje debljine i sa lepo izraženom narandžastom bojom. Meso ploda je sočno sa dosta soka i žuto. Ukus je slatko-nakiseo i veoma prijatan. Meso ploda je bez ijedne koštice. Plodovi ove sorte pomorandže se lako raspoznaju po tome što na suprotnoj strani od peteljke imaju zametak u vidu pupka. Berba merlin — navel pomorandži obavlja se od poeetka decembra i traje sve do februara. Ponekad se berba obavlja i krajem novembra, ali onda ima neuglednu zelenkastu boju, mada može i u to doba da bude dovoljno slatka. Najbolji kvalitet se postiže berbom u decembru i u prvoj polovini januara. Kasnijom berbom gubi kvalitet i ukus pa je neke zemlje ne uvoze posle sredine januara.

Navel ima plodove koji su po opisu veoma slični merlinu. Plodovi su dosta krupni i ovalnog oblika. Sa suprotne strane od peteljke imaju karakterističan zametak. Kora je osrednje debljine i narandžaste boje. Meso ploda je bez koštica. sočno i odličnog ukusa. Berba se obavlja od početika decembra do kraja januara. Dobro podnosi transport i uskladištenje. Sorta navel ima dva varijeteta i to vašington navel, koji je veoma kvalitetan, i tompson navel koji ima manje soka i po ukusu je slabiji. Prilikom uvoza treba obratiti pažnju na ove dve odlike navela kako se ne bi uvezao tompson navel umesto vašington navela. Najveći proizvođač i izvoznik navela je Španija (izvozi oko 300.000 tona), zatim Maroko, Grčka (20—30.000 tona). Manje količine navela izvozi i Egipat.

Dortiol ima plodove okruglog obiika i tanke kore. Meso ploda je veoma sočno i sa malo koštiea. Ukus je slatko-nakiseo i veoma prijatan. Berba se obavlja u decembru i do kraja januara. Glavni proizvođač ove pomorandže je Turska.

Satsumas ima plodove osrednje veličine, ovalnog i nešto spljoštenog oblika. Po obliku, a i ukusu, ova sorta pomorandže čini sredinu između pomorandže i mandarine. Kora je dosta tanka, glatka i sa izrazito narandžasto-crvenom bojom. Meso ploda je tamnocrvene boje, dosta sočno i lako se odvaja od kore. Ukus je slatko-nakiseo i aromatičan te se ubraja u odiične sorte. Za berbu dospeva sredinom novembra. Slabo podnosi transport i manipulaciju. Glavni proizvodači ove sorte pomorandže su Španija i Turska.

Jafa (šamuti) ima krupne plodove, ovalnog oblika sa suženjem oko peteijke, tako da malo liči na Limun. Kora je veoma debela i lako se odvaja od voćnog mesa, lepe narandžaste boje. Voćno meso je žuto, osrednje sočnosti. Ukus je sladak, aromatičan i veoma prijatan. Zbog dobrog ukusa ubraja se među najkvalitetnije sorte pomorandži i veoma se ceni na svetskom tržištu. Neki je popularno nazivaju „kraljica pomorandži“.

Glavna berba se obavlja od početka decembra pa sve do februara. Međutim, već krajem januara jafa pomorandža gubi u kvalitetu i ukusu, jer nema arome. Zbog toga se uglavnom ne uvozi posle januara. Na ovo treba obratiti pažnju zato što je baš u februaru dosta velika ponuda jafa pomorandži, mada je ukus tada neuporedivo slabiji.

Plodovi ove sorte pomorandži dobro podnose transport i uskladištenje. Glavni proizvođači jafa pomorandže su Izrael, Egipat (tip šamuti), Kipar, Liban, Sirija, Turska. Jafa iz Kipra i Turske ima bolji ukus i kvalitet od izraelske.

Valencija pozna ima plodove osrednje veličine (8—12 komada u kg) i ovalnog oblika. Kora je dosta tanka, glatka i lepe narandžaste boje. Meso ploda je tamnožuto, sočno i aromatično i lako se odvaja od kore. Smatra se da ova pomorandža ima najviše soka. Ukus je odličan. Ovo je pozna sorta pomorandže, te se berba obavlja tek krajem marta, u aprilu i početkom maja. Proizvođači i izvoznici su Izrael, Španija, Tunis, Maroko i Liban. Veoma je cenjena jer se zbog kasne berbe na tržištu javlja kad nema drugih pomorandži.

Baladi ima plodove okruglog oblika i osrednje veličine. Kora je tanka i priljubljena uz voćno meso. Voćno meso je dosta sočno, sa malo koštica i veoma ukusno. Berba se obavlja od početka decembra do kraja januara. Ako se bere u februaru, plodovi su suviše zreli i često zaraženi ceratitisom. U to vreme bi trebalo izbegavati uvoz. Ranijom berbom (krajem novembra) dobijaju se plodovi neugledne zelenkaste boje kore, ali oni su slatki. Glavni proizvođač i uvoznik je Egipat.

Abou sora je u stvari sorta vašington navel, a proizvodi se u Egiptu. Plodovi abou sora su s obzirom na uslove proizvodnje znatno krupniji od navela, a i ukus je bolji. U pogledu oblika plodova, izgleda kore i izgleda i ukusa voćnog mesa veoma je slična vašington navelu. Proizvodi se u Egiptu.

Šamuti pripada tipu jafa. Po opisu plodova odgovara jafi, s tim što je šamuti boljeg ukusa od izraelskog tipa jafe. Proizvodi se u Egiiptu i to u relativno malim količinama.

Egipatska sangvina ima plodove slične italijanskoj sangvini. Nema izražene spoljne odlike u pogledu oblika i boje kao sangvine iz drugih zemalja, te joj kora nije crvenkasta. Meso ploda je crvenkasto ili tamno-žuto sa crvenim žilicama. Ukus je odličan. Berba se obavlja u februaru. Glavni proizvođač je Egipat, ali u relativno malim količinama.

Komimas ima plodove koji su dosta slični italijanskoj sorti bjonda, ali kvalitetnije od nje. Glavna berba je u decembru i traje do kraja januara. Ovo je najjeftinija španska pomorandža.

Španska sangvina ima plodove okruglastog oblika i znatno sitnije od italijanske sangvine. Plodovi imaju tanku koru, koja je čvrsto priljubljena uz voćno meso, te se plodovi teško ljušte. Kora je sjajna, žuto-crvene boje i veoma lepo izgleda. Meso ploda je tamnožuto, sa crvenim žilicama ili je crvene boje. Ukus je dosta prijatan ali prilično zaostaje za italijanskom sangvinom, te zbog toga postiže znatno nižu cenu. Meso ima malo koštica. Ova pomorandža lepo izgleda pripremljena za tržište. Izvoz počinje uglavnom u prvoj polovini i traje do sredine februara, pa i do kraja marta. Plodovi dobro podnose uskladištenje i teže dolazi do kvarenja.

Vernas ima plodove dosta slične valenciji poznoj. Plodovi su okrugli i osrednje veličine. Kora je tanka. Meso ploda je sočno i veoma ukusno. Berba se obavlja kasno i to uglavnom krajem marta i u aprilu. Ima nešto manji značaj za tržište od valencije. Glavni proizvođači i izvoznici ove pomorandže su Španija i Maroko.

Portugalska žuta ima plodove osrednje veličine i ovalnog oblika. Kora je srednje debljine i izrazito žute boje, po čemu je i dobila ime Meso ploda je sočno, slatko-nakiselo.

Botela ima plodove osrednje veličine. Kora je srednje debljine i sa izraženom narandžastom bojom. Meso ploda je sočno, slatko-nakiselo i aromatično. Režnjevi se lako odvajaju jedan od drugog. Dobro podnosi transport i uskladištenje.

Dulčisima ima plodove osrednje veličine ovalnog oblika. Kora je dosta tanka i izrazito narandžaste boje. Meso ploda je sočno i aromatično i lako se odvaja od kore. Ubraja se među najkvalitetnije pomorandže.

Provansalska ima krupne plodove ovalnog oblika. Kora je srednje debljine i bledožute boje. Meso je osrednje sočnosti, slatko-nakiselo i nešto malo aromatično.

Domaća žuta ima plodove krupne i ovalnog oblika. Kora je srednje debljine i žute boje. Meso ploda je sočno i slatko-nakiselo.

Važniji proizvodači i izvoznici pomorandži su Italija, Španija, Izrael, Grčka, Egipat, Turska, Kipar, Sirija, Liban, Libija, Tunis, Alžir i Maroko.

Italijanske pomorandže su u pogledu zastupljenosti sorti sa najširim asortimanom. Najviše su u proizvodnji i izvozu zastupljene sorte: bjonda, sangvina, sangvinela, moro, tareki i ovale.

Grčke pomorandže su, uglavnom, zastupljene kroz obične sorte, koje su po kvalitetu približne italijanskim, mada su grčke pomorandže po pravilu nešto slađe. Kvalitet grčkih pomorandži umnogome zavisi od rejona proizvodnje i veoma varira. Tako, bolji kvalitet pomorandži dobija se iz rejona Sparte i Arta. Najveća proizvodnja potiče sa Peloponeza i sa ostrva. Početak berbe i isporuke je u prvoj polovini decembra i traje sve do kraja februara, mada se manje količine dobijaju i do kraja aprila.

Turske pomorandže su u međunarodnoj trgovini relativno malo zastupljene, iako Turska važi kao veliki proizvođač ovog voća. Najvažnija područja proizvodnje i izvoza pomorandži su Mersin, Adan, Iskenderun, a izvozna luka je Mersin. Proizvodi se više sorti pomorandži od kojih za izvoz imaju najviše značaja dortiol i šamuti (jafa). Kao i ostale zemlje izvoznice i Turska u poslednje vreme priprema robu za tržište prema međunarodnom standardu za južno voće, koji važi za trgovinu ovim voćem među evropskim i drugim zemljama.

Kiparske pomorandže su odličnog kvaliteta i veoma dobro pripremljene za tržište tako da roba stiže u dobrom stanju u mesto opredeljenja. Pošto Kipar raspolaže savremenim uređajima i sredstvima za pranje, sušenje i parafinisanje, njegova roba dobro podnosi i transport i uskladištenje. U pogledu kvaliteta i svojstava pomorandže iz Kipra imaju znatne prednosti nad onim iz Izraela. Najviše su zastupljene okrugle sorte, jafa i valencija.

Pomorandže iz Sirije su po kvalitetu približne izraelskim. Uglavnom je zastupljena sorta šamuti (jafa). U poslednje vreme se preduzimaju mere za što bolje pripremanje robe za izvoz, jer je doskora njihova roba stizala u mesto opredeljenja u dosta lošem stanju.

Pomorandže iz Libana su uglavnom po sortimentu šamuti (jafa) i valencija-pozna. Prva se bere i isporučuje od decembra do februara, a druga krajem marta i u aprilu. Veće količine se izvoze i iz Gaze.

Izraelske pomorandže su uglavnom sorte šamuti (jafa), dok se izvoze i manje količine sorte valencija pozna. Berba i izvoz jafe je od početka decembra do februara, a valencija se bere tek u aprilu.

Pomorandže iz Egipta (UAR) su uglavnom zastupljene kroz sorte baladi, šamuti, sangvina i abou sora, s tim što gro proizvodnje i izvoza predstavlja baladi.

Pomorandže iz Libije su uglavnom sorte sangvina i skoro neznatno učestvuju u međunarodnom prometu. Pomorandže su često zaražene ceratitisom, te bi prilikom eventualnog uvoza to trebalo imati u vidu.

Pomorandže iz Tunisa su dosta kvalitetne, ali i skupe. Najviše se proizvodi sorta koja potiče sa Malte i koja daje plodove odličnog kvaliteta. U nešto manjim količinama se proizvodi i izvozi pomorandža sorte valencija pozna, koja se bere i isporučuje tek u aprilu i takođe postiže visoku cenu na tržištu.

Pomorandže iz Španije su na svetskom tržištu veoma zastupljene i upravo ova zemlja predstavlja, posle SAD, najvećeg svetskog proizvođača i izvoznika pomorandži. Izvoz se kreće oko milion tona godišnje. Zastupljene su sorte satsumas, komunas, navel, sangvina, vernas i valencija pozna. S obzirom na različito vreme prispeća za berbu i tržište ovih sorti, Španija nudi tržištu pomorandže skoro bez prekida od kraja novembra pa sve do maja. Kontrola kvaliteta pri izvozu južnog voća u Španiji je dosta rigorozna, kao i kontrola pakovanja, utovara i slično. Inače. Španija priprema pomorandže i agrume za tržište prema međunarodnim normama kvaliteta za ove proizvode.

Pomorandže iz Maroka su dosta zastupljene u međunarodnoj trgovini. Po kvalitetu one su slične španskim i uglavnom su zastupljene iste sorte. Izvoz se ceni na oko 300.000 tona godišnje. I Maroko priprema robu za izvoz po međunarodnim normama.

Minimalni uslovi kvaliteta za stavljanje u promet. Prema odredbama Pravilnika (član 15. i 123) pomorandže koje se stavljaju u promet moraju ispunjavati sledeće uslove:

  • da su zrele;
  • da su sveže i da nisu smežurane;
  • da sadrže najmanje 30% soka u odnosu na ukupnu težinu ploda);
  • da imaju izražene osobine karakteristične za sortu;
  • da im je prečnik plodova najmanje 53 mm;
  • da imaju bojiu svojstvenu za sortu, u zavisnosti od perioda berbe i zone proizvodnje, s tim da plodovi moraju imati specifičnu žutu odnosno narandžastu boju na najmanje 4/5 površine ploda;
  • da nisu zaprljane, ovlažene i natrule;
  • da ne sadrže ostatke sredstava za zaštitu bilja u količinama koje mogu biti štetne po zdravlje;
  • da nemaju naprsline, uboje, oštećenja od štetočina, bolesti, mraza i mehaničkih povreda, kao ni druge nedostatke koji mogu uticati na pogoršanje kvaliteta, osim što je dozvoljeno za pomorandže ekstra kvaliteta do 2% plodova sa jednom ili više plitkih povreda izazvanih gradom ili oštećenjima od bolesti i štetočina, za pomorandže I kvaliteta do 5%, a II kvaliteta do 10% takvih plodova.

Zrelim pomorandžama u prometu na maio smatraju se one koje imaju karakterističnu narandžasto-žutu boju, prijatan ukus i miris i sposobne su za potrošnju, bez naknadnog dozrevanja.

Svežim se smatraju pomorandže koje imaju normalan izgled i čvrstinu i nisu smežurane ili sasušene.

U jedinici pakovanja pomorandže moraju biti istog porekla, berbe, sorte, kvaliteta i odgovarajuće krupnoće (kalibra). Tako, na primer, ne smeju se u jednu pregradu stavljati pomorandže iz Grčke i Izraela, pomorandže sorte jafa i neke druge, ili različitog kvaliteta i kalibra.

Pored navedenih pomorandže moraju ispunjavati i druge posebne uslove propisane za pojedine kvalitetne kategorije (član 125. 126. i 127. Pravilnika).

Razvrstavanje na kvalitetne kategorije. Prema odredbama Pravilnika (član 16. i 124) pomorandže se prema kvalitetu plodova stavljaju u promet kao ekstra kvaliteta, I kvaiiteta i II kvaliteta.

Kvalitet pomorandži utvrđuje se prema sorti, zrelosti, veličini, odnosno kalibru, sadržaju soka i drugim karakterstičnim svojstvima.

Ekstra kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17. i 125) pomorandže ekstra kvaliteta moraju, u pogledu spoljnog izgleda i organoleptičkih svojstava, biti bez ikakvin mana.

U jedinici pakovanja moraju biti plodovi iste veličine odnosno kalibra prema Pravilniku (član 131).

U jedinici pakovanja može biti do 5% plodova sa jednom ili više manjih zaraslih ozleda, koje ne smeju biti duže od 1/10 označenog prečnika, kao i do 2% plodova sa deformacijama zavisno od vrste i sorte, sa hrapavom (smežuranom) korom, sa prekomerno zadebljalom korom, sa zelenim ili zelenkastim mrljama i sa jednom ili više plitkih povreda izazvanih gradom ili oštećenjima od bolesti i štetočina. Ukupna navedena odstupanja u jedinici pakovanja ne mogu biti veća od 5 odsto.

Do 5% od broja ili težine plodova može odstupati od uslova propisanih za ekstra kvalitet, ali ti plodovi moraju ispunjavati uslove propisane za pomorandže I kvaliteta.

I kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17. i 126) pomorandže I kvaliteta moraju, u pogledu spoljnog izgleda i organoleptičkih svojstava, biti bez ikakvih mana.

U jedinici pakovanja moraju biti plodovi iste veličine (kalibra), prema Pravilniku (član 131).

U jedinici pakovanja može biti do 10% plodova sa jednom ili više manjih zaraslih ozleda, koje ne smeju biti duže od 2/10 označenog prečnika niti veće od 2% od ukupne površine ploda, kao i do 5% plodova sa deformacijama zavisno od sorte i sa hrapavom (smežuranom) i sa prekomerno zadebljalom korom, sa zelenim ili zelenkastim mrljama i sa jednom ili više plitkih povreda izazvanih gradom ili oštećenjima od bolesti i štetočina. Ukupna odstupanja u jedinici pakovanja ne mogu biti veća od 10%.

Do 10% od broja ili težine plodova može odstupati od uslova propisanih za I kvalitet, ali ti plodovi moraju ispunjavati uslove propisane za pomorandže II kvaliteta.

II kvalitet. Prerna odredbama Pravilnika (član 17. i 127) pomorandže koje ne ispuanjavaju uslove propisane za ekstra i I kvalitet stavljaju se u promet kao pomorandže II kvaliteta.

U jedinici pakovanja može biti do 15% plodova sa jednom ili više zaraslih ozleda koje ne mogu biti duže od 2/10 označenog prečnika niti veće od 5% od ukupne površine ploda, kao i do 10% plodova sa deformacijama zavisno od sorte, sa hrapavom (smežuranom), sa prekomerno zadebljalom korom, sa zelenim ili zelenkastim mrljama i sa jednom ili više plitkih povreda izazvanih gradom ili oštećenjima od bolesti i štetočina.

Ukupna navedena odstupanja u jedinici pakovanja ne mogu biti veća od 15%, što znači da najviše do 15% plodova može biti sa navedenim manama (na primer, ako na 10% plodova ima zaraslih povreda, onda sa drugim manama može biti samo još 5% plodova).

Do 10% od broja ili težine plodova može odstupati od uslova propisanih za II kvalitet, ali li plodovi moraju ispunjavati mmimalne uslove kvaliteta (član 15. i 123) tj. moraju biti upotrebljivi za ishranu.

Kalibriranje. Prema odredbama Pravilnika (član 18, 19, 130. i 131) pomorandže moraju biti sortirane po veličini. Prečnik plodova (bez obzira na kvalitetnu kategoriju) mora biti najmanje 53 mm.

Prema veličini ploda, pomorandže se sortiraju u sledeće grupe:
Izostavljeno iz prikaza

Na svakom pakovanju označeni su kalibri bilo brojevima (od 1—13) bilo graničnim vrednostima kalibra (na primer: „65/67“, „88/92“ i slično). Prema tome, plodovi su sitniji što je označeni broj na ambalaži veći (najkrupniji su oni sa oznakom 1, a najsitniji sa oznakom 13).

Veličina — kalibra ploda utvrđuje se merenjem prečnika najšireg dela i to kalibrerom sa prstenovima određene veličine ili drugim priručnim sredstvima za merenje prečnika.

Do 10% od broja ili težine plodova u jedinici pakovanja može odstupati od kalibra označenog u deklaraciji, do donje ili gornje granice nižeg ili višeg kalibra predviđenog u članu 131. Pravilnika. Tako, na primer, u pakovanju pomorandži sa oznakom kalibra „4“ do 10% plodova može imati manji kalibar, ali ne ispod 76 mm, ili veći, ali ne iznad 88 mm.

Ukupno odstupanje od propisanih uslova u pogledu kvaliteta i od označenog kalibra može iznositi najviše do 10% za pomorandže ekstra kvaliteta, a do 15% za pomorandže I i II kvaliteta.

Pošto sva roba iz uvoza stiže kalibrirana i s obzirom na oznake kalibra, treba nastojati da tako kalibrirana stigne i do maloprodainog mesta. Naime, ne sme se raspakovati i pomešati više kalibara i prodavati sa neujednačenom krupnoćom plodova. Ako je potrebno da se u prodavnicama obezbedi i sitnija i krupnija roba, onda pri distribuciji treba voditi računa da se u jednu prodavnicu šalju pakovanja sa manjim i pakovanja sa većim kalibrom.

Pakovanje i deklaracija. Pravilnik tačno ne precizira u kojoj ambalaži se pakuju i isporučuju pomoranđže, jer je to uglavnom uvozna roba i stavlja se u promet u ambalaži u kojoj je i merena. Prema odredbama JUS-a za ambalažu, pomorandže domaće proizvodnje mogu se pakovati i isporučivati u sledećoj ambalaži:

  • letvarice za voće i povrće (JUS D.F1.038);
  • letvarice za voće i povrće (JUS D.F1.039);
  • letvarice za voće i povrće (JUS D.F.1.040);

Pravilnik ne predviđa mogućnost isporuke pomorandži u rasutom stanju (rinfuza).

Prema odredbama Pravilnika (član 20) pomorandže se u prometu na malo mogu pakovati i stavljati u promet u drugoj ambalaži od podesnog materijala (kartonske kutije, kese od plastičnih masa, hartije, mrežaste kesice i slično).

Prema odredbama Pravilnika (član 21, 125, 126, 127, 130. i 131) u svakoj jedinici pakovanja pomorandže moraju biti istog porekla, berbe, sorte, kvaliteta i istog kalibra.

Plodovi pomorandže se mogu pakovati ređanjem u pravilne redove, u jedan ili više redova, ili nasipanjem pošto podnose pakovanje i manipulaciju. Često se plodovi pomorandže, radi povećanja trajnosti, pojedinačno omotavaju u odgovarajuću hartiju i tako pakuju u sanduke, kutije i drugu ambalažu koja je predviđena propisima zemalja izvoznica.

Ambalaža se puni do te mere da poklopac može normalno da se pričvrsti, a da se plodovi ne povređuju niti gnječe. Plodove u ambalažu treba složiti ili nasuti tako da ne bude većih praznina, naročito da ih ne bude u uglovima. Na taj način plodovi bolje podnose transport i pojedina pakovanja imaju isti sadržaj (neto-težinu).

Pri usluživanju potrošača u maloprodaji za pakovanje pomorandži ne sme se upotrebiti stara hartija (novine, papir od knjiga i svezaka) i hartija koja je već bila upotrebljena, zbog toga što se i kora od pomorandže u domaćinstvu upotrebljava u razne svrhe. Osim toga, pomorandža i ostalo južno voće, zbog relativno visoke cene, može da se pakuje u novu hartiju.

Prema odredbama Pravilnika (član 22, 130, 132, 135. i 136) deklaracija na svakoj jedinici pakovanja pomorandži mora sadržati sledeće podatke:

  • naziv (ime) i sedište proizvođača odnosno isporučioca, a na pakovanjima uvoznih pomoranđži naziv i sedište uvoznika( „Cen- troprom“, „Bosnaplod“ i sl.);
  • vrstu voća („pomorandža“) na zatvorenim pakovanjima gde se ne vidi sadržaj;
  • kvalitet („ekstra“, „I“ ili „II“);
  • sortu („jafa“, „dulčisima“, „botela“ i sl.);
  • oznaku kalibra („4“, „7“, „10“ i sl.);
  • zemlju porekla za uvezene pcnmorandže („Izra-el“, „Grčka“ i sl.);

Prema odredbama Pravilnika (član 135. i 136) deklaricaja za pomorandže mora sadržati i podatak o vrsti i količini sredstava koja su upotrebljena za zaštitu od biljnih bolesti i štetočina, ako su takva sredstva upotrebljena. Osim toga, ako se pomorandže stavljaju u promet u ambalaži koja je tretirana difenilom ili drugim hemijskim sredstvom, u deklaraciji se mora naznačiti da „kora pomorandže nije za jelo“.

Podaci iz deklaracije treba da budu označeni na etiketi (nalepnici) koja se pričvršćuje sa prednje strane ambalaže ili su podaci štampani i utisnuti na samom pakovanju. Deklaraciju za pomorandže iz uvoza treba da obezbedi sam izvoznik po nalogu uvoznika ili sam uvoznik. Prema odredbama Pravilnika podaci i za uvezeno voće moraju biti na jednom od jezika naroda Jugoslavije.

Ukoliko su pomorandže pakovane u kese od plastičnih masa, mrežaste vrećice i slično, radi prodaje po sistemu samousluge, onda navedene podatke iz deklaracije nije obavezno označiti na pojedinačnim pakovanjima. Dovoljno je da se na boksu u kojem se nalazi roba izložena prodaji označi kvalitet i sorta (na primer: „jafa“ — „I“ i sl.)

Prema odredbama Pravilnika (član 22) podaci o kvalitetu i sorti pomorandži moraju biti istaknuti i na robi koja je izložena prodaji na malo, iako nije pakovana.

Uslovi za očuvanje kvaliteta i svojstava. Trajnost odnosno izdržljivost plodova pomorandži u transportu i manipulaciji zavise umnogome, pored načina berbe, pakovanja i drugih uslova, još i od sorte. Tako, na primer, dobro podnose transport i uskladištenje plodovi sorti: valencija, kavel, bagdadska pomorandža, kadnera rana, portugalska crvena i druge, a nije preporučljivo skladištiti plodove sorti: jafa, sangvin de napl, satsuma i druge. Izgleda da pozne sorte i sorte sa semenom bolje podnose transport i uskladištenje od ranih sorti i sorti bez semena.

Stepen zrelosti takode utiče na održivost pomorandži u skladištu; zelene i prezrele pomorandže u kratkom vremenu propadaju. Na uspeh u transportu i čuvanju utiče i način berbe i stanje plodova. Naime, mogu se transportovati i skladištiti samo plodovi bez mehaničkih povreda.

Posle berbe pomorandže se pripremaju za tržište tako što se najpre odvajaju oštećeni, zeleni i deformisani plodovi, zatim se plodovi peru u vodi sa temperaturom od oko 45°C kojoj se dodaje sapunica ili borna kiselina ili boraks (8%). Nakon pranja plodovi se suše u vazdušnoj struji, pulverziraju emulzijom i poliraju, s ciljem da se smanji kalo, postigne lepši izgled plodova i plodovi zaštite od gljivičinih oboljenja. Najzad, vrši se kalibriranje i pakovanje plodova u odgovarajuću ambalažu i stavljaju se potrebne oznake o kvalitetu, kalibru i sl. Veoma često se plodovi pomorandže pojedinačno pakuju u svilenu hartiju impreginisanu difenilom i sličnim materijalom. Ovako uvijeni plodovi bolje su zaštićeni od isušivanja i mehaničkih povreda.

Najpovoljniji uslovi za uskladištenje pomorandži su temperatura između +6° i +8°C i relativna vlažnost vazduha u skladištu od 80—85%. Na nižim temperaturama od ovih dolazi do stvaranja nabora na koži i gorkog ukusa plodova. Pod tim uslovima pomorandže se mogu održati šest do osam nedelja, s tim što se bolje održavaju plodovi uvijeni u svilenu hartiju. Za duže uskladištenje od dva meseca pomorandže treba čuvati na nešto nižoj temperaturi +3° do +5°C (i višoj relativnoj vlažnosti vazduha) od 85—90%. Pri dužem uskladištenju javljaju se naborane mrlje na kori i smeđe mrlje slegnute oko drške.

S obzirom na to što pomorandže imaju jak miris, ne treba ih čuvati u istom skladištu s namirnicama koje lako primaju strane mirise.

Prilikom slaganja sanduka treba voditi računa da se obezbedi strujanje vazduha i kontrola uskladištene robe.

Veštačko dozrevanje pomorandži. U slučajevima kada su plodovi obrani dok su još zeleni vrši se veštačko dozrevanje. Ono se postiže pomoću etilena u koncentraciji 1/10.000 i to na temperaturi vazduha od 27° do 32°C i pri relativnoj vlažnosti vazduha oko 90%. U toku procesa dozrevanja treba obezbediti potrebnu cirkulaciju vazduha. Dozrevanje traje od dva do četiri dana.

U toku uskladištenja, a naročito dužeg, može doći na plodovima do promena koje pogoršavaju kvalitet, ili čak plodove čine neupotrebljivim za ishranu.

Izmrzavanje nastaje na niskim temperaturama u toku transporta ili uiskladištenja. Pomorandža izmrzava već na temperaturi ispod —2°C meso ploda na 2,22°, a kora na —2,56°C). Takvi plodovi gube u ukusu i svojstvima i ubrzo posle otkravljivanja propadaju. Poznaju se po tome što iz oštećenih tkiva curi voda i na kori se javljaju mesta natopljena vodom. Kad se stave u vodu izmrzli plodovi plivaju umesto da potonu.

Oleoceloza je oštećenje koje se poznaje po tome što se javljaju male mrke pege na kori. Na ovim mestima obično počinje truljenje. Do oštećenja dolazi pod uticajem eteričnih ulja koja izlaze iz zgnječenog tkiva.

Ostale mane. U toku skladištenja u hladnjačama može doći i do pojave svetlosmeđih pega koje vremenom potamne i udubljuju se. Smatra se da se uvijanjem u hartiju plodovi štite od pojave takvih pega. Takođe se mogu pojaviti i tamne pege na većoj površini kore. Može doći i do gljivičnih oštećenja odnosno truljenja pod uticajem zelene plesni, plave plesni, truleži oko peteljke i mrke truleži.

Limun (citron)

Značaj za tržište i hranljiva vrednost. Zbog specifičnog prijatnog ukusa i mirisa i bogatstva vitaminom C limun se koristi skoro u toku cele godine u vidu limunada, raznih drugih napitaka i kao dodatak raznim jelima i pićima. Za razliku od pomorandže, koja se jede kao plod, limun se pretežno koristi u vidu isceđenog soka sa šećerom (limunada).

Limun je plod raznih sorti drveta limuna (Citrus medica L.).

Plod limuna sadrži suve materije 11%, od čega otpada na ugljene hidrate 2—9%, belančevine 0,7% i masti 0,5%; 100 grama ploda limuna daje 43 kalorije. Osvežavajući ukus limunovog soka dolazi od prisustva organskih kiselina, naročito limunske, koje imaju dijetetska svojstva i povoljno utiču na funkcije organa za varenje.

Limun sadrži najviše vitamina C (30—100 mg), te se smatra najbogatijim izvorom ovog vitamina. Zbog toga se limunov sok preporučuje ne samo zdravim osobama već i bolesnicima kojima vitamin C treba da omogući brže i efikasnije ozdravljenje. Od ostalih vitamina limun sadrži vitamin B1 (0,06 mg), B2 (0,01), PP (0,40 mg) i karotinoida (0,12 mg) računato na 100 grama limunovog ploda.

Od mineralnih sastojaka limun sadrži dosta kalijuma, kalcijuma, fosfora, magnezijuma, gvožđa i drugo. Količinski odnos kalcijum:fosfor je veoma povoljan i iznosi 2,3.

Limun je koristan samo ako je zreo, sa dosta soka, bez značajnijih mana u pogledu ukusa i sličnog i, naravno, ako nije promrzao i truo.

Raspoznavanje plodova važnijih sorti. Zavisno od sorte limunovi se razlikuju po veličini, boji, sadržaju soka i drugim svojstvima.

Primofjore (»prvi cvet«) u stvari nije posebna sorta limuna, već potiče od prve berbe koja počinje u oktobru, ponekad i krajem septembra i traje sve do maja. To je limun iz normalne berbe i u to vreme uglavnom je velika ponuda limuna iz drugih zemalja, kao što su Grčka, Turska, Španija, Izrael i druge. Plodovi su karakteristične žute boje, dosta sočni i uopšte vrlo dobrog kvaliteta. Uvozi se iz Italije.

Verdeli (zeleni, zelenaš) takođe nije posebna sorta, već posebna berba i to često sa istih stabala sa kojih je ubran limun primofjore. Berba ovog limuna počinje krajem maja ili početkom juna i traje do septembra. Verdeli limun je, i kada je zreo, svetlije zelene boje kore. Upravo kada limun gubi neuglednu zelenu boju i dobija žutu sa zelenkastim tonom, onda on postaje sočan i zreo. Karakterističan sjaj kore znak je da su plodovi zreli za berbu. Verdeli limun je nešto slabijeg kvaliteta od primofjore, jer ima manje soka i kiselina je jače izražena, a aroma i šećer manje. Osim toga, zbog odsustva karakteristične limunasto žute boje kore, ovaj limun se nerado kupuje. I pored lošijeg kvaliteta i izgleda verdeli limun se ceni na tržištu, jer prispeva za berbu i javlja se na tržištu baš u vreme kad je ponuda drugih sorti limuna veoma mala. Ovaj se limun uvozi iz Italije.

Adalia ima plodove osrednje veličine. Kora je dosta tanka i karakteristične žute boje. Meso ploda je veoma sočno i ima malo koštica. Ovo je limun vrlo dobrog kvaliteta i sličan je po kvalitetu limunu iz Italije. Berba se obavlja od novembra do januara, a ponekad se proteže i na prvu polovinu februara. Proizvođač i izvoznik ovog limuna je Egipat.

Baladi ima plodove veoma sitne, tako da jedan kilogram sadrži 30 do 45 komada. Kora je izrazito tanka d skoro kao papir. Veoma je sočan, tako da ima dobar randman. Ukus je dosta prijatan, ali i specifičan za ovu isortu. Berba se obavlja u toku cele godine, ali glavna berba je u vremenu juni — septembar. Proizvođač i izvoznik ovog limuna je Egipat.

Lunario ima plodove osrednje krupnoće sa karakterističnim produžetkom. Kora je veoma debela. Malo je sočan, a produženja na krajevima su sastavljena od čiste kore tako da ne sadrže ni kapi soka. Ovo je jedna od najlošijih sorti limuna koji se javlja u svetskoj trgovini. Glavni proizvođač i izvoznik je Tunis.

Eureka ima plodove veoma lepog izgleda. Kora je glatka i tanka. U pogledu sočnosti i drugih kvalitetnih svojstava ubraja se u limun osrednjeg kvaliteta. Glavni proizvodač i izvoznik je Tunis. Karakteristično je za ovu sortu, i za lunari, da su plodovi veoma osetljivi i brzo se kvare. Trulež koja se javlja na nekim plodovima veoma se brzo širi, tako da se često ne upotrebi ni 50%. Parafinisanjem plodova umnogome se povećava trajnost i izdržljivost.

Real de malaga ima plodove osrednje veličine i veoma sočne. Kora je dosta tanka. Mana mu je što sadrži mnogo koštica (30—40 u jednom plodu). Glavni proizvođač i izvoznik je Španija.

Lisbon ima plodove osrednje veličine. Sadrži dosta soka koji je slatko-nakiseo i aromatičan. Ubraja se medu najkvalitetnije sorte. Slabo podnosi transport i uskladištenje.

Domaći krupni ima veoma krupne plodove. Sadržaj soka je osređnji, te se ne ubraja u sočne limunove. Slabo podnosi transport i usklađištenje.

Mesečar ima plodove dosta sitne i slabo sočne. Smatra se limunom lošijeg kvaliteta. Ne podnosd transport i uskladištenje. To je domaća sorta limuna.

Sicilija ima plodove osrednje veličine. Veoma je sočan, slatko- nakiseo. Ukus je veoma prijatan i bez izražene gorčine. Meso ploda je sa malo semenki. Ubraja se među najkvalitetnije limunove. Plodovi su čvrsti i dobro podnose transport i donekle uskladištenje. Uvozi se iz Italije.

Limonier ima plodove vrlo krupne i sa velikim prečnikom. Kora je dosta debela i sa izraženim bradavicama. Meso ploda je čvrsto. Sok je veoma kiseo. Koštica ima vrlo malo. Uvozi se iz Španije, Portugalije i Francuske.

Specijali (liscione) ima plodove cilindričnog oblika i veoma tanke ljuske. Meso je dosta tvrdo, ali i veoma bogato sokom. Da bi se sok što bolje iscedio preporučuje se rasecanje plodova uzduž i cepanje tvrdih ćelija koje su pune soka. Za potrebe izvoza ovaj se limun bere petnaestak dana pre primofjore. Glavni proizvođač i izvoznik ovog limuna je Italija.

Glavni proizvođači i izvoznici limuna su Italija, Grčka, Turska, Liban, Izrael, Egipat (UAR), Tunis, Španija i dr.

Limun iz Italije se dzvozi i njime se snabdeva svetsko tržište u znatnim količinama i to ravnomerno skoro u toku cele godine. Italija je poznat izvoznik limuna. Najpre se bere i izvozi tzv. primofjore limun (od oktobra do maja), a zatim limun verdeli (od maja do septembra). Kvalitetniji je primofjore jer je sočniji i ima karakterističnu žuiu boju, ali verdeli se takođe ceni iako ima manje soka i svetlozelanu boju, jer prispeva na tržište baš u vreme kad je priliv limuna na svetsko tržište iz drugih zemalja Sredozemlja mali ili ga uopšte nema.

Limun iz Grčke je veoma različitog kvaliteta, zavisno od sorte i područja proizvodnje. Najlošijeg kvaliteta je limun sa ostrva Andros, jer ima malo soka i brzo se kvari. Događa se da i 50% plodova istrune u toku prometa, te ima slučajeva da dnevno trune i po 5—10% plodova. Iako je ovaj limun prividno jevtin, zbog kvarljivosti ga ne treba uvoziti, jer zbog velikog procenta kvarnih plodova on je čak i skuplji od kvalitetnijih grčkih limunova. Glavna berba limuna u Grčkoj je od oktobra do marta, dok se neuporedivo manje limuna ubere u periodu mart — oktobar. Od juna do septembra beru se uglavnom letnje sorte diforia i mucini.

Turski limun je odličnog kvaliteta, ali ga ima u relativno malim količinama u međunarodnom, prometu.

Kiparski limun je vrlo dobrog kvaliteta i lepo se pripremljen za tržište, tako da podnosi transport i uskladištenje.

Libanski limun je zadovoljavajućeg kvaliteta ako je pripremljen u tzv. „pakinghauzima“, inače dosta propada u toku transporta (čak i do 50%).

Izraelski limun je odličnog kvaliteta i javlja se u međunarodnom prometu u velikim količinama. Krupnoća mu je takva da u kilogramu dolazi osam do 12 komada. Inače ima tanku i glatku koru, dosta soka, a malo koštica. Dobro podnosi transport i uskladištenje, što je od velikog značaja za izvoz ovog proizvoda. Izvoz počinje od decembra i traje sve do druge polovine februara. Naša zemlja je veliki potrošač i uvoznik izraelskog limuna.

Egipatski limun je uglavnom predstavljen sa dve sorte i to adalia i baladi. Prvi je normalne veličine plodova i vrlo dobrog kvaliteta, sa tankom korom, malo koštica i sa dosta soka. Limun baladi je afrička sorta koja se odlikuje sitnim plodovima (25—45 komada u kilogramu), ali i dobrim randmanom u pogledu sadržaja soka.

Tuniski limun je promenljivog kvaliteta, zavisno od sorte. Tako na primer dok sorta eureka daje lepe plodove sa tankom i glatkom korom i sa dosta soka, sorta lunari daje plodove veoma lošeg kvaliteta sa debelom korom i malo soka. Mana tuniskog limuna je da su neizdržljivi u transportu tako da truli plodovi često dostignu i 50%. Veoma je rizično ove limunove uvoziti dok se ne počne sa parafinisanjem plodova pre isporuke.

Limun iz Španije je različitog kvaliteta, zavisno od sorte i područja proizvodnje. Limun iz provincije Murcia je boljeg kvaliteta od onog koji potiče iz Valencije. Odličnog je kvaliteta limun primofjore, čija berba počinje početkom decembra. Od avgusta do prve polovine decembra bere se i isporučuje limun sorte real de malaga, koji se odlikuje tankom korom, sa mnogo koštica, ali i sa dosta soka. U toku leta bere se limun verdeli, koji je boljeg kvaliteta od italijanskog verdelija.

Minimalni uslovi kvaliteta za stavljanje u promet. Prema odredbama Pravilnika (član 15. i 123) limun koji se stavlja u promet mora ispunjavati sledeće uslove:

  • da je zreo;
  • da je svež i da nije smežuran;
  • da sadrži najmanje 25% soka u odnosu na ukupnu težinu ploda;
  • da ima izražene osobine karakteristične za sortu;
  • da je prečnik plodova najmanje 45 mm;
  • da ima boju svojstvenu za sortu, u zavisnosti od berbe i zone proizvodnje, s tim da plodovi moraju imati specifičnu žutu boju na najmanje 4/5 površine ploda;
  • da nije zaprljan, ovlažen i natruo;
  • da ne sadrži ostatke sredstava za zaštitu bilja u količinama koje mogu biti štetne po zdravlje;
  • da nema naprsline, uboje, oštećenja od štetočina, bolesti, mraza i mehaničkih povreda, kao ni druge nedostatke koji mogu uticati na pogoršanje kvaliteta, osim što je dozvoljeno za limun ekstra kvaliteta do 2% plodova sa jednom ili više plitkih povreda izazvanih gradom ili oštećenjima od bolesti i štetočina, za limun I kvaliteta do 5%, a II kvaliteta do 10% plodova sa pomenutim manama.

Zrelim limunovima u prometu na malo smatraju se oni koji imaju karakterističnu žutu boju, prijatan ukus i miris i sposobnost za potrošnju bez naknadnog dozrevanja.

Svežim se smatraju limunovi normalnog izgleda i čvrstine, koji nisu smežurani ili sasušeni.

U jedinici pakovanja limun mora biti istog porekla, berbe, sorte, kvaliteta i odgovarajućeg istog kalibra. Tako, na primer, ne smeju se u jedinici pakovanja ili u istoj pregradi nalaziti izloženiprodaji limunovi iz raznih zemalja, raznih sorti, različitog kvaliteta ili različitog kaiibra.

Pored navedenih, limun mora ispunjavati i druge posebne uslove propisane za pojedine kvalitetne kategorije (član 125, 126. i 127).

Razvrstavanje na kvalitetne kategorije. Prema odredbama Pravilnika (član 16. i 124) limun se prema kvalitetu plodova stavlja u promet kao ekstra kvaliteta, I kvaliteta i II kvaliteta.

Kvalitet limuna utvrđuje se prema sorti, zrelosti, veličini, sadržaju soka i drugim svojstvima karakterističnim za limun.

Ekstra kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17. i 125) plodovi limuna ekstra kvaliteta moraju, u pogledu spoljnog izgleda i organoleptičkih svojstava, biti bez ikakvih mana.

U jedinici pakovanja moraju biti plodovi iste veličine odnosno kalibra, prema Pravilniku (član 131).

U jedinici pakovanja može biti do 5% plodova sa jednom ili više manjih zaraslih ozleda, koje ne smeju biti duže od 1/10 označenog prečnika, kao i do 2% plodova sa deformacijama zavisno od sorte, sa hrapavom (smežuranom) i prekomerno zadebljalom korom, sa zelenim ili zelenkastim mrljama i sa jednom ili više plitkih povreda izazvanih gradom ili oštećenjima od bolesti i štetočina.

Ukupna navedena odstupanja u jedinici pakovanja ne mogu biti veća od 5%.

Do 5% od broja ili težine plodova može odstuipati od uslova propisanih za ekstra kvalitet, ali ti plodovi moraju ispunjavati uslove propisane za limun I kvaliteta.

I kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17. i 126) ptođiovi limuna I kvaliteta moraju, u pogledu spoljnog izgleda i organoleptičkih svojstava, biti bez ikakvih mana.

U jedinici pakovanja moraju biti plodovi iste veličine (kalibra), prema Pravilniku (član 131).

U jedinici pakovanja može biti do 10% plodova sa jednom ili više manjih zaraslih ozleda, koje ne smeju biti duže od 2/10 označenog prečnika niti veće od 2% ukupne površine ploda, kao i do 5% plodova sa deformacijama u odnosu na sortu i sa hrapavom (smežuranom) i prekomerno zadebljalom korom, sa zelenim ili zelenkastim mrljama i sa jednom ili više plitkih povreda izazvanih gradom ili oštećenjima od bolesti i štetočina. Ukupna navedena odstupanja u jedinici pakovanja ne mogu biti veća od 10%.

Do 10% od broja ili težine plodova može odstupati od uslova propisanih za I kvalitet, ali takvi plodovi moraju ispunjavati uslove propisane za limun II kvaliteta.

II kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17. i 127) limun koji ne ispunjava uslove propisane za ekstra i I kvalitet stavlja se u promet kao limun II kvaliteta.

U jedinici pakovanja može biti do 15% plodova sa jednom ili više zaraslih ozleda koje ne mogu biti duže od 2/10 označenog prečnika niti veće od 5% od ukupne površine ploda, kao i do 10% plodova sa deformacijama u odnosu na sortu, sa hrapavom (smežuranom) korom, sa prekomemo zadebljalom korom, sa zelenim ili zelenkastim mrljama i sa jednom ili više plitkih povreda izazvanih gradom ili oštećenjima od bolesti i štetočina.

Ukupna navedena odstupanja u jedinici pakovanja ne mogu biti veća od 15%, što znači da najviše do 15% plodova može imati navedene nedostatke.

Do 10% od broja ili težine plodova može odstupati od uslova propisanih za limun II kvaliteta, ali takvi plodovi moraju ispunjavati minimalne uslove kvaliteta (član 15. i 123. Pravilnika) tj. moraju biti upotrebljivi za ishranu.

Kalibriranje. Prema odredbama Pravilnika (član 18, 19, 130. i 131) plodovi limuna moraju biti sortirani po veličini. Prečnik plodova (bez obzira na kvaliitetnu kategoriju) mora biti najmanje 45 mm.

Na svakom pakovanju treba da se označi kalibar i to brojem (od 1 — 7), ili graničnim vrednostima kalibra (na primer: „50/55“, „70/75“ i isl.). Što je oznaka kalibra brojem niža to je limun krupniji i obrnuto, tako da je najkrupniji sa oznakom „1“, a najsitniji sa oznakom „7“.

Veličina — kalibar utvrđuje se merenjem prečnika najšireg dela ploda i to kalibrerom sa prstenovima odredene veličine ili drugim priručnim sredstvima za merenje prečnika.

Do 10% od broja ili težine plodova u jedinici pakovanja može odstupati od kalibra označenog u deklaraciji, do donje ili gornje granice nižeg ili višeg kalibra predviđenog u članu 131. Tako, na primer, na pakovanju limuna sa oznakom kalibra „3“ do 10% plodova može imati kalibar manji, ali ne manji od 60 mm, ili veći kalibar, ali ne veći od 75 mm.

Ukupno odstupanje od propisanih uslova u pogledu kvaliteta i označenog kalibra može iznositi najviše 10% za limunove ekstra kvaliteta, a do 15% za limunove I i II kvaliteta. Tako, na primer, ako limun I kvaliteta odstupa od uslova propisanih za kvalitet u članu 126. Pravilnika i to 10% plodova, onda od označenog kalibra može odstupati samo do 5%, a ne do 10% plodova.

Pošto na svakom pakovanju limuna iz uvoza stoji i oznaka kalibra, treba nastojati da roba stigne tako kalibrirana i do maloprodajnog mesta. Ukoliko se roba prepakiva u skladištu preduzeća treba nastojati da se ona u istim pakovanjima otprema prodavnicama, kako se ne bi desilo da u istom pakovanju ima plodove od više kalibara. Ukoliko se želi postići asortiman u pogledu krupnoće limuna, onda svakoj prodavnici treba otpremitl limunove dva ili više kalibara (na primer: pakovanja sa oznakom 2, 5, 7 i sl.).

Pakovanje i deklaracija. Za pakovanje i isporuku limuna pravilnik ne predviđa vrste ambalaže, jer je to uglavnom uvozna roba pakovana u ambalaži koja je u upotrebi u zemljama izvoznicama (proizvođačima). Prema odredbama JUS-a za ambalažu, za pakovanje i isporuku limunova iz domaće proizvodnje mogu se upotrebiti:

  • letvarice za voće i povrće (JUS D.F1.038);
  • letvarice za povrće i voće (JUS D.F1.039);
  • letvarice za voće i povrće (JUS D.F1.040).

Pravilnik ne predviđa mogućnost isporuke limunova u rasutom stanju (rinfuza).

Prema odredbaima Pravilnika (član 20. i 131) limunovi se u prometu na malo mogu pakovati i stavljati u promet i u drugoj ambalaži od pogodnog materijala (kartonske kutije, kese od plastične mase, mrežaste vrećice i slično).

Prema odredbama Pravilnika (član 21) u svakoj jedinici pakovanja limunovi moraju biti istog porekla, berbe, sorte, kvaliteta i istog kalibra.

Limunovi se mogu pakovati ređanjem ili slobodnim nasipanjem iz manipulativne u komercijalnu ambalažu. Često se plodovi limuna, radi povećanja trajnosti i očuvanja svežine i svojstava, pojedinačno pakuju u odgovarajuću hartiju i omotani pakuju u sanduke, letvarice, kutije i slično. Ambalaža treba da bude ravnomerno napunjena i bez praznih mesta. Puni se do te mere da je omogućeno slaganje ambalaže jedne na drugu, a da se pritom plodovi ne povrede ili nagnječe. Kad se poklopac pričvrsti, ne sme jako da pritiskuje gornji red plodova. Tako pakovani plodovi bolje podnose transport i uskladištenje i sve ambalažne jedinice imaju isti sadržaj (neto-težinu).

Pri usluživanju potrošača u maloprodaji za pakovanje limunova ne sme se upotrebiti stara hartija (novine, papir od knjiga ili svezaka) i hartija koja je već bila upotrebljena, zbog toga što se limun najčešće ne pere, a iz njega se cedi sok, pa eventualna prljavština može da dospe u napitak. Osim toga, limun i ostalo južno voće prodaju se po relativno visokim cenama i može da se pakuje u novu hartiju.

Prema odredbama Pravilnika (član 22, 131, 135. i 136) deklaracija na svakoj jedinici pakovanja limunova mora sadržati sledeće podatke:

  • naziv (ime) i sedište proizvođača odnosno isporučioca, a limun iz uvoza naziv i sedište uvoznika;
  • vrstu voća („limun“) na zatvorenim pakovanjima gde se ne vidi sadržaj;
  • kvalitet („ekstra“, „I“ ili „II“);
  • oznaku kalibra („2“, „5“, „7“ i slično);
  • zemlju porekla za uvezeni limun.

Ostale podatke iz člana 22. Pravilnika nije obavezno označavati pa čak ni sortu pakovanog limuna (član 135).

Deklaracija za limunove mora sadržati i podatak o vrsti i količini sredstava koja su upotrebljena za zaštitu od biljnih bolesti i štetočina, ako su takva sredstva upotrebljena.

Ako se limunovi stavljaju u promet u ambalaži koja je tretirana difenilom ili drugim hemijskim sredstvom, u deklaraciji se mora naznačiti da „kora limunova nije za jelo“.

Podaci iz deklaracije treba da budu označeni na etiketi (nalepnici) koja se pričvršćuje sa prednje strane ambalaže ili su podaci štampani odnosno utisnuti na samoj ambalaži (kartonske kutije i sl.). Deklaracija za limunove iz uvoza mora biti na jednom od jezika naroda Jugoslavije. Deklaraciju mora da obezbedi zemlja izvoznica po nalogu uvoznika ili sam uvoznik.

Ukoliko su limunovi pakovani u kese od plastične mase, mrežaste vrećice i sličnu ambalažu, radi prodaje po sistemu samousluge, onda podatke iz deklaracije nije obavezno označavati na pojedinačnim pakovanjima, već je dovoljno da se na boksu (pregradi) u kojem se nalazi tako pakovani limun izložen prodaji označi kvalitet („ekstra“, „I“ ili „II“),

Prema odredbama Pravilnika (član 22) podatak o kvalitetu limuna mora biti istaknut i na robi koja je izložena prodaji na malo, iako nije pakovana.

Uslovi za očuvanje kvaliteta i svojstava. Na kvalitet i održivost plodova limuna, pored sorte, mnogo utiču vreme i način berbe. Tako, na primer, smatra se da se relativno kraće mogu održati plodovi limuna koji su sazreli još na drvetu, od onih koji su ubrani još dok imaju tamnozelenu boju. Kao merilo za vreme berbe može da posluži i sadržaj soka. Prema odredbama Pravilnika (član 128) limunovi se mogu stavljati u promet ako imaju najmanje 25% soka. Pre se ne smeju ni brati, o čemu vode računa zemlje izvoznice.

Duže se održavaju plodovi koii se beru početkom zime i oni iz planinskih predela, od limunova koji se beru u proleće (mart) i onih iz primorskih oblasti.

U slučaju potrebe plodovi limuna mogu veštački dozrevati. Dozrevanje se postiže pomoću etilena u koncentraciji 1/5.000, na temperaturi između 10° i 12°C i uz relativnu vlažnost vazduha od 80—90 procenata.

Pod ovim uslovima veštačko dozrevanje limunova postiže se za vreme od pet do sedam dana. U toku takvog dozrevanja često dolazi do opadanja peteljki.

Pri čuvanju u hladnjačama limunovi se mogu održati do mesec dana ako su zreli, a zeleni do četiri meseca. Najpovoljniji uslovi su temperatura od +10° do +12°C i relativna vlažnost vazduha od 80—85%. Zeleni limun se može održati i do šest meseci na temperaturi +14° do + 15°C i uz znatnu cirkulaciju vazduha radi provetravanja.

Pošto limun ima prodoran miris, zajedno sa njim, u istoj komori odnosno skladištu, ne treba čuvati proizvode koji lako primaju strane mirise.

U toku skladištenja na plodovima limuna može da dođe do nepoželjnih promena kao što su uvelost zbog suvog vazduha, smeđa mesta na kori i bela mesta na voćnom mesu (pod uticajem niskih temperatura), plesnivost, trulež i slično. Zbog toga uskladištenu robu treba što češće kontrolisati i izdvajati sve otoolele plodove, jer oni mogu inficirati i oštetiti zdrave.

S obzirom da plodovi limuna izmrzavaju na temperaturi od oko —2°C (meso ploda na —2,01°, kora na —2,17°C) to treba obratiti pažnju naročito u zimskim mesecima i obezbediti odgovarajuće zimsko pakovanje u transportu i odgovarajuću temperaturu skladišta i prodavnice.

Mandarine

Hranljiva vrednost i značaj za tržište. Mandarine su plodovi raznih sorti biljke mandarine (Citruis mobilis Laur.). Plodovi mandarine su sitniji od pomorandže, pljosnatog su oblika — skoro kolačasti; kora im se veoma lako odvaja od voćnog mesa, a sok je nešto slađi od soka pomorandže. Ukus je sladak, prijatan i veoma aromatičan.

Od hranljivih sastojaka plodovi mandarina sadrže ugijene hidrate — uglavnom šećere (9%), belančevine (0,8%) i masti (0,1%); 100 grama plodova daje 40 kalorija.

Mandarine sadrže najviše vitamina C (20—60 mg), zatim vitamina B1 (0,1—0,5 mg), PP (0,5 mg), vitamina B2 i B6 (po 0,02 mg), karotinoida (0,5 mg), računato na 100 grama plodova.

Mandarine sadrže i dosta organskih kiselina, kao i pomorandže, i mineralnih materija.

Raspoznavanje plodova važnijih sorti.

Havana ima plodove dosta sitne, ovalnog kolačastog oblika. Kora je dosta debela i lako se odvaja od voćnog mesa. Voćno meso je sočno i veoma ukusno. Aroma je izražena. Ne podnosi transport i uskladištenje.

Unšiju ima plodove osrednje veličine, ovalnog oblika. Meso ploda je sočno i veoma ukusno i mirišljavo. Dobro podnosi transport i uskladištenje.

Važniji proizvođači i izvoznici mandarina su Italija, Grčka, Egipat (UAR), Tunis i drugi.

Mandarine iz Italije su odličnog kvaliteta. Italija je veliki proizvođač i izvoznik ovog proizvoda. Najbolje mandarine se proizvode na području Paterna, te one i postižu najviše cene. Berba i izvoz počinju krajem novembra i traju do sredine februara.

Mandarine iz Grčke su zadovoljavajućeg kvaliteta, mada zaostaju iza italijanskih manđarina. Grčka je veliki proizvođač mandarina, a najvažniji rejoni proizvodnje nalaze se na Peloponezu i na ostrvima u blizini Male Azije. Uvoz mandarina iz Grčke je veliki, tako da Jugoslavija predstavlja najvećeg uvoznika grčkih mandarina. Grčke mandarine su dosta osetljive i brzo se kvare, pa prilikom uvoza treba obratiti pažnju na stanje robe.

Egipatske mandarine su, takođe zadovoljavajućeg kvaliteta. Krupnije su od italijanskih i grčkih, ali po sastavu su nepovoljnije, jer su im kožice voćnog mesa i žilice tvrde zbog većeg sadržaja celuloze. Ukus je veoma prijatan i sa izraženom aromom. Berba i izvoz počinju u drugoj polovini novembra i traju do kraja decembra. U januaru mandarine su već prezrele, te ne mogu da podnesu transport i podložne su oštećenjima od ceratitisa. Stoga treba izbegavati uvoz u to vreme.
Tuniske mandarine su uglavnom boljeg kvaliteta i slađe od prethodnih i stavljaju se u promet pod nazivom “klementine“. Zbog vrlo dobrog kvaliteta postižu na svetskom tržištu visoke cene. Za berbu dospevaju sredinom novembra.

Minimalni uslovi kvaliteta za stavljanje u promet. Prema odredbama Pravilnika (član 15. i 123) mandarine koje se stavljaju u promet moraju ispunjavati sledeće uslove:

  • da su zrele;
  • da su sveže i da nisu smežurane;
  • da sadrže najmanje 33% soka u odnosu na ukupnu težinu ploda;
  • da imaju izražene osobine karakteristične za sortu;
  • da je prečnik plodova najmanje 45 mm;
  • da imaju boju svojstvenu za sortu, u zavisnosti od berbe i zone proizvodnje, s tim da plodovi moraju imati specifičnu žutu boju na najmanje 2/3 površine;
  • da nisu zaprljane, ovlažene i natrule;
  • da ne sadrže ostatke sredstava za zaštitu bilja u količinama koje mogu biti štetne po zdravlje;
  • da nemaju naprsline, uboje, oštećenja od štetočina, bolesti, mraza i mehaničkih povreda, kao ni druge nedostatke koji mogu uticati na pogoršanje kvaliteta, osim što je dozvoljeno za mandarine ekstra kvaliteta do 2% plodova sa jednom ili više plitkih povreda izazvanih gradom ili oštećenjima od bolesti i štetočina, za mandarine I kvaliteta do 5% i II kvaliteta do 10% plodova sa pomenutim manama.

Zrelim mandarinama u prometu na malo smatraju se one koje imaju karakterističnu boju, prijatan ukus i aromu i sposobnost za potrošnju bez naknadnog dozrevanja.

Svežim se smatraju mandarine normalnog izgleda, koje su čvrste i nisu smežurane ili sasušene.

U jedinici pakovanja mandarine moraju biti istog porekla, berbe, sorte, kvaliteta i kalibra.

Pored navedenih, mandarine moraju ispunjavati i druge posebne uslove propisane za pojedine kvalitetne kategorije (član 125, 126. i 127).

Razvrstavanje na kvalitetne kategorije. Prema odredbama Pravilnika (član 16. i 124) mandarine se prema kvalitetu plodova stavljaju u promet kao ekstra kvaliteta, I kvaliteta i II kvaliteta.

Kvalitet mandarina utvrđuje se prema sorti, zrelosti, veličini, sadržaju soka i drugim svojstvima karakterističnim za mandarine.

Ekstra kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17. i 125) mandarine ekstra kvaliteta moraju u pogledu spoljnog izgleda i organoleptičkih svojstava biti bez ikakvih mana.

U jedinici pakovanja moraju biti plodovi iste veličine, odnosno kalibra, prema odredbama Pravilnika (član 131).

U jedinici pakovanja može biti do 5% plodova sa jednom ili više manjih zaraslih ozleda, koje ne smeju biti duže od 1/10 označenog kalibra, odnosno preonika, kao i do 2% plodova sa deformacijama u odnosu na sortu, sa hrapavom (smežuranom) korom, sa prekomerno zadebljalom korom, sa zelenim ili zelenkastim mrljama i sa jednom ili više plitkih povreda izazvanih gradom ili oštećenjima od bolesti i štetočina.

Ukupna navedena odstupanja u jedinici pakovanja ne mogu biti veća od 5%.

Do 5% od broja ili težine piodova može odstupati od uslova propisanih za ekstra kvalitet, ali ti plodovi moraju ispunjavati uslove propisane za mandarine I kvaliteta.

I kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17. i 126) marndarine I kvaliteta moraju u pogledu spoljneg izgleda i organoleptičkih svojstava biti bez ikakvih mana.

U jedinici pakovanja moraju biti plodovi iste veličine (kalibra), prema Pravilniku (član 131).

U jedinici pakovanja može biti do 10% plodova sa jednom ili više manjih zaraslih ozleda, koje ne smeju biti duže od 2/10 označenog kalibra niti veće od 2% od ukupne površine ploda, kao i do 5% plodova sa deformacijama zavisno od sorte i sa hrapavom (smežuranom) korom i sa prekomerno zadebijalom korom, sa zelenim ili zelenkastim mrljama i sa jednom ili više plitkih povreda izazvanih gradom ili oštećenjima od bolesti i štetočina.

Ukupna navedena odstupanja u jedinici pakovanja ne mogu biti veća od 10%.

Do 10% od broja ili težine plodova može odstupati od uslova propisanih za I kvalitet, ali ti plodovi moraju ispunjavati uslove propisane za mandarine II kvaliteta.

II kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (čian 17. i 127) mandarine koje ne ispunjavaju uslove propisane za ekstra i I kvalitet stavljaju se u promet kao mandarine II kvaliteta.

U jedinici pakovanja može biti do 15% plodova sa jednom ili više sraslih ozleda koje ne mogu biti duže od 2/10 označenog kalibra, niti veće od 5% od ukupne površine ploda, kao i do 10% plodova sa deformacijama u odnosu na sortu, sa hrapavom (smežuranom) korom, sa prekomerno zadebljalom korom, sa zelenim ili zelenkastim mrljama i sa jednom ili više plitkih povreda izazvanih gradom ili oštećenjima od bolesti i štetočina.

Ukupna navedena odstupanja u jedinici pakovanja ne mogu biti veća od 15%.

Do 10% od broja ili težine plodova može odstupati od uslova propisanih za II kvalitet, ali oni moraju ispunjavati minimalne uslove kvaliteta (član 15. i 123) tj. moraju biti upotrebljive za ishranu.

Kalibriranje. Prema odredbama Pravilnika (član 18, 19, 130. i 131) mandarine moraju biti sortirane po veličini; prečnik plodova mora biti najmanje 45 mm.

Prema veličini ploda, mandarine se sortiraju u sledeće grupe:
Izostavljeno iz prikaza

Do 10% od broja ili težine plodova u jedinici pakovanja može odstupati od kalibra označenog u deklaraciji, do donje ili gornje granice nižeg ili višeg kalibra predviđenog u članu 131. Pravilnika.

Ukupno odstupanje od propisanih uslova u pogledu kvaiiteta i označenog kalibra može iznositi najviše 10% u pakovanjima mandarina ekstra kvaliteta, a do 15% u pakovanjima I i II kvaliteta.

Na svakom pakovanju se označava kalibar i treba voditi računa da u jedinici pakovanja ili pregradi prilikom izlaganja prodaji na malo budu mandarine istog kalibra,

Pakovanje i deklaracija. Pošto se mandarine uvoze, Pravilnik ne precizira u kojoj i kakvoj ambalaži se mogu pakovati i isporučivati. Prema odredbama JUS-a za ambalažu mandarine se mogu pakovati i isporučivati u:

  • letvaricama za voće i povrće (JUS D.F1.038);
  • letvaricama za voće i povrće (JUS D.F1.039);
  • letvaricama za voće i povrće (JUS D.F1.040).

Pravilnik ne predvida mogućnost isporuke mandarina u otvorenom pakovanju (rinfuza).

Prema odredbama Pravilnik (član 20) mandarine se u prometu na malo mogu pakovati i stavljati u prodaju i u drugoj ambalaži od pogodnog materijala (kartonske kutije, kese ocl plastičnih masa, mrežaste vrećice i slično).

Prema odredbama Pravilnika (član 21, 130. i 133) u svakoj jedinici pakovanja mandarine moraju biti istog porekla, berbe, sorte, kvaliteta i istog kalibra.

Plodovi mandarina se mogu pakovati ređanjem u više redova ili slobodnim nasipanjem u ambalažu. Ponekad se plodovi mandarina umotavaju u hartiju i tako umotani pakuju u ambalažu da bi očuvali svežinu i druga svojstva. Ambalažu treba ravnomerno puniti do te mere da se može poklopiti ali da poklopac ne pritiskuje plodove.

Pri usluživanju potrošača u maloprodaji za pakovanje mandarina ne sme se upotrebiti stara hartija (novine, papir od svezaka ili knjiga) i hartlja koja je već bila upotrebljena.

Prema odredbama Pravilnika (član 22, 133, 135. i 136) deklaracija na svakoj jedinici pakovanja mandarina mora sadržati sledeće podatke:

  • naziv (ime) i sedište proizvodača odnosno isporučioca, a za uvezene mandarine naziv i sedište uvoznika;
  • vrstu voća („mandarine“) na zatvorenim pakovanjima kod kojih se ne vidi sadržaj;
  • kvalitet („ekstra“, „I“ ili „II“);
  • kalibar („3“, „6“, „8“ i sl.);
  • zemlju porekla iz koje je mandarina uvezena.

Ostale podatke iz člana 22. Pravilnika nije obavezno označavati, pa ni oznaku sorte.

Deklaracija za mandarine mora sadržati i podatak o vrsti i količini sredstava koja su upotrebljena za zaštitu od biljnih bolesti i štetočina, ako su takva sredstva upotrebljena.

Ako se mandarine stavljaju u promet u ambalaži koja je tretirana difenilom ili drugim hemijskim sredstvom, u deklaraciji se mora naznačiti da „kora mandarine nije za jelo“.

Podaci iz deklaracije treba da budu označeni na etiketi (nalepnici) koja se pričvršćuje na prednjoj strani ambalaže ili su podaci štampani i utisnuti na samoj ambalaži (kartonske kutije i sl.). Deklaraciju za mandarine treba da obezbedi zemlja izvoznica po nalogu uvoznika, ili sam uvoznik. Deklaracija mora biti na jednom od jugoslovenskih jezika.

Ukoliko su mandarine pakovane u kese od plastične mase, mrežaste vrećice i slično, radi prodaje po sistemu samousluge, onda podatke iz deklaracije nije obavezno označiti na pojedinačnim pakovanjima, već je dovoljno da se na boksu (pregradi) u kojem se nalazi tako pakovana roba izložena prodaji označi kvalitet („ekstra“, „I“ ili „II“).

Prema odredbama Pravilnika (član 22) podaci o kvalitetu mandarina moraju biti istaknuti i na robi koja je izložena prodaji na malo, bez obzira što nije pakovana.

Uslovi za očuvanje kvaliteta i svojstava. Mandarine koje se stavljaju u promet ili se skladište, kao i pomorandže, moraju biti zdrave i nepovređene i ne smeju biti prezrele.

Smatra se da je za uskladištenje mandarina najpovoljnija temperatura +6° do 8°C uz relativnu vlažnost od 85—90%. Pod tim uslovima mandarine se mogu održati u skladištu šest do osam nedelja. Lakše se i duže održavaju mandarine pakovane u svilenu hartiju koja je parafinisana.

Zbog prodornog mirisa mandarine se ne smeju skladištiti zajedno sa proizvodima koji primaju strane mirise.

S obzirom da plodovi mandarina izmrzavaju već na temperaturi od oko —1,56°C, to treba voditi računa kod transporta i obezbediti zimsko pakovanje ako su spoljne temperature ispod 0°, a u skladištima takođe treba obezbediti robu od eventualnog izmrzavanja.

Grejpfrut (grape fruit)

Minimalni uslovi kvaliteta za stavljanje u promet. Plodovi grejpfruta se znatno razlikuj u od plodova ostaiih agruma. Veoma su kruspni i ovalnog oblika, a ukus im je nešto nagorak. Po hranljivoj i vitaminskoj vrednosti grejpfrut je sličan pomorandži.

Prema odredbama Pravilnika (član 15. i 123) grejpfrut koji se stavlja u promet mora ispunjavati sledeće uslove:

  • da je zreo;
  • da je svež i da nije smežuran;
  • da sadrži najmanje 35% soka u odnosu na ukupnu težinu ploda;
  • da ima izražene osobine karakteristične za sortu;
  • da je prečnik plodova najmanje 70 mm;
  • da ima boju svojstvenu za plodove grejpfruta i za odnosnu sortu, u zavisnosti od berbe i zone proizvodnje;
  • da nije zaprljan, ovlažen i natruo;
  • da ne sadrži ostatke sredstava za zaštitu bilja u količinama koje mogu biti štetne po zdravlje;
  • da nema naprsiline, uboje, oštećenja od štetočina, bolesti, mraza i mehaničkih povreda, kao ni druge nedostatke koji mogu uticati na pogoršanje kvaliteta, osim što je dozvoljeno u pakovanjima grejpfruta ekstra kvaliteta do 2% plodova sa jednom ili više plitkih povreda izazvanih gradom ili oštećenjima od bolesti i štetočina, u pakovanjima I kvaliteta do 5%, a II kvaliteta do 10% plodova sa pomenutim manama.

Zrelim plodovima grejpfruta u prometu na malo smatraju se oni koji imaju karakterističnu boju, prijatan ukus i miris i sposobni su za potrošnju bez naknadnog dozrevanja. Pri ocenjivanju zrelosti grejpfruta treba imati u vidu da nagorak ukus imaju i zreli plodovi.

Svežim se smatraju plodovi grejpfruta koji imaju normalan izgled i čvrstinu i nisu smežurani ili sasušeni.

U jedinici pakovanja grejpfrut mora biti istog porekla, berbe sorte, kvaliteta i kalibra — prema članu 131. Pravilnika.

Pored navedenih grejpfrut mora ispunjavati i druge posebne uslove propisane za pojedine kvalitetne kategorije (član 125, 126. ; 127. Pravilnika).

Razvrstavanje na kvalitetne kategorije. Prema odredbama Pravilnika (član 16. i 124) grejpfrut se prema kvalitetu plodova stavlja u promet kao ekstra kvaliteta, I kvaliteta i II kvaliteta.

Kvalitet grejpfruta utvrđuje se prema sorti, zrelosti, veličini, sadržaju soka i drugim karakterističnim svojstvima.

Ekstra kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17. i 125) plodovi grejpfruta ekstra kvaliteta moraju, u pogledu spoljnog izgleda i organoleptičkih svojstava, biti bez ikakvih mana.

U jedinici pakovanja moraju biti plodovi iste veličine, odnosno kalibra, prema Pravilniku (član 131).

U jedinici pakovanja može biti do 5% plodova sa jednom ili više manjih zaraslih ozleda, koje ne smeju biti duže od 1/10 označenog prečnika, kao i do 2% plodova sa deformacijama u odnosu na sortu, sa hrapavom (smežuranom) korom, sa prekomerno zadebljalom korom, sa zelenim ili zelenkastim mrljama i sa jednom ili više plitkih povreda izazvanih gradom ili oštećenjima od bolesti i štetočina. Ukupna navedena odstupanja u jedinici pakovanja ne mogu biti veća od 5 odsto.

Do 5% od broja ili težine plodova može odstupati od uslova propisanih za ekstra kvalitet, ali oni moraju ispunjavati uslove propisane za grejpfrut I kvaliteta.

I kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17. i 126) plodovi grejpfruta I kvaliteta mioraju, u pogledu spoljnog izgleda i organoleptičkih svojstava, biti bez ikakvih mana.

U jedinici pakovanja moraju biti plodovi iste veličine (kalibra), prema Pravilniku (član 131).

U jedinici pakovanja može biti do 10% plodova sa jednom ili više manjih zaraslih ozleda, koje ne smeju biti duže od 2/10 označenog prečnika niti veće od 2% od ukupne površine ploda, kao i do 5% plodova sa deformacijama zavisno od sorte, sa hrapavom (smežuranom) korom i sa prekomerno zadebljalom korom, sa zelenim ili zelenkastim mrljama i sa jednom ili više plitkih povreda izazvanih gradom ili oštećenjima od bolesti i štetočina. Ukupna navedena odstupanja u jedinici pakovanja ne mogu biti veća od 10%.

Do 10% od broja ili težine plodova može odstupati od uslova propisanih I kvalitet, ali oni moraju ispunjavati uslove propisane za grejpfrut II kvaliteta.

II kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17. i 127) grejpfrut koji ne ispunjava uslove propisane za ekstra i I kvalitet stavlja se u promet kao grejpfrut II kvaliteta.

U jedinici pakovanja može biti do 15% plodova se jednom ili više zaraslih ozleda koje ne mogu biti duže od 2/10 označenog prečnika niti veče od 5% od ukupne površine ploda, kao i do 10% plodova sa deformacijama zavisno od sorte, sa hrapavom (smežuranom) i sa prekomerno zadebljalom korom, sa zelenim ili zelenkastim mrljama i sa jednom ili više plitkih povreda izazvanih gradom ili oštečenjima od bolesti i štetočina.

Ukupna odstupanja u jedinici pakovanja ne mogu biti veća od 15%, što znači da najviše do 15% plodova može imati navedene nedostatke.

Do 10% od broja ili težine plodova može odstupati od uslova propisanih za grejpfrut II kvaliteta, ali oni moraju ispunjavati minimalne uslove kvaliteta (član 15. i 123 Pravilnika), tj. moraju biti upotrebljivi za ishranu.

Kalibriranje. Prema odredbama Pravilnika (član 18, 19, 130. i 131) plodovi grejpfruta moraju biti sortirani po veličini; prečnik ploda mora biti najmanje 70 mm.

Prema veličini plodova, grejpfrut se sortira u sledeće grupe:

Do 10% od broja ili težine plodova u jedinici pakovanja može odstupati od kalibra označenog u deklaraciji, do donje ili gornje granice nižeg ili višeg kalibra predviđenog za grejpfrut u članu 131. Pravilnika.

Veličina — kalibar utvrđuje se merenjem prečnika najšireg dela ploda i to kalibrerom sa prstenovima odredene veličine ili drugim priručnim sredstvima za merenja kalibra.

Ukupna odstupanja od propisanih uslova za kvalitet i od označenog kalibra mogu iznositi najviše 10% u pakovanjima grejpfruta ekstra kvaliteta, a do 15% u pakovanjima grejpfruta I i II kvaliteta. Tako, na primer, ako u jednoj partiji grejpfruta I kvaliteta odstupa od uslova propisanih za kvalitet 10% plodova, onda od označenog kalibra može odstupati samo još 5% a ne 10% plodova.

Pakovanje i deklaracija. Pravilnik ne precizira tačno u kakvoj se ambalaži mogu pakovati i isporučivati plodovi grejpfruta. To je prepušteno zemijama izvoznicama (proizvođačima), koje ga pakuju u ambalažu koja je kod njih uobičajena. Grejpfrut se doprema do maloprodajnog mesta u ambalaži u kojoj se uvozi.

Prema odredbama JUS-a za ambalažu, za pakovanje i isporuku grejpfruta mogu se upotrebiti:

  • letvarice za voće i povrće (JUS D.F1.038);
  • letvarice za voće i povrće (JUS D.F1.039);
  • letvarice za voće i povrće (JUS D.F1.040).

Pravilnik ne predviđa mogućnost isporuke grejpfruta u rasutom stanju (rinfuza).

Prema odredbama Pravilnika (član 20) grejpfrut se u prometu na malo može pakovati i prodavati i u drugoj ambalaži od pogodnog materijala (kartonske kutije, kese od plastične mase, mrežaste vrećice i slično).

Prema odredbama Pravilnika (član 21, 130. i 134) u svakoj jedinici pakovanja grejpfrut mora biti istog porekla, berbe, sorte, kvaliteta i kalibra.

Plodovi grejpfruta pakuju se u ambalažu ređanjem u jedan ili više redova ili nasipanjem iz manipulativne u komercijalnu ambalažu. Ambalaža treba da bude napunjena do te mere da je omogućeno učvršćivanje poklopca, bez pritiskivanja i gnječenja plodova.

Pri usluživanju potrošača u prometu na malo za pakovanje grejpfruta ne sme se upotrebiti stara hartija (novine, papir od knjiga i svezaka) i hartija koja je već bila upotrebljena.

Prema odredbama Pravilnika (član 22, 130, 134, 135. i 136) deklaracija na svakoj jedinici pakovanja grejpfruta mora sadržatt sledeće podatke:

  • naziv (ime) i sedište proizvođača odnosno isporučioca, a za grejpfrut iz uvoza naziv i sedište uvoznika;
  • vrstu voća („grejpfrut“) na zatvorenim pakovanjima kod kojih se ne vidi sadržaj;
  • kvalitet („ekstra“, „I“ ili „II“);
  • kalibar („2“, „5“, „8“ i sl.).
  • zemlju porekla iz koje je grejpfrut uvezen.

Ostale podatke iz člana 22. Praviinika nije obavezno označavati na pakovanjima grejpfruta, pa čak ni podatak o sorti.

Deklaracija za grejpfrut mora sadržati i podatak o vrsti i količini sredstava koja su upotrebljana za zaštitu od biljinlh bolesti i štetočina, ako su takva sredstva upotrebljena radi zaštite plodova.

Ako se grejpfrut stavlja u promet u ambalaži koja je tretirana difenilom ili drugim hemijskim sredstvom, u deklaraciji se mora naznačiti da „kora grejpfruta nije za jelo“.

Podaci iz deklaracije treba da budu označeni na etiketi (nalepnlici) koja se pričvršćuje na prednjoj strani ambalaže ili da se štampaju na samoj ambalaži. Deklaracija za grejpfrut mora biti na jednom od jugoslovenskih jezika. Podaci u deklaraciji moraju biti obezbeđeni bilo da ih označava zemlja izvoznica, bilo uvoznik.

Ako je grejpfrut pakovan u kese od plastične mase, mrežaste vrećice i sličnu ambalažu, radi prodaje po sistemu samousluge, onda navedene podatke iz daklaracije nije obavezno označavati na svakom pakovanju pojedinačno. Dovoljno je da se na boksu (pregradi) u kojem se nalazi tako pakovani grejpfrut označi kvalitet („ekstra“, „I“ ili „II“).

Prema odredbama Pravilnika (član 22) podalak o kvalitetu grejpfruta mora biti istaknut i na robi koja je izložena prodaji na malo, iako nije pakovana.

Banane

Značaj za tržište i hranljiva vrednost. Banane su plodovi drveta (Musa sapientium laevis), koji su grupisani u velikim buketima (grozdovima) dugačkim i do metar. Ti grozdovi su obično teški 25—50 kilograma, zavisno od sorte i krupnoće plodova. U njima se nalazi oko 300 plodova.

Banane su veoma cenjeno voće zbog specifičnog prijatnog ukusa i arome, kao i zbog hranljive vrednosti. Ima ih na tržištu skoro u toku cele godine. Zreli plodovi banane imaju voćno meso omekšalo i aromatično tako da je veoma ukusno. Rado ga jedu deca i odrasli, pa i bolesnici.

Zeleni plodovi banane sadrže puno skroba i imaju opor i gorak ukus tako da su nepodesni za potrošnju, te treba, pre stavljanja u promet, da dozru i da se prodaju dozreli.

Dozreli plodovi banane sadrže oko 25% suve materije, a 100 grama ploda daje 90 kalorija, te se banana smatra ne samo vitaminskim već i kaloričnim voćem. Od hranljivih sastojaka plod banane sadrži ugljene hidrate, uglavnom šećer (20%), belančevine (1,4%) i masti (0,5%).

Banane sadrže vitamin C (2—12 mg), B1 (0,16 mg), B2 (0,08 mg), B6 (0,50 mg), PP (0,50 mg), karotinoida (0,30 mg) i vitamina D (0,50 mg), računato na 100 grama plodova. Prema tome, banane su vitaminsko voće, ali po sadržaju vitamina C daieko zaostaju za ostalim, a naročito južnim voćem (agruma).

Od mineralnih sastojaka banane sadrže dosta kalijiuma, kalcijuma, fosfora, hlora, magnezijuma, gvožda, joda i dr. Količinski odnos kalcijum:fosfor je 0,36, što se ne smatra povoljnim, jer ima manje kalciijuma nego fosfoira.

Priprema za tržište. Za razliku od drugih vrsta voća banane se beru dok su još zelene, ali dovolijnio razvijene, zato što se banane iz proizvođačkih zemalja transportuju u zemlje uvoznice brodovima, pa ako bi ise ubrale arele u toku transporta bi pucale i ukvarile bi se.

Zeleni plodovi imaju zelenu boju pokožice, čvrsti su, otpcnrni na mehaničke povrede i lako podnose transport. Takvi plodovi nemaju ukus, miris i druga svojstva još izražena i u takvom stanju se ne mogu konzumirati.

Transport banana obavlja se brodovima — hladnjačama u kojima se temperatura mora podešavati, zavisno od sorte i stepena zrelosti banana. Tako je za plodove sorte lakatan najpodesnija temperatura oko + 14°C, a, sorte gros mišel oko +12°C. Na ovim temperaturama banane mogu izdržati transport u trajanju od 15—18 dana.

Nakon istovara sa broda banane, po pravilu, treba da se uskladište pod uslovima temperature pod kojima su bile na brodu. Zatim ih treba podvrgavati dozrevanju i dozrele otpremati na tržište.

Banane se dopremaju brodovima u naše luke i to kao nedozrele u vidu grana sa mnoštvom plodova (bunč). U odeljenjima za konfekcioniranje banana odsecaju se buketi i pakuju u ambalažu u kojoj će se vršiti dozrevanje i isporuka. Tom prilikom se banane razvrstavaju na kvalitetne kategorije, s tim što se plodovi sa vrha bunča, koji su sitniji od 100 grama, svrstavaju u II kvalitet. Sva ostala roba pod uslovima da ispunjava norme propisane za I kvalitet (član 138. Pravilnika) pakuje se i označava kao I kvalitet.
Za sorte banana koje mi uvozimo smatra se da je podesna temperatura u komori za dozrevanje od +13,5° do +21°C i relativna vlažnost vazduha oko 90%. Preporučuje se smanjenje relativne vlažnosti vazduha na 80% u komori kada plodovi počinju da žute, da bi na površini malo očvrsli.

Pri ubrzanom dozrevanju, koje mora da se obavi za tri do četiri dana, temperatura u komori prvog dana mora da bude viša (oko +21°C) a sledećih dana oko +20°C uz relativnu vlažnost vazduha oko 95%, a kad plodovi počinju da žute temperatura se snižava na +19°C, a relativna vlažnost vazduha na 85 odsto.

Pri dozrevanju banana u roku od šest dana treba u toku prva četiri dana obezbediti temperaturu oko 17,8°C, a zatim temperaturu sniziti na 15,6° i poslednjeg dana na 13,3°C.

Pri dozrevanju banana za osam dana treba u prva dva dana temperatura da bude oko 16,6°C, sledeća četiri dana 15,7°C i na kraju do iskladištenja 13,3°C.

Pri dozrevainju u roku od deset dana prvih devet dana treba obezbediti temperaturu oko 15°, a poslednjeg odnosno do iskladištenja 13,3°C.

Za uskladištenje dozrelih banana preporučuje se temperatura skladišta koja je viša od 13,3°, a smatra se da je optimum između 13,3° i 15,6°C. Na ovoj temperaturi uskladištenja dozrele banane se mogu održati u ispravnom stanju od dva do četiri dana.

Dozrevanje banana. S obzirom na to što su banane kao potpuno zrele veoma podložne kvarenju, naročito ako se nalaze u toplijim skladištima, što se njihova berba i doprema u našu zemlju vrši u zelenom stanju. Na taj način jedino banane i mogu izdržati dug prekomorski transport, a da ne dođe do većih gubitaka. Dozrevanje pre stavljanja u promet na malo vrši se u skladištima u luci u kojoj se banane istovaraju i konfekcioniraju, ili se dozrevanje vrši u skladištima u potrošačkim centrima. Osim toga, može se vreme transportovanja tako podesiti da banane dozrevaju za vreme transporta, tako da preduzeća za prodaju na malo dobijaju dozrele banane koje se mogu odmah prodavati. U ovom smislu treba ceniti da li postoje uslovi da u toku transporta ili u skladištu snabdevačkog preduzeća dođe do dozrevanja banana ili ne. U svakom slučaju treba, ako ne postoje uslovi za normalno dozrevanje banana do stavljanja robe u promet na malo, kupovati dozrele banane. Ovo je tim pre važno jer je prema propisima kažnjivo prodavanje nedozrelih banana u prodaji na malo potrošačima.

Dozrevanje banana je dosta delikatan posao koji zahteva i potrebnu opreznost, i uslove, a i poznavanje tehnoloških svojstava banane. Svaka greška pritom može da prouzrokuje velike štete i da pogorša kvalitet banana ili, pak, da ih učini neupotrebljivim za ishranu.

Dozrevanje banana se obavija u komorama sa uređajima koji obezbeđuju stalnu toplotu i relativnu vlažnost vazduha. Preporučljivo je da se komore za dozrevanje nalaze u većim potrošačkim centnima, jer se dozrela banana teško transportuje i obično dolazi do znatnih gubitaka.

Luka u Kopru i neki potrošački centri raspolažu uređajima za veštačko dozrevanje banana, u čijim se komorama pomoću veštačke atmosfere prevremeno dozrevaju plodovi od 10 do 20 dana. Neki elementi atmosfere u komorama imaju funkcije encima i prouzrokuju željene biohemijske procese tipične za dozrevanje, tako da se dozrevanje u ćelijama voćnog mesa ne razlikuje od sazrevanja plodova na matičnom stablu. Po ovakvom postupku dozrele banane brže se otpremaju na tržište i postižu karakteristična kvalitetna svojstva: ukus, mekoću mesa, lakše ljušćenje i izraženu aromu. Za normalno dozrevanje banana treba obezbediti sledeće uslove:
Izostavljeno iz prikaza

Odgovarajuća skladišta u kojima se vrši konfekcioniranje, pakovanje, uskladištenje i dozrevanje banana mora da poseduje tri ili više prostorija (komora) u kojima se mogu regulisati uslovi temperature i slično, već prema stanju zrelosti banana i prema dinamici isporuke dozrelih banana. Komore treba da budu dobro izolovane kako bi se u njima održavao određeni režim temperature i drugih uslova. Radi sprečavanja gubitaka gasova iz komora dobro je da one budu i hermetički zatvorene. Naime, u toku dozrevanja nastaju neki gasovi (isparljivi estri, etilen, CO2 i dr.) koji utiču povoljno na brzinu, kvalitet i ujednačenost dozrevanja plodova.

Smatra se da svaka komora treba da ima najmanje 30 m2 i da bude kapaciteta najmanje pet tona. Najviše odgovara visina komore od oko 2,5 m.

Mogućnost ventilacije je neophodna radi dovođenja isvežeg vazduha onda kad se želi da se proces dozrevanja uspori i to odvođenjem nastalih gasova. Naime, kad su banane već dobile karakterističnu žutu boju i ukus, onda je dalje prisustvo navedenih gasova ne samo nepotrebno već i nepoželjno, jer može da dode do omekšavanja tkiva (voćnog mesa) što napovoljno utiče na izdržljivost dozrele robe u toku transporta i manipulacije.

U skladištu odnosno komori za dozrevanje najbolje je banane držati u letvaricama i to u buketima, jer je onda pristup vazduha lakši i na taj se način dozrevanje izvodi brže i ujednačenije. Ako se banane skladište u grozdovima onakvim kako su dopremljeni iz zemalja izvoznica, onda ih u skladištu treba vešati na odgovarajući način kako bi bio obezbeđen pristup vazduha. U svakom slučaju grozdove banana treba otpakovati i nastojati da se plodovi što manje povređuju mehanički (gnječe), jer se i najmanje nagnječenje na zelenim plodovima pokazuje u vidu većih crnih fleka na dozrelim plodovima. Obično na takvim mestima na plodovima dolazi do tamnjenja voćnog mesa i do propadanja plodova.

Mogućnost zagrevanja je neophodan uslov za ubrzanje i pravilno izvođenje dozrevanja. Kao izvori zagrevanja mogu da budu električne peći ili peći na gas. Električne peći imaju velike prednosti, jer ne dolazi do stvaranja nepoželjnih gasova kao proizvoda sagorevanja, koji naročito u drugoj fazi dozrevanja imaju nepovoljno dejstvo na kvalitet robe. Osim toga, prilikom upotrebe peći na gas potrebno je stalno dovođenje svežeg vazduha da bi se omogućilo izgaranje gasa, što je nepotrebno kod električnih peći. Takođe je lakše rukovanje i podešavanje određene temperature u komori pri upotrebi električnih peći.

Radi održavanja odgovarajuće temperature u komori za dozrevanje moraju se obezbediti i uslovi za eventualno rashlađivanje i to u slučajevima kad se temperatura u komori suviše popne, te može da ugrozi normalno dozrevanje robe. Ako banane dozrevaju na suviše visokoj temperaturi, onda dolazi do omekšavanja voćnog mesa i pre pojave žute boje, mada aroma i druga svojstva još nisu izraženi.

Mogućnost regulisanja relativne vlažnosti u komori je veoma značajna, jer normalno dozrevanje zavisi i od toga da li je vlažnost vazduha bila odgovarajuća. Smatra se da je do pojave žute boje u toku dozrevanja potrebno da relativna vlažnost vazduha bude od 90—95%. Kasnije, kad su banane u takvom stepenu zrelosti da im je veća površina pokrivena žutom bojom, relativnu vlažnost vazduha treba sniziti na 80—85%. Razume se da vlažnost ne sme da bude ispod 80%, jer dolazi do isušivanja plodova, gubitka svežine i težine, plodovi neujednačeno dozrevaju i nemaju lep izgled (uvelost).

U prvoj fazi dozrevanja, kad je potrebna viša relativna vlažnost vazduha, vrši se polivanje pada komore ili se na podu postavljaju posudice sa vodom iz kojih se ona isparava i vlaži vazduh. Takođe, voda se može raspršivati pomoću specijalnih špricaljki, ali to samo u prva dva dana. Nije preporučljivo da se radi povećavanja vlažnosti u komori kvase plodovi banana, jer se posle vlaženja brzo kvare.

Kontrola relativne vlažnosti vazduha u komori vrši se pomoću higrometra, koji je obično snabdeven termometrom, tako da se u isto vreme i na istom instrumentu kontroliše temperatura i vlažnost vazduha.

Mogućnost cirkulacije vazduha je neophodan uslov prilikom dozrevanja banana, da bi se pravilno i ravnomerno raspoređivala toplota u komori i obezbedilo ujednačeno dozrevanje robe u celoj komori. Dobro je da se pomoću ventilatora obezbedi kruženje vazduha i to — prilikom zagrevanja od vrha prema dnu, a prilikom hlađenja komore od dna prema vrhu.

Postupanje sa bananama u hladnim danima. Banane su veoma osetljive na niske temperature, iako se na nedozrelim bananama oštećenja od mraza ne primećuju odmah, već tek nakon dozrevanja. Prema literaturi, banane se smatraju nepodesnim za pravilno dozrevanje ako su bile izložene temperaturama nižim od 11,6°C. Ovakve banane, ukoliko nisu bile izložene nižim temperaturama od 8°C, treba dozrevati postepeno i to zagrevanjem na 18°C i posle dan-dva stajanja na toj temperaturi treba ih držati do dozrevanjana 16°C. Banane koje su bile znatnije rashlađene sporo dozrevaju i podložne su promenama i oštećenjima od gnječenja, mehaničkih povreda i sl. Takve dozrele banane uvek imaju manje žutu boju od normalnih, a ponekad je kora rđaste neugledne boje.

Pokazalo se da su banane „canary“ otpornije na hladnoću od drugih sorti, ali mana im je što nejednako dozrevaju pa zahtevaju odvojeno dozrevanje pod posebnim režimom i sklone su pucanju kore. Banane koje su dozrevane u komorama sa niskom vlažnošću vazduha i banane koje su bile na nisikim temperaturama obično imaju oko peteljke znake truljenja. Ovakve banane treba brže dozrevati kako se trulež ne bi razvila u jačoj meri.

Određivanje stepena zrelosti banana. Radi jedinstvenog tretmana kvaliteta i zrelosti banana u prometu ustanovljeno je merilo zrelosti. Stepen zrelosti se obeležava brojkama kako sledi:
Izostavljeno iz prikaza

Prema stepenu zrelosti ceni se i po kakvom vremenu se banane mogu transportovati. Tako, na primer, dok je vreme toplo banane se moraju na duža rastojanja transportovati u stepenu zrelosti br. 3, jer će u toku transporta dozreti. Po hladnom vremenu za transportovanje se preporučuje stepen zrelosti br. 5 i 6.

Minimalni uslovi kvaliteta za stavljanje u promet. Prema odredbama Pravilnika (član 15) banane koje se stavljaju u promet moraju ispunjavati sledeće uslove:

  • da su zrele (u prometu na malo moraju biti dozrele, a u prometu na veliko mogu biti i zelene tj. nedozrele radi izdržljivosti u transportu);
  • da su sveže;
  • da nisu zaprljane, ovlažene i natrule;
  • da ne sadrže ostatke sredstava za zaštitu bilja u količinama koje mogu biti štetne po zdravlje;
  • da nemaju stran i neugodan miris i ukus i da ne sadrže strane primese;
  • da nemaju naprsline, uboje, oštećenja od štetočina, bolesti, mraza i mehaničkih povreda, kao ni druge nedostatke koji mogu uticati na pogoršanje kvaliteta, osim što je za banane II kvaliteta dozvoljeno do 5% plodova, sa oštećenjima koja ne utiču na trajnost i upotrebljivost.

Zrelim bananama u prometu na malo smatraju su one čiji plodovi imaju jaunu žutu boju, čije je meso nešto imalo omekšalo, prijatnog ukusa sa izraženom aromom.

Svežim se smatraju banane čiji su plodovi normalnog izgleda i nisu smežurane ili sa raspadnutom korom.
U svakoj jedinici pakovanja banane moraju biti istog porekla, berbe, sorte i kvaliteta.

Pored navedenih, banane moraju ispunjavati i druge posebne uslove propisane za pojedine kvalitetne kategorije (član 138. i 139).

Razvrstavanje na kvalitetne kategorije. Prema odredbama Pravilnika (član 16. i 137) banane se prema kvalitetu plodova stavljaju u promet kao I kvaliteta i II kvaliteta. Kvalitet banana utvrđuje se prema sorti, zrelosti, veličini i drugim svojstvima karakterističnim za banane.

I kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17. i 138) fcafiane I kvaliteta moraju biti dobro razvijene, sa mirisom karakterističnim iza banane, sa mesom bez šupljina, a težina pojedinog ploda mora iznositi najmanje 100 grama.

U prometu na malo plodovi banana ovog kvaliteta moraju biti žute boje karakteristične za doizrelu bananu, malo omekšalu konzistenciju mesa i izraženu aromu dozrele banane.

Crne tačkaste mrlje na pokožici banane ne smatraju se manom, ako pokožica nije naprsla, osim mrlja koje su u raspadanju (sluzaste mrlje).

Do 10% od broja ili težine plodova može odstupati od uslova propisanih za banane I kvaliteta, ali takvi plodovi moraju ispunjavati uslove propisane za banane II kvaliteta.

II kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17. i 139) banane II kvaliteta mnoraju biti dobro razvijene, sa mirisom karakterističnim za banane, sa mesom bez šupljina, a težina pojedinog ploda može biti ispod 100 grama.

U prometu na malo plodovi banana ovog kvaliteta moraju imati žutu boju karakterističnu za dozrelu bananu, malo omekšalu konzistenciju mesa i izraženu aromu dozrele bainane.

U jedinici pakovanja može biti do 5% plodova sa oštećenjima koja ne utiču na trajnost i upotrebljivost.

Crne tačkaste mrlje na pokožici banane ne smatraju se manom, ako pokožica nije naprsla, osim mrlja koje su u raspadanju (sluzaste mrlje).

Do 10% plodova može odstupati od uslova propisanih za banane II kvaliteta, ali oni moraju ispunjavati minimalne uslove kvaliteta (član 15) tj.moraju biti upotrebljivi za ishranu.

Pakovanje i deklaracija. Pošto su banane uvozni proizvod i dopremaju se u raznoj ambalaži koja je u upotrebi u zemljama proizvođačima, Pravilnik ne određuje vrste ni veličine ambalaže za njihovo pakovanje i isporuku. Banane se isporučuju, uglavnom, pakovane u omotni papir, drvene sanduke ili kartonske kutije sa otvorima.

Prema odredbama Pravilnika (član 20) banane se u prometu na malo mogu pakovati i prodavati u raznovrsnoj pogodnoj ambalaži, kao što su kese od plastičnih masa (perforisane), mrežaste vrećice i slično.

Prema odredbama Pravilnika (član 21, 138. i 139) u svakoj jedinici pakovanja banane moraju biti istog porekla, berbe, sorte, kvaliteta i određene krupnoće (težine).

Banane se pakuju tako što se čitavi „grozdovi“ sa grupama plodova na njima omotavaju debelom hartijom ili se grupe plodova stavljaju u odgovarajuću ambalažu (kartonske kutije, sanduci i slično). Dok su još nedozrele, banane dobro podnose pakovanje i transport. Sa dozrelim bananama, zbog omekšale pokožice i voćnog mesa, mora se pažljivo rukovati kako ne bi došlo do povreda.

Prema odredbama Pravilnika (član 22) deklaracija na svakoj jedinici pakovanja banana mora sadržati sledeće podatke:

  • naziv i sedište uvoznika odnosno isporučioca;
  • vrstu voća („banane“) samo na zatvorenim pakovanjima kod kojih se ne vidi sadržaj;
  • kvalitet („I“ ili „II2);
  • zemlju porekla iz koje su banane uvezene.

Ostale podatke iz člana 22. Pravilnika nije obavezno označavati, pa ni sortu banana.

Podaci iz daklaracije treba da budu označeni na etiketi (nalepnici) koja se pričvršćuje na ambalažu, ili se podaci utiskuju na samoj ambalaži. Deklaraciju na pakovanjima banana treba da obezbedi zemlja izvoznica po nalogu uvoznika, ili to čini sam uvoznik nakon uvoza, ali pre stavljanja u promet, Deklaracija mora biti na jednom od jugoslovenskih jezika.

Ukoliko su banane pakovaine u kese od plastične mase, mrežaste vrećice i sličnu ambalažu, radi prodaje po sistemu samousluge, onda nije obavezno označavanje podataka iz deklaracije na takvim pakovanjima, već je dovoljno da se označi kvalitet na boksu (pregradi) u kojim se nalazi roba izložena prodaji.

Prema odredbama Pravilnilka (član 22) podatak o kvalitetu („I“ ili „II“) mora biti istaknut i na robi koja je izložena prodaji na malo, iako nije pakovana.

Uslovi za očuvanje kvaliteta i svojstava. Banane se smatraju veoma osetljivim voćem, pa je potrebno, počev od preuzimanja prilikom uvoza, u toku transportovanja, dozrevanja i dalje distribucije do prodavnica, obratiti posebnu pažnju.

Temperatura u toku transporta i skladištenja može da utiče na kvalitet i održivost plodova. Naime, ako se banane transportuju i očuvaju na nižim temperaturama dolazi do nepoželjnih promena na plodovima, tako da oni nikad ne postižu zadovoljavajuća svojstva (ne postiže se žuta boja i aroma ni u toku dozrevanja). Međutim, ako su temperature suviše visoke, onda banane još u toku transporta mogu da dozru i ne mogu da izdrže ni najnužniju manipulaciiju, odnosno dopremu do maloprodajnog mesta.

S obzirom da su dozrele banane veoma nepodesne za manipulaciju i da pritom brzo dolazi do nepoželjnih promena, treba planirati dozrevanje prema potrebama maloprodaje. Na taj način se mogu izbeći gubici i obezbediti redovno snabdevanje prodavnica dozrelim bananama.

Dozrele banane se mogu održati u ispravnom stanju do sedam dana na temperaturi između +13° do +15°C i pri relativnoj vlažnosti vazduha od 85—90 procenata. Ako je temperatura viša plodovi veoma omekšaju i kora se raspada. Posle sedam dana od dozrevanja potamne prvo peteljke, a zatim i sami plodovi.

S obzirom da su plodovi banana osetljivi na niske temperature i izmrzavanje zelene kore nastaje na oko —1,17°, zelenog ploda na —1°, zrele kore na —1,44° i zrelog ploda na —3,33°C, to treba kod transporta u hladnom periodu obezbediti zimsko pakovanje i u skladištima obezbediti takvu temperaturu na kojoj neće doći do izmrzavanja. Ovo zbog toga što izmrzli plodovi banana postaju mekane konzistencije, voćno meso tamni i gubi se karakteristična aroma. Osim toga takvi plodovi u kratkom vremenu propadaju.

Lubenice

Značaj za tržište i hranljiva vrednost. Za ishranu se koriste plodovi raznih sorti lubenice (Gitrullus edulis L. — Citrullus vulgaris).

Zbog sočnosti, slatkog i prijatnog osvežavajućeg ukusa lubenice su veoma omiljeno voće. Lubenica naročito prija organizimu u doba velikih vrućina.

Proizvodnja lubenica kod nas je u stalnom porastu s obzirom na njihov značaj za tržište kako za stonu potrošnju tako i za preradu. Računa se da se, u sezoni potrošnje lubenica, kod nas potroši prosečno po 25 kilograma lubenica po stanovniku.

Plod lubenice je bobica, veoma krupna, najčešće okruglog oblika, a ređe valjkastog ili jajastog. Veličina plodova kreće se od 1—15 kilograma, zavisno od sorte i uslova gajenja. Kora lubenice je dosta debela i sa spoljne strane je zelene boje ili šarena, što zavisi od sorte. Meso ploda je najčešće crvene a rede žute boje, sočno, slatko i veoma prijatnog ukusa. Semenke mogu biti crne ili žute boje.

Lubenica sadrži znatne količine šećera (3,5—10%) zbog čega ima i izvesnu kaloričnu vrednost i sladak ukus; 100 grama lubenice daje oko 30 kalorija. Lubenica sadrži vitamina C (oko 7 mg), nešto vitamiina A i vitamina iz grupe B (Oko 70 I.J.). Plod sadrži još znatne količine mineralnih materija — 11 mg kalijuma, 3 mg fosfora i nešto malo gvožđa. Osvežavajuće dejstvo lubenice dolazi od sadržaja jabučne i limunske kiseline.

Berba i priprema za tržište. Kvalitet i svojstva lubenice mnogo zavise od stepena zrelosti kad se obavlja berba. Zelene ili nedozrele lubenice ne sadrže šećera ni aromatičnih materija u dovoljnoj meri, te često mogu biti ne samo nezadovoljavajućeg ukusa već i potpuno neupotrebljive. Takođe, i prezrele lubenice gube prijatan i osvežavajući ukus, svojstven lubenici i sočnost.

Zrelost lubenica je veoma teško ustanoviti i potrebno je poznavati jednostavne metode za određivanje zrelosti na licu mesta. Da je lubeinica zrela može se zaključiti:

  • prema izgledu ploda — deo kore lubenice koji leži na zemlji požuti a deo peteljke na spoju sa lozom je sasušen;
  • kucanjem lubenice prstom— ako je lubenica zrela dobija se tup zvuk, dok jasan metalni zvuk znači da je lubenica još zelena;
    sasecanjem peteljke bliže plodu iz zrele lubenice curi crvenkasti, odnosno žućkasti sok;
  • pritiskanjem (stiskanjem) ploda rukama — ako se čuje pucanje ploda onda je zreo, a ako se gnječi bez jasnog pucketanja onda je još zelen. Ovaj metod nije preporučljiv za ispitivanje plodova u polju, jer takav plod ne može dalje da zri, a ni za ispitivanje na tržištu, jer takva lubenica ne može da se održi više od dva do tri dana.

Lubenice treba brati sa peteljkom. Berba se obavlja po suvom i lepom vremenu i to uglavnom ujutro i predveče kad plod nije zagrejan. Posle berbe lubenice treba odmah otpremiti na tržište ili ih do isporuke skladištiti na hladnom mestu.

Raspoznavanje plodova važnijih sorti. Kod nas se gaje razne sorte i mešavine sorti lubenica poreklom iz raznih zemalja. Plodovi pojedinih sorti se veoma razlikuju kako po opštem izgledu, krupnoći, boji mesa, tako i po ukusu. Prema tome, da bi se odredio kvalitet lubenica u prometu veoma je važno poznavati kojoj sorti pripadaju. Pojedine sorte su nazvane prema imenima krajeva i mesta u kojima su prvo proizvedene ili se tamo najviše gaje (negotinka, vukovarska i sl.).

Negotinka ima veoma krupne plodove okruglog oblika. Kora je tamnozelena. Meso ploda je crveno i dosta sočno. Semenke su crne i dosta krupne. Ukus je veoma prijatan i aromatičan, te se ova sorta na tržištu veoma ceni.

Vukovarska ima krupne iplodove karakteristično duguljastog oblika. Kora je tamnozelena, dosta tamna i debela (oko 2 cm). Meso ploda je sočno, čvrsto i crvene boje. Semenke su žuto-crvene ili crne. Plodovi dostižu težinu od 10 kg.

Rostovska ima veoma krupne plodove koji mogu da dostignu težinu do 15 kilograma. Oblik plodova je okrugao i pravilan. Kora je tammo- zelena sa karakterističnim svetlijim prugama. Meso ploda je sočno i crvene boje. Ukusa je slatkog i veoma prijatnog. Seme je crne boje i srednje krupno.

Mramorka ima plodove srednje krupne (oko 5 kg). Oblik plodova je okrugao i spljošten na kraju. Izgled kore je specifičan, po čemu .je i dobila ime mramorna. Osnovna boja kore je svetlozelena sa pegama, odnosno šarama, tamnozelene boje. Meso ploda je ružičasto i malo neugledno, ali zbog zrnaste strukture, sočnost i slatkog ukusa u potpunosti zadovoljava. Seme je crvene-ciglaste boje. Kora je debela oko 2 cm. Dosta je osetljva na mehaničke povrede te ne podnosi duži transport.

Novi svet ima plodove dosta krupne (oko 6 kg), pravilnog okruglog oblika. Boja kore je svetlozelena sa izrazitom mrežom tamnozelene boje.

Meso ploda je tamnocrveno i veoma slatko i ukusno. Seme je dosta krupno i količinski je više zastupljeno nego u plodovima drugih sorti, što se smatra manom.

Amerikanska lubenica ima plodove krupne (oko 9 kg), valjaksto izduženog oblika. Kora je svetlozelena sa tamnozelenim mrljama koje su raspoređene u vidu mreže. Meso ploda je ciglasto-crvene boje i krto, tj. zrnaste strukture. Ukus je veoma prijatan. Seme je dosta krupno, crveno- smeđe boje sa nešto svetlijim krajevima semenki.

Carigradska bela ima plodove krupne i loptastog oblika. Težina plodova kreće se oko 6 kilograma. Kora lubenice je debela (oko 1,8 cm) i uzduž izbrazdana u veoma uočljive režnjeve. Osnovna boja kore je svetlozelena, a na režnjevima je nešto tamnija. Meso ploda je sočno, crvene boje, slatko i ukusno. Seme je crne boje.

Sremska lubenica ima plodove krupne (do 10 kg), loptasto-valjkastog oblika. Kora je dosta debela (oko 1,5 crn), tamnozelene boje. Meso ploda je svetlocrvene boje, sočno, slatko i ukusno. Dobro podnosi transport.

Diksi-kvin ima plodove krupne (8—10 kg), valjkastog oblika. Kora je dosta tanka i zelene boje sa malo primetnim prugama tamnije nijanse. Meso ploda je sočno i dosta nežno, crvene boje, islatko i sa naročito izraženim prijatnim ukusom. Seme je svetlo.

Minimalni uslovi kvaliteta za stavljanje u promet. Prema odredbama Pravilnika (član 15) lubenice koje se stavljaju u promet moraju ispunjavati sledeće uslove:

  • da su zrele;
  • da su sveže;
  • da nisu zaprljane, ovlažene i natrule;
  • da ne sadrže ostatke sredstava za zaštitu bilja u količinama koje mogu biti štetne po zdravlje;
  • da nemaju stran i neugodan miris i ukus;
  • da nemaju naprsline, uboje, oštećenija od štetočina, bolesti, mraza i mehaničkih povreda, kao ni druge nedostatke koji mogu uticati na pogoršanje kvaliteta, osim što se za lubenice II kvaliteta dozvoljavaju manje mehaničke povrede i oštećenja od biljnih bolesti i štetočina.

Zrelim se smatraju lubenice čije je meso crvene ili žute boje, zavisno od sorte, i slatko, a semenke su cme ili žute boje.

Sveže lubenice imaju normalan izgled, sočne su i nisu smežurane ili prezrele. U prezrelim lubenicama srce je odvojeno od ostalog mesa, te je plod sa šupljinama.

U jedinici pakovanja odnosno u svakoj partiji isporuke ili pri izlaganju prodaji lubenice moraju biti istog porekla, berbe, sorte, kvaliteta i krupnoće.

Pored navedenih, lubenice moraju ispunjavati i druge posebne uslove propisane za pojedine kvalitetne kategorije (član 141. i 142. Pravilnika).

Razvrstavanje na kvalitetne kategorije. Prema odredbama Pravilnika (član 160. i 140) lubenice se prema kvalitetu plodova stavljaju u promet kao I kvaliteta i II kvaliteta.

Kvalitet lubenica utvrđuje se prema sorti, zrelosti, veličini i drugim svojstvima karakterističnim za lubenice.

I kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17. i 141) lubenice I kvaliteta moraju biti pravilno i dobro razvijene, sa peteljkom dugačkom do 4 cm i bez tragova oštećenja od biljnih bolesti i štetočina, naročito od antraknoze (bolesti koja izaziva deformacije i truljenje kore); semenke moraju biti normalno razvijene i moraju se lako odvajati od jestivog dela lubenice.

Dozvoljena su manja odstupanja od boje kore koja je karakteristična za odgovarajuću sortu lubenica, naročito na delu lubenice koji je bio u dodiru sa zemljom.

Do 10% od broja lubenica može odstupati od uslova propisanih za I kvalitet, ali takve lubenice moraju ispunjavati uslove propisane za lubenice II kvaliteta.

II kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17. i 142) lubenice II kvaliteta moraju biti pravilno i dobro razvijene, sa peteljkom do 4 cm i mogu biti sa manjim nedostacima u pogledu boje kore, mehaničkih povreda i oštećenja od biljnih bolesti i štetočina, a semenke moraju biti normalno razvijene i moraju se lako odvajati od jestivog dela lubenice.

Dozvoljena su i manja odstupanja od boje kore koja je karakteristična za odgovarajuću sortu lubenica, naročito na delu lubenice koji je bio u dodiru sa zemljom.

Do 10% od broja lubenica može odstupati od uslova propisanih za lubenice II kvaliteta, ali one moraju ispunjavati minimalne uslove kvaliteta (član 15) tj. moraju biti upotrebljive za ishranu.

Sortiranje po veličini. Prema odredbama Pravilnika (član 143) lubenice se prema veličini sortiraju: težine od 1,5 do 2 kg, preko 2 do 3 kg, preko 3 do 5 kg, preko 5 do 7 kg i lubenice preko 7 kg.

U jednoj partiji odnosno pakovanju do 10% lubenica može imati veću ili manju težinu od označene, s tim da pojedina lubenica ne može bliti lakša od 1 kg, a lubenica I kvaliteta — od 3 kg.

Prema tome, u jednoj pregradi, pri izlaganju prodaji, moraju biti lubenice približne veličine odnosno težine (na primer od 5—7 kg).

Pakovanje i deklaracija. Prema odredbama Pravilnika (član 144) lubenice se pakuju i isporučuju u pregradama za otvoreno pakovanje (rinfuza) — (JUS D.F1.035). Ove pregrade upotrebljavaju se u zatvorenim vagonima prilikom rinfuza otpreme lubenica i drugih plodova. Treba da se postavi najmanje tri pregrade, a poželjno je i više. Što je više pregrada to su u toku transporta plodovi bolje zaštićeni od međusobnog povređivanja i gnječenja. Ukoliko su u jednom vagonu ili transportnom sredstvu lubenice dve ili više sorti i različitog kvaliteta, onda ih treba slagati u odvojene pregrade.

Lubenice se slažu rukom tako da se stavlja komad po komad da ne bi ostalo praznog prostora. Dobrim slaganjem lubenica trenje među plodovima svodi se na najmanju meru.

Prema odredbama Pravilnika (član 21. i 143) u svakoj isporučenoj partiji lubenice moraju biti istog porekla, berbe, sorte, kvaliteta i moraju biti sortirane po krupnoći (težini) plodova.

Prema odredbama Pravilnika (član 22) deklaracija na lubenicama koje su izložene prodaji mora da sadrži podatak o kvalitetu („I“ ili „II“).

Ostale podatke iz člana 22. Pravilnika nije obavezno označavati na robi izloženoj prodaji.

Dinje

Značaj za tržište i hranljiva vrednost. Za ishranu se koriste zreli plodovi raanih sorti dinje (Cucumis melo L.).

Zbog specifičnog prijatnog ukusa i arome i hranljive vrednosti dinje su veoma cenjene na tržištu, naročito dinje sorti sa specifičnim svojstvima (kantalupa, ananas i dr.). I pored toga što dinje botanički spadaju u povrće, prema svojstvima plodova i načinu potrošnje, one se ipak smatraju voćem.

Dinje sadrže oko 8% suve materije, a 100 grama ploda daje 31 kaloriju. Od hranljivih sastojaka dinja sadrži najviše šećera (6,5%), zatim belančevina (0,8%) i masti (0,2%). Dinja sadrži vitamin C (10 mg), nešto vitamina B1, B2, karotinoida, PP i druge. Od mineralnih sastojaka u dinji ima dosta kalijuma, kalcijuma, fosfora, magnezijuma, gvožđa dr.

Dinje uglavnom pristižu na tržište od kraja juna pa sve do kraja septembra. Dinje koje se kasnije stavljaju u promet su uglavnom plodovi koji su ubrani pre pune zrelosti i čuvani u odgovarajućem skladištu ili hladnjači. Takvi plodovi su u međuvremenu dozreli i primili svojstva zrele dinje, ali teže podnose transport.

Berba i priprema za tržište. Kvalitet, svojstva i sposobnost održavanja u ispravnom stanju u toku prometa mnogo zavise od toga da li se berba dinlja obavlja blagovremeno. Zelene i nedozrele dinje nemaju izražen ukus i miris, niti potrebnu hranljivu vrednost, a prezrele dinje ili pucaju ili im meso omekša, te ne mogu da podnesu i kraći transport do tržišta. Dinje su prispele za berbu kad promene boju kore i mesa i dobiju karakterističan ukus i miris. Osim toga, zreli plodovi dinja se lako otkidaju od peteljke a sama peteljka nešto omekša. Kod nekih sorti dinja javlja se oko peteljke ispucali prsten ploda, a kod nekih, naročito rebrastih dinja, pojavljuju se napukline duž rebara. Postoje i drugi znaci po kojima se ocenjuje zrelost plodova pojedinih sorti.

Ukoliko su dinje namenjene isporuci tržištu koje je udaljeno i moraju se duže transportovati, onda se moraju ubrati nešto pre pune zrelosti. Dozrevanje dinja, u tom slučaju, se nastavlja u toku transporta i zadržavanja u prometu.

Sezona berbe dinja i snabdevanje tržišta počinje sredinom juna i traje sve do kraja septembra.

Pošto su zrele dinje dosta osetljive na mehaničke povrede, u taku berbe i manipulisanja u toku prometa treba obratiti pažnju da ne dođe do nagnječenja i drugih mehaničkih povreda.

Dinje se ne mogu dugo čuvati u svežem stanju. Jedino se mogu očuvati smrzavanjem u hladnjači. Treba ih skladištiti jedino onda kad treba obezbediti ravnomernije snabdevanje i van sezone prispeća i prilikom prevoza na veća rastojanja. Dinje se mogu održati do pet nedelja na temperaturi od 0° do +4°C i uz relativniu vlažnost vazduha Oko 80%. Dinje koje su ubrane nedozrele u toku uskladištenja gube miris i venu, a prezreli plodovi brzo omekšaju i propadaju.

Raspoznavanje plodova važnijih sorti dinja. Plodovi dinja se veoma razlikuju, zavisno od sorte, po obliku i opštem izgledu, krupnoći, boji kore, ukusu i aromi itd. Po izgledu uglavnom se razlikuju na tržištu rebraste, mrežaste i glatke dinje.

Viktorija ima plodove krupne i okruglog oblika sa veoma izraženim rebrima na kojima se nalaze bradavičasti izraštaji. Kora je tamnozelene boje koja na sunčanoj strani prelazi u žućkastu. Meso ploda je narandžaste boje. Ukus je veoma prijatan i aromatičan. Ubraja se u rebraste dinje.

Pariska kantalupa ima krupne plodove (oko 4 kg), pljosnato-okruglog oblika. Kora je dosta gruba, veoma naborana i sa širokim rebrima.

Boja kore je bela sa mnoštvom zelenkastih pruga i šara. Meso ploda je debelo i sočno, narandžasto-crvene boje. Ukus je veoma prijatan i aromatičan. Ubraja se u rebraste dinje.

Damara ima plodove srednje krupnoće, okruglog i malo spljoštenog oblika. Boja kore je zelena sa žutim prugama, a kod potpuno zrelog ploda žuta boja dominira. Rebra su veoma izražena. Meso ploda je sočno i zlatno-žute boje. Ukus je veoma prijatan i sa izraženom aromom ananasa. Plodovi teže podnose transport jer meso ploda u kratkom vremenu mnogo omekša. Ubraja se u rebraste dinje.

Muskatna dinja ima ovalne plodove na kojima su donekle izražena rebra. Kora je bledozelena ili sivkasto-rebrasta. Mrežica je slabo izražena. Meso ploda je crvene boje. Ukus je sladak i veoma prijatan. Ubraja se u mrežaste sorte dinja.

Berlinska mrežasta ima krupne plodove okruglog oblika. Mrežast izgled je dosta izražen. Meso ploda je sočno i skoro tečno. Boja mesa je narandžasta. Veoma rano sazreva. Ubraja se u mrežaste sorte dinja.

Carigradska dinja ima srednje krupne plodove (oko 3 kg), duguljastog oblika sa zaobljenim vrhom. Kora je veoma tanka i svetlosmeđe do žute boje. Meso ploda je svetložuto ili ružičasto, veoma ukusno i aromatično. Kada sazru plodovi se sami odvajaju od peteljke i često pucaju. Proizvode se uglavnom u Makedoniji i Dalmaciji.

Persijska dinja ima plodove osrednje krupnoće (ako 2 kg). Plodovi su duguljasti sa zaobljenim vrhom. Kora je izrazito glatka i žućkasto- zelena sa žućkastim prugama. Hrapava je i mrežasto izbrazdana. Meso ploda je dosta čvrsto i sočno, svetlozelene boje i debelo. Ukus je sladak i veoma prijatan. Konzistencija masa je brašnjava. Plodovi ne pucaju i dobro podnose transport.

Cerovača ima veoma krupne plodove (5—10 kg), loptastog i nešto izduženog oblika. Kora je hrapava, sivo-zelena, a kora zrelog ploda ispucala. Meso ploda je najčešće brašnaste konzistencije, bledožuto, malo slatko i slabo je aromatično. Kad sazri plod se sam odvaja od drške i uzdužno puca.

Plovdivska banana ima duguljaste plodove sa jedva uočljivim rebrima. Kora je glatka i narandžasto-žuta. Meso ploda je sočno i narandžasto-žute boje. Ukus je veoma prijatan i aromatičan, sličan ukusu banana, zbog čega je i nazvana banana; naziv plovdivska označava da je bugarska sorta.

Ananas ima plodove prilično male. Boja kore je svetlozelena. Ukus je sladak, veoma aromatičan i sličan ananasu.

Medna rosa ima plodove osrednje krupnoće (2—3 kg), loptastog i nešto malo izduženog oblika, kora je beličasto-zelena i nešto malo mrežasta. Meso ploda je svetlozeleno, sočno, slatko i aromatično. Karakterističan ukus i druga svojstva ova dinja postiže tek nakon odležavanja od nekoliko dana posle berbe. Plod se ne odvaja sam od drške. Medna rosa je poznata sorta dinje.

Zimska dinja ima plodove dosta krupne (4—6 kg), duguljasto-ovalnog oblika. Kora je hrapava, žuto-narandžasta sa zelenkastim uzdužnim brazdama. Meso ploda je bele boje, sočno, slatko i dosta ukusno, mada nema arome. Ukus postaje prijatan tek nakon odležavanja u trajanju od desetak dana posle berbe. Zirnska dinja je kasnostasna sorta koja duže traje od svih ostalih sorti i dobro podnosi transport.

Minimalni uslovi kvaliteta za stavljanje u promet. Prema odredbama Pravilnika (član 15) dinje koje se stavljaju u promet moraju ispunjavati sledeće uslove:

  • da su zrele;
  • da su sveže;
  • da nisu zaprljane, ovlažene i natrule;
  • da ne sadrže ostatke sredstava za zaštitu bilja u količinama koje mogu biti štetne po zdravlje;
  • da nemaju stran i neugodan miris i ukus;
  • da nemaju naprsline, uboje, oštećenja od štetočina, bolesti, mraza i mehaničkih povreda, kao ni druge nedostatke koji mogu uticati na pogoršanje kvaliteta, osim što je dozvoljeno za I kvalitet do 5%, a za II kvalitet do 10% naprslih i mehanički oštećenih dinja.
  • Zrelim dinjama smatraju se one koje imaju izraženu žutu boju kore, izraženu aromu, a meso prijatnog ukusa i topivo u ustima.

Svežim dinjama smatraju se one koje imaju normalan izgled i čvrstinu i nisu smežurane. U jedinici pakovanja, odnosno u istoj pregradi, dinje moraju biti istog porekla, berbe, sorte i kvaliteta.

Pored navedenih, dinje moraju ispunjavati i druge postane uslove propisane za pojedine kvalitetne kategorije (član 146. i 147. Pravilnika).

Razvrstavanje na kvalitetne kategorije. Prema odredbama Pravilnika (član 16. i 145) dinje se prema kvalitetu plodova stavljaju u promet kao I kvaliteta i II kvaliteta.

Kvalitet dinja utvrđuje se prema sorti, zrelosti, veličini, aromi i drugim karakterističnim svojstvima.

I kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17. i 146) dinje I kvaliteta moraju biti cele, čiste, ujednačene po obliku, boji kore i veličini, slatke, arome svojstvene za sortu, obrane bez peteljke ili sa peteljkom dužine do 2 cm, u zavisnosti od sorte.

Dinje se sortiraju po veličini, s tim da u jednoj partiji odnosno pakovanju razlika u težini između pojedinih komada može iznositi najviše 0,5 mg.

Do 5% dinja jednog pakovanja može biti sa naprslinama i mehaničkim povredama.

Do 10% od broja dinja može odstupati od uslova propisanih za I kvalitet, ali moraju ispunjavati uslove propisane za dinje II kvaliteta.

II kvalitet. Prema odredbama Pravilnika (član 17. i 147) dinje II kvaliteta moraju biti cele, čiste, ujednačene po obliku, boji kore i veličini, slatke, arome svojstvene za sortu, obrane bez peteljke ili sa peteljkom dužine do 2 cm, u zavisnosti od sorte.

Dinje se sortiraju po veličini, s tim da u jednoj partiji odnosno pakovanju razlika u težini između pojedinih komada može iznositi najviše 0,5 kg.

Dinje ovog kvaliteta mogu sadržati do 5% nedovoljno zrelih ili prezrelih dinja i do 10% naprslih i mehanički povredenih dinja.

Do 10% od broja dinja može odstupati od uslova propisanih za II kvalitet, ali one moraju ispunjavati minimalne uslove kvaliteta (član 15. Pravilnika) tj. moraju biti upotrebljive za ishranu.

Pakovanje i deklaracija. Prema odredbama Pavilnika (član 148) dinje se pakuju i isporučuju u sledećoj ambalaži:

  • velike plitke letvarice (JUS D.F1.022).
  • letvarice — jabučare (JUS D.F1.026);
  • letvarice — jabučare (JUS D.F1.037);
  • duboke letvarice za povrće (JUS D.F1.028);
  • dvostruke plitke letvarice (JUS D.F1.044);
  • dvostruke plitke letvarice (JUS D.F1.025).

Prema odredbama Pravilnika (člain 21) u svakoj jedinici pakovanja dinje moraju biti istog porekla, berbe, sorte i kvaliteta i sortirane po veličini (težini) plodova.

S obzirom da su plodovi dinja osetljivi na transport i manipulaciju, treba strogo voditi računa u kakvom stanju su plodovi ubrani i držati ih na hladnom mestu sve do ambalažiranja i otpreme. Zagrejani plodovi brzo pucaju, cure i propadaju, a mogu da oštete i zdrave plodove u istom pakovanju. Pre ulaganja u ambalažu treba svaki plod posebno pregledati i proveriti da li je zdrav i da li je neki pukao. Sve ispucale plodove treba odvojiti i ne treba ih pakovati. Radi zaštite plodova treba nastojati da oni budu dobro složeni, bez većih praznina među njima, a ako postoji za to mogućnost dobro je između plodova staviti neki materijal kao što je papirna vuna, čista slama i slično.

Prema odredbama Pravilnika (član 22) deklaracija na svakoj jedinici pakovanja dinja mora sadržati sledeće podatke:

  • naziv (ime) i sedište proizvođača odnosno isporučioca;
  • kvalitet („I“ ili “II“),

Ostale podatke iz člana 22. Pravilnika nije obavezno označavati na pakovanjima dinja, pa ni podatak o sorti.

Prema odredbama Pravilnika (član 22) podatak o kvalitetu dinja mora biti istaknut i na robi izloženoj prodaji, i ako nije pakovana.

Pitomi kesten (koštani)

Značaj za tržište i hranljiva vrednost. Kesten je plod šumskog drveta ili pitome voćke kestena (Castanea sativa Mill.)

Pitomi kesten je, zbog bogatstva u skrobu i šećeru i zbog raznovrsne primene u kulinarstvu (kao kuvan, pečen, kesten-pire i sl.), veoma tražen proizvod.

Boja ljuske pitomog kestena je mrka, a jezgra je bela i brašnastog izgleda kada je kesten skuvan.

Najvažniji proizvođački rejoni kestena su oko Gostivara, Skadarskog jezera, Lovrana, Zagreba, Bjelovara, Požege, Celja, Maribora, Kranja, Novog Mesta, Prijedora, Zvornika i Vlasenice.

Kesten se smatra sitnim ako je prečnik ploda manji od 20 mm, srednje krupnim ako je između 20 i 25 i krupnim ako prečnik prelazi 25 mm.

Berba i priprema za tržište. Kesten je prispeo za berbu kada je ljuska dobila svetliju ili tamniju mrku boju i kada čaura — klapina puca i plod se lako odvaja i ispada iz nje. Zavisno od sorte i rejona proizvodnje kesten prispeva za berbu od septembra do kraja novembra. Berba se obavlja sakupljanjem otpalih plodova ili tresenjem grana rukom ili motkom.

Odmah posle berbe treba izvršiti sortiranje kestena i odstraniti sve defektne plodove i nastojati da se dobije roba ujednačene krupnoće. Na taj način sortirani kesten postiže bolju cenu na tržištu.

Pošto kesten posle berbe sadrži dosta vode, treba ga čuvati u suvoj prostoriji i u prvo vreme razastrti u tankom sloju i kontrolisati njegovo stanje kako ne bi došlo do plesnivosti. Plodovi kestena nisu podesni za duže uskladištenje.

Najpovoljniji uslovi za očuvanje kvaliteta i svojstava kestena su temperatura između + 10° i + 12°C uz relativnu vlažnost vazduha u skladištu od 75—80%. U toku uskladištenja treba kontrolisati robu i izdvajati sve plesnive, crvljive i plodove sa drugim manama.

Za pakovanje i isporuku kestena podesne su jutane vreće od retkog tkanja (JUS D.G4.020), vreće od trostruke natron-hartije, razne letvarice i slična ambalaža. U prometu na malo podesna je ambalaža od plastičnih masa (polietilen i dr.) koja pruža potrebnu zaštitu proizvodu i obezbeđuje providnost, tako da potrošač može da vidi upakovane plodove.

Prema odredbama Pravilnika (član 21. i 22) u svakoj jedinici pakovanja kesten mora biti istog porekla i berbe. Deklaracija na svakoj jedinici pakovanja mora sadržati podatke o nazivu (imenu) i sedištu proizvođača odnosno isporučioca, o vrsti robe — „pitomi kesten“.

Prema odredbama Pravilnika (član 15) kesten koji se stavlja u promet mora biti zreo, svež, ne sme biti zaprljan, ovlažen ili natruo, ne sme imati stran i neugodan ukus i miris i sadržati strane primese, ne sme imati naprsline, uboje, oštećenja od štetočina, bolesti, mraza i mehaničkih povreda, kao ni druge nedostatke koji mogu uticati na pogoršanje kvaliteta. U jedinici pakovanja pitomog kestena može biti do 5% crvljivih ili plesnivih plodova.

Raspoznavanje plodova raznih sorti. Plodovi kestena raznih sorti se razlikuju po veličini, boji ljuske, ukusu i drugim svojstvima zavisno od sorte. Razlikuju se pravi kesteni i maroni koji su krupniji i ukusniji.

Običan kesten ima plodove osrednje veličine, sladak je i dosta dobro ispunjava ljusku. Ponekad je jezgra čitava i kompaktna, a ponekad je podeljena na dva i tri dela. Ljuska je mrke boje, a jezgra je bela i donekle brašnastog izgleda. Kod nas prispeva za berbu od septembra do novembra. S obzirom na način razmnožavanja običan kesten se javlja u raznim tipovima, koji se po kvalitetu plodova dosta razlikuju.

Maroni su kultivisane stone sorte (kestena, sa krupnim plodovima, koji su na tržištu veoma cenjeni. Ljuska je za nijansu svetlija od ljuske običnog ploda, a unutrašnja ljuščica je dosta tanka i nikada ne razdvaja jezgru na delove, kao što je slučaj sa običnim kestenom. Jezgra je kvalitetna i hranljiva. Zbog kvalitetnih plodova i njihove krupnoće, i zbog izdržljivosti u transportu i uskladištenju, ovaj kesten je veoma cenjen na domaćem i stranom tržištu.

Minimalni uslovi kvaliteta za stavljanje u promet. Prema odredbama Pravilnika (član 15) pitomi kesten koji se stavlja u promet mora ispunjavati sledeće uslove:

  • da je zreo;
  • da je svež;
  • da nije zaprljan, ovlažen i natruo;
  • da ne sadrži ostatike sredstava za zaštitu bilja u količinama koje mogu biti štetne po zdravlje;
  • da nema stran i neugodan miris i ukus i da ne sadrži strane primese;
  • da nema naprsline, uboje, oštećenja od štetočina, bolesti, mehaničkih povreda, kao ni druge nedostatke koji mogu uticati na pogoršanje kvaliteta. S obzirom da se kesten u prometu ne razvrstava na kvalitetne kategorije, a samim tim nisu date posebne tolerancije za pojedine kvalitete, izvesne nedostatke bi trebalo tolerisati slično kao kod oraha u ljusci II kvaliteta (član 21, 96. i 97. Pravilnika).

Zrelim se smatra kesten čija je ljuska zagasitotamne boje i jezgra dobro razvijena i normalnog izgleda i ukusa.

Plodove pitomog kestena ine treba razvrstavati na kvalitetne kategorije, već ih treba stavljati u promet sortirane, to jest tako pripremljene za tržište da su izdvojeni svi truli, plesnivi i jako povredeni plodovi. Za dobro sortirani kesten postiže se bolja cena, te je u interesu i onog ko njim trguje da ga što bolje pripremi za tržište.

Pakovanje i deklaracija

Za pakovanje i isporuku pitomog kestena podesna je sledeća ambalaža:

  • velike otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.022);
  • dvostruke plitke letvarice (JUS D.F1.025);
  • otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.036);
  • duboke otvorene letvarice (JUS D.F1.041);
  • dvostruke plitke letvarice (JUS D.F1.044);
  • velike otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.045);
  • kose letvarice (JUS D.F1.030);
  • jutane vreće od retkog tkanja (JUS D.F1.020);
  • vreće od trostrukog natron-papira (perforisane).

Preporučuje se da pojedinačna pakovanja kestena ne prelaze 50 kilograma. Ambalažu treba napuniti do te mere da se može slagati jedna na drugu, a da se plodovi pritom ne oštećuju.

Pitomi kesten se u prometu na malo može pakovati i prodavati i u drugoj ambalaži od pogodnog materijala — kese od plastične mase (perforisane), mrežaste vrećice i slično.

Prema odredbama Pravilnika (član 22) deklaracija na svakoj jedinici pakovanja pitomog kestena mora sadržati sledeće podatke:

  • naziv (ime) i sedište proizvođača odnosno isporučioca;
  • vrstu voća (proizvoda) i to samo na zatvorenim pakovanjima u kojima se ne vidi sadržina.

Ostale podatke iz člana 22. Pravilnika nije obavezno označavati na pakovanjima pitomog kestena, pa ni kvalitet ni sortu, jer pravilnik to ne predviđa.

Svi podaci treba da budu označeni na etiketi (nalepnici) koja se pričvršćuje za ambalažu.

Ukoliko su u maloprodaji kesteni pakovani u ambalažni materijal koji nije proziran, te se ne vidi sadržaj, onda treba staviti vidnu oznaku („pitomi kesten“) na boksu u kojem se nalazi roba izložena prodaji, što nije obavezno na pojedinačnim pakovanjima. Ako je kesten izložen prodaji na malo nepakovan, nije obavezno stavljati oznake.

Uslovi za očuvanje kvaliteta i svojstava. Kesten ne podnosi duže uskladištenje pod običnim skladišnim uslovima, te ga treba što pre posle berbe i sortiranja otpremiti na tržište. Ako se ipak skladišti, onda ga treba skladištiti pakovanog u letvarice, da bi se mogao provetravati i to u skladištima koja su suva ali koja inisu topla. Kesten treba zaštititi od svakog vlaženja, jer ako se ovlaži može u kratkom vremenu da se izmeni i da postane nepodesan za ishranu.

Bolje se očuvaju plodovi pitomog kestena ako se skladište u hladnjačama. Smatra se da se kesten najbolje održava na temperaturi od 0°C i to do januara pa i duže.

Neki stručnjaci preporučuju uskladištenje na +10° do +12°C uz relativnu vlažnost vazduha od 75—85%. Što je relativna vlažnost niža gubitak u težini je veći. Tako, na primer, na vazduhu sa relativnom vlažnošću od 90% za dva meseca gubitak iznosi oko 4%, a ako je vlažnost 75%, težina se smanjuje i do 12%. Međutim, ako je vazduh suviše vlažan dolazi do pucanja ljuske. Čuvanjem kestena upakovanog u polietilenske kese i sličnu ambalažu sprečava se gubitak u težini, a plodovi se dosta dobro održavaju.

Nar (šipak, mogranj, kalinka)

Za ishranu se koriste plodovi, odnosno zrnca plodova džbuna — drveta (Punica granatum).

Zbog slatko-nakiselog i prijatnog ukusa i bogatstva vitaminima nar je veoma cenjeno voće.

Plod je okrugao, malo spljošten i dosta krupan. Na vrhu ploda, koji je nešto zašiljen, nalazi se venac od ostataka čašice. Plod je pregradama od sunđerastog tkiva podeljen na dva dela, a zatim svaki deo još na više loža. U ložama se nalazi mnoštvo sočnih zrnaca rumene boje. Zrna su obično dugačka 15 mm, sastoje se od uglaste semenke i sočnog mesa koje sadrži crvenkasti sok. Ukus zrnaca odnosno soka je slatko-nakiseo i prijatno osvežavajući. Od soka se spravlja hladni vitaminski osvežavajući napitak.

Sok nara sadrži dosta šećera (oko 13%) i dosta limunske jabučne i drugih organskih kiselina (oko 2%). Randman zrna iznosi 30—40% u odnosu na količinu ploda, a sadržaj soka u zmima je 40—60%. Nar je dosta bogat vitaminom C.

Raspoznavanje plodova važnijih sorti. Plodovi nara se znatno razlikuju, zavisno od sorte i klimatskih uslova u kojima se proizvode odnosno gaje. Proizvođački rejoni se nalaze uglavnom u okolini Bara, Mostara i u nekim drugim predelima Dalmacije, Crne Gore i Makedonije (oko Valandova). Za tržište su najznačajniji tzv. barski slatki i šipak iz okoline Mostara.

Barski slatki (slatki mekokorac) ima plodove okruglastog oblika i sa izraženim rebrima. Srednje je krupan ili krupan. Boja kore je pretežno crveno-ružičasta sa sunčane strane, a sa druge strane žuto-zelenkasta sa mrljama roze boje. Kora je dosta tanka, meka i lako se lomi, pa se lako dolazi do jestivog dela ploda. Zrna su tamnocrvene boje, dosta krupna i sočna, a sok je sladak i prijatno osvežavajući. Randman zrna je 60—70%, a soka u zrnu oko 80%. Sok je crvenkasto obojen. Ova sorta nara učestvuje u prometu sa 60 odsto.

Šerbetlija ima plodove okrugle i osrednje krupnoće. Kora je sa sunčane strane bledocrvenkasta ili ružičasta, a sa druge strane zelena do zeleno-žućkasta. Kora je dosta debela li čvršća od kore barskog nara, te se teško lomi. Zrna su tamnocrvene pa čak i tamne boje. Sok je izrazito sladak, i otuda je i naziv šerbetlija. Randman zrna je 60—65%, a soka u zrnu oko 80%. Ova sorta je po zastupljenosti druga po redu.

Berba i priprema za tržište. Od vremena i načina izvođenja berbe umnogome zavisi kvalitet plodova. Suviše rano ubrani plodovi imaju kiseo i opor ukus i ne mogu da dozru. Berbu ranih sorti treba obavljati krajem septembra, jer kasnije plodovi pucaju zbog suvišne vlažnosti odnosno kišovitog vremena. Poznije sorte treba brati tek u oktobru, novembru i kasnije ako vreme nije kišovito. Berbu treba obavljati po lepom i vedrom vremenu, oštrim nožem ili makazama, jer se kidanjem rukama plodovi oštećuju.

Preporučuje se da ubrani plodovi nara oko dva dana budu izloženi suncu, a zatim sortirani i pakovani. Svi oštećeni i truli plodovi moraju se odstraniti, jer mogu da ukvare i zdravu robu.

Nar ne podnosi duže uskladištenje, mada se može održati i nekoliko meseci uz znatno velike gubitke. U toku skladištenja šipak dozreva, ukus postaje finiji i vinast, a kora postaje tanja, žilavija i čvršća. U toku čitave manipulacije treba obratiti pažnju da se plodovi ne gnječe jer onda brzo propadaju. Stoga se nar pakuje u odgovarajuće letvarice i u njima otprema na tržište ili skladišti. U toku dozrevanja neki plodovi pucaju i treba ih što pre odstraniti.

U svakoj jedinici pakovanja treba da bude nar iz, iste berbe i iste sorte i porekla.

Minimalni uslovi kvaliteta za stavljanje u promet. Prema odredbama Pravilnika (član 15) plodovi nara koji se stavljaju u promet moraju ispunjavati sledeće uslove:

  • da su zreli;
  • da su sveži;
  • da nisu zaprljani, ovlaženi i natruli;
  • da ne sadrže ostatke sredstava za zaštitu bilja u količinama koje mogu biti štetne po zdravlje;
  • da nemaju stran i neugodan miris i ukus;
  • da nemaju naprsline, uboje, oštećenja od štetočina, bolesti, mraza i mehaničkih povreda, kao ni druge nedostatke koji mogu uticati na pogoršanje kvaliteta.

Zrelim se smatraju plodovi koji su dovoljno razvijeni, sa izraženom bojom kore karakterističnom za sortu i čija su zrna odnosno sok slatko-nakiseli.

Svežim narom smatra se onaj koji ima normalan izgled i nije smežuran ili sasušen.

U svakoj jedinici pakovanja ili partiji robe izložene prodaji nar mora biti istog porekla, berbe i sorte.

Plodove nara nije potrebno razvrstavati na kvalitetne kategorije, te se pri izlaganju prodaji ne moraju stavljati nikakve oznake. Dobro je da plodovi budu sortirani i da se odstrane svi plodovi sa većim manama, kao i da budu sortirani po veličini. Ovako pripremljena roba postiže bolju cenu na tržištu.

Oskoruše

Plodovi oskoruše su prijatnog ukusa i arome, ali samo u prezrelom odnosno ugnjilelom stanju. Plodovi stižu za berbu kasno ujesen i to obično posle prvih mrazeva. Berba se obavlja tresenjem plodova. Posle berbe treba izvršiti sortiranje i izdvojiti strane primese i oštećene plodove.

Prema odredbama Pravilnika (član 15) oskoruše koje se stavljaju u promet moraju biti zdrave, sveže, ne smeju biti zaprljane, ovlažene ili natrule, sadržati ostatke sredstava za zaštitu bilja u količinama koje mogu biti štetne po zdravlje, ne smeju imati stran i neugodan ukus i miris i sadržati strane primese, zatim ne smeju imati naprsline, uboje, oštećenja od štetočina, bolesti, mraza, mehaničkih oštećenja i druge nedostatke koji mogu uticati na pogoršanje kvaliteta. U prometu na malo mogu se izlagati samo prezrele odnosno gnjile oskoruše, jer su samo onda sposobne za konzumiranje. Gnjile oskoruše ne treba smatrati trulim.

Pravilnik ne obavezuje da se oskoruše, koje se stavljaju u promet, razvrstavaju na kvalitetne kategorije.

Mušmule

Mušmula je plod drveta Mespilus germanica. I pored toga što se na tržištu javlja u relativno malim količinama, ona je zbog prijatnog ukusa u gnjilom stanju veoma cenjeno voće u kasnim jesenjim danima. Plod je kruškolikog oblika i prema čašici spljošten. Konzumativnu zrelost postiže tek kad ugnjili.

Plodovi mušmule sadrže dosta hranljivih sastojaka; kalorična vrednost je 97 kalorija u 100 grama plodova. Plod mušmule sadrži ugljene hidrate, uglavnom šećer (23%), belančevine (0,4%) i masti (0,4%). Pored toga, sadrži nešto malo vitamina C (2 mg) u 100 grama plodova. Od mineralnih sastojaka mušmula sadrži dosta kalijuma, kalcijuma, fosfora, magnezijuma, gvožđa i drugo.

Berba mušmula se obavlja što kasnije (krajem oktobra), jer samo zreli plodovi posle gnjilenja imaju svojstven ukus i miris. Prerano obrani plodovi obično ne mogu da ugnjile, tako da su neupotrebljivi za ishranu. Od berbe do gnjilenja prođe obično 15—45 dana, što zavisi od stepena zrelosti i temperature u skladištu. Plodovi su prispeli za berbu kad pokožica postane smeđa, a voćno meso belo-zeleno. Berbu treba obavljati ručno i bez pritiskivanja pristima. Da bi plodovi bili trajniji berbu treba obaviti po lepom vremenu.

Prema odredbama Pravilnika (član 15) mušmule koje se stavljaju u promet moraju biti zrele, sveže, ne smeju biti zaprljane, oviažene ili natrule, ne smeju sadržati sredstva za zaštitu bilja u količinama koje mogu biti štetne po zdravlje i ne smeju imati stran i neugodan miris i ukus i sađržati strane primese. Osim toga, mušmule u prometu ne smeju imati naprsline, uboje, oštećenja od štetočina, bolesti, mraza i mehaničkih povreda, kao ni druge nedostatke koji mogu uticati na pogoršanje kvaliteta. Kao zrele u prometu na malo smatraju se mušmule koje su ugnjilele i mogu se odmah konzumirati. Treba razlikovati gnjile mušmule od trulih, jer je gnjilenje normalna pojava kod mušmula.

Prema Pravilniku razvrstavanje mušmula na kvalitetne kategorije nije obavezno.

Raspoznavanje plodova važnijih sorti. Kod nas se gaje uglavnom dve do tri sorte mušmula i one se međusobno dosta razlikuju.

Obična mušmula ima plodove osrednje krupnoće, okruglastog oblika i spljoštene prema čašici. Pokožica je gruba i mrko-rđasta. Meso ploda je zelenkasto-beličasto dok je plod još čvrst, a kad ugnjili dobije boju čokolade. Plod ima četiri koštice. Ukus ploda koji još nije ugnjileo je opor i skuplja usta, a kad ugnjili slatko-nakiseo i veoma prijatan.

Ovo je najrasprostranjenija sorta mušmule kod nas. Zbog prijatnog ukusa omiljena je kod jednog dela potrošača, koji je redovno koriste u ishrani s jeseni kad se ona pojavi na tržištu.

Krupna mušmula ima veoma krupan plod u obliku čigre. Pokožica je dosta gruba i rđasta. Meso ploda je beličasto-zeleno, a oko čašice malo ružičasto. Ukus je prijatan te se plodovi ove sorte mušmule smatraju veoma kvalitetnim.

Mušmula bez semena ima plodove dosta krupne i okruglastog oblika. Pokožica je gruba i rđasta. Meso ploda je beličasto-zeleno dok je plod još čvrst, a ugnjileo plod je tamnije boje. Karakteristika ove sorte je što su plodovi bez semena, zbog čega je pogodna za stonu potrošnju.

Minimalni uslovi kvaliteta za stavljanje u promet. Prema odredbama Pravilnika (član 15) mušmule koje se stavljaju u promet moraju ispunjavati sledeće uslove:

  • da su zrele;
  • da su sveže;
  • da nisu zaprljane, ovlažene i natrule, ali treba razlikovati gnjile mušmule od trulih;
  • da ne sadrže ostatke sredstava za zaštitu bilja u količinama koje mogu biti štetne po zdravlje;
  • da nemaju stran i neugodan miris i ukus i da ne sadrže strane primese;
  • da nemaju naprsline, uboje, oštećenja od štetočina, bolesti, mraza i mehaničkih povreda, kao ni druge nedostatke koji mogu uticati na pogoršanje kvaliteta.

U jedinici pakovanja i partiji robe izložene prodaji mušmule moraju biti istog porekla, berbe i sorte.

Smokve

Značaj za trzište i hranljiva vrednost. Za ishranu se koriste plodovi raznih sorti smokve (Ficus carica L.). Smokve su zbog prijatnog ukusa i hranljive vrednosti veoma cenjeno voće, bilo da se koriste sveže ili sušene.

Plodovi smokve sadrže oko 21% suve materije, od čega ugljenih hidrata odnosno šećera 18%, belančevina 1%, a sadrži i nešto malo masti (0,1%); 100 grama svežih plodova daje 80, a suvih 275 kalorija. Plodovi smokava sadrže nešto vitamina C (5 cmg), vitamina Bl, B2, B6 i PP (po 0,05 mg), računato na 100 grama plodova. Od mineralnih sastojaka smokve sadrže dosta kalijuma, kalcijuma, fosfora, magnezijuma, gvožđa i drugo.

Glavni proizvođački rejoni smokve za stonu potrošnju su Crnogorsko, Dalmatinsko i Istarsko primorje. Zbog osetljivosti zrelih plodova na transport, smokva se uglavnom prodaje na tržištu u blizini proizvođačkih rejona, a nešto malo se doprema i u kontinentalne potrošačke centre.

Plodovi smokava su različite veličine, boje pokožice, boje, sočnosti i ukusa voćnog mesa i arome, a razlikuju se i po vremenu priapeća za berbu, što sve zavisi od sorte.

Raspoznavanje plodova važnijih sorti. Za našu proizvodnju i tržište najznačajnije su smokve sorti: zamorčica, rezavica, crna petrovača, bela petrovača, zimnica, sultanina i druge.

Zamorčica (sušilica) ima plodove okruglastog oblika sa istaknutom peteljkom i grlićem. Boja pokožice je svetlozelena, a kad su plodovi potpuno zreli javlja se žućkasta nijansa. Pokožica je dosta tanka i lako se odvaja od voćnog mesa. Meso ploda je sočno, ružičasto-medne boje, ukusa slatkog i veoma prijatnog. Za berbu prispeva obično početkom avgusta.

Rezavica (dužica) ima plod osrednje veličine, oblika duguljastog, pri osnovi veoma proširen a na delu prema peteljci se sužava i obrazuje uočljivu krivinu. Boja pokožice je zelena ili žućkasto-zelena. Pokožica se lako odvaja od voćnog mesa. Voćno meso je u spoljnom delu beličasto- žuto, a u unutrašnjosti ploda crveno. Ukus je slatko-nakiseo i veoma prijatan. Prispeva za berbu sredinom avgusta.

Bela petrovača ima plodove veoma krupne (oko 150 grama), oblika nepravilno okruglastog, pri osnovi proširene, a na predelu peteljke su žene i nešto iskrivljene. Pokožica je svetlozelene boje i lako se odvaja od voćnog mesa. Peteljka je mala i jedva primetna. Meso ploda je sočno, belo-ružičaste boje, slatko i veoma prijatnog ukusa. Za berbu prispeva u junu i avgustu.

Crna petrovača ima plodove osrednje veličine, okruglastog i kolačastog oblika. Pokožica je tamnoljubičaste ili sivo-ljubičaste boje i teško se odvaja od voćnog mesa. Peteljka je jedva primetna. Voćno meso je bledocrvenkaste boje, sočno, slatko i veoma prijatnog ukusa. Prispeva za berbu u junu i avgustu, ali plodovi druge berbe su lošijeg kvaliteta.

Zimnica ima plodove osrednje veličine i ovalnog oblika. Pokožica je zelenkaste boje i teško se odvaja od voćnog mesa. Peteljka je kratka. Meso ploda je izrazito crvene boje, dosta sočno, slatko-nakiselo i veoma prijatnog ukusa. Za berbu prispeva u avgustu.

Bela sultanina ima plodove osrednje veličine i kruškastog oblika. Pokožica je zelenkasto-žuta i lako se odvaja od voćnog mesa. Meso ploda je žućkasto-crvenkasto, sočno i slatkog i prijatnog ukusa.

Crna sultanina (carigradska smokva) ima plodove osrednje veličine i dosta izdužene. Pokožica je ljubičasto-mrke boje sa purpurnom nijansom koja se naročito zapaža na predelu ploda oko peteljke. Pokožica je dosta tanka i teže se odvaja od voćnog mesa. Meso ploda je bledoružičasto, dosta sočno, slatkog i veoma prijatnog ukusa. Za berbu prispeva u junu i avgustu.

Berba i priprema za tržište. Pošto su zeleni plodovi smokve nepodesni za potrošnju, a prezreli brzo omekšaju i ne podnose transport, potrebno je obratiti pažnju da se blagovremeno oberu. Osim toga, plodove treba pažljivo brati, ne pritiskivati ih i paziti da se na drugi način ne povrede. Kako plodovi smokve ne podnose prepakivanje, još prilikom berbe treba ih sortirati i zdrave plodove pakovati u ambalažu u kojoj će se otpremiti ina tržište. Tom prilikom sve oštećene, prezrele plodove i sa drugim manama treba izdvojiti.

Plodove treba brati ručno i to sa peteljkom. Berba se obavlja po lepom vremenu, pre podne ili predveče po zalasku sunca, jer vlažni ili zagrejani plodovi ne mogu da se održe u toku prometa.

S obzirom da su zreli plodovi smokve mekani i osetljivi, treba ih pakovati i isporučivati u plitkim letvaricama i podesnim korpama (košarama) i voditi računa da se ne gnječe ili na drugi način mehanički povređuju.

U svaku jedinicu pakovanja treba stavljati smakve iste berbe, porekla i sorte.

Minimalni uslovi kvaliteta za stavljanje u promet. Prema odredbama Pravilnika (član 15) smokve koje se stavljaju u promet moraju ispunjavati sledeće uslove:

  • da su zrele;
  • da su sveže;
  • da nisu zaprljane, ovlažene i natrule;
  • da ne sadrže ostatke sredstava za zaštitu bilja u količinama koje mogu biti štetne po zdravlje;
  • da nemaju stran i neugodan miris i ukus i da ne sadrže strane primese;
  • da nemaju naprsline, uboje, oštećenja od štetočina, bolesti, mraza i mehaničkih povreda, kao ni druge nedostatke koji mogu uticati na pogoršanje kvaliteta.

U jedinici pakovanja ili partiji robe izložene prodaji smokve moraju biti istog porekla, berbe i sorte.
Razvrstavanje smokava na kvalitetne kategorije nije potrebno, jer pravilnik na to ne obavezuje. Dovoljno je da smokve budu sortirane i dobro pripremljene za tržište.

Uslovi za očuvanje kvaliteta i svojstava. Plodovi smokava ne podnose uskladištenje pod običnim uslovima, te ih treba odmah nakon berbe i sortiranja otpremiti na tržište. Međutim, ako se želi da se smokve očuvaju izvesno vreme, moraju se skladištiti u hladnjači. Smatra se da se smokve mogu održati u ispravnom stanju do mesec dana na temperaturi od +0,5° do 0° C, uz relativnu vlažnost vazduha od 85—90% i uz slabu cirkulaciju vazduha.

U prodaji na malo smokve treba kontrolisati i odbaciti sve jače povređene, kisele i plodove sa drugim manama. U jedinici pakovanja moraju biti smokve istog porekla i sorte. Prodaji treba izlagati samo one količine koje se mogu u toku dana prodati. Smokve treba zaštititi od zagrevanja, vlaženja, prašine i sličnog i pažljivo ih zahvatiti pri usluživanju potrošača da se ne bi povređivale.

Ananas

Plodovi ananasa se veoma cene zbog prijatnog ukusa i naročito izražene arome. To su plodovi drveta (Ananas sativus) koje uspeva u Brazilu, Indiji, Melksiku, Egiptu, Maroku, Tunisu, Izraelu, Španiji i nekim drugim zemljama.

Plodovi su dosta krupni (težina najmanje 2 kg), purpurno-crvene boje, obavijeni sa dosta listova koji ih zaštićuju u toku transportovanja na udaljena tržišta.

Plod ananasa sadrži ugljene hidrate i to šećer (12%), belančevine (0,5%) i masti (0,2%); 100 grama jestivog dela daje 51 kaloriju. Ananas sadrži najviše vitamina C (15—40 mg), zatim vitamina B1 (0,07 mg), B2 (0,05 mg), PP (0,45 mg), karotinoida (0,11 mg), računato u 100 grama ploda.

Od mineralnih sastojaka ananas sadrži dosta kalijuma, kalcijuma, fosfora, magnezijuma, hlora, gvožđa i drugo.

Prema odredbama Pravilnika (član 15) ananas koji se stavlja u promet mora ispunjavati sledeće uslove:

  • da je zreo;
  • da je svež;
  • da nije zaprljan, ovlažen i natruo;
  • da ne sadrži ostatke sredstava za zaštitu bilja u količinama koje mogu biti škodljive po zdravlje;
  • da nema stran i neugodan miris i ukus;
  • da nema naprsline, uboje, oštećenja od štetočina, bolesti, mraza i mehanifikih povreda, kao ni druge nedostatke koji mogu uticati na pogoršanje kvaliteta.

Ananas se može očuvati u ispravnom stanju od četiri do pet nedelja na temperaturi +10° do +12°C uz relativnu vlažnost vazduha od 85— 90%. Ovi uslovi se preporučuju i za transport. Ukoliko se čuva na višim temperaturama, ananas počinje da truli već u roku od 15 dana.

Pri izlaganju prodaji na malo plodove treba postavljati uspravno, ali ne jedne na druge. Prilikom usluživanja potrošača plodove ne treba pritiskivati i gnječiti, jer ubrzo propadaju. Nije preporuoljivo da se ananas prodaje u kriškama, jer nije obezbeđena potrebna čistoća i isečeni komadi, ako se ne prodaju u roku od nekoliko sati nakon sečenja, menjaju svojstva. Zato treba prodavati cele plodove — na komad, merenjem njihove težine.

Japanske jabuke (kaki)

Ova vrsta voća poreklom je iz Japana i Kine, a kod nas uspeva u Istri, Crnogorskom primorju i neikim drugim krajevima blizu Jadranskog mora, uglavnom u zoni gajenja maslina. Nešto malo se gaji i proizvodi i u kontinentalnom delu Crne Gore, Hercegovine, Hrvatske i Makedonije,

Plod je žuto-narandžaste boje, bobica, pljosnatog ili kupastog oblika, sa četiri izražena režnja. Prečnik ploda je najčešće između 25 i 75 mm.

Meso ploda je narandžasto-žuto i dosta sočno, a zbog sadržaja tanina (1—1,6%) ima opor i nepodesan ukus do pune zrelosti. Kada plod dozri meso postaje mekše i sočnije, a ukus sladak i prijatno aromatičan.

Plod sadrži oko 16% šećera, zavisno od sorte. Sadrži više vitamina C (oko 30 mg na 100 grama ploda). U toku dozrevanja sadržaj vitamina se smanjuje, a isto tako opada i sadržaj gvožđa.

Japanske jabuke koje se stavljaju u promet moraju ispunjavati sledeće uslove:

  • da su zrele (sa omekšalim mesom i prijatnim ukusom)
  • da nisu zaprljane, ovlažene i natrule;
  • da ne sadrže ostatke sredstava za zaštitu bilja u količinama koje mogu biti štetne po zdravlje;
  • da nemaju stran i neugodan miris i da ne sadrže strane primese;
  • da nemaju naprsline, uboje, oštećenja od štetočina, bolesti, mraza i mehaničkih povreda kao ni druge nedostatke koji imogu uticati na pogoršanje kvaliteta, osim nedostataka koji su dozvoljeni za jabuke II kvaliteta.

Japanske jabuke nije potrebno razvrstavati na kvalitetne kategorije, već se stavljaju u promet bez oznake kvaliteta i sorte.

Ostali uslovi koji se odnose na jabuke važe i za japanske jabuke.

Napravi novu temu u “Tehnologija voća i povrća”

Napišite komentar



<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">