Autor: dipl. ing. Zdravko Šumić

Cilj navođenja literature u stručnim i naučnim tekstovima je upućivanje čitaoca na literaturu koja je korišćena pri pisanju rada kako bi on mogao dalje da nastavi svoje istraživanje dostupnih literaturnih podataka. Neophodno je navesti dovoljno podataka o korišćenoj literaturi kako bi je čitalac lako pronašao. Dovoljni podaci da bi se neka knjiga, stručni ili naučni rad našli obično su: ime autora, naziv rada, izdavač, godina izdanja itd. Najbolje je literaturu beležiti odmah pri pisanju rada, jer se veoma teško kasnije setiti iz kojeg literaturnog materijala je koji podatak uzeli.

Navod literature u tekstu

Literaturu je potrebno navesti uvek kada se iznosi neki brojčani podatak ili konstatacija koja nije rezultat Vašeg rada.

Ovo su neka osnovna pravila kojih se potrebno pridržavati:

1. Literatura se mora navoditi u tekstu. Sva literatura koja je navedena u tekstu mora biti navedena, po abecednom redu, i u poglavlju Literatura koje se daje na kraju rada.
2. Ako je deo teksta preuzet (prepričan) iz određene knjige, časopisa ili internet strane, nakon pomenutog teksta se na kraju poslednje rečenice navodi u zagradi prezime autora i godina izdavanja, odnosno internet adresa. U zavisnosti od broja autora rada, literatura se navodi se na sledeći način:
a. jedan autor – npr. (Piletić, 1999)
b. dva autora – npr. (Piletić i Milić, 2004)
c. više autora – npr. (Piletić i sar., 2002) (sar. je skraćenica od saradnici)
d. internet adresa – npr. (www.wikipedia.com); ako je na stranici naveden autor teksta piše se autor (Jašić, 2008)
e. dokument – npr. (Pravilnik, 1/79)
3. Tačka se u bilo kojoj verziji navođenja teksta piše iza zagrade sa citiranom literaturom, a nikako nakon teksta pre zagrade.
4. Kada se od istog autora koristi više radova objavljenih iste godine, iza godine u navodu literature u tekstu i u spisku literature na kraju rada uz godinu se pišu slova abecede.
5. Literatura se u tekstu i u spisku literature navodi na pismu originala.
6. U tekstu se piše Petrović i sar. u zagradi, ali u navodu literature se moraju navesti svi saradnici.
7. Svi navodi napisani u spisku literature moraju biti pomenuti i u tekstu i obrnuto.
8. Navodi se samo literatura koju smo koristili (imali u rukama), a ne navode literature koje su pomenute u knjigama koje smo koristili.
.

Primjer navoda literature u tekstu

Pri normalnom atmosferskom pritisku mikrobiološki se rast može odvijati u rasponu temperature od -10°C do 110°C (Duraković i sar., 2002). Najvažniji je pri tome zahtev da se voda, kao osnova rasta, nalazi u obliku koji mogu da koriste mikroorganizmi. Ni jedan organizam nije pri normalnom atmosferskom pritisku kadar rasti izvan ovog temperaturnog raspona. Optimalna temperatura za razmnožavanje većine mikroorganizama je od 14°C do 40°C, iako neki mikroorganizmi rastu i na temperaturi ispod 0°C, a pojedini rodovi i na temperaturamačak i do 100°C (Škrinjar, 2006).
.

Primjer navoda literature za tabelu

Tabela 1.Minimalne aw-vrednosti pri kojima mikroorganizmi aktivno rastu (Tešanović, 2007)

Grupa mikroorganizama	Minimalna aw-vrednost
Većina gram-negativnih bakterija	0,97
Većina gram-pozitivnih bakterija	0,90
Većina kvasaca	0,88
Većina plesni	0,80
Halofilne bakterije	0,75
Kserofilne plesni i osmofilni kvasci	0,61

.

Primjer navoda literature za sliku

Slika 6. Kinetika rasta mikroorganizama (Gravani, 2006)

.

Primjer navoda literature za nabrajanja

Po obavljenom kondicioniranju šljiva se ponovo klasira u procesu završne obrade, u pet do šest klasa kako bi proizvod bio što ujednačenijeg kvaliteta. Klase se predstavljaju brojem plodova u pola kilograma na sledeći način (Niketić-Aleksić, 1988):

• 50 do 60 plodova, prva, najkvalitetnija klasa, (šestica),
• 60 do 70 druga klasa (sedmica),
• 70 do 80 treća klasa (osmica),
• 80 do 90 četvrata klasa (devetka),
• 90 do 100 peta klasa (stotinka),
• 100 do 120 i preko 120 plodova poznata pod oznakom “merkantil“.

.

Navod literature u poglavlju Literatura

Način navođenja literature ovde prikazan ne treba shvatiti kruto. Ovde je iznet samo jedan od načina navođenja literature. Svaki stručni i naučni časopis ima svoja pravila navoda literature sa kojima autor treba da se upozna pre početka pisanja rada.

Na kraju rada se u poglavlju Literatura navodi detaljan spisak korišćene literature po abecednom redu. Spisak korišćene literature i drugih tekstualnih / grafičkih izvora na kraju rada (posebno poglavlje) se navode na sledeći način:

a. knjiga [autor (godina): naziv knjige, izdavač, grad, stranice];
Vračar Lj. (2000): Priručnik za kontrolu kvaliteta svežeg i prerađenog voća, povrća i pečurki i osvežavajućih bezalkoholnih pića, Tehno1oški fakultet, Novi Sad 145-147

c. časopis [autor: naziv teksta, naziv časopisa, godina izdavanja časopisa, broj časopisa (godina) stranice];
Anderson, J. W., Smith, B. M., Washnock, C.S.: Cardiovascular and renal benefits of dry bean and soybean intake, The American Journal of Clinical Nutrition, Vol. 70, No 21 (1990) 114-122

d. zbornici radova [autor: naziv teksta, naziv skupa, organizator skupa, mesto održavanja (godina) stranice];
Carić, M.: Mlečna mast: Modifikacije i primena, Zbornik radova V Međunarodnog simpozijuma „Savremeni trendovi u industriji mlijeka“, Kopaonik (1990) 46-54

e. teza [autor: naslov rada, doktorska disertacija (diplomski rad), univerzitet (godina)]
Krčmar, M.: Određivanje fitinske kiseline u različitim sortama pasulja, diplomski rad, Tehnološki fakultet Univerziteta u Novom Sadu (2008)

f. patent [autor: broj patenta, ime firme koja stoji iza patenta (godina)]
Miller, B.: 2542356, Dow Chemical Company (1962)

g. internet adrese se navode na kraju i potrebno je tačno navesti stranicu sajta (ceo link) sa koje su uzeti podaci (u tekstu se navodi samo ime sajta)
Jančić, N. (2006): Sušenje šljiva bez koštice, Preuzeto sa Poljoprivreda info: http://www .poljoprivreda.info/?oid=22&id=576

h. dokumenti [Naziv dokumenta, godina izdavanja ili šifra dokumenta]
Pravilnik o kvalitetu proizvoda od voća, povrća i pečurki i pektinskih preparata („Sl. list SFRJ“, br. 1/79, 20/82, 39/89 – dr. pravilnik, 74/90 i 46/91 – dr. pravilnik, „Sl. list SRJ“, br. 33/95 – dr. pravilnik i 58/95 i „Sl. list SCG“, br. 56/2003 – dr. pravilnik, 4/2004 – dr. pravilnik i 12/2005 – dr. pravilnik)