Reklama

Prema vrsti delatnosti razlikuju se: proizvodni, skladišni i kombinovani podrumi, a prema terenu podzemni, nadzemni i kombinovani. Podzemni se grade samo u oceditom i suvom zemljištu, a nadzemni na vlažnom i podvodnom. Veoma vlažno zemljište ili zemljište sa podzemnom vodom izbegava se. Mesto gde se podiže podrum treba da bude lako pristupačno za sve vrste vozila i, po mogućnosti, u blizini železničke ili parobrodske stanice; međutim, ono nipošto ne sme da bude u neposrednom dodiru sa prometnim saobraćajnicama ili sa temeljima mašina koji prouzrokuju potrese, jer i najmanja vibracija sprečava vino da se izbistri i da dobije sjaj. Vinu treba apsolutno mirovanje. Podrum treba da bude u blizini vodovodne i kanalizacione mreže, ukoliko ove postoje; u protivnom treba obezbediti individualno snabdevanje vodom, jer je vodovodna instalacija sa pritiskom neophodna.

Podužne strane zgrade treba da su u pravcu istok-zapad. Prema severu su prostorije za negu i čuvanje vina, a prema jugu manipulativne i ostale pomoćne prostorije. Ukoliko se prostorije za čuvanje vina nalaze i prema jugu, njihove fasadne površine zaštićuju se od sunca širokom nadstrešnicom.

Glavni ulaz treba da je neposredno sa glavnog prilaza u radionicu, odn. u vrionicu, ako su obe u jednoj prostoriji; on treba da je izravan (bez stepenica), velik najmanje 3 x 3 m, kako bi se lako unosile i velike bačve. Ulazi za administrativne prostorije, kotlarnicu, pecaru i sanitarne prostorije mora da su uvek odvojeni. U savremenom podrumu, kombinovanom za proizvodnju i čuvanje vina, nalaze se ove prostorije:

Radionica sa sabirnim bunkerima, postavljenim, delimično ili potpuno, u radionici ili sasvim izvan nje, pod tremom. U radionici se nalazi sva oprema za preradu: muljače, cednice, odvajači peteljki, elevatori, dizalice, crpke, vage itd. Najpravilnije je da se grožđe primi i izmeri neoštećeno, a zatim odmah preuzme na preradu, bez skupljanja u sabirne bunkere. Međutim, to se vrlo teško sprovodi, naročito u podrumu sa manjom opremom, jer istovremeno pritiču velike količine grožđa, u kratkom vremenskom razmaku. Raspored sabirnih bunkera i radionice, kao i sam nivo radionice, zavise od načina prijema i doturanja grožđa na preradu, kao i od položaja muljače. Radionica treba da bude visoka najmanje 4,20 m.

Vrionica je prostorija u kojoj su drveni ili betonski sudovi za vrenje; dobra je onda kad u njoj vlada temperatura od 15° do 20°C, kad ima lak prilaz i brzo se provetrava pomoću uređaja kojima se rukuje izvan nje, da bi se pre ulaženja u nju mogao odstraniti ugljen-dioksid.

Prostorije za čuvanje i negu vina su potpuno odvojene od prostorija za rakiju. Te se prostorije obično nazivaju „podrum“, koji najčešće obuhvaća tri odeljenja: za nova vina, za stara vina i za boce. Mnogi imaju i tzv. „ugledni“ podrum gde se posetioci mogu upoznati sa svim proizvodima. Ta prostorija treba da bude pristupačna i arhitektonski lepo oblikovana. Visinu prostorija određuju sudovi i cisterne; tu je i mesto opremi za negu vina (bistrila, crpke, šafolji itd.). Temperatura treba da je stalna, bez naglih i većih promena (za nova vina najpovoljnija je 10°—15°C, za stara vina 8°—10°C). Prostorije za čuvanje rakije obično su pored pecare.

Cisterne su nepokretni vinski sudovi od armiranog betona. Najsigurnije je graditi posebno svaku za sebe, zbog promenljivog opterećenja, do koga dolazi stoga što se ne pune i ne prazne u isto vreme.

Pecara i bazeni za kominu ne moraju biti uvek u sklopu podruma za vino, ali, u svakom slučaju, ne smeju imati nikakvih zajedničkih ulaza s njime. Pecara treba da ima neposredan izlaz ka đubrištu za kominu.

Kotlarnica sa priručnom radionicom služi za smeštaj kotlova za proizvodnju pare.

Odeljenje za pranje i punjenje boca imaju pogodne veze sa podrumskim odeljenjima i skladištem praznih boca.

Laboratorija je neophodna u svakome savremenom podrumu za vino; pogodna joj je lokacija između podrumskih i ne upravnih prostorija.

Radionice za bačve i ambalažu postavljene su tako da ne ometaju tehnološki proces oko proizvodnje vina.

Manipulativne i upravne prostorije, određene za upravnika, sekretara, arhivu, blagajnika, knjigovodstvo, komercijalistu, degustatora, pakovanje i ekspediciju, raspoređene su tako da se kroz sve prostorije može obavljati promet, a da sva ostala odeljenja budu zaključana. — Potrebne su još i garaže, stan za čuvara, odn. vratara i sanitarne prostorije.

Zidovi podruma su kameni, a podovi betonski, ali je ispod bačvi pesak ili nabijena ilovača. U prolazu između bačvi postoje kanali za skupljanje vina ako bačve eventualno prsnu. Električna instalacija izvodi se po zidu, po propisima za vlažne prostorije. U radionici, vrionici i podrumu postavljaju se na više mesta električni priključci za pokretne crpke, bistrila i druge sprave i aparate potrebne za preradu i negu vina.

Uobičajene arhitektonske konstrukcije, sa manjim izuzecima, primenjuju se i na ovoj vrsti zgrada. Temelji cisterni ne smeju biti vezani, a niti u direktnom dodiru sa temeljima zgrade. Radi toplotne izolacije, poželjno je da se unutarnja površina spoljnih zidova obloži zidom od šuplje opeke debele 12 cm.

Međuspratne konstrukcije su svodovi od opeke ili, još savremenije, od armiranog betona. Neophodno je da se najpre odredi tačna veličina vinskih sudova, njihov međusobni razmak, odstojanje od zidova i širine prolaza, a tek onda da se pronalaze najpodesnije i najekonomičnije armiranobetonske konstrukcije.

Prilikom raspoređivanja stubova i određivanja širine prolaza treba imati na umu unošenje i prenos bačvi (nije podesno da se bačva sklapa na licu mesta).

Pri proračunu kontinualnih armiranobetonskih konstrukcija, koje nose vinske sudove (bačve ili cisterne), treba uvažiti promenljivost opterećenja zbog neistovremenog punjenja sudova; pri proračunavanju konstrukcija razmatraju se svi slučajevi promenljivog opterećenja.

Ne preporučuje se međuspratna konstrukcija od drvenih greda iznad podruma; ona je kratkotrajna, a kretanje preko nje stvara vibracije u vinskim sudovima.

U međuspratnoj tavanici ostavljaju se otvori za provlačenje gumenih cevi kojima se dotura i pretače šira i vino iz radionice. Ti su otvori na najvišim tačkama poda, koji je u padu, kako se voda, pri pranju poda, ne bi slivala u donje prostorije.

U prostorijama za negu i čuvanje vina, iznad terena, ostavlja se nevelik broj prozora i vrata. Prozori se često izostavljaju i ukoliko se i postavljaju, oni su što manji, dvostruki, sa spoljnim kapcima radi zaštite od sunca ili tako podešeni da sunčevi zraci ne prodiru direktno u prostoriju; to se postiže različitim nivoom spoljnjeg i unutrašnjeg prozora ili nešto ispuštenijim vencima. Prozori se postavljaju na takva mesta koja će omogućiti lako provetravanje. U radionici za preradu grožđa i u vrionici prozori se postavljaju visoko, radi boljeg provetravanja i lakšeg rada.

Od osnovne je važnosti da vazduh u tim prostorijama bude potpuno čist, bez ikakva zadaha, što se obezbeđuje samo sigurnim i dobrim provetravanjem, prirodnim i veštačkim. Mesto prirodnog provetravanja, kroz vrata i prozore, još bolje je provetravanje kroz kanale ozidane u zidovima; najbolje je da se kanali završavaju iznad krova, u vidu dimnjaka. U podrumskoj prostoriji ostavljaju se, ispod tavanice i iznad samog poda, otvori, tako da se prostorija po želji može provetravati ili oslobađati od ugljen-dioksida koji je teži od vazduha i lebdi iznad poda. Otvor za ubacivanje svežeg vazduha ostavlja se na dimnjaku, prema najjačem vetru; na suprotnom dimnjaku otvor se postavlja obrnuto. U vinarskim podrumima razvijaju se pri vrenju velike količine ugljen-dioksida koje su opasne po život, naročito ako je vrionica ukopana u zemlji, pa se ugljen-dioksid teško otklanja prirodnim provetravanjem. Zbog toga se obično pod gradi u slabom padu prema jednom sabirnom oknu kraj kanala za provetravanje; prostorija se provetrava veštački, tj. ugljen-dioksid se usisava i izbacuje napolje jakim ventilatorima.

U svakom ukopanom vinarskom podrumu neophodan je kanal i ventilator za veštačko provetravanje i izbacivanje ugljen-dioksida. U podrumima koji nisu imali dobro izrađene kanale i otvore za izbacivanje ugljen-dioksida zabeleženo je mnogo smrtnih slučajeva. Najpoznatiji savremeni podrumi za vino u Jugoslaviji nalaze se u Aleksandrovcu Kruševačkom, Aleksincu, Beloj Crkvi, Vlasotincima, Kavadarcima, Knjaževcu, Landovici, Mariboru, Matejevcu, Kopru, Orahovici, Prokuplju, Ptuju, Rekovcu, Sićevu, Smederevu, Sremskim Karlovcima, Subotici, Topoli, Umagu i dr.

Napravi novu temu u “Tehnologija alkoholnih pića”

Napišite komentar



<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">