.

5.1 Obaveze i delovanje rukovodstva

Odgovornost menadžmenta prikazuje posvećenost najvišeg rukovodstva implementaciji i održavanju FSMS. Imenovanje vođe i tima za bezbednost hrane, postavljanje jasnih politika, ciljeva, planova za vanredne situacije i odgovornosti, zajedno sa utvrđivanjem mehanizama efektivne komunikacije u okviru organizacije, kao i komunikacije sa snabdevačima ili klijentima, su ključni elementi ove odredbe. Redovno isplanirano preispitivanje menadžmenta omogućava da najviše rukovodstvo bude svesno statusa i mera potrebnih za otklanjanje neusaglašenosti i neprestano poboljšavanje FSMS.

Menadžment treba da demonstrira i dokaže svoju posvećenost razvoju i poboljšavanju efektivnosti sistema time što:

• redovno sprovodi preispitivanje sistema od strane rukovodstva;
• uspostavlja ciljeve i politiku bezbednosti hrane;
• obezbedi neophodne resurse i
• informišu zaposlene o značaju udovoljavanja zahteva klijenata, kao i zakonskih i pravnih zahteva, preko Politike i drugih oblika komuniciranja (videti 5.6.2).

Sistem menadžmenta bezbednosti hrane osigurava da proizvođači hrane:

• Budu usklađeni sa zahtevima relevantnog zakonodavstva;
• Identifikuju sve opasnosti i mere za upravljanje ovim opasnostima;
• Identifikuju tačke procesa koje su kritične za bezbednost hrane i
• Sprovedu kontrolu i procedure monitoringa u ovim tačkama.
.

5.2 Politika bezbednosti hrane

Nužno je da planiranje bezbednosti hrane od strane najvišeg rukovodstva bude dokumentovano i saopšteno u okviru organizacije. Najviše rukovodstvo treba da osigura da politika bezbednosti hrane:

• Odgovara ulozi organizacije u prehrambenoj industriji;
• Bude u skladu sa odredbama statuta i propisa, i sa dogovorenim zahtevima bezbednosti hrane u odnosu na klijente;
• Bude saopštena, implementirana i održavana na svim nivoima organizacije;
• Bude kritički ocenjena kako bi se održala neprestana adekvatnost (videti 5.8);
• Upućuje na razmenu mišljenja (videti 5.6) i
• Bude podržana merljivim ciljevima.
Aktivnim planskim i efikasnim korišćenjem raspoloživih kadrovskih, tehnoloških i materijalnih resursa, organizacija treba da postigne konkurentnost i održi bezbednost svojih proizvoda.
.

5.3 Planiranje sistema menadžmenta bezbednošću hrane

Kako bi ostvarila ciljeve bezbednosti proizvoda organizacija treba da planira sistem menadžmenta bezbednošću proizvoda. Planiranje sistema menadžmenta bezbednošću hrane podrazumeva ispunjavanje zahteva objašnjenih u 4.1, kao i ciljeva organizacije koji obezbeđuju bezbednost hrane. Prilikom planiranja i primene promena mora se zadržati celovitost i efektivnost sistema menadžmenta bezbednosti hrane.

Planiranje sistema definiše se obično tako što se u Poslovniku o bezbednosti proizvoda, HACCP Planovima i povezanim Uputstvima izrađuju i dokumentuju procedure, aktivnosti i odgovornosti u skladu sa zahtevima politike i ciljeva organizacije vezanim za ISO 22000. Ako se za realizaciju postavljenih ciljeva pokaže potrebnim Vođa tima za bezbednost hrane izrađuje Programe kvaliteta ili Plan korektivnih mera.
.

5.4 Odgovornosti i ovlašćenja

Najviše rukovodstvo bi trebalo da obezbedi da su dužnosti i ovlašćenja definisana i saopštena u skladu sa zakonskim zahtevima i zahtevima standarda ISO 22000. Na ovaj način obezbeđuje se efektivnost rada i održavanje ISO 22000.

Svi zaposleni su dužni da prijave probleme u vezi sa ISO 22000 ovlašćenoj osobi. Izabrano osoblje treba da ima definisane odgovornosti i ovlašćenja vezana za otpočinjanje i beleženje podataka o akcijama. Odgovornosti i ovlašćenja obično se dokumentuju u sistematizaciji radnih mesta i u ugovorima o radu zaposlenih, a opisuju u odgovarajućim delovima Poslovnika, HACCP plana i uputstava.
Međusobni odnosi i organizaciona povezanost pojedinih funkcija u sistemu obično se prikazuju pomoću organizacione šeme. Na organizacionoj šemi posebno treba da bude naznačeno mesto Vođe tima za bezbednost hrane.
.

5.5 Vođa tima za bezbednost hrane

Vođa tima za bezbednost hrane ima ulogu u ISO 22000 sličnu onoj koju obavlja predstavnik menadžmenta u Sistemu menadžmenta kvaliteta (QMS). Uloga vođe tima treba da bude poznata u okviru organizacije. Najviše rukovodstvo mora da imenuje vođu tima za bezbednost hrane koji može da ima i druge funkcije u firmi. Odgovornosti i ovlašćenja Vođe tima za bezbednost proizvoda obuhvataju:

• Rukovodi timom za bezbednost hrane (videti 7.3.2) i organizuje njihov rad;
• Obezbeđenje odgovarajuće obuke i edukacije članova tima za bezbednost hrane (videti 6.2.1);
• Obezbedi da je sistem menadžmenta bezbednosti hrane uspostavljen, implementiran, održavan i ažuriran i
• Izveštava najviše rukovodstvo organizacije o efektivnosti i prikladnosti ISO 22000.
.

5.6 Komuniciranje

.

5.6.1 Eksterno komuniciranje

Organizacija treba da uspostavi, implementira i održi efektivne dogovore za komunikaciju sa: snabdevačima i isporučiocima, klijentima, organima za donošenje zakonskih normativa, medijima i akcionarima.
Eksterno komuniciranje je od izuzetne važnosti jer omogućuje protok informacija u lancu hrane vezenih za bezbednost hrane. Moraju se i čuvati zapisi o ovim komunikacijama.
.

5.6.2 Interno komuniciranje

Dužnost najvišeg rukovodstva je da omogući procese komunikacije u okviru organizacije. Interna komunikacija treba da se odvija od „vrha ka dole“ – od najvišeg menadžera u okviru organizacije nadole do krajnjeg izvršioca.

Zaposleni u organizaciji interno mogu razmenjivati informacije na redovnim sastancima najvišeg rukovodstva, na sastancima ciljnih grupa, isticanjem informacija na oglasnim tablama, mobilnom telefonskom mrežom, razmenom informacija putem računarske mreže i usmenim putem u međusobnim kontaktima.

Uspostavljanje i primena planova komuniciranja treba da obezbedi da Tim za bezbednost hrane bude na vreme informisan o:

• Proizvodima ili novim proizvodima;
• Sirovim materijalima, sastojcima i uslugama;
• Sistemima proizvodnje i opremi;
• Prostorijama za proizvodnju, lokaciji opreme, okruženju;
• Programima za čišćenje i sanitaciju;
• Skladištenju pakovanja i distribuciji sistema;
• Nivoima kvalifikacije osoblja i/ili raspodeli dužnosti i ovlašćenja;
• Zahtevima statuta i zakona;
• Poznavanju rizika vezanih za bezbednost hrane;
• Zahtevima klijenata, sektora i ostalim zahtevima koje organizacija smatra neophodnim;
• Relevantnim ispitivanjima sprovedenim od zainteresovanih, eksternih strana;
• Žalbama koje ukazuju na rizike vezane za bezbednost hrane, koji su vezani za proizvode i
• Ostalim uslovima koji imaju uticaja na bezbednost i kvalitet hrane.
.

5.7 Spremnost i reagovanje u vanrednim situacijama

Kada se primenjuje ova odredba, uobičajeno je da će se koristiti pristup vezan za menadžment rizika koji je zasnovan na riziku ugrožavanja bezbednosti hrane tokom vanrednih incidenata. Kontrolori treba da budu upoznati sa konceptima koji se koriste kako bi se odredio nivo rizika, uzimajući u obzir faktore poput ozbiljnosti incidente, trajanja, verovatnoće pojavljivanja, i stepena već prisutne kontrole. Kao dodatak identifikovanim nivoima rizika, kontrolori treba da se fokusiraju na proces identifikovanja rizika i određivanja neophodnih odgovora sa stanovišta bezbednosti. Vanredne situacije mogu da uključe, na primer, požar, poplavu, kontaminaciju hrane, trovanje, bio-terorizam, sabotažu, gubitak struje, nesreće u saobraćaju i kontaminaciju okruženja.

Ovaj zahtev se takođe može naći u ISO 14001. Pripremanje za nesreće ili iznenadne situacije može se obaviti na sledeći način:

• Odabirom kurseva za nove radnike;
• Procenom rizika;
• Evaluacijom sistema hitnih situacija i ankete;
• Obukom odgovarajućeg osoblja;
• Sastancima osoblja ili odeljenja kako bi osoblje bilo bolje upoznato sa svojim dužnostima i ulogama i
• Scenarijima vanrednih situacija i primenom praktičnih vežbi.

Reakcije obuhvataju sve one aktivnosti koje se javljaju u početnom izveštaju o incidentu, pa sve do dekontaminacije i faza čišćenja opreme moraju se čuvati i preispitivati. Fokus reakcije je na stabilizaciji, obuzdavanju, zadržavanju i kontrolu oslobađanja štetnog materijala, prenos i obnavljanje materijala, sprečavanje neželjenog oštećenja i stabilizacija situacije za finalne operacije čišćenja.
.

5.8 Preispitivanje od strane rukovodstva

.

5.8.1 Opšte odredbe

Menadžment treba planirati preispitivanje sistema radi procene prikladnosti i efektivnosti najmanje jednom godišnje. Ova kontrola treba da obuhvati procenu mogućnosti za poboljšanje i potrebu za promenama sistema menadžmenta bezbednosti hrane.

Preispitivanju sistema trebaju da prisustvuju sva lica odgovorna za funkcionisanje organizacije, a potrebno je da se i propiše i odgovorna osoba za preispitivanje. Pre preispitivanja treba da se sprovede interna provera sistema. Interna provera sistema provodi se u skladu sa poglavljem 8.2.2 i treba da uključi proveru aktuelnosti dokumentacije sistema (npr. zbog promene propisa, tehnologije, itd.) i provere sprovođenja dokumentovanog sistema.

Potrebne izmene u sistemu Vođa tima za bezbednost proizvoda mora ažurirati. U slučaju promene dijagrama toka Tim za bezbednost hrane mora validirati promenjeno rešenje i ažurirati dokumentaciju.
.

5.8.2 Ulazni elementi preispitivanja

Ulazni podaci koji služe za kritičko ocenjivanje menadžmenta treba da obuhvate trenutno sprovođenje i mogućnosti za poboljšanje sistema. Ulazne informacije koje je potrebno skupiti da bi se adekvatno preispitao sistem uključuju:

• Rezultate eksterne kontrole ili inspekcije;
• Povratne informacije dobijene od kupaca (videti 5.6.1);
• Analizu ponavljajućih problema i vanredne situacije, nesreće (videti 5.7) i povlačenja proizvoda (videti 7.10.4);
• Analizu rezultata verifikacija (videti 8.4.3);
• Analizu statusa planova preventivnih i korektivnih mera;
• Prateće akcije iz prethodno obavljenih eksternih i internih provera;
• Analizu uspešnosti provedenih obuka;
• Promene regulative koje mogu uticati na ISO 22000 (videti 5.6.2) i
• Pregled rezultata aktivnosti na ažuriranju sistema (videti 8.5.2).
.

5.8.3 Izlazni elementi preispitivanja

Na osnovu analize preispitivanja sistema najviše rukovodstvo treba da donese odluke vezane za izmene i unapređenje sistema menadžmenta bezbednošću proizvoda. Analiza preispitivanja sistema može rezultovati izmenama i unapređenju proizvoda, razvojem novih proizvoda i dr. Najviše rukovodstvo mora da obezbedi resurse neophodne za realizaciju zaključaka preispitivanja. Ukoliko se u toku preispitivanja uoče problemi, mora se napraviti plan korektivnih mera radi njihovog rešavanja. Treba uredno voditi zapise o preispitivanju sistema i odlukama donesenim na osnovu analize preispitivanja (videti 4.2.3).

Izlazni podaci koji se koriste pri proveri menadžmenta treba da obuhvate odluke i akcije koje se odnose na sledeće:

• Uverenje o zdravstvenoj bezbednosti hrane (videti 4.1);
• Poboljšanje ISO 22000 efektivnosti (videti 8.5);
• Potrebe za resursima (videti 6.1) i
• Reviziju politike bezbednosti hrane organizacije i ciljeva koji se odnose na to (videti 5.2).
.

<<prethodni deo teksta – sledeći deo teksta>>