Izvor: PKS
U PKS je održana 12. sednica Odbora udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu, na kojoj je bilo reči o rezultatima agrara u prošloj godini, sa predviđanjima, procenama i predlozima za 2011. godinu.
Prošle godine je agrar, kao vodeća privredna oblast u Srbiji, poslovao u veoma promenljivim klimatskim uslovima, otežanom ekonomskom, finansijskom i tehničkom okruženju, što je prema podacima stručnih službi Privredne komore Srbije uticalo na pad obima poljoprivredne proizvodnje od oko -3 odsto. Bruto vrednost poljoprivredne proizvodnje iznosila je lane 5,21 milijardi dolara, od čega je biljna proizvodnja 3,64 milijarde, a stočarska 1,57 milijardi dolara, što je za 0,5 procenata više u odnosu na 2009. godinu.
Milan Prostran, sekretar Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu PKS, rekao je da su rezultate u ratarskoj proizvodnji pratili dobri finansijski efekti zbog velikog rasta cena pojedinih kultura, a najbolje se kotirala proizvodnja kukuruza, zatim pšenice, soje i šećerne repe. Rast od 1,2 odsto zabeležila je i proizvodnja prehrambenih proizvoda. Prostran je naglasio da je cena pšenice zabeležila rast na evropskim i američkim berzama, a da je na domaćem tržištu porast cene pšenice 164 procenta, a kukuruza 88 odsto, u poređenju sa cenama iz februara prošle godine. On je naveo i da je učešće hrane u potrošnji domaćinstava veće ukoliko je njihov dohodak manji. Po ovom pokazatelju, učešće hrane u Srbiji iznosi više od 34 odsto, što je u samom vrhu ako ga poredimo sa razvijenim zemljama EU. Milan prostran je podsetio i na ukupnu spoljnotrgovinsku robnu razmenu agrara, koja je 2010. godine bila 3,277 milijardi dolara. Izvoz je iznosio 2,240 milijardi, uvoz 1,036 milijardi, tako da je u ovom periodu ostvaren suficit u prometu sa svetom od 1,204 milijardi dolara. Za predstojeću prolećnu setvu preostalo je oko 2,8 miliona hektara slobodnih oraničnih površina, rekao je sekretar Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu PKS, uz ocenu da će se ove godine zadržati setvena struktura slična lanjskoj, ali sa većim učešćem kukuruza. Procenjuje se da će pod jarim žitima biti zasejano 160.000 hektara, kukuruzom 1,4 miliona hektara, pod šećernom repom 70.000, suncokretom 180.000 i sojom 180.000 hektara. Pod duvanom će, kako se procenjuje biti zasejano 6.000 hektara, povrćem 300.000, a krmnom biljem 380.000 hektara.
Dr Stojan Jevtić, potpredsednik PKS, izneo je podatak da u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje stočarstvo učestvuje sa samo 28 procenata i ta granica nikada nije bila niža, kao i potrošnja mesa sa samo 38 kilograma po glavi stanovnika. Ako se obistine najave da će agraru biti dodeljena strateška funkcija to može samo da ohrabri, kako ne bismo postali neto uvoznici hrane. On je podsetio da agrar može da dosegne i 10 milijardi dolara izvoza, ali pod uslovom da država više uloži u agrarni budžet. Stojan Jevtić je rekao da Evropa ulaže 120 evra po glavi stanovnika u poljoprivredu, neke države u okruženju čak 400 dolara, a Srbija samo 17 dolara. Agrarni budžet trebalo bi da iznosi 10 procenata ukupnog budžeta, ali ta sredstva agrar vraća kroz izvoz proizvoda i kroz jeftiniju hranu na domaćem tržištu. Potpredsednik PKS smatra da je neophodno urediti tržište, eliminisati sivu ekonomiju i veliku pažnju pokloniti neobrađenom poljoprivrednom. Ako se za deset godina ništa ne preduzme, Šumadija će postati „Trnadija“, jer se od trnja neće moći ući u njive. Dr Jevtić je podvukao da je neophodno posvetiti se prioritetima razvoja stočarstva i izvoznim programima, što bi pokrenulo ekonomski razvoj, stabilizovalo potrošnju i obezbedilo jeftiniju hranu.
Na sastanku je između ostalog zaključeno, da je neophodno izraditi Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja za period od najmanje deset godina, kako bi agrar postao ekonomski profitabilan, tržišno orijentisan i interesantan za farmere i poljoprivredna preduzeća. Prema sektoru prehrambene industrije, državni organi moraju da odrede resor koji će razmatrati i uvažavati probleme i predlagati rešenja za tekuće poslovanje i razvoj. Potrebno je u što kraćem roku formirati Razvojnu banku Srbije i Razvojnu agrarnu banku – model sa Agrobankom, kako bi se stvorili uslovi za dugoročno investiranje u poljoprivredu i prehrambenu industriju. Bitno je uspostaviti i ravnopravnost na jedinstvenom srpskom tržištu svih pravnih lica i registrovanih gazdinstava u ostvarivanju prava na sve oblike subvencija, pre svega iz Agrarnog budžeta.