Oko 40 odsto stanovnika Srbije pije neispravnu pijaću vodu, navodi struka. Otpadne vode u Srbiji se u najvećoj meri ne prečišćavaju, već se ispuštaju nazad u reke gde zagađuju i štete ekosistemu, što svakako utiče na kvalitet i dostupnost pijaće vode
Trenutno je kanalizacionom mrežom obuhvaćeno tek nešto više od polovine stanovništva u Srbiji, dok je manje od 10 odsto obuhvaćeno nekim stepenom prečišćavanja otpadnih voda. Beograd, Niš i Novi Sad još uvek nemaju sisteme za prečišavanje otpadnih voda, koje idu direktno u reke. Vojvodina ima najlošiji kvalitet voda, gde oko 600.000 građana pije vodu koja sadrži štetni arsen, kaže Božo Dalmacija sa Katedre za hemijsku tehnologiju i zaštitu životne sredine Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.
Dalmacija kaže da vode ima, ali da nema kvalitetne vode, jer se zagađuje. Reka Morava je zagađena azotom i fosforom usled spiranja tla, dok u kanale u Vojvodini dospeva velika količina otpadnih voda, pa tu voda praktično i ne teče, rekao je ovaj stručnak za vodu. Najzagađeniji su manji vodotokovi koji su u blizini velikih gradova i industrijskih centara.
Na velike reke zagađenje naizgled manje utiče, usled razblaživanja u velikoj količini vode. Ipak, profesor posebno ističe problem u Đerdapskom jezeru. U akumulaciji završavaju zagađujuće materije iz cele Evrope i Srbije, zbog brane za proizvodnju struje. Tu se talog koji sa sobom nosi zagađenje zaustavlja i pada na dno, što je potencijalna ekološka bomba, navodi Dalmacija.
On objašnjava da se mora insistirati na prečišćavanju otpadnih voda i da je to način da se reše problemi. Ako se nakupi previše zagađujućih materija, moraće da se čisti, a to će biti preskupo. Najveći problem je to što se u Srbiji prečišćava samo 10% otpadnih voda, a ostalih 90% dospeva u reke.
Najveći zagađivači voda u Srbiji su zapravo tri grada koja nemaju prečistače, a to su Beograd, Novi Sad i Niš, rekao je Dalmacija. Veliki gradovi imaju dobru vodu za piće zato što imaju stručnjake koji to kontrolišu i na vreme su izgradili vodovode, objasnio je on i dodao da mali gradovi nemaju nikakva rešenja. Rešenje za to bi bilo stvaranje regionalnih vodovoda, da se naprave fabrike koje bi snabdevale više malih mesta.
Profesor napominje da nemamo kritičnu masu stručnjaka u oblasti prečišćavanja voda, pa se mora razmišljati da se uvedu tehnologije koje zahtevaju malo energije, kao i o tome da se iskoristi sve ono što nastaje od otpadnih voda.