Manji troškovi proizvodnje, izvoz i razvoj turizma. Do 1. septembra biće osnovan Agroindustrijski centar na Zlatiboru u koji će biti učlanjeni poljoprivredni proizvođači da bi lakše plasirali robu, zaštitili brend i geografsko poreklo mesnih prerađevina, sira, meda i drugih proizvoda tog kraja, najavio je danas (u ponedeljak, 3. juna 2019.) predsednik Opštine Čajetina, Milan Stamatović.

On je na Zlatiboru na regionalnoj konferenciji „Agroindustrijski centar – temelj privrede Zlatiborskog okruga“ novinarima rekao da su pionirski koraci napravljeni 2017. godine osnivanjem firme Ekoagrar, što je dalo dobre rezultate.

– Pored turizma sada želimo da razvijamo i poljoprivredu i proizvodnju organske hrane – rekao je Stamatović i dodao da Opština Čajetina uz stručnu pomoć Švedske na mestu gde „proizvodi i nastaju“, osniva Agroindustrijski centar kao deoničarsko društvo.

Proizvođači će od Opštine dobiti podršku kroz obezbeđenu infastrukturu i neophodne subvencije, a imaće i siguran plasman robe i zaštitu od monopolista, rekao je Stamatović.

U osnivanju centra već su napravljeni prvi koraci jer je u Krivoj Reci izgrađena mlekara i sušara, a u planu je izgradnja i hladnjače.

Stamatović je rekao da proizvođači na Zlatiboru nemaju problem sa plasmanom robe, ali da će učlanjenjem u Agroindustrijski centar smanjiti troškove proizvodnje.

– Vlada Srbije propagira da privreda može da se zasniva na malim i srednjim preduzećima, to je utopija jer mali ne mogu da ispune standarde zaštite životne sredine pošto bi svako morao da gradi postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, jeftinije je ako se udruže i grade zajedno – rekao je Stamatović.

On je kazao da će se poljoprivredni proizvodi sa Zlatibora prodavati pre svega hotelima na tom području, jer je cilj da se za nekoliko godina privuče milion turista, ali i da se izvozi u Grčku, Švedsku, Švajcarsku, Norvešku i na Kipar.

Najavio je da će Agroindustrijski centar biti otvoren za udruživanje i proizvođača iz drugih regiona, a da će advokatska kancelarija uskoro napraviti platformu za formiranje tog centra.

Švedski ambasador u Srbiji Jan Lundin rekao je da je „ključno pitanje kako zaštititi mlade proizvođače da opstanu na tržištu gde dominiraju veliki“.

Švedska i Srbija već sarađuju kroz program“ Hrana sutrašnjice“.

– U poljoprivredi se krije veliki potencijal koji miruje a treba naći način za veću proizvodnju i izvoz – rekao je Lundin.

Profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Zorica Vasiljević je podsetila da su posedi u Srbiji mali, u proseku oko pet hetara, i da zbog toga ne mogu da budu konkurentni.

„Proizvođači udruživanjem postaju jači na tržištu i dobijaju neophodnu edukaciju“, rekla je Vasiljević.

Proizvođač sira „Zlatne Rudine“ iz sela Rudine Radivoje Mišović rekao je da je proizvodnjom planinskog punomasnog sira po uzoru na alpske zemlje počeo da se bavi pre tri godine.

– Osnivanje Agroindustrijskog centra daje novu nadu jer očekujemo da udruženi postanemo snažniji i konkurentniji i na stranom tžištu i obezbedimo neophodan marketing – rekao je Mišović.

Prema rečima Mitra Marića iz sela Mačkat koji proizvodi suhomesnate proizvode, malim proizvođačima će dosta značiti ako „opština stane uz njih“.

– Proizvođači su pojedinačno mali, lakše će biti da se radi uz podršku – rekao je Marić koji godišnje proizvede deset tona suhomesnatih proizvoda i sve proda turistički centrima u Srbiji.