Evropska komisija predstavila je nove energetske i klimatske ciljeve za period do 2030. godine – smanjenje emisije ugljen dioksida (CO2) za 40% i udeo od 27% energije iz obnovljivih izvora. Sada je emisija štetnih gasova u atmosferu za 18% niža nego 1990. dok je udeo obnovljivih izvora nešto manji od 13%. Cilj 27% energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji biće obavezujuć na nivou Evropske unije ali dobrovoljan za članice, što je razočaralo neke zemlje, poput Nemačke, ali i borce za čistiju životnu sredinu. Srbija u sklopu strategije Energetske zajednice Jugoistočne Evrope ima obavezu da do 2020. poveća udeo energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji na 27% sa 21,2%.
Kod energetske efikasnosti EU predviđeno je unapređenje koje će doprineti realizaciji ukupne energetske politike i bez koje je prelazak na konkurentniji, bezbedniji i održiviji energetski sistem nemoguć, navela je Komisija.
Komesarka za klimu Koni Hedegard (Connie Hedegaard) istakla je na konferenciji za štampu u Briselu 22. januara da će se EU sada „dogovarati o detaljima, ali da je pravac određen“ dodajući da će „ako drugi regionu budu isto tako ambiciozni u borbi sa klimatskim promenama, svet biti u znatno boljem stanju“.
Predsednik Komisije Žoze Manuel Barozo rekao je da su ciljevi EU ambiciozni i da je „akcija na polju klime od ključnog značaja za budućnost planete, dok je prava evropska energetska politika ključna za konkurentnost EU“.
Komisijin predlog energetske i klimatske politike treba da potvrde vlade članica EU u Evropski parlament.
Energetska politika za period do 2020. predviđa inače smanjenje emisije štetnih gasova za 20% u odnosu na 1990. godinu, udeo obnovljivih izvora od 20% i povećanje energetske efikasnosti za 20%.
Prema nekim ocenama, evropska finansijska kriza i produžena recesija iz koje Unija tek lagano izlazi prigušili su želju za snažnijom akcijom na polju klimatskih promena.
Razmimoilaženja
Nemačka, najveća evropska ekonomija, odlučila je da zameni nuklearnu energiju onom iz obnovljivih izvora do 2022. Zato je Berlin insistirao na obavezujućim nacionalnim ciljevima u proizvodnji energije iz vode, biomase, solarne i energije vetra umesto „razblaživanja“ uvođenjem panevropskog cilja.
Nemački ministar ekonomije i energetike Zigmar Gabrijel (Sigmar Gabriel) ocenio je da bez obavezujućih ciljeva Evropa nikada neće napredovati.
Međutim, brojne siromašnije članice EU „gurale“ su u suprotnom smeru suočene sa visokim cenama energije u trenutku kada one padaju u konkurentskim ekonomijama poput američke.
„Kada je cena gasa u EU tri ili četiri puta viša nego u SAD, to je mana u konkurentnosti koja se ne može prihvatiti“, ocenio je evropski komesar za energetiku Ginter Etinger (Guenther Oettinger).
Komisijin predlog uključuje i ubrzavanje eksploatacije gasa iz škriljaca tehnologijom „frakinga“ koja je u Evropi još „u povoju“ zbog upozorenja boraca za zaštitu prirodne sredine i mogućeg zagađenja vode.
Sada je emisija gasova sa efektima staklene bašte u EU za 18% niža nego što je bila 1990. dok je bruto domaći proizvod Unije istovremeno porastao za 45%.
„Moguće je beležiti rast i smanjivati emisiju“, prokomentarisao je Barozo.
Ipak, Velika Britanija i Nemačka smatraju da EU mora da se pripremi za još veće smanjenje od predloženih 40% ako sledeće godine bude postignut novi međunarodni sporazum o ograničavanju globalnog zagrevanja.
Obnovljivi izvori u ukupnoj potrošnji energije u EU, uključujući struju, grejanje i prevoz, sada učestvuju sa 12,7% prema 9,5% u SAD.
Međutim, neke zemlje EU, poput Nemačke i Španije, već troše više od 20% energije iz obnovljivih izvora.
Reakcije
Konfederacija poslodavaca Biznis Evropa (BusinešEurope) ciljeve je ocenila kao „pozitivne“ i založila se za međunarodnu koordinaciju. Oni su pozvali lidere EU da osiguraju da „Evropa ne bude ponovo prethodnik koga niko ne sledi“.
Borci za zaštitu čovekove sredine kazali su pak da paket znači da će EU „sada šetati a kasnije trčati“ jer se zahteva dva puta brža dekarbonizacija EU u poslednje dve decenije pred 2050. nego u četiri decenije pre toga.
„Januarske rasprodaje su u toku i izgleda da energetski prljave evropske kompanije kupuju uz popust“, ocenio je direktor Grinpisa EU (Greenpeace) Mahi Sideridu (Sideridou).
Predložene ciljeve kritikuje i opisuje kao „suviše stidljive“ i Mreža za klimatske akcije, koja okuplja više od 120 nevladinih organizacija.
Naučnici pak smatraju da su šanse da strategija EU donese rezultate pola-pola.
Tako je Kevin Anderson, zamenik direktora britanskog Tindal centra za klimatske promene, za dan kada je predstavljen paket EU rekao de je „tužan dan za nauku, racionalnost i humanost“ zbog kojeg će infrastruktura sa velikom emisijom ugljenika biti ugrađena u ekonomsku budućnost Evrope, preneo je EurActiv.com.
Anderson je kazao i da su ciljevi „možda danas politički ‘ukusni’ ali da će naša deca trpeti posledice kratkoročnog hedonizma“.
Izvor: EurActiv.rs