Mleka na rafovima srpskih prodavnica i dalje nema, naročito dugotrajnog sa 2,8 odsto mlečne masti koje najviše konzumiraju deca i stariji. I tamo gde se može naći, trgovinski lanci ograničili su prodaju nadajući se da će na taj način smiriti tenzije i sprečiti dalje pravljenje zaliha. I dok pojedini stručnjaci i udruženja potrošača smatraju da panici mesta nema, farmeri poručuju da mleka nema i da ga neće biti.

“Potrošačima toplo preporučujem da počnu da dolaze na ovo malo farmi koje još uvek preživljavaju i da kod nas kupe domaće, kvalitetno, punomasno mleko za 100 dinara. Jedino ne znam da li će biti problem što će kao naše majke morati da ga kuvaju, jer je reč o sirovom mleku. To će biti najzdravija i najbolja opcija za njih pošto mleka nema i neće ga biti”, kaže za Biznis.rs predsednica Saveza udruženja odgajivača goveda Sanja Bugarski.

Prema njenim rečima, za prazne rafove postoji niz razloga, a jedan od prvih je što prerađivači u poslednjih šest godina nisu plaćali realnu cenu sirovog mleka i što je još uvek ne plaćaju.

“Mi još uvek imamo cenu mleka u Srbiji od nepunih 40 evrocenti, dok je u Evropskoj uniji 65 evrocenti. Svih ovih godina prerađivači su bezobzirni prema farmerima, oni određuju kvalitet mleka i na osnovu njega navodno i plaćaju, tako da oni određuju cenovnik naših proizvoda i mi nemamo nikakav uticaj”, ističe naša sagovornica i dodaje da njena farma narednih pet godine ne bi mogla da izađe iz bankrota čak i da ovog momenta prerađivač počne da plaća mleko 72 dinara i da ništa drugo ne poskupi poput struje, goriva, stočne hrane.

Bugarski ističe da subvencije kasne, a da i kada stignu samo “prođu” kroz račune farmera jer su mlekare sve to već ukalkulisale u svoju osnovnu cenu. Zato smatra da način subvencionisanja mora pod hitno kompletno da se reformiše, kao i bezbroj zakona koji se odnose na stočarstvo, veterinu…

Ona kaže da su farmeri u više navrata tražili da se uvede minimalna proizvođačka cena mleka, jer na taj način mlekare ne bi smele da plaćaju mleko ispod utvrđene cene, koja bi se određivala na mesečnom nivou. Takođe, ističe da bez povlašćene cene dizel goriva farmeri neće preživeti jer jedna farma troši 267 litara po kravi godišnje samo da bi samo proizvela kabastu hranu i da bi opslužila životinje.

“Činjenica je da mleka neće biti. Zašto potrošači tek sada to vide? Pa zato što su prerađivači uvozili mleko u prahu, proizvodili sve i svašta i punili rafove jer nisu hteli da plaćaju farmerima cenu sirovog mleka onoliko koliko je trebalo. Mleka više nema ni u EU, makar ne u izobilju. Oni nemaju nestašice, ali imaju smanjenu proizvodnju jer su inputi značajno poskupeli”, navodi predsednica Saveza udruženja odgajivača goveda.

Sanja Bugarski kaže da hrane za životinje neće imati ni do januara i da ne zna kako će tek biti naredne godine.

“U proteklih šest godina naše životinje su hranjene daleko manje kvalitetno nego inače zato što nemamo novca da im priuštimo hranivo koje bi trebalo i proizvodnja mleka je bukvalno prepolovljena. Držimo životinje na minimumu proizvodnje jer nemamo dovoljno novca da platimo i hranu i struju i gorivo. Nikome se ne isplati da proizvede više mleka kada neće da ga plate, niti da daje skup obrok životinjama, a da zauzvrat dobije jeftino mleko”, zaključuje naša sagovornica.

Proizvodnja na dnevnom nivou smanjena za 700.000 litara

Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije (PKS) Nenad Budimović kaže za Biznis.rs da je glavni problem to što je primarna proizvodnja smanjena i da je Srbija pre godinu dana imala deset odsto više zaliha nego ove godine. Ipak, on smatra da potrošači ne treba da prave zalihe i da će mleka biti.

“Mislim da će proizvodnja biti regulisana jer je sam pad nastupio deset dana nakon velikih vrućina, kada krave nisu mogle da uzimaju dovoljno hrane. Takođe, mesecima je bila visoka temperatura i suša, loš je kvalitet kabaste hrane i sve to utiče na primarnu proizvodnju”, ističe naš sagovornik.

Budimović kaže da se u Srbiji godišnje proizvede oko 1,47 milijardi litara sirovog mleka, a da od toga nekih 800 miliona litara uđe u mlekare, dok ostalo završi u domaćinstvima, proizvodnji sira, kajmaka i plasman kroz zelene pijace. Prema njegovim rečima, ukupna proizvodnja mleka na farmama u Srbiji smanjena je za nekih 700.000 litara na dnevnom nivou.

Na pitanje koliko je otkupna cena uticala na smanjenu proizvodnju, on kaže da trenutna cena koja se kreće oko 50-55 dinara po litru mleka ekstra kvaliteta jeste nedovoljna, ali nije toliko loša.

“Cena je takva da farmeri nisu u nekim većim gubicima, ali zarade tu nema”, ističe on.

Kada je reč o uvozu, on objašnjava da mi već sada uvozimo dosta mlečnih proizvoda i da smo za prvih sedam meseci uvezli proizvode u vrednosti od 100 miliona evra.

“Najviše uvozimo iz Nemačke, Poljske, Mađarske i Hrvatske. Samo pasterizovano mleko nije baš pogodna sirovina i proizvod za transport, pogotovo u letnjem periodu jer zahteva tehnički tretman, transportuje se cisternama i to mnogo poskupljuje njegovu vrednost, tako da se to u principu ne praktikuje”, kaže on.

Budimović ističe da proizvodnja neće moći odjedanput da se podigne. Kako kaže, trebalo je vremena da se smanji litraža, ali se zato isto tako teško i vraća.

“Vrlo je teško prognozirati jer je reč o živoj proizvodnji, ali optimalni period vraćanja može da traje od tri nedelje do mesec dana”, dodaje on.

Da li potrošači treba da prave zalihe?

Na pitanje da li bi zbog novonastale situacije potrošači trebalo da prave zalihe, Marko Dragić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) kaže da to nije potrebno jer će se situacija na tržištu stabilizovati.

“Na tržištu se pojavi privid jer se proširi neka informacija, koja ne znači da je tačna. Kada govorimo o mleku pojavila se informacija da ga neće biti dovoljno i ogroman broj potrošača krenuo je u nabavku baš te namirnice, što je veštački stvorilo nestašicu. Kada se stabilizuje tržište nakon nekoliko dana i proizvodi koje su potrošači masovno kupovali vrate na rafove, te zalihe će propasti. Naše tržište nije dovoljno uzburkano da ne mogu da se zadovolje osnovne potrebe za životnim namirnicama”, istakao je Dragić.