Prošla sezona za proizvođače malina u Srbiji praktično je odavno završena, ali malinari i hladnjačari nisu spokojni zbog zastoja prodaje na inostranom tržištu. Trenutna situacija u našem malinarstvu je takva da velike količine neprodate maline i dalje stoje u hladnjačama, a proizvođači čekaju na isplatu dogovorene cene. Razlog je, pre svega, pad tražnje na svetskom tržištu, prvenstveno zbog energetske krize, ali i straha inostranih kupaca od budućih dešavanja u vezi sa energentima, ali i poremećajima na tržištu zbog ratnih dešavanja u Ukrajini.
Božo Joković iz Udruženja „Naše voće Srbija“ i direktor Zemljoradničke zadruge „Agro-eko voće“ iz Milićevog Sela kod Arilja, kaže da su u najvećem problemu male porodične hladnjače koje su oslonjene na sopstvenu proizvodnju. Isto tako i velika poljoprivredna gazdinstva koja imaju dobar udeo u proizvodnji maline u Srbiji.
– Lane su proizvođači bili pod velikim pritiskom. Sve prognoze uoči berbe išle su u pravcu da će otkupna cene maline biti 800 do 1.000 dinara za kilogram, a stvarna cena u otkupu, zavisno od rejona do rejona, bila je od 500 do 600 dinara, pa i manje. Kada je došlo vreme za isplatu roda, svi su se povukli, a proizvođači su ostali prepušteni sami sebi. Tako smo došli u situaciju da nagomilani problemi moraju hitno da se rešavaju, kako se u novu sezonu ne bi ušlo sa punim hladnjačama neprodate i neisplaćene maline, usled čega mnogim proizvođačima, pa i hladnjačarima preti bankrot, rekao je Joković.
Tim povodom Udruženje „Naše voće Srbija“ iniciralo je početkom aprila sastanak malinara, malih hladnjačara i predstavnika Vlade Srbije i Ministarstva poljoprivrede kako bi se došlo do nekakvog prihvatljivog rešenja. Međutim, niko od nadležnih nije ponudio kvalitetno rešenje. Samo je Vlada Srbije odobrila reprogram kredita otkupljivačima-hladnjačarima preko Banke Poštanske štedionice.
Ova mera donekle treba da dovede do stabilizacije na tržištu i obezbedi neophodnu likvidnost hladnjačama koje su zapale u poteškoće i omogući isplatu dugovanja malinarima. Ipak, čini se da mali hladnjačari nerado prihvataju bilo kakvu varijantu kreditiranja i daljeg zaduživanja, tako da se rešenje još uvek ne nazire. Šta će biti sa neprodatom malinom – ostaje da se vidi, a sve govori da će se, po svemu sudeći, nastaviti pritisak na proizvođače da dodatno smanje otkupnu cenu.
Kako ubuduće ne bi dolazili u ovakvu situaciju, prof. dr Zoran Keserović izneo je predlog da malinari treba da postanu akcionari u hladnjačama, kao i da se više poradi na razvoju zemljoradničkih zadruga, odnosno udruživanju primarnih proizvođača.
– Treba prihvatiti model koji postoji u Južnom Tirolu u Italiji. Voćari proizvođači ujedno su i vlasnici hladnjača i akcionari i svi u tom lancu međusobno sarađuju i zarađuju. Kod nas su hladnjačari, što nije dobro, odvojeni od proizvođača i to je jedan od najvećih problema, kako u samom otkupu tako i isplati i plasmanu maline, rekao je Keserović, napominjući da bi svima u interesu trebalo da bude dogovor.
Keserović takođe smatra da država nedovoljno prepoznaje značaj udruživanja proizvođača, s obzirom na usitenjenost poseda.
– Zadruge treba da imaju prednost u odnosu na poljoprivredna gazdinstva i to smatram ključnim za dalji razvoj malinarstva i uopšte voćarstva u Srbiji, kaže Keserović, dodajući da sertifikovani sadni materijal sorte „vilamet“ ili „miker“ takođe doprinosi povećanju prinosa i smanjenju troškova proizvodnje.
Dok lanjska malina u većini hladnjača i dalje stoji na lageru, već su počela nagađanja o akontnoj ceni ovogodišnje maline. Kruže informacije da proizvođači u narednoj berbi mogu da očekuju da dobiju 500 do 600 dinara za kilogram.
– Opet se ponavlja situacija od lane. Imamo nerealna očekivanja o akontnoj ceni i preuranjene istupe pojedinaca koji na taj način prave pometnju na tržištu. Podsetiću da je lane pominjana cena od 800 do 1.000 dinara za kilogram i vidimo dokle nas je to dovelo. Ovo je izazvalo revolt kod stranih kupaca i, uz sva ostala negativna dešavanja na tržištu, svakako je doprinelo generalno lošoj situaciji u sektoru malinarstva, kaže dr Aleksandar Leposavić sa Instituta za voćarstvo u Čačku, uz napomenu da proizvođači moraju više da porade na kvalitetu po kome smo prepoznati, a cena za vrhunsku robu se u tom slučaju podrazumeva.
Za malinare cena maline, bez obzira na to ko sa njom i iz kojih razloga u ovom momentu licitira, veoma je važna. Dugoročno gledajući, bolje (samo)organizovanje proizvođača, kao i ulaganje u sadni materijal, a isto tako i pojačani rad savetodavne stručne službe na terenu, malinarstvu svakako obezbeđuje bolju budućnost. Proizvođači, bilo oni sa deset hektara ili 30 ari zasada, moraju biti svesni da im samo proizvodnja kvalitene maline u budućnosti može pokriti troškove proizvodnje i doneti zaradu na duži rok. Cena je varljiva kategorija, kao što se pokazalo u velikom broju slučajeva, ali zna se da kvalitet uvek pronalazi kupca.
Autor: K. Rajević