Cene ulja i masti za kuvanje naglo su porasle, ali su i važne osnovne namirnice poput hleba, mesa i povrća takođe postale znatno skuplje, kako u Srbiji tako i u Evropi. Ovo je posebno postalo naglašeno nakon početka sukoba u Ukrajini, koji je značajno uznemirio globalna tržišta, pošto su Rusija i Ukrajina glavni izvoznici žitarica, pšenice, kukuruza, uljarica (posebno suncokreta) i đubriva.

U avgustu je cena hleba u Evropskoj uniji u proseku bila za 18 odsto viša nego u istom mesecu 2021. godine, pokazuju podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat). Ovo predstavlja ogroman rast u poređenju sa avgustom prošle godine, kada je cena hleba bila u proseku tri procenta viša nego 2020. godine.

Ipak, u Srbiji cena hleba raste po još većoj stopi nego u EU. Tako je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), hleb za godinu dana poskupeo 24,1 odsto, dok su cene hrane ukupno porasle 20,4 procenta.

U avgustu je, u poređenju sa mesecom ranije, hleb poskupeo 3,3 odsto, a za tih mesec dana jedino je voće poskupelo više od hleba (9,7 procenata). Maksimalna cena hleba „Sava“ sredinom avgusta povećana je na 53,50 dinara, umesto dotadašnjih 49 dinara.

Vlada Srbije donela je ovu odluku zbog toga što su pekarima porasli troškovi proizvodnje. Istom Uredbom o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba, kojom je promenjena cena hleba, ograničena je i trgovačka marža na 40 odsto u odnosu na proizvođačku cenu.

Da podsetimo, cena hleba u Srbiji je najniža u celom regionu.

Neke zemlje Evropske unije bile su mnogo više pogođene rastom cena hleba od drugih država članica. Najveća prosečna stopa rasta cene hleba u avgustu je zabeležena u Mađarskoj (+66 odsto), zatim u Litvaniji (+33 procenta), Estoniji i Slovačkoj (obe +32 odsto).

Sa druge strane, hleb je u avgustu najmanje poskupeo u Francuskoj, i to za osam procenata, potom u Holandiji i Luksemburgu, u obe zemlje za 10 odsto.