Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, jedna od vodećih naučnoistraživačkih ustanova, ne samo u Srbiji, nego i u ovom delu Evrope, prodao je nedavno seme suncokreta Japanu, što je 44. država sveta koju je „osvojio“ svojim proizvodima, izjavio je direktor Jegor Miladinović.
Prodaja suncokretovog semena Japanu veoma je važna, imajući u vidu da je ta zemlja poznata po visokom kvalitetu svojih proizvoda, kazao je Miladinović.

„Pre meseca dana smo Japanu isporučili suncokret, ali kada u potpunosti završimo tu transakciju, odnosno kada Japanci plate onda možemo reći da trgujemo i sa Japanom“, objasnio je Miladinović.

On je napomenuo da je svaki osmi suncokret koji se seje na svetu proizveden u novosadskom Institutu, a koliki je to uspeh objasnio je poredeći taj podatak s automobilskom industrijom, zapitavši se kolika bi Srbija sila bila kada bi svaki osmi automobil u svetu bio proizveden u Kragujevcu.

Ističući da je ponosan što je na čelu institucije koja postoji već 75 godina, Miladinović je rekao da je Institut za to vreme izrastao u jednu od vodećih ustanova ovog tipa, ne samo u našoj zemlji, nego i u ovom delu Evrope i da se malo instituta u svetu mogu porediti sa njima.

U tako dugoj istoriji Institut je iznedrio veliki broj naučnih radnika koji su sposobni da stvaraju sorte i hibride najvažnijih biljnih vrsta o čijem kvalitetu govori podatak da su se probili na tržištu zemalja gde je konkurencija nemilosrdna.

„Uspevamo da se nosimo sa multinacionalnim kompanijama koje u svoja istraživanja ulažu stotine miliona dolara dnevno, što nije naš ni godišnji budžet, ali zahvaljujući predanom radu naših naučnih radnika uspevamo da opstanemo u jednoj takvoj konkurenciji“, rekao je direktor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.

Prioritet je domaće tržište, kazao jer direktor Instituta, ali i dodao da, ipak, prija kada domaće sorte i hibride prodaju i registruju u inostranstvu, jer je to, kako je rekao, znak da rad zaposlenih u Institutu nema samo lokalni karakter, već mnogo širi značaj.

„Kada vidite u zemljama kao što su Ukrajina, Rusija, Kazahstan, Mađarska, Turska, Argentina, Francuska, Italija desetine i stotine hektara pod sortom ili hibridom čiji ste vi autor, onda je to, ipak, veliko priznanje“, istakao je Miladinović.

On je kazao da je Institut bio prinuđen da se okrene komercijalnom poslovanju, kako bi mogao da obezbedi sredstva za kupovinu neophodnih aparata, mašina i uređaja, kao i za finansiranje brojnih istraživanja iz raznih oblasti ratarstva i povrtarstva.

„U Institutu se malo bavimo naukom radi nauke, sve ono što stvorimo i čime se bavimo, mora da ima neku primenljivost i bude tržišno opravdano, a na taj način uspevamo da opstanemo sve ove godine“, naglasio je Miladinović.

Prema njegovim rečima, država pomaže Institutu koliko može, a bilo bi dobro da država prepozna Institut kao tržišno preduzeće i dopusti mu fer tržišnu utakmicu s multinacionalnim kompanijama za koje neki zakoni ne važe, a resorna ministarstva to prepoznaju i Institutu u nekim stvarima izađu u susuret.

Govoreći o budućim planovima, Miladinović je najavio jačanje novih odeljenja, kao što su odeljenja za krmno bilje ili odeljenja za tzv. alternativne kulture koje su na ovim prostorima pre samo pola veka bile uobičajene, kao što je hmelj.

„Hmelj sada uvozimo, a ne moramo. Ovde možemo da proizvedemo ako ne jeftinije, a ono mnogo kvalitetnije sirovine“, zaključio je Miladinović, dodajući da su u pripremi projekti za gajenje energetskih biljaka i projekat za proizvodnju ekstrakata od soje.

Izvor: Tanjug