Bez osmišljene agrarne politike države i dalje će nam se dešavati da jedne godine imamo visoke prinose, a već sledeće ogromne štete.
Kada poljoprivreda Srbije u svom proizvodnom i izvoznom „paketu” bude u isti čas imala čuvenih pet „K” – (Kvalitet, Kvantitet, Kontinuitet, Kontrolu i Konkurentnost) moći će da računa ne samo na veći izvoz od sadašnjih 2,7 milijardi dolara, već i na bogatije selo i seljake. Ali, da bismo do toga stigli potrebno je da država kaže šta želi od svoje poljoprivrede od koje ipak živi najmanje trećina stanovništva, kaže direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede prof. dr Drago Cvijanović, dodajući da je na vladi da osmišljenom razvojnom politikom, jevtinim i dugoročnim kreditima, manjim porezima i ostalim pogodnostima podstakne poljoprivredne proizvođače da se organizuju bar onako kako to rade u Evropskoj uniji – da postanu vlasnici prehrambenih kapaciteta i trgovinsko-izvoznih kuća i svojih banaka. Da imaju svoju razvojnu banku.
Imamo kaže, dovoljno škola, instituta, fakulteta i stručnih službi za agrar, ali nažalost taj kapital ne stiže u većoj meri do naših njiva, plantaža ili staja, upozorava dr Cvijanović.
Za razliku od lane, kada je katastrofalna suša odnela petinu berićeta, ove godine prošli smo mnogo bolje. Osim kukuruza, koga je, opet suša, „dokačila” krajem jula i početkom avgusta, svi ostali usevi i jesenji plodovi, dali su mnogo više nego lane. Ali, opet, i taj prinos je plod više sile, povoljnijih vremenskih uslova, nego primenjene agrotehnike. Dokle će srpski seljak gledati u nebo, koje će mu podariti ili odneti letinu? Mogu li se izbeći tolike oscilacije u proizvodnji?
Može, kaže dr Cvijanović i upućuje nas na iskustva ne tako dalekih zemalja. Dovoljno je, veli, videti šta radi Evropa.
– Srbija nema agrarni budžet kao EU, ali i ono malo što izdvoji za tu svrhu mora se efikasnije i bolje iskoristiti. Korak u tom smeru mora biti takozvano bilansiranje – moramo da izračunamo koliko nam je hrane potrebno za našu prehrambenu sigurnost. Bilo bi sramota da gladujemo i uvozimo hranu pored tolike plodne zemlje i ljudi ornih da na njoj rade. Ali uz to, ako želimo nešto više, izvoz, razvoj, treba planirati moguće količine za izvoz i robne rezerve. To rade svi dobri domaćini. Ako znamo šta imamo i želimo, onda i država mora da kaže s čim njeni proizvođači mogu da računaju da bi bili ekonomski sigurni. Ne može nam se dogoditi da čovek napuni štalu kravama, a mlekara mu otkaže preuzimanje mleka po ugovorenim cenama.
Uloga države, smatra dr Cvijanović, nije samo da ubira poreze, već i da stimuliše selo i seljaka da što više i jevtinije proizvode. Uspešniji evropski farmer osim svoje porodice hrani u proseku još 60 pa i više ljudi. Naš seljak četiri puta manje. Osloniti se na to da će ih naš seljak samo svojom nejakom ekonomskom snagom, bez pomoći države, jednog dana dostići, više je nego nerealno očekivanje, smatra naš sagovornik.
Naša poljoprivreda je usitnjena. Nije specijalizovana, neorganizovana je i što je najgore, upozorava dr Cvijanović, nije interesno povezana – ni horizontalno niti vertikalno. Svaštarska smo poljoprivreda – i zato smo skupi i nekonkurentni. Svi proizvode sve, jer se trude da smanje rizike od gubitaka na pojedinim kulturama. Ako suša „obere” kukuruz, tu je stočarstvo, ako ni tu ne ide, izlaz se traži u voćarstvu, pa u povrtarstvu… Od svega pomalo, ali ničega dovoljno, što bi nas izdvojilo od drugih, po čemu bi Srbija bila prepoznatljiva. Malina to jeste, ali kako se odnosimo prema toj voćki, odnosno prema njenim uzgajivačima, lako se može dogoditi da nas s tržišta istisnu zemlje s mnogo manje tradicije i kvaliteta, naglasio je dr Cvijanović.
Održivost proizvodnje
Srbija ima 631.122 poljoprivredna gazdinstva, od kojih su čak 628.555 porodična. Prema statistici to naše prosečno gazdinstvo raspolaže sa 4,5 hektara zemlje, ima jedan dvoosovinskitraktor, svega jedno grlo stoke, četiri svinje, tri ovce, 26 kokošaka i jednu košnicu. I sve to na 2.816.424 hektara zemlje. O tim, ali i ostalim aspektima našeg agrara biće više reči na skupu Održiva poljoprivreda i ruralni razvoj u funkciji ostvarivanja strateških ciljeva Srbije u Dunavskom regionu, koji se održava u Topoli od danas do 7. decembra uz učešće domaćih, ali i inostranih stručnjaka.
Izvor: Politika
Autor: S. Kostić