Ministarstvo poljoprivrede odbija da podeli sve informacije u vezi useva zabranjene genetski modifikovane soje. Podnešene su prekršajne prijave, ali kako će biti kažnjen i ko, ostaje nerasvetljeno.
Ministarstvo poljoprivrede ne saopštava imena poljoprivrednika za koje je otkriveno da su uzgajali GMO soju.
List Politika je pre nekoliko dana objavio zabrinjavajuće rezultate kontrole u kojoj je u Mačvi i Sremu otkriveno 23 hektara pod GM sojom, a pošto su od resornog ministarstva tada dobili nepotpune informacije ponovo su pitali ko ilegalno uzgaja zakonom zabranjenu soju i na koji način će biti kažnjen.
Ovog puta ministarstvo je bilo malo preciznije pa su otkrili da je reč o parcelama u Mačvanskom okrugu, a genetski modifikovana soja je pronađena u opštinama Šabac (mesto Grušići) i Krupanj (mesto Mojković). Međutim za sve druge informacije upućuju na nadležne sudove kojim su prosleđene prekršajne prijave.
227 prekršajnih prijava
Na pitanje, da li je od donošenja Zakona o GMO 2009. do sada neko kažnjen i na koji način, budući da je ovo prvi zakon u poljoprivredi koji predviđa i zatvorske kazne do tri godine, u ministarstvu kažu da je do sada podneto ukupno 227 prekršajnih prijava, ali da se za ishod tih procesa ponovo obratimo nadležnim sudovima.
Prof. dr Miladin Ševarlić sa Poljoprivrednog fakulteta kaže da je izuzetno važno da se imena seljaka koji seju GM soju objave. Ako objavljuju imena onih koji gaje marihuanu ili onih koji voze pijani, zašto ne bi rekli i ko se oglušuje o zakon u slučaju GM soje.
Mislim i da postoji organizovan sistem snabdevanja semenom GM soje posebno većih poljoprivrednih gazdinstava – dodaje Ševarlić. Rumunija i Španija jedine su dve države u EU koje nisu zabranile uzgoj te soje pa je logična pretpostavka da seme stiže iz Rumunije, mada se pominje i šverc preko Bosne i Albanije.
Mačva broj jedan po uzgoju GMO-a
Ševarlić kaže da inspektori uglavnom na teren idu po prijavi.
– Zna se da je Mačva broj jedan. Seljaci to tamo vrlo organizovano gaje. Toliko su se izveštili, da sakrivaju useve soje među redovima kukuruza, daleko od puteva gde mogu lako biti uočeni. Inspektori, na primer, znaju da je njiva na kojoj nema korova, a okolo nje divlja trava –sumnjiva. I nije to samo u Mačvi, nego i Sremu, delu Bačke, okolini Beograda, gde je takođe pronađena GM soja – kaže profesor i napominje da ni tada nisu objavljivana imena, jer se podnošenjem prekršajne prijave posao inspektora prebacuje na sud.
Inače prinosi GM soje nisu ništa veći od konvencionalno gajene. Pitanje je zašto se onda proizvođači odlučuju na rizik da budu i krivično gonjeni zbog ilegalnih useva. Prvi razlog je što ovogodišnji plod može da se koristi kao seme već sledeće godine. Drugi, verovatno još važniji je ušteda na hemikalijama. Modifikovana soja je otporna na otrove, a korov nije. Dovoljno je samo jednom upotrebiti ozloglašeni „raundap” ili neki drugi totalni herbicid i posao je maltene završen. O posledicama nesavesni proizvođači očigledno ne razmišljaju, pa čak ni o tome da postoje i istraživanja koja kažu da genetski modifikovane biljke sa samo jednog hektara oprašivanjem mogu da „kontaminiraju” i do sto hektara standardnih useva.
Ševarlić napominje da nemamo zakon o integralno kontrolisanoj poljoprivrednoj proizvodnji. „To nije slučajno. Jer da ga imamo proizvođač ne bi u apoteci mogao da kupi ništa bez pismenog uputa. Takođe, morao bi da vrati ambalažu u roku od 15 dana i time podleže kontroli. Tako je to u državama koje su uredile ovu oblast“, kaže on i dodaje da su i rezultati poslednje kontrole nedorečeni.
Izvor: Investirati/Politika