Darko Dimitrijević (39), iz Kočinog Sela, kod Jagodine planira da iz deset plastenika ubere oko 10 tona paradajza. Kaže, rod je odličan, kao i cena, pa će zarada biti dobra – za razliku od lane kada je bio u minusu.

Zbog lošeg prošlogodišnjeg bilansa, Darko veruje da su mnogi domaćini odustali od ove povrtarske kulture, pa se pojavio manjak paradajza koji je onda na tržištu dostizao veću cenu.

– Uvoz ubija seljaka. Kada se nešto uveze u većoj količini, cena bude mala i mi, zapravo, čitave te godine radimo besplatno – objašnjava Dimitrijević. – Pre tri godine sam, tako, morao da bacim 25.000 glavica zelene salate jer je cena bila loša, pa mi se nije isplatilo da plaćam radnike… Uvek se kockamo: posadiš, pa šta bude. Inače, smatram da svaki proizvod treba da ima deklaraciju, da bi se tačno znalo odakle potiče.

Posla ima od jutra do mraka. Darku pomažu majka Damjanka i otac Slobodan, pa su Dimitrijevići najveći povrtari u selu i svrstavaju ih među vodeće jagodinske proizvođače. Za pijacu gaje još papriku i krastavce, a na veliko plasiraju i oko 40.000 glavica zelene salate.

– Ja sadim i vezujem povrće, a Slobodan ga prodaje na pijaci – objašnjava Damjanka Dimitrijević. – U plastenicima uvek ima posla, jer je dovoljna i najmanja greška pa da sve propadne. Inače, mi ulažemo sredstva duže od 20 godina, a Darko je sam pravio plastenike i instalirao sistem za zalivanje „kap po kap“, a osmislio je i naročite kese za pakovanje kako bi naše povrće i po tome bilo prepoznatljivo.

Ovi vredni ljudi ne samo što na pijaci već poduže imaju stalne mušterije, već im mnogi kupci dolaze i na kućni prag. Nije im žao da potroše gorivo, jer znaju šta kupuju…

Dimitrijevići na sedam hektara uzgajaju kukuruz i detelinu za stoku, a nedavno su kupili 40 umatičenih ovaca – da vide hoće li se isplatiti prodaja jagnjadi.

Bumbari za oprašivanje

Darko tvrdi da je povrće proizvedeno u plastenicima kvalitetnije i zdravije od onog koje je raslo na otvorenom. To je, objašnjava, zaštićen prostor u kojem nema plamenjače, ni rose, pa se manje koriste herbicidi.

– Ja povrće uopšte ne prskam, već u plastenike postavim košnice sa bumbarima koji vrše oprašivanje. Taj prirodni proces traje duže, paradajz stiže kasnije, pa izgubim na ceni, ali bar nikoga ne trujem. Ni travu ne prskam, već je čupam ručno – kaže Dimitrijević