Da bi proizvod nosio naziv viršla mora biti napravljen od komada čistog mesa, i u njemu ne može biti mehanički separisanog mesa, ograničen je sadržaj belančevinastih proizvoda do dva odsto, može se dodati so za salamurenje, od aditiva antioksidansi, pored toga ništa više ne može da se doda. To je pravilnik koji važi od 1. marta ove godine, a sada su proizvodi koji nose naziv viršla daleko kvalitetniji, kaže Tamara Penjić iz Saveza tehnologa u industriji mesa, izvršna direktorka Carnexa.

Ona dodaje i da ostali, slični prioizvodi, ne podležu tim standardima. Što se tiče upotrebe mesa domaćih uzgajivača, Penjić naglašava da se svi prerađivači u Srbiji trude da koriste domaće meso, da je kod nekih proces gajenja i prerade objedinjen, ali i da neki imaju potrebe za uvozom. Ona savetuje potrošačima da pažljivo čitaju deklaraciju na mesu i mesnim prerađevinama kako bi se uverili u kvalitet i sastav onoga što kupuju.

Novi standardi za oznaku posno podrazumevaju da proizvodi koji nose tu oznaku, od sada ne smeju imati ni pomoćna sredstva niti bilo koji dodatni sastojak, tipa aditiiva, aroma i enzima ne može da bude poreklom od toplokrvnih životinja.

Za oznaku bez glutena pojašnjava da je gluten proteinska frakcija pšenice, raži ili ovsa, i da po prirodi samo meso ne može da ga sadrži, ali može prerađevina ako se u nju dodaju određeni sastojci koji sadrže gluten.

Zbog osoba koje su alergične na gluten, važno je, ističe Penjić, da svaki proizvođač napiše na deklaraciji sastav proizvoda, i pored naziva istakne i da je bez glutena ili da u proizvodu postoje neki alergeni.