Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, poslednjih godina procenat organski obradivih površina u Srbiji raste, ali nedovoljno. U 2019. godini organska proizvodnja odvijala se na 25.608 hektara, što je 32,95 odsto više u odnosu na prethodnu godinu. Najzastupljenija je ratarska organska proizvodnja sa 46 odsto, a zatim voćarstvo sa 28,3, dok su povrtarstvo i lekovito bilje zastupljeni tek na 2,4 odsto površina. Organskom stočarskom proizvodnjom bavi se mali broj proizvođača, jer je ona veoma zahtevna.

Prošle godine su znatno povećane i subvencije i iznosile su 26.000 dinara po hektaru za biljnu proizvodnju, dok su one za stočnu proizvodnju uvećane oko 40 odsto. U Srbiji je, pak, registrovano tek nešto više od 6.000 proizvođača organske hrane, a pod organskim proizvodima je manje od jedan odsto poljoprivrednog zemljišta, što je veoma malo. U razvijenim zemljama, kao što je Austrija, to je oko 20 odsto. Na pitanje zašto je to tako, šta je ljudima najveći problem da bi se odlučili za organsku proizvodnju, Nada Latić, čije se poljoprivredno gazdinstvo u Čeneju već 10 godina bavi organskom proizvodnjom povrća, kaže da je to strah od toga da li će ta roba koja ima nešto višu cenu od konvencionalnih proizvoda, naći kupca. Ta bojazan posebno je izražena kod onih koji žive daleko od većih gradova, pa im je i teško da dođu do pozicije za prodaju.

Ona kaže da njeno domaćinstvo nema taj problem, ali je ukazala na primer Babušnice koju su prošle godine posetili, gde ima puno organskih malih proizvođača sa sertifikatom. Imaju, kaže ona, jako lepe proizvode, ali su daleko od grada i to im je veliki problem. ”Ima kupaca za organsku hranu i sve se proda. Ono što mi sada imamo u Srbiji je malo i za Srbiju. Govorim o povrću. Ratarstvo je druga stvar i mislim da ga ima i za izvoz“, ističe ona. Izvoz organskih proizvoda u 2019. iznosio je 29,7 miliona evra, a najviše je otišlo u zemlje EU, Nemačku, Holandiju, Italiju, Francusku, Poljsku, ali i SAD. Najviše smo izvozili smrznutu organsku malinu, kupinu i koncentrat jabuke. Nada je napomenula da je pre dve godine ovde bila bugarska ministarka poljoprivrede i rekla da njihovu kompeltnu organsku proizvodnju otkupe Francuzi. To, kako smatra, govori da bi trebalo podstaći ljude da se okrenu organskoj proizvodnji, ali ne na malim parcelama, ali ni većim od 10 hektara kada je u pitanju povrće, jer se to teško kontroliše.