Pronalaženje i uklanjanje kontaminanata stranog materijala u proizvodima za ishranu i piće postalo je lakše tokom godina, ali izazovi u pronalaženju najmanjih, najmanje gustih materijala ostaju.
Manje standardne prakse poslovanja – posebno u industriji hrane i pića – mogu pronaći svoje ekvivalente u lovu. Kompanije uvek traže poslovne prilike, pronalaženje inovativnih ideja za proizvode, otkrivanje načina za povećanje operativne efikasnosti – tražeći i najmanju prednost kako bi se istakli.
Naravno, ne sve ključne lovačke grupe traže rast. Neki traže načine da isprave probleme. I tu dolazi u igru detekcija metala i rendgenska inspekcija. To je zadatak koji sve fabrike za preradu moraju da preduzimaju minut za minut: detekcija i eliminacija svakog stranog materijala u toku proizvodnje.
Ovi kontaminanti – uključujući, ali ne ograničavajući se na komade metala, drveta, plastike, gume i svaki drugi materijal koji nije hrana – mogu povrediti ili razboleti potrošače koji kupuju proizvod.
Na sreću, industrija uvek traga za unapređenim tehnologijama koje će pomoći da se detekcija i inspekcija učine pouzdanijim. Tehnologija je mnogo napredovala, objašnjava Endru Lorenz, predsednik i izvršni direktor We R Food Safety! (www.werfoodsafety.com), ali i dalje postoje izazovi u pronalaženju najmanjih kontaminanata.
Procesori hrane moraju da postave prioritet pronalaska stranog materijala u proizvodu i ne čekaju da se dogodi bolna povlačenja sa tržišta ili povrede potrošača.
„Detektori metala jednostavno ne mogu da otkriju dovoljno male veličine da bi se sprečile povrede potrošača, na primer, lom zuba“, kaže on. „Iako većina veoma malih kontaminanata nije pitanje bezbednosti hrane, oni su i dalje kontaminanti, i USDA-FSIS ih ne toleriše.“
Prema Džonu Klingeu, globalnom menadžeru proizvoda za detekciju metala u kompaniji Eriez (www.eriez.com), ključno je da krajnji korisnici, integratori i inženjerske firme tesno sarađuju sa proizvođačima opreme kako bi razumeli kako sposobnosti i ograničenja tehnologije za inspekciju kako bi održali efikasno funkcionisanje fabrika i proizvodnju sigurnih proizvoda.
„Uvek postoji ravnoteža između otkrivanja sve manjih komada stranog metala ili kontaminanata bez izazivanja ‘lažnih detekcija’ i ugrožavanja proizvodnje“, kaže Klinge. Osim toga, visoka fluktuacija radne snage znači da obuka o tehnologiji mora biti stalna kako bi se svi održavali u koraku.
Naravno, to pretpostavlja da je objekat ili kompanija učinila eliminaciju stranog materijala dovoljno visokim prioritetom u svojim planovima za bezbednost hrane. Džef Jangs, predsednik i izvršni direktor kompanije ProSpection Solutions (www.prospectionsolutions.com), kaže da je posvećenost kompanije prvi korak pre implementacije.
„Dobijanje fabrika i procesora da smanje strani materijal i dalje ostaje velika prepreka pre nego što se dogodi štetno povlačenje sa tržišta“, kaže on. Nakon što se kompanija posvetila ovoj stvari, još uvek može biti izazov „implementacija pravilne primene na odgovarajućim mestima kako bi se smanjio, identifikovao i uklonio strani materijal tokom procesa.“
Rendgenska inspekcija može pomoći, kaže Geri Foli, menadžerka proizvodne linije za rendgen u kompaniji Mettler Toledo (www.mt.com), ali takođe ima svoja ograničenja kada je u pitanju kost, drvo i plastika, na primer.
„Ovo su veoma izazovni materijali za pronalaženje – što je manje gust kontaminant, to je teže otkriti ga“, objašnjava ona. „Došlo je do inovacija u tehnologiji kako bi se eliminisao ‘šum’ u samom proizvodu što može poboljšati sposobnost otkrivanja stranih materijala.“
Jangs prenosi da su napretci u tehnologiji proizveli opremu za inspekciju koja može identifikovati kontaminante niske gustine koje X-ray i detekcioni sistemi metala ne mogu. On i Lorenz navode inovacije u opremi za mlevenje koja može ukloniti kosti, drvo i plastiku tokom procesa mlevenja. Osim toga, Klinge kaže da procesori mogu izmeniti svoju upotrebu plastike i gume duž proizvodnih linija kako bi se smanjila pretnja kontaminacije.
„Rešenje bi bilo implementirati plastiku i gumu koja se može otkriti (duž proizvodnih linija) radeći sa kompanijama koje uključuju aditive za otkrivanje metala ili X-ray u gumene ili plastične delove kako bi stvorili strugače, brtve, trake itd.“
Džordan Dejvis, menadžer proizvodne linije za detekciju metala u kompaniji Mettler Toledo, ukazuje na to da gotovo univerzalni materijal za mnoge delove opreme može prouzrokovati ozbiljne probleme za detekciju metala i X-ray.
„Nehrđajući čelik je teže otkriti od ferusa i neferusa“, objašnjava on. „A oprema koja se koristi na proizvodnim linijama obično je napravljena od nehrđajućeg čelika (kao što su mikseri, itd.), koji se na kraju raspada i mali komadići mogu ući u proizvod.“
Materijal niske gustine poput plastike može biti težak za pronalaženje kada se meša sa proizvodom, i što je komad manji, to je teže otkriti ga.
Prema Lorenzu, zaposleni takođe nehotice mogu uneti kontaminante u toku proizvodnje ako nisu pravilno obučeni, čak i na najjasnijim zadacima.
„Najbolji način je da se spreči kontaminacija u prvom redu obukom zaposlenih o tome kako pravilno otvarati plastične vreće i izliti proizvod, osiguravajući da drvo nikada ne ide direktno preko proizvoda i drugi zadaci koji nose rizik kontaminacije“, kaže on. Čak i sa preventivnim pristupom, kaže Jangs, sistemi za inspekciju su neophodni za procesore kako bi izbegli kockanje sa sve većim rizikom.
„S rastom automatizacije, opreme za preradu i povećane proizvodnje hrane, postoji veća šansa da mašine i delovi za proizvodnju uđu u proces“, dodaje on. „Fabrike treba da sarađuju sa kompanijom koja će ih saslušati u vezi sa problemima i rizicima i pomoći im da identifikuju najbolje rešenje kako bi minimizirali te pretnje pre nego što se dogode.“
Retko kada postoji „jedno rešenje za sve“, i zaposleni treba da znaju prednosti i mane hrane ili pića koje se prerađuje, kaže Klinge.
„Edukacija o trenutnim tehnologijama specifičnim za određene primene veoma je važna“, kaže on. „Često je potrebno da mnoge tehnologije rade zajedno kako bi se minimalizirali rizici za potrošače.“
Temperatura proizvoda, vlaga, sadržaj soli, format, veličina i oblik mogu smanjiti sposobnost otkrivanja, dodaje Dejvis. „Zavisno o tome koji proizvod se proizvodi, korišćenje detektora metala specijalno dizajniranih za proizvod i uslove može poboljšati osetljivost na otkrivanje“, kaže on.
Klinge podseća procesore da su možda potrebna više rešenja na više tačaka u procesu. „Razne tehnologije za smanjenje rizika trebalo bi da budu uključene u celokupan proizvodni proces, ne samo na kraju linije za pakovanje“, kaže on. „Dobavljači opreme mogu sprovoditi potpunu analizu fabrike kako bi pomogli u implementaciji odgovarajućih tehnologija za uklanjanje stranih tela i tehnologija za inspekciju.“
Keri Klein, menadžerka proizvodne linije za proveru težine i viziju u kompaniji Mettler Toledo, slaže se sa strategijom koja uključuje više tačaka inspekcije, pri čemu sistemi za viziju pregledaju pakovane proizvode kako bi se otkrili problemi sa etiketiranjem (kao što su netačne informacije o alergenima), detektori metala i X-ray sistemi štite od stranih materijala, a linija za kontrolu težine sprečava da se nepopunjene ambalaže dostave potrošačima.
Klinge veruje da proizvođači opreme za detekciju treba da uvedu potpunu tragačnost i odgovornost unutar tehnologije, čak i digitalno beležeći da su svakodnevne ili svakočasovne provere verifikacije završene.
Sve ove napretke mogu napraviti razliku sve dok procesori hrane i pića ne oklevaju ili ne čekaju da se pojavi problem. Lorenz kaže da bi procesori trebali da imaju pouzdane sisteme za detekciju metala i snimanje, a Jangs se slaže da je vreme sada, pre nego što nešto prestane da radi i izazove povlačenje sa tržišta ili još gore.
„Kritično je da se smanjenje, identifikacija i uklanjanje stranog materijala ozbiljno shvate“, kaže on. „Umesto što postavljate tehnologiju za inspekciju na jednoj liniji ili izdvajate inspekciju, neophodno je da ovu tehnologiju imate na svakoj liniji.“
Pokrivanje svih tačaka rizika i praćenje statusa opreme i delova u fabrici pomoći će procesorima hrane i pića da pronađu strani materijal pre nego što uđe u tok proizvodnje.
Autor: Andy Hanacek