Izvor: PKS

U prošloj godini u Srbiji je proizvedeno 472.000 tone mesa i 1,46 milijardi litara mleka. Za prva tri meseca ove godine izvezeno hrane za 607 miliona dolara i ostvaren je suficit od 333,2 miliona dolara. U 2010.godini realizovana je ukupna proizvodnja mesa u Srbiji od 472.000 tona, što predstavlja rastod 3,3 odstou odnosu na 2009. godinu,odnosno za 6,3 odstoje veća u odnosu na period 2001-09. godine.U 2010. godini, posmatrano u odnosu na prethodnu godinu, ostvarena je manja proizvodnja goveđeg, junećeg i telećeg mesa za 4,4 odstoi ovčijeg i jagnjećeg mesa za 7,1 odsto, dok je veća proizvodnja ostvarena kod svinjskog mesa za 6,8 odstoi živinskog mesa za 5,5 odsto. Međutim, u poređenju sa prosečno ostvarenom proizvodnjomu periodu 2001-09.godine, proizvedeno je više svih vrsta mesa: svinjskog mesa za 3,1 odsto, goveđeg i junećeg mesa za 7,5 odsto, živinskog mesa za 21,7 odstoi ovčijeg i jagnjećeg mesa za 15 odsto, kaže saradnik u Centru za naučno istraživački rad Privredne komore Srbije Vojislav Stanković.

U 2010. godini proizvodnja kravljeg mleka iznosila je 1,46 milijardi litara i ona ostvaruje višegodišnju stagnaciju i pored toga što je ostvarena veća produktivnost (mlečnost po kravi) u uslovima smanjenog broja grla mlečnih krava. Preračunato po stanovniku u 2010. godini ostvarena je proizvodnja od 200 litara, odnosno po hektaru obrađenih oraničnih površina 443 litra. Realizovana proizvodnja kravljeg mleka u 2010. godini manja je za 1,1 odsto, u odnosu na prethodnu godinu, a manja je u odnosu na prosek iz 2000-2009. godine za 6,5 odsto. Ceo period dvehiljaditih godina karakteriše manji broj grla krava i steonih junica i stagnacija u proizvodnji kravljeg mleka.

Uzroci nestabilnih kretanja na domaćem tržištu mesa, pre svega, su u činjenici narušenih pariteta cena, gubitka tržišta, ograničenih mogućnosti u izvozu (sa izuzetkom junećeg i termički obrađenog svinjskog mesa), smanjene kupovne moći stanovništva, narušenog sistema finansiranja i podsticaja, nedovoljnih sredstava u agrarnom budžetu, dezintegracije u procesu proizvodnje na relaciji primarna proizvodnja i prerada (zbog loše obavljenog procesa privatizacije), neadekvatnog funkcionisanja robnih rezervi. Bilans razmene poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije s inostranstvom u periodu januar-mart 2011. godine pokazuje da je ostvaren izvoz u vrednosti od 607,0 miliona dolara, što predstavlja rast od 45,7 odsto u odnosu na rezultate iz perioda januar-mart 2010. godine, sa učešćem u ukupnom robnom izvozu od 22,6 odsto. Istovremeno, vrednost uvoza u visini od 273,8 milion dolara je za 15,4 odsto veća od ostvarenog u periodu januar-mart 2010. godini, sa učešćem u ukupnom robnom uvozu od 5,9 odsto. Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u periodu januar-mart 2011. godine, takođe ima rast od 185,7 odsto i iznosi 333,2 miliona odsto, a stopa pokrivenosti uvoza izvozom je 221,7 odsto.

Najvažniji proizvodi agrarnog porekla u izvozu, u periodu januar-mart 2011. godine su: kukuruz žuti u vrednosti od 129,5 miliona doalra, šećer od šećerne repe rafinirani u vrednosti od 32,0 miliona dolara, pšenica merkantilna u vrednosti od 26,2 miliona dolara, malina roland, zamrznuta u vrednosti od 26 miliona dolara i jabuke sveže, ostale u vrednosti od 19,8 miliona dolara. Posmatrano po odsecima SMTK, u izvozu dominiraju robne grupe: žita i proizvodi na bazi žita, u vrednosti od 209,5 miliona dolara, sa učešćem od 7,8 odsto u ukupnom robnom izvozu i voće i povrće, sa ostvarenim izvozom u vrednosti od 125,5 miliona dolara i sa učešćem od 4,7 odsto u ukupnom robnom izvozu. Na uvoznoj strani, među agrarnim proizvodima, dominira tradicionalno grupa “nekonkurentnih“ proizvoda – sirova kafa (19,3 miliona dolara), pomorandže slatke, sveže (15,6 miliona dolara) i banane sveže ostale (12,3 miliona dolara), a po ostvarenoj vrednosti u uvozu najzastupljeniji su odseci: voće i povrće sa vrednošću uvoza od 81 miliona dolara (učešće u ukupnom uvozu od 1, odsto) i kafa, čaj, kakao i začini u vrednosti od 41 miliona USD (učešće u ukupnom uvozu od 0,9 odsto).

Povoljni rezultati poljoprivrede Srbije u spoljnotrgovinskoj razmeni, ostvareni su zahvaljujući pogodnostima koje ona ima u preferencijalnom statusu na tržištu EU, zatim ostvarenoj liberalizaciji u razmeni sa zemljama zapadnog Balkana (CEFTA) i konjunkturi, koja se i dalje održava na svetskom tržištu.