Ponuda pšenice na domaćem tržištu je sada relativno mala, mada naša statistika pokazuje da je proizvodnja bila velika. Ratari neće da ga prodaju jer čekaju još veću cenu

Cene pšenice porasle su u Americi i Rusiji, obaraju rekorde u Evropi i podižu cene hleba širom sveta, objavio je nedavno Blumberg naglašavajući da je malo verovatno da će uskoro doći do smirivanja tržišta.

Kako se navodi, na rast cena te žitarice, koja se uzgaja u svetu na većim površinama nego ijedna druga, uticale su suše, jaki mrazevi, kiše u ključnim državama izvoznicama. Ovo sve ograničilo je zalihe žita koje se koristi širom sveta – od kora za picu, francuskog bageta, azijskih rezanaca… – podižući referentne cene na svetskim berzama na gotovo devetogodišnji maksimum.

Produktna berza iz Novog Sada u svom poslednjem izveštaju navodi da je pšenica i na našem tržištu protekle nedelje bila najtraženija berzanska roba.

U Evropi takav nivo cena nije bio od 2008. godine, dok je na domaćem tržištu zabeleženo poskupljenje od 2,78 odsto. Prosečna cena trgovanja u tom periodu bila je 31,15 dinara po kilogramu, bez PDV-a.

U julu su proizvođači brašna kupili najmanje žita do sada, od kada pratimo ove podatke s tržišta. U međuvremenu, za četiri meseca, ono je poskupelo za više od 50 odsto, navode iz udruženja ”Žitounija”.

Cena pšenice kod nas prati svetski trend, kažu za Politiku u udruženje ”Žitounija”. Za mlinove je snabdevanje pšenicom trenutno otežano dok cene brašna sada dinamičnije prate kretanja na tržištu žita. Zdravko Šajatović, direktor tog poslovnog udruženja objašnjava da je osnovni razlog poskupljenja inflacija i da većina mlinova u Srbiji više nema svoje pšenice.

– U julu su mlinovi kupili najmanje žita do sada, od kada pratimo ove podatke s tržišta – naglašava naš sagovornik. Vlasnici nisu hteli da prodaju žito što je, smatra, njihovo pravo budući da su mali berzanski trgovci. Poučila ih je 2020. koja je počela skromnom cenom, a završila se sa 23 ili 24 dinara po kilogramu žita. U vreme žetve, ove godine, cena je bila 19 ili 20, brzo je počela da raste i sada prevazišla 30 dinara.

– To znači da je žito poskupelo više od 50 odsto, za svega četiri meseca. Ovo je posledica svetskih dešavanja. Čak je i Fao saopštio da se očekuje povećanje cena hrane kao i glad u pojedinim siromašnim državama sveta – kaže Šajatović i dodaje da mlinovi u Srbiji sada cene brašna, u pakovanjima od 25 kilograma, prilagođavaju ceni pšenice jednom nedeljno ili na 14 dana. Prave se kalkulacije na bazi poslednje kupovine pšenice jer bi u suprotnom bili na gubitku.

– Ponuda žita kod nas je sada relativno mala, mada naša statistika pokazuje da je proizvodnja bila velika. Ratari neće da ga prodaju jer čekaju još veću cenu – objašnjava on i dodaje da je i u svetu trend da se sredstva pretvaraju u realnu robu, jer novac gubi vrednost pa oni koji imaju kapital kupuju potrošnu robu, nekretnine…

– U ekonomskoj teoriji to je poznato, kada novac gubi vrednost „beži” u realnu robu. U Kini je, recimo, građanima rečeno da prave zalihe hrane. A davati neke dalje prognoze…, ne bih se usudio ni za naredne dve, tri nedelje a kamoli na duži period. Svi u svetu strahuju da se inflacija ne otrgne kontroli – napominje Zdravko Šajatović.