Na poremećaj u funkcionisanju tržišnih lanaca kao posledice COVID-a, agresije Rusije na Ukrajinu, došla je jedna od najvećih suša u Evropi i velika suša u Srbiji, koja će po smanjenju prinosa biti na nivou one iz 2012. Cene poljoprivrednih proizvoda će zavisiti od odluke države da interveniše raznim netržišnim merama.
U kojoj će to meri da se desi nije poznato, ali iskustvo uči da će se sigurno dešavati bez obzira što je tržište trenutno na slobodnom režimu, navodi se u analizi koju je uradila konsultantska kuća SEEDEV, u saradnji sa Institutom Biosense.
Kako se navodi u analizi, Ukrajina je zasejala oko 80% površina, a velike logističke probleme koje ima da viškove izveze počinju uspešno da se rešavaju. Za očekivati je da će se pronaći održivo rešenje koje će omogućiti da se ova roba nađe na svetskim tržištima. Rusija ima rekordnu žetvu i uz određene promene tržišnih pravaca ova roba će se naći na tržištu.
Trenutno je tržište žitaricama u Srbiji potpuno mirno, čak je zabeležen manji izvoz u avgustu nego 2021. Razlog je što svi čekaju i veruju u višu cenu koju treba da donese plovnost Dunava i vraćanje poverenja inostranih prerađivača u srpske izvoznike.
Izvoz kukuruza iz Srbije tokom tri poslednje godine je preko 500 miliona dolara, kako zbog rekordnih količina tako i zbog visokih cena. Izvoz ove žitarice oscilira tokom dugogodišnjeg perioda, a razlozi za to su nivo proizvodnje kod velikih svetskih proizvođača, odnosno ponuda na svetskim tržištima kao i cena i proizvodnja u Srbiji.
Srbija ima pšenice za izvoz ali se netržišnim merama uvodi nepoverenje, netransparentnost i nesigurnost. Očekivanja su da će uslediti još zabrana izvoza.
Izvoz soje i sojinih proizvoda je prosečno ispod 150 miliona USD godišnje (izuzetak je 2020. godina kada je gotovo dostigao 200 miliona USD). Potražnja za sojom u Srbiji biće izražena, što će, usled komplikovanog uvoza zbog GMO regulative, dovesti do vrlo dinamičnog domaćeg tržišta i značajnog variranja cena na nedeljnoj bazi. Verovatno je da ćemo imati situaciju da je cena u Srbiji viša od svetske.
Ukrajinski proizvođači su zasejali značajno manje suncokreta, iz opravdanog straha da uljare neće moći da otkupe rod, a nemaju adekvatne uslove da čuvaju suncokret. Tako da je nedostatak suncokreta evidentan. Ipak, zalihe su velike i cene suncokreta i ulja na berzi se smanjuju. Dodatno, postoje limitirane mogućnosti za visoku cenu što je posledica zamene suncokretovog ulja drugim vrstama biljnih ulja i masti.
Nerazumnim mešanjem države u domaće tržište nije se dobilo ništa osim državnog troška koji ne rešava ni jedan problem sektora niti proizvođača, navodi se u analizi.
Kako se dodaje, trgovina je u većoj meri nego obično zavisna od kursa dinara kao posledica konstantnog i izraženog jačanja dolara u odnosu na evro i slabljenja ukrajinske hrivne i ruske rublje. Slabljenje dinara u odnosu na dolar podstiče izvoz, što u godini kada su bilansi ugroženi stvara izuzetno dinamično domaće tržište koje se mora pažljivo pratiti i razumeti.