Otkako je kriza pogodila poljoprivredni sektor zbog Ukrajine i Rusije, vidimo tek značaj pojedinih biljaka, odnosno potencijalne zarade koju donose.

Ukrajina je najveća žitnica, ali i vodeći izvoznik mnogih poljoprivrednih kultura. Ta zemlja je najveći proizvođač slačice. Kao i sa drugom robom, koja se našla kao žrtva ove krize, trenutno vlada nestašica.

To bi međutim, ujedno mogla da bude naša šansa, naročito što u Srbiji u poslednje vreme vlada veća potražnja. S druge strane, činjenica je i da ta šansa nije još u dovoljnoj meri prepoznata.

Ponekad, proizvodnju slačice svrstavaju i u izvoz lekovitih biljaka, pa se profit od nje zbraja u taj sektor. Bilo kako bilo, trenutne procene govore da je po hekaru zarada od oko 700 do 800 EUR.

Na osnovu raspoloživih podataka Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije, seme bele slačice se u Srbiji gaji na veoma malim površinama. One se kreću od jednog do tri hektara sa tendencijom povećanja površina do maksimalno pet hektara.

– Prinosi se kreću na nivou od 1 do 1,2 t/ha. Proizvodnja semena bele slačice za dalju preradu, a za potrebe prehrambene industrije (kao začinska biljka koja se koristi u proizvodnji senfa, kiselih krastavčića) najviše se obavlja u severnom Banatu i Bačkoj – navode sagovornici Biznis Telegrafa.

– Zaradu po hektaru je veoma teško odrediti i ona zavisi od više faktora, ali smatramo da je manja od 700 – 800 eura/ha – navode oni.

Napominju da trenutno nemaju informaciju o tržišnoj ceni ovog proizvoda, ali je jedan proizvođač baš iz Vojvodine napomenuo da se nada cifri od 700 EUR.