Izvor: PKS

Agrar je najvitalnija privredna grana u Srbiji što se pokazalo tokom proteklih decenija. Potrošili smo deset godina, a da nismo doneli jasno definisanu agrarnu politiku. Poljoprivreda Srbije nije konkurentna sa proizvodnjom EU.

Srbija je poljoprivredna zemlja i ona mora da se okrene agraru. To je i njena najvitalnija grana, što se pokazalo i u proteklim decenijama, posebno u godinama krize. Jer, poljoprivreda je izdržala sve udare. Ako se okrenemo unazad videćemo da smo potrošili deset godina, a da nemamo jasno definisanu agarnu politiku, što nije dobro. To se mora sada hitno uraditi. Ovo je između ostalog istakao predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin, na Novosadskom sajmu u izlaganju čija tema je bila „Podizanje konkurentnosti kao faktora održivog razvoja“. Skup je organizovala „Credit Agricole grupa“, jedna od deset najvećih i najstarijih bankarskih grupacija na svetu.
Bugarin je posebno naglasio da je Srbija agrarna zemlja koja raspolaže sa 5,1 milion hektara poljoprivrednih površina, od čega je oko 4,6 miliona hektara obradivo. Ukupna bruto vrednost poljoprivredne proizvodnje u prošloj godini bila je oko 5,55 milijardi dolara, a od toga je oko 3,8 milijardi dolara bila vrednost biljne proizvodnje. Nasleđeni i još uvek nerešeni problemi iz prethodnog perioda doprinose da poljoprivredna proizvodnja već duži niz godina ima izražene oscilacije i ostvaruje sporiji rast u odnosu na svoje objektivne proizvodne mogućnosti. U 2010. godini bio je pad proizvodnje od 1,5 odsto, dok je prehrambena industrija imala stopu rasta od skromnih 0,7 odsto.
„Posebno brine nizak udeo učešća stočarske proizvodnje u bruto društvenom proizvodu poljoprivrede koji iznosi samo oko 31,5 odsto, dok je broj uslovnih grla stoke smanjen na 0,30 po hektaru oraničnih površina. Cilj je da se učešće stočarstva BDP agrara poveća na 60 osto, a da broj uslovnih grla po hektaru bude najmanje – jedno. Poljoprivreda je izvozno orijentisan sektor koji je lane u deviznu kasu doneo 2,24 milijarde dolara i trgovinski suficit u ovoj oblasti je čak 1,2 milijarde dolara. U strukturi izvoza dominiraju sirovine poljoprivedno – prehrambenog porekla sa oko 86 odsto. Za prva tri meseca ove godine Srbija je zabeležila izvoz poljoprivrednih proizvoda od 607 miliona dolara i ukupan spoljnotrgovinski suficit od 333 miliona dolara. Posmatrano po stanovniku u Srbiji se godišnje potroši 59,7 kilograma mesa i prerađevina, što je skromno u poređenju sa pojedinim zemljama u Evropi gde je prosek 74,9 kilograma“, rekao je predsednik PKS.
Miloš Bugarin se posebno osvrnuo na skroman Agrarni budžet koji u ovoj godini iznosi samo 2,6 odsto, što je nedovoljno za ulaganje kako bi srpski agrar bio konkurentan. Zbog toga je potrebno odrediti prioritete u sistemu podsticaja poljoprivrede. On je još izneo da podsticaji u poljoprivredi iznose 27 evra po glavi stanovnika, odnosno 40 evra po hektaru obradivih površina, što Srbiju svrstava na najnižu lestvicu u Evropi, jer manja izdvajanja imaju samo Makedonija, Albanija i Bosna i Hercegovina. Potrebno je i da se udeo učešća u budžetu za subvencionisanje poljoprivrede podigne na 10 odsto. Nužno je osnovati i specijalizovanu agrarnu banku u cilju obezbeđenja stalnih i realnih izvora sredstava za finansiranje tekuće agrarne proizvodnje i investicionih ulaganja. Sve što se radi mora biti dugoročno i u skladu sa agarnom politikom EU, podvukao je predsednik PKS.
Ambasador Francuske u Beogradu, Francois Havier Deniau, govorio je o poljoprivredi Francuske i agrarnoj politici EU. On je naglasio da se stvara nova agarna politika čiji je cilj da se dugoročno primenjuju mere koje će doneti veće prinose i proizvodnju hrane, kako bi se smanjila glad u svetu. Ambasador je istakao da poljoprivreda Francuske ima godišnji rast od dva odsto, uz naglasak da je za proteklih nekoliko decenija u ovoj zemlji tri puta povećan prosečan prinos, ali i veličina poseda. Oslonac poljoprivrede Francuske u budućem vremenu je na jak budžet, održivu proizvodnju u skladu sa zaštitom životne sredine i zaštitu proizvođača. Govoreći o Srbiji on je istakao da će ona sigurno postati članica EU, uz naglasak da će tada još bolje koristiti svoje potencijale u agraru.
Sekretar Zadružnog saveza Vojvodine, Jelena Nestorov Bizonj, istakla je da agrar Srbije sa pratećim delatnostima donosi u budžet države više od 40 odsto novca. Poljoprivredu Srbije, po njenim rečima, karakteriše veliki broj malih proizvođača sa posedom od oko tri hektara. Zbog toga, kao i nedovoljne podrške države, oni nisu konkurentni u odnosu na proizvođače iz EU, naglasila je ona.