Srbiji će se ove sezone šećer proizvoditi u svega četiri šećerane – u Crvenki koja je u vlasništvu grčke kompanije ”Helenik šugar” kao i u tri fabrike u Vrbasu, Pećincima i Kovačici, koje posluju u sistemu ”Sunoko” u okviru ”MK grupe” Miodraga Kostića

Ova vest upravo je potvrda Kostićevih davnih prognoza da u našoj zemlji ni nema potrebe za većim brojem pogona. Očigledno ni za više od dva velika igrača.

Evropska industrija šećera uzdrmana je već duže vreme drastičnim padom cena šećera i najavama da će se taj trend nastaviti i u narednoj deceniji. Prilike na tržištu EU promenile su se krajem 2017. kada je liberalizovano tržište i dozvoljen uvoz šećera od trske, čija je proizvodnja značajno jeftinija.

Šta je u našem slučaju dovelo do smanjivanja broja šećerana u pogonu? Stručnjaci napominju da je Vojvodina jedan od regiona sa najvećim potencijalom za proizvodnju šećerne repe u centralnoj Evropi. U Srbiji je nekada bilo 15 rafinerija ali je na veliki broj njih stavljen katanac usled godina i godina loše ekonomske politike u ovoj industriji. U jednom periodu, posle privatizacija, osam ih je ostalo u funkciji. Deo onih koje su propale bio je udaljen od regiona u kojima se proizvodi sirovina što je proizvodnju činilo neisplativom. Poslednja šećerana koja je otišla u stečaj je „TE-TO” iz Sente. Neizvesno je da li će dočekati bolje dane. Njena celokupna imovina, podeljena u nekoliko celina, stavljena je na prodaju, a javno nadmetanje zakazano za 25. jun. Početna cena za fabrički kompleks, zemljište, opremu, zalihe je oko 500 miliona dinara. Kompanija „Helenik šugar” nedavno je objavila i da jedna od dve njihove fabrike u Srbiji, ona u Žablju, ove sezone neće prerađivati šećernu repu.

– Fabrika šećera u Žablju neće se ugasiti već neće raditi – izjavila je za novosadski „Dnevnik” Irena Stojanović, direktorka sirovinskog sektora i odnosa s javnošću grčke kompaniji „Helenik šugar”. Ona je dodala da ta kompanija ne nalazi interes da prerađuje repu u ovom pogonu jer to nije isplativo. Kako je rekla, troškovi proizvodnje višestruko su poskupeli, a cena na domaćem tržištu šećere pala je četiri puta.

U Srbiji je ove godine šećerna repa zasejana na svega oko 30.000 hektara, što je polovina prošlogodišnjeg zasada. Nezvanično, površine pod tom kulturom su 5.000 hektara manje a čak i neki od velikih proizvođača razmišljaju da li će naredne godine sejati repu. Zbog toga poznavaoci tržišta ističu da su nam u ovakvim okolnostima i sa ovim cenama dovoljne i tri šećerane. Ističu da je šećer jedna od najjeftinijih namirnica jer je nekada, i to ne tako davno, kilogram koštao 100 dinara a sada se može kupiti za 60 do 65 dinara. Cena šećera u poslednjih sedam godina nikad nije bila niža i u takvim okolnostima proizvodnja šećerne repe postaje sve manje profitabilna.

Biće i za izvoz

U Sunoku tvrde da su sa tri proizvodna centra i dalje najefikasniji proizvođač šećera u jugoistočnoj Evropi, uprkos izazovima sa kojima se susretalo tržište repe protekle godine.

– Možemo očekivati prinose koji će potpuno zadovoljiti sve potrebe domaćeg tržišta i otvoriti mogućnost realizacije izvozne kvote koju Srbija ima prema EU – kažu u Sunoku.