Nova hrana obuhvata namirnice koje se nisu u velikoj meri upotrebljavale pre maja 1997. godine na teritoriji EU. U ovu grupu spadaju tzv. inovativna hrana kao što je nano hrana, kao i tradicionalna hrana iz drugih delova sveta, recimo insekti
U Evropskoj uniji nova hrana je definisana kao ona koja se nije konzumirala u velikoj meri pre 1997. godine, kada su usvojeni i prvi propisi o njoj. U tu grupu namirnica, osim nove, spada i inovativna hrana u čijoj se proizvodnji koriste nove tehnologije i proizvodni procesi, kao i tradicionalne namirnice koje se konzumiraju van Evropske unije.
U EU je od 1997. godine podneto nekoliko stotina zahteva za odobravanje. Među njima su, na primer, čia semenke, hrana proizvedena uz pomoć najnovijih tehnoloških inovacija, kao što su termički obrađeni mlečni proizvodi fermentisani bakterijama. Tu je i ”salatrim” – mast smanjene energetske vrednosti, ulje dobijeno iz mikroalgi, voćni sok proizveden tehnologijom visokog pritiska…
Do skoro nepoznate namirnice na domaćem tržištu – poput čia semenki, godži bobica, raznih vrsta paražitarica i proizvoda od soje, ulja egzotičnih biljaka i dodataka ishrani, postale su svakodnevnica. Odsustvo evidencije, označavanja i nadzora nad prometom ovih namirnica, kao što su, na primer, preporuke o dozvoljenom unosu u organizam ili informacija da je proizvod sadrži GMO, mogu pak naše potrošače dovesti u zabludu.
Zbog toga je važno unaprediti sistem upravljanja tzv. novom hranom i proizvodima GMO porekla. Usaglašavanje domaćih propisa sa standardima EU o bezbednosti hrane je jedan od načina da se to postigne.
Izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti hrane i donošenjem odgovarajućih pravilnika uspostaviće se sistem kategorizacije nove hrane i lista nove hrane sa uslovima za odobravanje. Na taj način bi se na tržištu našle namirnice koje su prošle rigorozne naučne kontrole i ne predstavljaju rizik po javno zdravlje, niti je moguće bilo kakvo dovođenje potrošača u zabludu.
Evidentiranje i praćenje GMO kroz sistem
Slična je situacija sa proizvodima GMO porekla. U slučaju Srbije, Zakon o genetički modifikovanim organizmima zabranjuje uzgoj i promet GMO. Iako apsolutna zabrana naizgled deluje kao svrishodniji način upravljanja proizvodima GMO porekla, u praksi se pokazalo drugačije. Pretpostavka apsolutne zabrane podrazumeva da proizvodi GMO porekla ne postoje na tržištu, tj. da institucije u Srbiji retko kada dolaze u kontakt sa GMO proizvodima. Zbog toga ne postoji uvid u realnu situaciju, niti su razvijeni mehanizmi zaštite zdravlja građana.
Spekulacije u javnosti ipak ne isključuju moguće postojanje ilegalnog uzgoja i prometa GMO proizvoda. Propisi EU, sa kojima Srbija treba da se usaglasi, sa druge strane omogućavaju evidentiranje i praćenje GMO kroz sistem prijave i odobravanje prometa na tržištu ukoliko ne šteti zdravlju ljudi, životinja i prirodi. Drugim rečima, odobreni prehrambeni proizvodi ili hrana za životinje koji su nastali od GMO-a su sledljivi i jasno označeni kako bi distributeri i potrošači bili informisani.
Da bi se dozvolio promet GMO proizvoda u Srbiji, potrebno je izmeniti Zakon o GMO, pri čemu uzgoj može da bude i zabranjen. Državama članicama EU je omogućeno da ograniče ili zabrane uzgoj kultura koje sadrže GMO na svojoj teritoriji, i onda kada je to na nivou EU dopušteno. Valja napomenuti da je kultivacija u EU dozvoljena samo za dva proizvoda (jedna sorta kukuruza i jedna sorta krompira).
Paradoksalno je i to da do 2009. godine ova tema ni kod nas nije bila sporna. Uvođenjem zabrane prometa proizvoda GMO porekla (2009. godine je izmenjen stari zakon koji je dozvoljavao promet) onemogućeno je članstvo Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, što je jedan od kriterijuma za pristupanje Srbije EU. Tako je tema zabrane prometa GMO postala jedan od glavnih argumenata protivnika ulaska Srbije u EU.
Dok debata u javnosti ovim povodom uveliko traje, naročito u vezi sa izmenama Zakona o GMO, nije poznato u kojoj meri su se namirnice iz ove dve grupe odomaćile na našem tržištu. Potrebne su izmene i dopune aktuelnog pravnog okvira, kao i uspostavljanje efikasnog sistema evidentiranja, procene rizika, odobravanja, obeležavanja, kontrole i praćenja nove hrane i namirnica GMO porekla. Tržište (ulazak u STO, informisanje i zaštita potrošača) nije jedini razlog, već se pre svega radi o zaštiti zdravlja građana. Samo na taj način građani Srbije mogu biti sigurni da se u prodavnicama “zdrave hrane” zaista prodaje zdrava hrana.
I insekti pod kontrolom
U svetu se insekti često upotrebljavaju u ishrani. U Evropskoj uniji oni su obuhvaćeni definicijom nove hrane kao sastojci hrane izolovani iz životinja. I delovi insekata kao štio su noge, krila, glava takođe su u uredbi, a novom hranom mogu se zvati i celi insekti ukoliko se pre 1997. godine nisu upotrebljavali u ishrani evropskih potrošača.