Imamo loše navike u ishrani jer jedemo na brzinu, preskačemo doručak , najčešće se hvatamo za hranu prepunu šećera i masti, malo se krećemo pa nije čudo što smo sve deblji i deblji.
Veliki broj građana Srbije, skoro 60 odsto su gojazni ili na granici gojaznosti, pre svega zbog načina na koji se hrane, sve manje pokretljivosti i fizičkih aktivnosti. Srećom, kod dece je oko 30 odsto gojaznih i uhranjenih više nego što treba – podaci su edukativnog skupa na temu pravilne ishrane i prevencije gojaznosti „Ishranom do zdravlja“ koji je održan u privrednoj komori Srbije. Organizatori PKS, Bovan konsalting i Velnes institut, doveli su vrsne stručnjake u oblasti pravilne ishrane čija upozorenja o našoj ishrani i načinu života ne pružaju baš mnogo razloga za optimizam. Svi smo se nekako usedeli, doručak i ručak masovno se preskače, a jede se „s nogu“ brza hrana prepuna masti i šećera. Voće i povrće jedemo kad se setimo (neki kažu kada nas neko natera) pa je naš način ishrane daleko od zdravog.
Posedica svega ovog nije samo izgubljena vitkost nego pre svega sve češće pojave bolesti koje su posledica lošeg načina ishrane. To sve stvara troškove zdravstvu, ali i privredi jer bolestan čovek ne može da radi. A bolujemo od raznih metaboličkih, krvnih i srčanih bolesti koje izaziva povećani šećer, visok pritisak i holesterol. Prevencija je dosta slaba, a kada stigne bolest često bude kasno za izlečenje.
Zato su učesnici skupa predlagali da se naprave novi pravilnici koji bi propisivali manje količine soli u hrani, ali i drugih sastojaka koji loše utiču na zdravlje. To se odnosi pre svega na ishranu školske dece i mladih kako bi u mladim godinama sticali dobre navike u ishrani i sačuvali svoje zdravlje. Pravilna i uravnotežena ishrana su najbolji preparat za zdravlje, naglasil aje dr Tatjana Mraović sa Vojno medicinske akademije, a dr jelena Gudelj Rakić iz Centra za promociju zdravlja Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović-Batut“ upozoravala da su loše navike u ishrani glavni razlog sve češće gojaznosti. Mi smo gojazniji nego građani EU jer je tamo kod polovine uvećana, a kod nas čak 60 odsto u protekle dve decenije. Kod dece je gojaznost veća čak za 65 odsto.
-Da bi se smršalo pola kilograma treba prepešačiti 50 kilometara ili napraviti 2.400 sklekova, navela je Mraović i dodala da je obim struka više nego kilogrami indikator prekomerne težine. Gojazni su oni muškarci kojima je obim struka veći od 94 centimetra, a žene više od 80 centimetara, dodajući kako ne postoji dobra i loša hrana već samo dobra i loša ishrana. Preporuka Svetske zdravstvene organizacije je da je dnevno dovoljno uneti do pet grama soli. Doktorka Branka Konstantinović Birovljev iz beogradskog Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata ukazala je na značaj i prednosti „funkcionalne hrane“ koja podrazumeva sveže ili preradjene namirnice koje jačaju zdravlje i sprečavaju bolesti.
Izvor: http://www.pks.rs