Promet u trgovinama manji je za trećinu u odnosu na 2008. godinu, a u pograničnim krajevima Srbije buja nezapamćen šverc nalik onome iz devedesetih godina prošlog veka. Dnevno se u Srbiju prošvercuje hrana vredna oko milion evra, a crno tržište zatvara više od 2.000 trgovinskih radnji godišnje.
Sitni šverc iz susednih zemalja ili, kako ga carinici zovu mravlji šverc, jedan je od efikasnih načina da se nezaposleni koji žive u pograničnim pojasevima prema okolnim zemljama izbore sa aktuelnom krizom. Prema procenama stručnjaka, oko milion ljudi radi u sivoj zoni, a veliki deo njih bavi se nelegalnom trgovinom.
– Najviše švercera ima u Vojvodini gde je situacija gotovo identična onoj iz devedesetih godina. Švercovana roba prodaje se na buvljacima, ali i po kućama u užem gradskom jezgru i na periferiji Subotice, Sombora, Kikinde, Apatina i Horgoša, gde postoji više stotina ilegalnih trgovinskih radnji prepunih robe iz Mađarske. Dok šverc cveta, legalne prodavnice propadaju jer im zbog svih obaveza prema državi ništa ne preostaje – kaže Dragoljub Rajić, predsednik Unije poslodavaca Srbije.
Najviše se švercuje iz Mađarske, BiH, Rumunije i Bugarske, a razlika u ceni ide i do 50 odsto. Iz Rumunije roba stiže na pančevački buvljak, i tu najviše ima garderobe, plastike, alata, elektromaterijala, posuđa i garderobe.
Kod Bugara je i dalje najjeftinija odeća, a u Mađarskoj je najisplativije kupiti sireve i suhomesnate proizvode. Prema podacima STO, Mađarska je u Srbiju prošle godine izvezla robu vrednu milijardu i 300 evra, a kod nas je evidentiran uvoz vredan 700 miliona – sve ostalo je u zemlju ušlo nelegalnim putem.
U Asocijaciji malih i srednjih preduzeća smatraju da kroz nelegalno tržište Srbija gubi oko dve milijarde evra godišnje, jer u cenu švercovane robe nisu obračunati ni akcize ni PDV, a prodavci robu prijavljuju na carini pri izlasku iz Mađarske da bi dobili povraćaj od 27 posto PDV-a.
Ta ista roba se ne prijavljuje na našoj carini već kroz ilegalne kanale ulazi u Srbiju, čime se izbegava plaćanje poreza, carine i obavljanje neophodnih analiza.
Autor: Gorica Avalić
Izvor: Blic