Sadržaj
1. Uvod
2. O navodnjavanju uopšte
3. Kvalitet vode za navodnjavanje
3.1. Fizička svojstva vode za navodnjavanje
3.2. Hemijska svojstva vode za navodnjavanje
3.3. Klasifikacije vode za navodnjavanje
4. Svojstva zemljišta
4.1. Pogodnost zemljišta za navodnjavanje
4.2. Lakopokretna voda
4.3. Vlažnost zemljišta
5. Norma navodnjavanja
6. Zalivna norma
7. Određivanje početka i trajanja zalivanja
8. Načini navodnjavanja
8.1. Površinsko navodnjavanje
8.1.1. Navodnjavanje brazdama
8.1.2. Navodnjavanje prelivanjem
8.1.3. Navodnjavanje potapanjem
8.2. Podzemno navodnjavanje
8.3. Navodnjavanje kapanjem
8.4. Navodnjavanje veštačkom kišom
9. Tehnika navodnjavanja veštačkom kišom
9.1. Veličina i oblik parcele
9.2. Izvorišta vode
9.3. Položaj i vrste vodozahvata
9.4. Pumpe i pogonski motori
9.5. Vrste uređaja
9.5.1. Prenosna kišna krila
9.5.2. Samohodni kišni uređaji
9.5.3. Samohodni automatski uređaji
9.6. Rasprskivači
9.6.1. Podela rasprskivača
9.6.2. Raspored rasprskivača
9.6.3. Ravnomernost kišenja
9.6.4. Izbor rasprskivača
9.7. Tipični slučajevi
9.7.1. Slučaj I
9.7.2. Slučaj II
9.7.3. Slučaj III
9.7.4. Slučaj IV
9.7.5. Ostali slučajevi
10. Korišćena literatura
11. Pregled osnovnih pojmova
Predgovor
Poslednjih godina i na malim posedima individualnih poljoprivrednih proizvođača navodnjavanje je sve više zastupljeno. Time je, pored izrazito sušnih godina, doprinela i veća zainteresovanost poljoprivrednika – seljaka – za unapređenje sopstvene proizvodnje i ostvarenje većih prinosa i prihoda.
Za razliku od velikih sistema za navodnjavanje, koji su do sada izgrađeni i koji se grade, a koji pokrivaju površine od preko 200 ha (Pa i do 3000 ha) i primenjuju, po pravilu, velike, automatizovane uređaje — centar pivot i lineare — mali posedi zahtevaju rešenja prilagođena njihovim uslovima. Kod njih se radi o nekoliko hektara, a u slučaju udruživanja u nabavci i korišćenju uređaja, o nekoliko desetina hektara.
Individualni proizvođači obično direktno koriste izvorišta vode – vodotok, kanal ili bunar, a ređe se nalaze na površinama koje pokriva polustacionarni sistem. Zbog toga oni koriste uređaje sa sopstvenim vodozahvatom i odgovarajućom opremom. Ponekad, u dosadašnjoj praksi, događalo se da se uređaji ne odaberu na najcelishodniji način, koristeći ponekad opremu već dotrajalu (polovnu) ili onu što proizvođači opreme ili njeni prodavci, preporuče ne ulazeći u neophodnu analizu uslova na površini koja se želi navodnjavati.
Ovaj Priručnik ima osnovni zadatak da upozna sve one koji navodnjavaju, i one koji žele da koriste navodnjavanje, prvenstveno na malim posedima, sa neophodnošću poznavanja uslova i karakteristika parcela, zemljišta, vode kao i svim elementima uređaja za navodnjavanje, bez čega se ne može ostvariti odgovarajući, optimalan i efikasan pristup navodnjavanju i izbor rešenja. Ukazujući na one aspekte svega toga koji su bitni za pravilna rešenja, daju se i negativne posledice neadekvatnog poznavanja uslova, površine koja se želi navodnjavati, izbora rešenja, načina navodnjavanja i izbora uređaja.
U primerima koji omogućuju da se upozna postupak izbora opreme (za 1 do 10 ha), daju se osnovna obeležja i karakteristike odabranih uređaja. Pri tome se ne ide do detalja koji se mogu naći u prospektima proizvođača. U nekim od primera korisnik priručnika pronaći će svoj slučaj i lakše će ga, uz saradnju sa odgovarajućim stručnjacima, rešiti.
Ne ulazeći u rešenja za velike površine (centar – pivot, linear) priručnik će korisno poslužiti zainteresovanima kao literatura za sticanje osnovnih i neophodnih pojmova iz navodnjavanja u celini i uređaja i opreme pomoću koje se ono realizuje, ali i kao neophodni vodič za izbor najprikladnijeg rešenja za odabranu površinu – parcelu. U tome se ogleda njegov naglašeni značaj i neposredna pomoć korisnicima, a isto tako, potom se tumači i njegova uloga i doprinos daljem razvoju navodnjavanja.
Ubeđen sam, zahvaljujući zalaganju autora, da će ovaj Priručnik tu svoju ulogu i doprinos, kao i postavljeni zadatak, sa uspehom ostvariti.
Novi Sad, april 1991
Prof. dr Milan Stojšić