Na štandu Privrdne komore Srbije na Novosadskom sajmu Odbor za tehnološke inovacije PKS organizovao je okrugli sto čija je tema bila „Bezbedna hrana – genetički modifikovana hrana – za i protiv“
Još od 1986. godine, od kada datira genetička modifikacija biljaka, započele su žustre polemike o posledicama gajenja i korišćenja u prehranih, genetički modifikovanih biljnih i životinjskih organizama. Protivnici GMO hrane ističu da se njen uzgoj ne može pravdati pa čak i ako će čovečanstvo ostati gladno. Problem proizvodnje hrane u svetu naučnici pokušavaju da reše na razne načine. Baš kao što tehnologije iz 40-tih godina prošlog veka nisu mogle da zadovolje potrebe za hranom tadašnje populacije od šest milijardi ljudi (kada je dnevno bilo gladno oko 1,2 milijarde), isto tako je nerealno očekivati da će današnji postupci moći da nahrane populaciju od devet milijardi ljudi, koliko se očekuje da će nas biti do 2020. godine. U svetu je 2010. godine GM biljkama bilo zasejano 150 miliona hektara. Ovo je izmedju ostalog konstatovano na okruglom stolu na štandu Privredne komore Srbije na Novosadskom sajmu. Tema okruglog stola, čiji je moderator bila dr Danica Mićanović, sekretar Odbora za tehnološke inovacije u Privrednoj komori Srbije, bila je „Bezbedna hrana – genetički modifikovana hrana – za i protiv“.
Pored neprekidnog usavršavanja postojećih metoda u biljnoj i životinjskoj proizvodnji hrane, neophodni su i potpuno novi pristupi. Korišćenje genetski modifikvoanih roganizama (GMO) potencijalno može da bude od velike koristi u poljoprivrednoj praksi, zatim može da utiče na kvalitet hrane, ishranu i zdravlje. Različita su i podeljena miljenja za i protiv GMO hrane, istakao je uvodničar, profesor dr Desimir Knežević, sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Prištini. Moderator Danica Mićanović je rekla da GMO hrana, ukoliko se nadje u prodaji, mora biti obeležena, pa neka kupac sam odluči koju će da kupi. Uz sve to, po njenim rečima, GMO hrana mora biti mnogo jeftinija od ove koja je danas u širokoj upotrebi.
Kada je o našoj zemlji reč, stav je da mi moramo da istrajemo da se u Srbiji ne gaje genetski modifikovani organizmi! Jer, na tržištu se traži zdrava hrana, sa što manje pesticida i ona ima od 30 do 50 odsto višu cenu, a to je naša prednost u odnosu na druge zemlje. To je i jedna vrsta ekonomskog patriotizma u kome se nalazi budućnost naše zemlje i veće mogućnosti izvoza, čime bi takvi proizvodi postali prepoznatljiv srpski brend. Inače, još od 1986. godine od kada datira genetička modifikacija biljaka, započele su žustre polemike o posledicama gajenja i korišćenja u prehrani genetički modifikovanih biljnih i životinjskih organizama.
Pojava modernih tehnologija genetske modifikacije omogućila je istraživačima da izdvajaju pojedinačne gene sa jedne vrste i da ih ugradjuju u drugu. Kada se novi gen ugradi u biljku, izdanak koji će sadržati kopije novog gena može se dalje proizvoditi na tradicionalan način. Na primer, istraživači su ugradili bakterijski gen u kukuruz, kako bi ga učinili otpornim na odredjene vrste insekata štetočina. Genetske modifikacije su takodje omogućile da se otklone ili “isključe“ neželjeni geni koji su već prisutni kod odredjene vrste ili da se modifikuju metabolizmi biljaka, kako bi se unapredio kvalitet prehrambenih proizvoda (na primer genetski modifikovani paradajz koji duže ostaje svež).
Spektakularni razvoj biotehnologije tokom poslednje dve decenije 20. veka označio je i početak novog razdoblja u razvoju poljoprivrede. Otvaranje mogućnosti da se u neku biljku usadi gen iz druge biljne vrste, ponekad veoma udaljene, kao i iz nekog mikroorganizma, pa čak i iz životinje, navelo je neke na pomisao da je čovek stigao do tačke sa koje se može presudno uticati na takozvani prirodni red stvari. Uprkos otporima, nova tehnologija je nastavila razvoj i genetski modifikovane biljke su ušle u komercijalnu proizvodnju, a hrana od njih postala je sastavni deo ishrane stanovništva u svetu. U Srbiji zakonom nije dozvoljena komercijalna proizvodnja GMO hrane, pa se smatramo područjem gde se proizvodi zdrava i bezbedna hrana. Pre nekoliko godina Privredna komora Srbije je predlagala da se cela zemlja proglasi za područje bez GMO organizama. Primera radi, 10 odsto stanovništva ili 50 miliona potrošača u Evropskoj uniji opredelilo se da troši hranu bez GMO organizama, što predstavlja veliku šansu za izvoz naših poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.
Izvor: PKS