Izveštaj Evropskog parlamenta za smanjenje bacanja i povećanje bezbednosti hrane trebao bi biti završen i izglasan do leta 2017. Nakon toga Evropska komisija, kao izvršno telo Unije, preuzima realizaciju mera koje će Parlament predložiti.
Situacija u kojoj se 20 odsto hrane proizvedene u Evropskoj uniji baci ili ne iskoristi, uz štetu od 143.000.000.000 evra godišnje, nemoralna je i neodrživa! U isto vreme, 55 miliona Evroplјana ne može da si priuštiti kvalitetan obrok barem svaki drugi dan. Komisija preduzima i preduzimaće korake da se to ispravi i tu će nam od koristi biti rad zastupnice Borzan i Evropskog parlamenta – rekao je komesar Evropske komisija za zdravstvo i bezbednost hrane Vitenis Andriukaitis na sinoćnjem stručnom skupu na temu bacanja i bezbednosti hrane kojega je u Evropskom parlamentu organizovala zastupnica Bilјana Borzan.
Andriukaitis najavlјuje kako će EK ispitati koje evropske propise treba menjati ili doraditi kako bi se uklonile prepreke za povećanje doniranja i smanjenje bacanja hrane. Odredbe o oznakama datuma „upotrebiti do“ i „najbolјe upotrebiti do“, na primer, razlikuje manje od polovine građana, što značajno doprinosi bacanju hrane u domaćinstvima.
Borzan, koja je izvestilac Evropskog parlamenta za pitanja bacanja i bezbednosti hrane, kaže da EU, kao jedna od najnaprednijih i najbogatijih zajednica na svetu, ima moralnu i političku obavezu da smanji ogromne količine hrane koja se baci svake godine. Prema procenama, u EU se godišnje baci 88 miliona tona hrane, pri čemu 53 odsto otpada na domaćinstva, 19 posto na prerađivače, 12 posto na restorane, 10 posto na primarnu proizvodnju poput poljoprivrede i 5 odsto na trgovinski sektor.
Ispada da samo na domaćinstva otpada oko 98 milijardi evra, što u situaciji kad 125 miliona ljudi preti siromaštvo, po stanovniku EU iznosi oko 200 evra godišnje (u Holandiji i 541 kilogram!), A kad bi se nastavilo tim tempom, do 2020. bi na smeću završavalo neverovatnih 120 miliona tona hrane.
Odbačena hrana predstavlja i traćenje resursa upotrebljenih za njenu proizvodnju poput vode, tla, radnih sati, struje, goriva i drugih vrednih i često ograničenih resursa – upozorava Borzan, kojoj su se u inicijativi za smanjenje bacanje hrane pridružili i Udruženje poljoprivrednika COPA-COGECA, Food Drink Europe , EUROCOMMERCE, udruženja potrošača BEUC, Federacija evropskih banaka hrane i Evropski ured za okolinu.
Borzan kaže kako trenutno 52 evropska propisa utiču na bacanje hrane, na pozitivan ili negativan način. Pre pomenute odredbe o označavanju datuma i propisi o plaćanju PDV-a na donacije su primeri zakona koje treba menjati ili doraditi.
U isto vreme, potrebno je pooštriti neke higijenske propise i regulativu o pružanju informacija o hrani potrošačima. Ne smemo da kompromituju sigurnost da bismo smanjili bacanje hrane, to mi je crvena linija – kazala je Borzan. Plan je, naime, da se do 2030. bacanje hrane smanji za 50%, i ne samo kod trgovaca i potrošača nego i u primarnoj proizvodnji i distribuciji.
Na pitanje znače li nedavni slučajevi sa salmonelom u Hrvatskoj da uvoz smeća iz nekih država članica, Borzan je komentarisala kako bi se o kvalitetu dalo raspravljati. No kad je u pitanju bezbednost hrane, ista pravila važe za sve članice, s time da svaka država može i pooštriti kriterijume na sopstvenom tržištu kako bi se izbegli takvi incidenti. No njih ima i u drugim članicama.
Izveštaj Evropskog parlamenta za smanjenje bacanja i povećanje bezbednosti hrane trebao bi biti završen i izglasan do leta 2017. Nakon toga Evropska komisija, kao izvršno telo Unije, preuzima realizaciju mera koje će Parlament predložiti.