Izvor: RTS
Skroman agrarni budžet, sve manje subvencija i nizak nivo ulaganja, glavni problemi srpske poljoprivrede. Potrebno oko milijardu evra investicija godišnje u taj sektor, ocenjuju stručnjaci.
Glavni problemi srpske poljoprivrede su skroman agrarni budžet, sve manje subvencija, skupi krediti i nizak nivo ulaganja, ocena je foruma „Hrana za Evropu“, održanog u Subotici.
Izjave Vojislava Stankovića, Lua Brefora, Dušana Petrovića, Milana Kostića, Milana Grgurevića i Franca Buta
Država, ali i poljoprivrednici, mogli bi i više da zarade kada bi proizvodnja bila produktivnija, a proizvodi konkurentniji, a stručnjaci procenjuju da je za to godišnje potrebno oko milijardu evra investicija.
U trgovini poljoprivrdnim proizvodima Srbija ostvaruje suficit, ali je izvoz po hektaru samo 280 evra. U Evropi to nas stavlja na pretposlednje mesto, iza nas je samo Rumunija.
Vojislav Stanković iz Privredne komore Srbije kaže da, prema njihovim podacima, Srbija sa ovakvom proizvodnjom u voćarstu može da ostvari izvoz od milijardu dolara, ali da treba obezbediti sakupljačko-distributivne centre gde bi se na savremen način pripremala roba za izvoz.
Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Lu Brefor kaže da najbolja stvar koju Srbija sada može da učini jeste da modernizuje svoju proizvodnju, da uvodi nove tehnologije, podstiče investicije, kreditira proizvođače i da povećava znanje proizvođača.
Resorni ministar Dušan Petrović najavljuje da će od novembra 2.000 agronoma početi besplatno da savetuje poljoprivrednike.
Petrović kaže da će to biti velika prilika za one koji se bave poljoprivredom da dođu do novih veština, prilika da dobiju najbolje informacije koje su im u ovom trenutku neophodne da unaprede proizvodnju i više zarade.
Mali proizvođači nekonkurentni
Zadatak velikih sistema je da pomognu malim proizvođačima da spremnije dočekaju konkurenciju.
Predsednik MK grupe Miodrag Kostić postavlja pitanje da li neko ko ima jedan hektar može da se bavi bilo kakvim ulaganjem i razvojem.
„Koje god zemlje imaju šansu da konsoliduju i ukrupne poljoprivrdno zemljište i naprave veće i konkurentnije proizvođače, to je bolje za tu zemlju“, ocenjuje Kostić.
Generalni direktor Delta agrar grupe Milan Grgurević kaže da ta kompanija potpisuje ugovor sa 20 malih proizvođača koji će krenuti u nove zasade, po novoj tehnologiji koju su iz Italije doneli u Čelarevo.
Slovenci, koji su već u Evropskoj uniji, kažu da bi Srbija mogla više da zarađuje kada ljudi ne bi napuštali imanja u ruralnim područjima.
Ambasador Slovenije u Srbiji Franc But kaže da su tamo mala imanja i da ljudi ne mogu da žive samo od poljoprivrede, ali da ako kombinuju poljoprivredu sa turizmom ili servisnom delatnošću, mogu jako pristojno da žive.
Trenutno se u Srbiji oko dva miliona ljudi ili 700.000 porodica bavi poljoprivredom. Oni koji žive na selu, dva puta su siromašniji od onih koji žive u gradovima.