Ratari u Srbiji će u ovogodišnjoj žetvi pretrpeti znatne štete zbog polegle pšenice jer će, kako se procenjuje, tako biti izgubljeno ukupno oko 6.000 hektara, izjavio je Tanjugu profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Branko Marinković. Uprkos tim problemima, mogu se očekivati solidni prinosi pšenice. Žetva, najverovatnije, neće biti rekordna, ali će biti jedna od boljih u proteklih 10 godina, istakli su eksperti.
On je napomenuo da je hlebno žito, zasejano jesenas na oko 600.000 hektara, uglavnom dobro izgledalo u januaru i februaru, ali je potom, zbog određenih propusta u proizvodnji, na dosta parcela pšenica polegla, što će dovesti do gubitaka u prinosima.
Marinković je rekao da, prema podacima kojima raspolaže, ima od pet do 30 odsto polegle pšenice, u zavisnosti od regiona.
„Ako je u proseku 10 odsto površina poleglo to iznosi oko 60.000 hektara i ako je samo 10 odsto smanjen prinos, znači da smo izgubili 6.000 hektara ove godine“, rekao je Marinković.
Uz to, dodao je on, načinjena je i dodatna šteta, pošto je preteranom upotrebom azotnih mineralnih đubriva prilikom prihranjivanja useva, višak azota oslabio biljke a istovremeno je kišom ispran duboko u zemlju, u podzemne vode.
Preterana količina semena upotrebljena prilikom setve
Prof. dr Miroslav Malešević rekao je Tanjugu da su znatne površine pšenice polegle pre svega zbog preterane količine semena upotrebljene prilikom setve, neopreznog prihranjivanja azotnim đubrivom, kao i zbog nedostatka na našem tržištu preparata za regulisanje rasta biljaka.
Veću količinu korišćenog semena u setvi nego obično poljoprivrednici su pravdali ekstremnom lanjskom sušom, rekao je Malešević napominjući da su tako stvoreni vrlo gusti sklopovi biljaka, što nije moglo da prođe bez posledica.
U mnogim slučajevima nisu ni ispoštovani saveti stručnjaka da se oprezno primenjuje azotna prihrana pšenice, pošto nisu rađene analize zemljišta u onoj meri koja je bila poželjna, kazao je on i dodao da je poleganje biljaka moglo da bude umanjeno da je na tržištu bilo dovoljno regulatora rasta, odnosno preparata koji doprinosi učvršćivanju i skraćivanju stabljike pšenice.
Malešević ipak ističe da se, uprkos tim problemima, mogu očekivati solidni prinosi pšenice i smatra da ova žetva najverovatnije neće biti rekordna, ali će biti jedna od boljih u proteklih 10 godina.
Prostran: Očekuje se rod pšenice od 2,35 miliona tona
Istog mišljenja je i savetnik predsednika Privredne komore Srbije Milan Prostran koji procenjuje, nakon što su prvi otkosi pšenice već pali u južnom Banatu, da će ove godine biti proizvedeno 2,35 miliona tona pšenice, što je za 15 odsto više nego lane.
Prvi prinosi pšenice iznose od pet do 5,5 tona po hektaru, što je dobro, izjavio je Prostran Tanjugu.
Žetva pšenice na 557.000 hektara u punom obimu će početi krajem sledeće nedelje, procene su da će prosečan hektarski prinos u Vojvodini iznositi pet tona, a u centralnoj Srbiji oko četiri tone, naveo je Prostran, pozivajući se na najnovije podatke Republičkog zavoda za statistiku (RZS).
Kako je dodao, te procene su dosta realnije od onih koje su iznete jesenas i ne radi se o lažnom optimizmu.
„To su sada već izvesne procene… deo pšenice je bio pomalo oštećen od grada i oluje, ali to neće uticati ozbiljnije na naše ukupne prinose, ono što je stradalo biće šteta samo za poljoprivredne proizvođače gde se to desilo“, kazao je Prostran.
Sve u svemu, ovo će biti jedna solidna godina, pa možemo očekivati da ćemo imati ozbiljniji višak pšenice za izvoz, između 600.000 do 700.000 tona, pa možda čak i milion tona, imajući u vidu i prelazne zalihe iz prošle godine, naglasio je Prostran.
Možemo očekivati rast proizvodnje, koji bi neutralisao prošlogodišnji minus
On je ukazao da su visoke temperature ubrzale zrenje i ječma i pšenice, tako da je žetva poranila pet do šest dana.
„Žetva ječma je otpočela i u punom je jeku, moguće je da se završi do kraja meseca“, ukazao je Prostran, podsetivši da ta kultura koja se koristi za ishranu stoke i u industriji piva, po pravilu ne zauzima velike površine i one iznose između 80.000 i 100.000 hektara.
Kada je reč o jarim, odnosno prolećnim kulturama, prema poslednjim statističkim podacima, kukuruz je zauzeo 1,2 miliona hektara, suncokret 190.000 hektara, soja 160.500 hektara i šećerna repa oko 65.000 hektara, naveo je Prostran.
On kazuje da su takvi podaci bili iznenađenje, jer se ispostavilo da su zasejane veće površine nego što su to bile prve procene, primetivši da je očigledno da je prolećna setva dosta dobro obavljena i da je njen obim pokrio sve slobodne površine.
Za sada usevi tamo gde nije bilo šteta od grada i poplava, dobro izgledaju i ukoliko bi se ostvarila prognoza meteorologa da ćemo imati povremeno kišu i u julu, možemo očekivati i rast fizičkog obima proizvodnje, koji bi bar neutralisao prošlogodišnji minus, kazao je Prostran.
On je napomenuo da je prošlogodišnja proizvodnja zbog velike suše bila manja za oko 20 odsto, a ove godine bi mogla da zabeleži rast od 15 do 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Izvor: Tanjug