Prvi pekarsko-mlinarski sajam i konferencija “21. Pekarsko-Mlinarski dani“ održani su u Novom Sadu u Master centru Novosadskog sajma u periodu od 6 do 8 oktobra. Centralna tema i slogan ovogodišnje konferencije bila je ”Energetska efikasnost industrijskih postrojenja“.
Sajam je za ova tri dana imao oko hiljadu učesnika, a na oko 40 štandova izlagači su predstavljali opremu, sirovine i tehnologije koje se koristi u ovoj branši, navodi se u saopštenju organizatora kompanije Mlinpek zavod.
Kakav hleb zaista jedemo, bila je centralna tema o kojoj se diskutovalo tokom poslednjeg dana.
Odgovor na ovo pitanje pokušala je da da dr Jasna Mastilović iz Instituta za prehrambene tehnologije ”FINS“. Kako ona navodi, bitno je da pekari ispune minimalne uslove koji su propisani novim Pravilnikom, i da kroz deklarisanje istaknu sadržaj pekarskog proizvoda, a finalnu odluku o kupovini i željenom kvalitetu donosi potrošač. ”Naravno ne treba izostaviti ni aditive, njihov uticaj na zdravlje, pravila i regulative EU, dodatne sirovine koje mogu unaprediti nutritivnu vrednost pekarskih proizvoda, kvalitet i bezbednost brašna. Ali treba napomenuti da su ipak naše police pekarskih proizvoda u pogledu asortimana i dalje mnogo siromašnije u odnosu na asortiman i vrste pekarskih proizvoda u drugim zemljama, ali i to, kako su istakli diskutanti, treba posmatrati i u svetlu male platežne moći potrošača. Pekarstvo nije samo zanat već i umetnost, pa su i mogućnosti pekarstva, daleko šire od iskorišćenih”, zaklučila je Mastilović.
Dr Olivera Šimurina, jedan od članova tima koji je učestvovao u izradi novog Pravilnika o kvalitetu pekarskih proizvoda usklađenog sa međunarodnim propisima koji je nedavno usvojen, istakla je da ovaj Pravilnik koji će stupiti na snagu tek od 2018. godine daje pekarima mnogo šire mogućnosti odabira sirovina i formulisanja receptura pekarskih proizvoda, ali da će biti oštriji kada je u pitanju deklarisanje proizvoda i informisanje potrošača.
Pored ovih tema vezanih za kvalitet i asortiman pekarskih proizvoda istaknut je i problem velikih količina hleba koji ostane neprodat i vraća se u pekare. Količine neprodatog povratnog hleba i peciva se u Srbiji penje i preko 100 miliona različitih proizvoda godišnje. Ukazano je na potrebu uređenja ove oblasti adekvatnim propisima, a razmotreni su i problemi klasifikacije, čuvanja i dalje upotrebe ovog svojevrsnog otpada. Posebno su razmotrene mogućnosti, isplativost i problemi korišćenja povratnog hleba kao sirovine za hranu za životinje i za proizvodnju alkohola.