Povrtarima na severu Banata i ovog proleća na raspolaganju je veliki broj kreditnih linija za unapređenje proizvodnje i obnovu mehanizacije. Iako ima onih koji već godinama redovno konkurišu i ulažu u svoje zasade, postoje i oni kojima ne odgovara takav vid pomoći.
Na plantaži jednog od najvećih povrtara sa područja Kikinde, Aleksandra Svirčeva, u toku je plastenička prozvodnja paradajza, salate, kao i paprike na otvorenom prostoru.
Kako bi unapredio svoju proizvodnju ponovo je konkurisao kod Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu u želji da mu odobre povraćaj sredstava koje je uložio za nabavku sistema za navodnjavanje.
“Podneo sam zahtev Pokrajinskom sekretarijatu za povraćaj sredstava od 60 odsto ove godine i nadam se da će, uz dobro pripremljenu dokumentaciju, odgovor biti pozitivan“, kaže Aleksandar Svirčev iz Iđoša.
Sa druge strane, jedina koja se u Kikindi bavi veoma zahtevnom i komplikovanom organskom proizvodnjom jeste Svetlana Stojanović.
Do sada je koristila kreditne linije komercijalnih banaka i retko se odlučuje na korišćenje sredstava pokrajinskih i državnih institucija.
“Ono što plaćam i kupujem za renoviranje ću obaviti u drugom delu godine, ali tada će mi računi sa kojim se pravdam biti nevažeći. Meni je veliki problem što još uvek nisam kupila ništa veliko za šta bih mogla da dobijem povraćaj sredstava, već samo ono što sam morala, tako da ne koristim kredite“, kaže Svetlana Stojanović.
Jedna od najnovijih pogodnosti za vojvođanske poljoprivrednike jeste kreditna linija za registrovana gazdinstva Razvojnog fonda AP Vojvodine, koju odlikuje niska kamatna stopa od dva odsto, kao i grejs period u zavisnosti od kupovine, a maksimalan iznos može da bude deset miliona dinara.
“Imamo dugoročni kredit za investiciono ulaganje na osnovu kojeg poljoprivrednici mogu da nabave sve ono što im treba, kako novu, tako i polovnu mehanizaciju, opremu za proizvodnju, staklenike, plastenike, hladnjače, podna skladišta, kao i stočarske farme“, kaže Jelena Trenkić iz Razvojnog fonda AP Vojvodine.
Kikindski poljoprivrednici, prema dosadašnjoj praksi, najviše podižu kredite za investiciona ulaganja u agraru, odnosno za kupovinu mehanizacije, plastenika i neophodne opreme.
Autor: Branislav Ugrinov