Prema prvim informacijama, najveći otkupljivači pšenice ponudiće proizvođačima oko 15 dinara za kilogram hlebnog zrna. Ratari, s druge strane, traže najmanje 18 dinara, a mahom ocenjuju da je realna cena koju mogu da prihvate 20 dinara kilogram.
Kako se bliži žetva pšenice, mese se i otkupne cene, a sve su prilike, one neće ići naruku ratarima. Prema informacijama Agrosmarta najveći otkupljivači ponudiće proizvođačima oko 15 dinara za kilogram hlebnog zrna.
Trenutno je izvozna cena pšenice 134 evra (na fobu), što je za otkupljivače 125 evra po toni. To, drugim rečima, znači da je 15 dinara cena koja se može postići u izvozu, a ujedno i cena kojom će se rukovoditi mlinari u otkupu.
Još uvek nisu otkupljivači izašli sa uslovima kupovine ali nezvanično se može čuti da senćanski „Žitopromet“, koji inače među prvima objavljuje cenu, namerava da ponudi poljoprivrednicima 15,5 dinara s PDV-om za kilogram. Spekuliše se da će „MK komerc“ dati još manje – 14,5 s PDV-om.
Ratari traže najmanje 18 dina/kg pšenice
Ratari, s druge strane, traže najmanje 18 dinara, a mahom ocenjuju da je realna cena koju mogu da prihvate 20 dinara kilogram. U Banatu pominju i proteste u kojima će zahtevati od države da dotira tri dinara po kilogramu jer, kako kažu, u suprotnom idu u debeli minus.
U Asocijaciji poljoprivrednika nisu mogli da nam potvrde informacije o mogućim protestima ali svakako izražavaju nezadovoljstvo i pozivaju proizvođače da žito skladište i da ga ne daju džabe.
-Decenijama je takva situacija pred žetvu. Nas su sistem i politika uverili da nisu više kupci pšenice, ni maline, ni mesa, ni mleka… Ali mogu da stvaraju ambijent. Da li će ovaj put preduzeti nešto, da li će nas nečim tešiti – videćemo. Samo znamo jedno – da je pšenice 30 odsto manje nego lane i da nas cena dovodi u značajan gubitak ako bude kao prošle godine jer je manji prinos – kaže za Agrosmart predsednik Asocijacije poljoprivrednika Miroslav Kiš.
On naglašava da se agrotehnika mora primeniti i podseća na to da je zima učinila svoje, da su posledice ostale.
-Stalno ponavljamo – ako ne moramo da je prodamo, ne dajmo je pošto-poto, nosi je i tresi nasred dvorišta i čuvaj jer je uvek u otkupu najniža cena. I prošle godine je bila 15,5 i 16 dinara da bi kasnije bila i 19 pa i 20 dinara. A znamo da, i kada je bila 25 dinara, cena hleba nije bila niža. Mi kao potrošači pitamo se hoće li nam biti jeftiniji hleb, kifle, perece, brašno i druge prerađevine – kaže Kiš.
Reagujući na moguće proteste ratara i zahteve prema državi, on ocenjuje da je to je “preusmerevanje problema”.
-Kad je bilo poslednji put da je država dala? Doduše, i ne treba da daje. Ona je dužna da stvara ambijent, međutim, mi imamo monopole i netržišne uslove i ništa po tom pitanju ne čini – veli sagovornik „Agrosmarta“.
Pomenimo, procene su da je pod pšenicom u Srbiji od 450.000 do 500.000 hektara, a lane je bilo 600.000 hektara.
Trgovci se pozivaju na prošlogodišnji višak
Prema rečima direktora Udruženja “Žita Srbije” Vukosava Sakovića procenjuje da će ove godine prosečan prinos pšenice biti oko 20 odsto manji od prošlogodišnjeg, ali da će ukupan rod premašiti dva miliona tona. Ako se imaju u vidu i zalihe od preko 500.000 tona hlebnog žita iz prošle godine, za izvoz će Srbija imati oko million tona, kaže ovaj stručnjak. Sve u svemu, manji rod neće izgleda značiti i višu cenu pšenice.
Proizvodna godina nije išla naruku ratarima, dobrano se kasnilo sa setvom, bilo je jakih mrazeva, odnosno golomrazice, a troškovi su, vele proizvođači, bili 20 odsto veći nego lane. Uglavnom, ratari neće biti zadovoljni cenom nižom od 20 dinara kilogram jer će, kako kažu, samo u tom slučaju pokriti proizvodne troškove.
Ratari s kojima smo razgovarali kazali su nam da su veoma nezadovoljni i ponuđenom otkupnom cenom stočnog ječma. Najveći domaći proizvođači stočne hrane daju 14 dinara s PDV-om za ovu žitaricu.