Iako organska hrana ima sve više kupaca u Evropi, u Srbiji se samo 500 gazdinstava bavi njenom proizvodnjom. Proizvođači navode da su glavni problemi dugo čekanje na naplatu kao i to što u megamarketima nema vidno obeleženih mesta za njihovu robu. Farmeri u zapadnoj Evropi na više od sedam miliona hektara proizvode žitarice, voće i povrće bez upotrebe mineralnih đubriva i uobičajenih sredstava za zaštitu bilja.

Izjave Nataše Milinović, Nade Mišković i Marine Cvetković

Organska hrana ima sve više kupaca. U Evropskoj uniji prošle godine zabeležen je promet od 40 milijardi dolara. Prema nezvaničnim podacima, u Srbiji se oko 500 gazdinstava bavi organskom proizvodnjom na 3.000 hektara, što je samo sedam promila ukupnih obradivih površina. Primera radi, u Austriji se takvo voće i povrće gaji na dvadeset procenata. Proizvođače ove, kako je još zovu, zdrave hrane, nadgledaju stručnjaci osam ovlašćenih agencija. Ima problema koje sami prizvođači ne mogu da reše. Na primer, prođe i nekoliko meseci dok naplate isporučenu hranu. Ni vlasnici prodavnica nemaju dovoljno razumevanja za njih. Proizvođači i prerađivači organske hrane teže prodaju svoje proizvode jer, kako kažu, u megamarketima nema vidno obeleženih mesta za njihovu robu.

„Sama pozicioniranost naših proizvoda u mega marketima je jako slaba jer nismo izdvojeni od konvencionalnih proizvoda“, kaže Nataša Milanović iz firme „Biosil“.

Podsticajna sredstva

U evidenciji Ministarstva poljoprivrede za sada je registrovano samo oko 120 poljoprivrednih gazdinstava i pravnih lica koja mogu da računaju na ovogodišnju pomoć od 20 miliona dinara iz Agrarnog budžeta za kupovini semena, sredstava za zaštitu bilja, za obuku i sertifikate. „To je vrlo važan segment, ako znamo da je prošle godine 30 odsto proizvođača izgubilo uslov da dobiju podsticajna sredstva samo zato što je nepravilno popunilo obrasce“, kaže Nada Mišković iz Udruženja proizvođača organske hrane.

Stručnu pomoć zemljoradnicima koji proizvode organsku hranu pružiće 240 obučenih agronoma zaposlenih u republičkoj poljoprivrednoj službi. Marina Cvetković iz Ministarstva poljoprivrede kaže da će se ove godine subvencionisati ratarska, voćarska, vinogradarska, povrtarska i stočarska proizvodnja. „Sredstva će se preračunavati po grlu krupne i sitne stoke, po jedinki živine i broju košnica“, objašnjava Cvetkovićeva. Pored Centra u Selenci za ratarsku i povrtarsku proizvodnju, otvorenog prošle godine, od ove rade i centri u Svilajncu za stočarstvo, u Valjevu za voćarstvo i u Leskovcu za šumske plodove.

Izvor: RTS