U SAD-u raste potražnja za živinom koja je uzgojena isključivo putem sporijeg tova, što će doneti nesagledive posledice po tu proizvodnju, upozorava udruženje živinara u toj zemlji.
Predstavnici ove organizacije napominju da će navedeni trend prouzrokovati porast cene živinskog mesa, a samim tim i nestabilnost u snabdevanju hranom, pogotovo siromašnijeg sloja stanovništva. Osim naglog porasta cena, stručnjaci predviđaju da će doći do mnogo veće potrošnje i dodatnog ugrožavanja prirodnih resursa kao što su voda, vazduh, zemljište, kao i snabdevanje energentima.
Stručnjaci iz udruženja živinara upozoravaju da unapređenje živinarske proizvodnje mora da bude vođeno naučnim parametrima, a ne aktivizmom i emocijama, te da je neophodno nastaviti sa daljim istraživanjima o unapređenju dobrobiti životinja i veze ovog faktora sa prirastom.
Procenjuje se da ako samo trećina proizvođača pređe na takozvani spori tov živine, biće potrebno da se proizvodi milijardu i po više brojlera kako bi se zadovoljile potrebe za hranom. To znači da će godišnje morati da se dodatno proizvede hrane za životinje u količini dovoljnoj da se napuni 670.00 traktorskih prikolica.
Posredno, to znači da će se u svrhu transporta utrošiti milioni galona litara goriva više nego do sada. Takođe, moraće da se obrađuje tri miliona hektara godišnje više nego sada da bi se proizvela sva neophodna hrana. Živina koja na farmi ostaje duže nego što je to sada slučaj proizvodiće dodatnih 1,3 milijardi kilograma đubriva, a potrošiće 3,8 milijardi litara više vode.
Pod pretpostavkom da trećina proizvođača promeni način proizvodnje, a pri tome se ne proizvede dodatnih 1,5 milijardi komada živine, to će dovesti do smanjenja broja mogućih obroka od živine za čak 27,5 milijardi godišnje. Time će se ishrana i snabdevanje proteinskom hranom značajnog dela populacije dovesti u pitanje. Osim potrošača u SAD-u, posebno će biti ugroženi kupci američke piletine u Meksiku, na Kubi, u Africi, odnosno u oko 100 zemalja gde se ovaj artikl izvozi.
Ovo mišljenje se direktno suprotstavlja nastojanjima grupa koje se bore za zaštitu prava životinja, ali i zdraviju ishranu ljudi. Pitanje je kako pomiriti ove stavove, a da bude učinjena najmanja šteta po ljude, životinje i životnu sredinu.
Izvor: Poljoprivrednik