Izvor: http://poljoprivreda.info/
Autor: Ratko Karolić
27.06.2010.
…”Svako preduzeće koje želi da bude uspešno u budućnosti treba da se pripremi za dramatične promene u sektoru energije” – Lloyds Insurance and Chatham House Report.
… Izgleda da ni krupan posed, ni visoki prinosi, pa čak ni visoke državne subvencije evropskoj poljoprivredii – ne obezbeđuju više njenu profitabilnost: Od velikog poseda značajniji je veći uticaj i veće vlasničko učešće primarne proizvodnje u celokupnom lancu hrane…
U vreme kada vlade i grupe vodećih poslovnih ljudi u razvijenim zemljama sveta pozivaju na ubrzano prilagođavanje njihovih privreda na predstojeću krizu nafte, stručnjaci i agro-ekonomisti u Srbiji traže intervenciju države na ukrupnjavanju poljoprivrednih poseda i obaveznoj primeni metoda Industrijske poljoprivrede – radi osiguranja prehrambene sigurnosti nacije?
Link: – ‘Sitan posed bez krupnog zalogaja’ – ‘Poljoprivrednik” broj 2433
(Ovaj tekst smo postavili i na Poljoprivredu.info u rubriku STAV, prim. urednika).
Za razliku od naših, stručnjaci iz sveta poručuju da Industrijska poljoprivreda ili ‘moderna poljoprivreda’ kako je kod nas nazivaju – više nije ‘moderna’. Njena doskorašnja uspešnost ne zasniva se isključivo na mehanizaciji, veštačkim đubrivima i velikom posedu, već na temeljnim preduslovima koji će uskoro nestati: neće više biti jeftine nafte i gasa, koji su osnov njene profitabilnosti, a vekovima stabilni klimatski uslovi na Zemlji se dramatično menjaju.
Poljoprivreda u svetu se, na žalost, suočava sa nizom nepovoljnih okolnosti: negativnim uticajem klimatskih promena i nadolazećom krizom nafte (nestašicama i višim cenama nafte), degradacijom poljoprivrednog zemljišta i njegovom erozijom (kao posledicama prekomerne eksploatacije korišćenjem metoda Industrijske poljoprivrede), sve manjim raspoloživim količinama vode, pogoršanim položajem primarne proizvodnje u lancu hrane, tržišnim spekulacijama sa cenama hrane, kao i sa problemom različitog nivoa poljoprivrednih subvencija u bogatim i siromašnim zemljama.
Zato se profitabilnost velikog poljoprivrednog poseda ne zasniva samo na primeni metoda Industrijske poljoprivrede (veliki posed, mehanizacija, veštačka đubriva i pesticidi), već i na državnim subvencijama za primarnu proizvodnju, jeftinoj energiji (jeftinoj nafti na prvom mestu), dozvoljenoj ubrzanoj degradaciji zemljišta i ekološkim zagađenjima, kao i na značajnom uticaju, učešću ili posedovanju objedinjenog reproduktivnog lanca hrane – od primarne proizvodnje do prerade i prodaje hrane. Drugim rečima, sistem Industrijske poljoprivrede, u formi u kakvoj je nastala tokom prošlog veka, uskoro će postati neodrživ.
EU: nejednake subvencije i pogoršan položaj primarne proizvodnje u lancu hrane
Domaći zagovornici tranzicije prema ukrupnjavanju poseda navode kao primer uspešnosti evropsku poljoprivredu – bez navođenja uslova koji je čine profitabilnom niti problema sa kojima se ona danas suočava. Izgleda da ni krupan posed, ni visoki prinosi, pa čak ni visoke državne subvencije evropskoj poljoprivredi – ne obezbeđuju više njenu profitabilnost: Od velikog poseda značajniji je veći uticaj i veće vlasničko učešće primarne proizvodnje u celokupnom lancu hrane.
– U debati o novoj evropskoj strategiji razvoja do 2020-te godine, predsednik evropskog udruženja farmera COPA, Padraig Walshe, kaže da prihodi evropskih farmera opadaju:
“Prosečan prihod od poljoprivrede je sada samo 50% onih iz drugih sektora, sa dve trećine farmerskih zarada obezbeđenih direktnim plaćanjem iz Zajedničke poljoprivredne politike.” (od direktnih poljoprivrednih subvencija iz budzeta EU – prim.)
Link: Farmers defend strong CAP in face of new challenges – EurActiv, 05 may 2010
– … “Direktna plaćanja farmerima čine u proseku više od 25% njihovih ukupnih prihoda” – prenosi EurActiv iz diskusije o položaju evropskih farmera. Ova direktna plaćanja iz EU budžeta (poljoprivredne subvencije po hektaru) nisu ista za sve zemlje članice, pa farmeri u zemljama kao što su Latvia i Estonia na primer, primaju subvencije koje su samo jedna trecina onih koje primaju farmeri u Nemačkoj i Francuskoj.
Growth, jobs key in EU farm policy reform, says Spain – EurActiv, 21 May 2010
– I predsednik evropskog udruženja farmera COGECA, Paulo Bruni, kaže da zarade evropskih farmera opadaju:
“Oni (farmeri) sada primaju samo 20% od cene koju potrošači plaćaju za hranu (u prodavnici). Pre samo deset godina taj udeo je bio 30%. Cena koju farmeri dobijaju često nije dovoljna da pokrije njihove troškove a pogotovo ne i da im omogući pristojnu zaradu. Jedan od razloga je što se farmeri i njihove kooperative suočavaju sa ogromnom kupovnom moći malog broja prerađivača i supermarketa. Na kraju krajeva to je njihova tržišna moć u komercijalnim transakcijama duž lanca hrane koja vodi ka nepoštenoj praksi.”
Zato ovo udruženje traži akciju EU i zemalja članica kojom bi primarni proizvođači dobili veći uticaj u lancu snabdevanja hranom.
Linh: – EU farm leaders adopt position on food supply chain – Press Releases, 04/05/2010
Nejednake subvencije – problem za otvaranje poljoprivrednih tržišta siromašnih zemalja
– ”Van-tržišne sile nastavljaju da manipulišu tržištem hrane. Generalno, problem je što moćne zemlje izvoze njihove jeftine a subvencionisane poljoprivredne proizvode u siromašne zemlje, čiji farmeri nemaju tolike subvencije. Ustvari, SAD i ostale razvijene zemlje prisiljavaju siromašne zemlje na sporazume koji ih sprečavaju da zaštite njihovu domaću poljoprivredu”…
… “siromaštvo postoji zato što su vlade siromašnih zemalja ili suviše glupe ili korumpirane da otvore njihove ekonomije silama (spoljnog) tržišta…” – kaze agro-ekonomista Michael Perelman, predavač na Univerzitetu Kalifornija i autor 19 knjiga iz ove oblasti.
On Globalization, Economics, and the History of Food Crises
Visoka energetska zavisnost današnje poljoprivrede, degradacija zemljišta i ekološke štete
Isticanje da je poljoprivreda razvijenih zemalja efikasnija od domaće jer ima manji procenat zaposlenih u toj oblasti a daje veće prinose po hektaru – prikriva osim visokih subvencija i njenu energetsku neodrživost kao i visoku ekološku cenu ovakve proizvodnje:
– “Naglaskom na visokoj proizvodnji, model Industrijske poljoprivrede je doveo do degradacije plodnog zemljista i vode, smanjenja biodiverziteta koji je kljucni elemenat sigurnosti poizvodnje hrane, povećao domaću zavisnost od uvoza nafte, i stavio sve više zemlje u ruke sve manjeg broja “farmera” što je osakatilo ruralne zajednice.” – izvod iz materijala američkog Nacionalnog informacionog servisa za odrzivu poljoprivredu.
Link: http://attra.ncat.org/attra-pub/sustagintro.html
Korišćenje fosilnih goriva i način proizvodnje hrane ostavljaju najveće posledice na prirodnu sredinu, zaključuje Panel UNEP-a. Zato su neophodne dramatične reforme u sektoru energije i u poljoprivredi, da bi se sprečile teške ekološke, socijalne i ekonomske posledice, pa je zato neophodno odvojiti privredni rast od degradacije prirodne sredine:
“Kako će svet proizvoditi hranu i koje će gorivo koristiti, odrediće u velikoj meri da li će razvoj u 21-om veku ići u pravcu povećanja održivosti ili prema smrtonosnom kraju za milijarde ljudi.”
Link: Fossil-Fuel Use and Feeding World Cause Greatest Environmental Impact: UNEP Panel
U svedočenju pred Južnoaustralijskim komitetom za krizu nafte, predstavnik australijske organizacije “Posle nafte” (Beyond Oil South Australia) – koja se bavi pitanjima organizacije privrede u uslovima sve manjih raspoloživih količine nafte u svetu – navodi podatke o potpunoj zavisnosti modernih ekonomija od nafte i gasa. Najveća opasnost po njima dolazi od prevelike zavisnosti poljoprivrede razvijenih zemalja od nafte:
Za svaki kilogram prozvedene hrane u SAD utroši se oko jedan kilogram nafte (isključivo na farmi) a za ishranu svakog stanovnika SAD utroši se oko 1500 litara nafte godišnje – za ukupnu proizvodnju hrane od njive do trpeze;
Link: http://www.adelaidetouringcyclists.org/bosa/Lardelli%20Files.htm
Izuzetne provale oblaka izazvale su katastrofalnu eroziju plodnog zemljišta u Ajovi, kažu u prilogu u New York Times-u naučnik-geneticar Wes Jackson i Wendell Berry, jedan od osnivača ekološke poljoprivrede u SAD:
“Jasno je da današnja (industrijska) poljoprivreda nije održiva, pa zato i naše snabdevanje hranom nije održivo. Mi ćemo morati da obnovimo ekološko zdravlje poljoprivrednog zemljišta kao i ekonomsku i kulturnu stabilnost naših ruralnih zajednica”, navodi se u prilogu.
Ova dvojica amerikanaca, koji su, inače, ličnosti izuzetnog stručnog i moralnog integriteta, zalažu se za uspostavljanje poljoprivredne strategije koja je zasnovana na ekološkim principima – da bi se rešio problem erozije i degradacije zemljišta, otrovnih zagađenja, problem velike zavisnosti poljoprivrede od fosilnih goriva, kao i da se zaustavi razaranje seoskih zajednica.
Link: A 50-Year Farm Bill
“Više od 2 miliona tona plodne zemlje sa farmi i iz šuma odnosi erozija vetra i kiše svake godine, što ugrožava napore da se poveća proizvodnja hrane, kaže danas britanska vlada.”
Link: Loss of soil threatens food production, UK government warns
Najveća opasnost od promene klime na zemlji preti poljoprivredi, pa naučnici smatraju da će se milijarde ljudi uskoro suočiti sa globalnom krizom hrane. Prema studiji objavljenoj u američkom časopisu Science, svet se suočava sa produženom krizom hrane koju će prouzrokovati dalji rast temperatura na zamlji.
Link: Billions face food shortages, study warns
Kriza nafte
Grupa vodećih poslovnih ljudi Britanije pozvala je na hitnu akciju da bi se zemlja pripremila za posledice krize nafte. U izveštaju oni navode da će nestašice nafte, nesigurnost snabdevanja i nestabilnost njene cene destabilizovati ekonomske, političke i socijalne aktivnosti u zemlji – moguće već od 2015-te godine. Posledice krize nafte (Peak oil) izazvaće oštar porast cena transporta, hrane, grejanja, kao i cena ostalih roba u prodavnicama.
Link: 2010 Peak Oil Report – Business calls for urgent action on ‘oil crunch’ threat to UK economy
Veliko britansko osiguravajuće društvo, Lloyds Insurance, zajedno sa Chatham House, izdalo je publikaciju o posledicama krize nafte i ostalih prirodnih resursa, kao i o posledicama klimatskih promena – u kojoj kaže:
…”Svako preduzeće koje želi da bude uspešno u budućnosti treba da se pripremi za dramatične promene u sektoru energije” i da će energetska zavisnost postati najveći problem.
Link: Lloyds on peak oil, climate change, resource depletion… a historic publication…
“Od 2012-te godine viškovi u proizvodnji nafte mogli bi da nestanu u potpunosti, i već od 2015-te manjak u snabdevanju može da dostigne blizu 10 miliona barela dnevno” – kaže izveštaj koji je pripremila američka armija. Oni predviđaju da bi cena nafte mogla da ide preko 100 dolara po barelu.
Link: US military warns oil output may dip causing massive shortages by 2015
Budućnost poljoprivrede
Najznačajnija studija o budućnosti poljoprivrede je svakako Međunarodna procena poljoprivrednog znanja, nauke i tehnologije za razvoj – IAASTD (International Assessment of Agricultural Science and Technology for Development – www.agassessment.org) koju je, pod okriljem UN, uradila grupa od 400 svetskih stručnjaka iz oblasti poljoprivrede. Ovaj dokument označava kraj principa Industrijske poljoprivrede i poziva na smanjivanje upotrebe nafte u poljoprivredi, uvođenje principa ekološke poljoprivrede i na veću podršku malim farmerima koji su u stanju da izvedu tranziciju ka de-karbonizovanoj poljoprivredi.
Strategija poljoprivrede za DOBA NEIZVESNOSTI
Svakim danom postaje sve jasnije da stabilne klime i jeftine energije više neće biti pa je neophodno donošenje strategije poljoprivrede za USLOVE NEIZVESNOSTI koji dolaze. Osim nepredvidljivih promena klime i nestabilnih, stalno rastućih cena nafte i ostalih imputa za poljoprivredu, i tržišne spekulacije sa cenama hrane povećavaju rizike sa kojima se suočava primarna proizvodnja – pa zato ona zahteva posebne mere pomoći.
U uslovima pomenutih neizvesnosti i malih subvencija države Srbije za primarnu proizvodnju hrane, jedini odgovor bilo bi obezbeđivanje boljeg i sigurnijeg plasmana poljoprivrednih proizvoda i veći uticaj primarne proizvodnje u lancu snabdevanja hranom.
Bolji ekonomski efekti velikih poseda, odnosno domaćih poljoprivrednih kombinata (u odnosu na male poljoprivrednike), nisu u presudnoj meri rezultat njihove privatizacije niti posedovanje većeg kompleksa zemlje i bolje mehanizacije – već je to u znatno većoj meri rezultat njihove kompletiranosti za celokupan reproduktivni lanac hrane: posedovanje silosa i hladnjača, mlinova, kapaciteta za preradu hrane, kao i prodajnih objekata. Ovo im omogucava da gubitke u sektoru proizvodnje nadoknade iz sektora prerade i prodaje hrane.
Treba pomenuti i činjenicu da za razliku od primarne proizvodnje, koja uglavnom koristi skupu uvoznu naftu čije cene stalno rastu, sektori prerade i prodaje hrane uglavnom koriste domaću električnu energiju, čija cena je znatno niza od onih u evropskom okruzenju.
Zato bolji polozaj malih farmera kod nas neće doći samo njihovim udruživanjem, nego stvaranjem sličnih uslova poslovanja i za njihove zadruge i kooperative, odnosno njihovim većim uticajem i većim vlasničkim učešćem u lancu hrane
A što se tiče nekonkurentnosti malih seljaka u Srbiji i podsticanja njihove konkurentnosti uvozom jeftinije hrane čija se proizvodnja zasniva na subvencijama višim od domaćih – to se može objasniti samo ideološki slepom verom u “slobodno tržiste” koje zapravo i ne funkcioniše na međunarodnom tržištu hrane (jer su cene primarnih poljoprivrednih proizvoda niže od stvarnih troškova njihove proizvodnje), ili nedopustivom neobaveštenošću naših stručnjaka i državnih službenika.