Tehnologija hrane

Kontakt:
email: zoran_ilic63@yahoo.com
tel:063-8014966

Čuvanje ima za cilj korišćenje povrća u svežem stanju u što dužem vremenskom periodu. Istovremeno to omogućuje veću konkurentnost na tržištu svežeg povrća tokom cele godine, smanjujući sezonski karakter proizvodnje i prodaje. Zato je važno smanjiti gubitke tokom berbe, adekvatno klasirati i upakovati povrće i sačuvati ga u najoptimalnijim uslovima u kojima bi promene bile svedene na minimum.

Na osnovu saznanja i iskustava sa terena zbog niza problema sa kojima se povrtari susreću došlo se do zaključka da je preko potrebna jedna publikacija ove vrste koja bi pomogla proizvođačima povrća i onima u procesu čuvanja da kroz smanjenje gubitaka, ostvare veću dobit.

Monografija je nastala na bazi iskustva i velikog broja naučnih radova autora koji rade u ovoj oblasti već dugi niz godina. Veoma detaljno su obrađeni činioci koji utiču na dužinu i kvalitet čuvanja, počev od činioca pre berbe, tokom same berbe, pa sve do sortiranja, pakovanja i tokom samog procesa čuvanja.

Povezujući rezultate rada sa potrebama za stalnim inoviranjem znanja iz široke oblasti čuvanja, sistematizovano se iznose uslovi, načini i teškoće čuvanja za svaku povrtarsku vrstu ponaosob. Hronološki je obrađeno korenasto-krtolasto povrće (mrkva, paškanat, peršun, celer, cvekla, rotkvica, krompir, slatki krompir), lukovičasto (crni luk, beli luk i praziluk), lisnato povrće (salata, spanać, endivija, radič, sveže kulinarske biljke, kupus, karfiol, kelj pupčar, brokola) plodovito povrće (paradajz, paprika, plavi patlidžan, lubenica, dinja, krastavac, tikve, boranija, grašak, kukuruz šećerac, bamja, fizalis) i višegodišnje povrće (špargla i artičoka). Grupisani podaci i znanje od procesa proizvodnje, fiziologije zrenja, berbe, transporta do metoda i tehnologija predčuvanja i čuvanja omogućuju jasno sagledavanje neophodnih uslova za kvalitetno čuvanje, mogućih fizičkih i hemijskih promena postavljajući za cilj kvalitetno i bezbedno povrće u proizvodnji i tokom čuvanja.

Za svaku povrtarsku vrstu prikazani su tržišni standardi nastali na bazi propisa UE, tako da naši povrtari, prateći i poštujući preporuke tih standarda mogu već sutra da plasiraju svoje povrće na tržište Evropske Unije. Sve to, potkrepljeno je literaturnim izvorima, tabelama, skicama što tekst čini razumljivim i interesantnijim.

S obzirom da se radi o monografskom delu koje je opremljeno sa slikama u boji koje su potrebne da bi se uspešno prepoznali nedostaci kod produkata koji se stavljaju na čuvanje, kao i početnih simptoma bolesti, predstavlja i neophodno pomagalo u sortiranju i pakovanju povrća.

Posebnu zahvalnost dugujemo recenzentima, akademiku prof. dr Branki Lazić i prof. dr Mihalu Đurovki koji su nesebično, svojim znanjem i iskustvom dali doprinos da knjiga dobije na kvalitetu i sadržajnosti.

Za svakog ko čuva povrće industrijski u hladnjačama, u skladištima ili u domaćinstvu, knjiga predstavlja dragocen i obiman materijal. Smatramo da na našem govornom području nema slične naučne publikacije, tako potrebne, široj poljoprivrednoj praksi. Nadamo se da će monografija ,,Berba, sortiranje, pakovanje i čuvanje povrća,, biti korisna za farmere ali i za studente na svim poljoprivrednim fakultetima u našoj zemlji kao i u zemljama okruženja.

Autori veruju da će znanje sa stranica ove knjige biti korisno, a čuvanje povrća zadovoljstvo i dobit.

Autori

OPŠTI DEO

ZNAČAJ POVRĆA U ISHRANI
BILJNI ORGANI – PRODUKTI POVRĆA KOJI SE ČUVAJU
ČUVANJE I GUBICI
BERBA I ČUVANJE
PRIPREMA POVRĆA NAKON BERBE
SORTIRANJE
Značaj kvaliteta za proces čuvanja
Objekti za pakovanje – pakirnice
PAKOVANJE
ČINIOCI KOJI UTIČU NA DUŽINU I KVALITET ČU VAN JA
Unutrašnji (biološki) činioci
Spoljašnji činioci čuvanja

SPECIJALNI DEO

Mrkva (Daucus carota L.)
Celer (Apium graveolens, L.)
Peršun (Petroselinum hortense L.)
Paštrnak (Pastinaca sativa, L. )
Cvekla (Beta vulgaris ssp. esculenta, Salisb.)
Rotkvica (Raphanus sativus var. radicola L.)
Crni luk (Allium cepa, L.)
Beli luk (Allium sativum, L.)
Praziluk (Allium ampeloprasum ssp. porrum, L.)
Krompir (Solanum tuberosum, L.)
Salata (Lactuca sativa, L.)
Radič, Crvena cikorija (Cichorium intybus, L.)
Spanać (Spinacea oleracea, L.)
Svež e ku linarsk e biljke
(Vlašac, rukola, peršun, mirođija, žalfi ja, origano, bosiljak, ruzmarin)
Kupus(Brassica oleracea var. capitata, L.)
Brokola (Brassica oleraeea var. cymossa, L.)
Karfi ol (Brassica oleracea L. var. botrytis, L.)
Kelj pupčar ( Brassica oleracea var. gemmifera , L.)
Paradajz (Lycopersicon esculentum Mill.)
Paprika (Capsicum annuum, L.)
Plavi patlidžan (Solanum melongena, L.)
Lubenica (Citrulus vulgaris, L.)
Dinja (Cucumis melo, L.)
Krastavac (Cucumis sativus, L.)
Tikve (Cucurbita sp. L.)
Boranija (Phaseolus vulgaris, L.)
Grašak šećerac (Pisum sativum var. sacharat um L.)
Kukuruz šećerac ( Zea mays var. sacharata , L.)
Bamija (Hibiscus esculentus L., Abelmoschus esculentus L. Moench)
Fizalis (Physalis sp. L)
Slatki krompir-Batato (Ipomoea batatus, L.)
Artičoka (Asparagus offi cinalis, L.)
Špargla (Cynara scolymus, L. )
LITERATURA